Великоморавска кнежевина

Великоморавска црква из 9. века, Копчани (Словачка)

Великоморавска кнежевина је словенска кнежевина која је настала 833. године уједињењем:

• Моравске кнежевине
• Нитранске кнежевине

које је обавио Мојмир I (830-846). На позив његовог наследника Растислава (846-870) византијски цар Михајло III (842-867) шаље 863. године Ћирила и Методија да шире хришћанство и писменост међу тамошњим Словенима. Свој врхунац кнежевина је достигла за владавине Сватоплука I (871-894), а нестала је почетком X века у налету Мађара, после чега су њене делове заузеле Мађарска, Чешка (Бохемија), Пољска и Свето римско царство.

Списак владара

• Мојмир I (833-846)
• Растислав (846-870)
• Славомир (871)
• Сватоплук I (871-894)
• Мојмир II (894-906)

Теорија о локацији

Према теорији Петера Пишпеки Нађа, централно подручје Велике Моравске налазило се на територији данашње Србије, а сама Велика Моравска настала је уједињењем словенских племена - Бодрића и Словена настањених уз Мораву и Тимок, који су се у 9. веку одцепили од Бугарске и ставили се под заштиту Франачке империје.

Види још

• Моравска кнежевина
• Нитранска кнежевина
• Моравска
• Моравско-панонска мисија

• 

  Моравска кнежевина у време Мојмира I

• 

  Великоморавска кнежевина на врхунцу своје моћи под Сватоплуком I

• 

  Словенске државе и ширење Моравске кнежевине током IX века

• 

  Положај Велике Моравске на подручју данашње Србије, према теорији Петера Пишпеки Нађа

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Великоморавска кнежевина

Овај незавршени чланак Великоморавска кнежевина везан је за историју. Користећи правила Википедије, можете га проширити.

Овај незавршени чланак Великоморавска кнежевина везан је за државе. Користећи правила Википедије, можете га проширити.