Великоморавска кнежевина
Великоморавска кнежевина је словенска кнежевина која је настала 833. године уједињењем:
које је обавио Мојмир I (830-846). На позив његовог наследника Растислава (846-870) византијски цар Михајло III (842-867) шаље 863. године Ћирила и Методија да шире хришћанство и писменост међу тамошњим Словенима. Свој врхунац кнежевина је достигла за владавине Сватоплука I (871-894), а нестала је почетком X века у налету Мађара, после чега су њене делове заузеле Мађарска, Чешка (Бохемија), Пољска и Свето римско царство.
Садржај |
[уреди] Списак владара
[уреди] Теорија о локацији
Према теорији Петера Пишпеки Нађа, централно подручје Велике Моравске налазило се на територији данашње Србије, а сама Велика Моравска настала је уједињењем словенских племена - Бодрића и Словена настањених уз Мораву и Тимок, који су се у 9. веку одцепили од Бугарске и ставили се под заштиту Франачке империје.[1]
[уреди] Извори
- ^ Петер Пишпеки Нађ, О положају Велике Моравске, часопис EX PANONIA, Историјски архив Суботица, Суботица, 2000.
[уреди] Види још
| Овај незавршени чланак Великоморавска кнежевина везан је за историју. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
| Овај незавршени чланак Великоморавска кнежевина везан је за државе. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |