Велики сибирски ледени поход

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бела гарда Владимира Капела за време одступања 1919.

Велики сибирски ледени поход (рус. Великий Сибирский Ледяной поход) је био последица пораза беле гарде против бољшевика у Руском грађанском рату. Поход је био у јануару и фебруару 1920.

Након напуштања белогардејца Омска и Томска царистичка војска генерала Владимира Капеља се упутила 2000 км дуж транс-сибирске жељезнице према истоку до језера Бајкал код Иркутска. Због надирања Црвене армије белогардисти су спас тражили у походу према југу у Читу преко Бајкалског језера, који је био смрзнут. Око 350.000 војника заједно са породицама и царевим златом је бежало у леденом мразу на температурама далеко испод нуле. Због јаких арктичких ветрова пуно се људи смрзнуло на самом језеру. На циљ је дошло око 20.000 људи. На путу је од озеблина (након ампутације ноге) умро и вођа генерал Владимир Капељ.

Орден којим су награђени они који су преживели поход

Језив призор смрзнуте војске је био видан све до доласка љета 1920. када се је језеро одледило па су лешеви са опремом потонули на дно бајкалског језера.

Види још[уреди]