Велики бачки канал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велики Бачки канал код Сомбора.
Железнички мост преко Великог бачког канала код Надаља.
Мост преко Великог бачког канала у Србобрану.
Преводница код Бечеја која спаја Велики бачки канал и Тису

Велики бачки канал или Кишов канал је део система Дунав—Тиса—Дунав. Дугачак је 118 km и повезује Дунав (код Бездана) са Тисом (код Бечеја). Између два споменута места скраћује пут за више од 200 km, а користи се и за водоснабдевање овог дела Бачке у доба суше. Корито Великог бачког канала је широко 17 m, при врху канал је широк око 25 m. Просечна дубина канала је 3 m. На обалама канала се налазе насеља Врбас, Кула и Црвенка.

Због загађења и таложења муља, канал је данас сувише плитак за речна пловила и бродове, а и опасан је за купање, а Министарство заштите животне средине Србије га је сврстало међу 3 „црне тачке“ Србије[1]. До загађења канала дошло је у другој половини 20. века због наглог развоја индустрије, и неодговарајућег третмана индустријских вода које су се изливале у канал[1].

Прокопавање канала је почело 6. маја 1793. Канал је прокопаван ручно, а на његовој изградњи било је ангажовано 3000. радника. Канал је завршен 1801. године, а пуштен је у употребу 1802. Канал је изграђен системом концесије. Њиме су могли ићи и мали пароброди. Градитељи канала су добили право да превозе со од Румуније до Беча. Касније је канал носио имена Францов канал и Канал краља Петра.

Велики бачки канал се сматра најзагађенијим водотоком у Европи и представља здравствени ризик по људе који живе у близини канала[1]. Сматра се да се у каналу налази преко 400.000 m³ муља који је загађен тешким металима, дериватима нафте и патогеним бактеријама[1]. Канал такође представља проблем и за реке Дунав и Тиса због тога што део загађења из канала отиче у ове две реке[1].

Министар заштите животне средине Саша Драгин је 2008. године потписао Меморандум о разумевању са UNDP–ом у циљу спровођења Пројекта „Коначно решавање проблема загађења и чишћење Великог бачког канала“[1]. Овај пројекат је подељен у три дела. Први део подразумева изградњу магистралног колектора који треба да спроводи отпадне воде из општина Врбас и Кула, у другом делу је предвиђена изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у Врбасу, док је у трећем делу предвиђено чишћење Великог бачког канала[1].

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Велики бачки канал