Велимир Илић
| Велимир Илић | |
 |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 28. мај 1951. |
| Место рођења | Чачак (Србија) |
| Вероисповест | Српска православна црква |
| Политичка партија | Нова Србија |
| Професија | Магистар технологије |
| Мандат(и) | |
| Министар за инфраструктуру у влади Србије | |
| 15. маја 2007. — 7. јул 2008. | |
| Министар за капиталне инвестиције | |
| 3. март 2004. — 15. мај 2007. | |
уреди  |
|
Велимир Веља Илић (Чачак, 28. маја 1951. године) је српски политичар, бивши министар за капиталне инвестиције (2004 — 2007) и инфраструктуру (2007 — 2008) Републике Србије и председник политичке странке Нова Србија.
Садржај |
[уреди] Политичка каријера
Веља Илић је рођен у Чачку 28. маја 1951. После дипломирања на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду, радио је за неколико грађевинских фирми. Приватним предузетништвом се почео бавити 1986. Магистрирао је 2005.
Своје прве политичке кораке Илић је начинио у Српском покрету обнове (СПО) 1990. године. Изабран је за градоначелника Чачка 1996. победивши кандидата Социјалистичке партије Србије. Убрзо потом (1997) напушта СПО чији је био потпредседник, као и локални одбор СПО, где је био председник и оснива политичку партију Нову Србију (НС) и постаје њен председник.
Септембра 2000. године, на листи Демократске опозиције Србије (ДОС) изабран је за посланика у Савезном парламенту Савезне Републике Југославије (касније Србије и Црне Горе). На изборима одржаним 28. децембра 2003. изабран је за посланика у Народној скупштини Србије испред коалиције Српског покрета обнове и Нове Србије, а од марта 2004. до маја 2007. је био министар за капиталне инвестиције у влади са Војиславом Коштуницом на челу.
За министра за инфраструктуру у другој влади са Војиславом Коштуницом на челу изабран је 15. маја 2007. У том својству потписао је 25. јануара 2008. године у Москви споразум о сарадњи између Србије и Русије у области нафтне и гасне привреде, изградње гасовода кроз Србију и продаје већинског дела НИС-а руском Гаспрому.
На положају министра био је до јула 2008. године.
Након што је доживео лакши мождани удар, 13. фебруара је хоспитализован у Ургентном центру у Београду.[1]
[уреди] Контроверзе
Непосредно након што су извршени напади на неке стране амбасаде у Београду након самопроглашавања независности Косова, фебруара 2008, Велимир Илић је изјавио да је „и разбијање прозора демократија“ и да је битно да је „српска младост стала на страну правде и државе која треба да се заштити и брани“, као да и су „сви догађаји били врло пристојни у односу на шта је могло бити“[2]. У наредних неколико дана функционери ЛДП су оптужили Велимира Илића да је и претио председнику те странке Чедомиру Јовановићу, наводно говорећи да „Чедомир Јовановић може да буде срећан ако доживи март“. Функционери ЛДП су најавили подизање кривичних пријава против Велимира Илића. Велимир Илић је одбацио оптужбе, апелујући на надлежне органе да провере све тврдње[3]
Средином фебруара 2009. године, Илић је за говорницом Народне скупштине протестовао зато што је позивнице за званичну прославу Дана државности Србије потписао министар за рад и социјална питања Расим Љајић, тврдећи да је то „увреда за Карађорђа“ и „увреда за све што је српско“. Изјава је схваћена као референца на чињеницу да је министар Љајић по националности Бошњак, и Влада Србије и бројне странке и невладине организације су најоштрије осудиле ову изјаву и оцениле је као повреду Устава и говор мржње. Илић је појаснио да је негодовао зато што је позивнице потписао министар за рад и социјална питања, а не због министрове националности.[1][4]
[уреди] Лични подаци
Ожењен је и има петоро деце.[5]
[уреди] Извори
- ^ а б „Илић доживео мождани удар“, Блиц, 13. фебруар 2009. Приступљено 13.02.2009.
- ^ Б92: „Илић: демократија је разбити прозор“
- ^ Б92: „ЛДП: Министри подстичу насиље“
- ^ „Влада Србије осудила Илићеву изјаву“, Б92, 13. фебруар 2009. Приступљено 13.02.2009.
- ^ Радио-телевизија Србије: „Предизборна кампања: обећања, дуели и преговори“
од 15. маја 2007. до 8. јула 2008.
Председник
Војислав Коштуница
Потпредседник
Божидар Ђелић
Министри
Војислав Брајовић • Предраг Бубало • Млађан Динкић • Саша Драгин • Драган Ђилас • Велимир Илић • Вук Јеремић • Драган Јочић • Зоран Лончар • Расим Љајић • Милан Марковић • Слободан Милосављевић • Томица Милосављевић • Радомир Наумов • Душан Петровић • Ана Пешикан • Александар Поповић • Слободан Самарџић • Снежана Самарџић-Марковић • Александра Смиљанић • Мирко Цветковић • Милица Чубрило • Драган Шутановац
Генерални секретар
