Велики басен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Топографија Великог басена
Граница Великог басена

Велики басен је велика, аридна област на западу Сједнињених Америчких Држава. Према најприхваћенијој подели обухвата подручје које се налази између Васач планина (енгл. Wasatch Mountains) у Јути и Сијера Неваде, и у којем нема отицања река према мору. Површина регије износи више од 0,5 милиона km². Заузима већи део државе Неваде, западну Јуту, као и мање делове Орегона, Ајдаха и Калифорније.

Рељеф[уреди]

Најшири је на северу, док се према југу сужава и снижава. Састоји се од широких долина и стеновитих планинских области. Планински ланац Сијера Неваде на западу зауставља ветрове који носе влажан ваздух са Пацифика, те због тога већи део Великог басена има пустињску климу, са укупним падавинама између 150 и 300 mm годишње. Биљни и животињски свет је веома оскудан, осим у оним областима где вештачки систем за наводњавање обезбеђује довољно воде.

Регија Великог басена се не дренира према мору. Највеће језеро у региону је Велико слано језеро на северу Јуте које се допуњује топљењем снега на планинама и бројним малим рекама које се уливају у њега. Ово плитко језеро има просечну површину од око 4.400 km², али његова величина значајно варира услед испаравања и притицања воде. То је једно од најсланијих незагађених језера на свету. На његовим обалама изграђена су индустријска постројења која прерађују језерску со.

Економија[уреди]

У поређењу са већим делом САД, Велики басен је неприступачна територија. Велике површине ове области су ненастањене, но ипак знатан број градова и мањих насеља. Већина пољопривредника се бави узгајањем оваца, али то не утиче много на укупну обласну економију. Највећи економски извори овог региона су налазишта руда. Рудници сребра, злата и других метала помогли су да се развију насеља попут Карсон Ситија, главног града Неваде. Невада је данас водећа америчка савезна држава у производњи злата и живе, док је Јута међу водећим произвођачима сребра, бакра и руде гвожђа. Солт Лејк Сити је главни индустријски центар, као и седиште Цркве Исуса Христа последњег свеца — мормонске религије, чији су први чланови основали овај град 1840. године. У већини градова Неваде нагло је порастао број становника због легализовања коцкања 1931. године. У Лас Вегасу први казино отворен је 1941. године, а данас у водећем коцкарском центру живи 1,5 милиона људи.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Велики басен