Велинград
| Велинград буг. Велинград |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Област | Пазарџичка област |
| Становништво | |
| Становништво (2007) | 25.141 |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 777 m |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | - |
| Веб-страна | www.velingrad.bg |
Координате: 42° 01′ 00" СГШ, 24° 00′ 00" ИГД Велинград (буг. Велинград) је град у Републици Бугарској, у јужном делу земље. Град је друго по важности градско насеље унутар Пазарџичке области и средиште јужне трећине ове области.
Садржај |
Природни услови [уреди]
Велинград се налази у јужном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 150 km, а од обласног средишта, Пазарџика град је удаљен 41 km.
Област Велинграда представља најсзападнији део историјске покрајине Тракија. Град се налази у области Западних Родопа. Град се сместио на месту где месна река, Чепинска река, ствара истоимену котлину ("Чепинска котлина"). Иако је град у котлини, он је на знатној надморској висини од 750-850 m н. в. Околни врхови дижу се и преко 2.000 m.
Велинград, чије је околина богата лековитим изворима, а заједно са надморском висином и планинским карактером оклине, постао је средиште туризма (планински, лечилишни).
Клима у граду је континентална са утицајима и средоземне (елементи „жупе“ - топла и сува лета, мање ветрова), али и утицајима планинске климе (дуге зиме).
Историја [уреди]
Област Велинграда је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.
Крајем 14. века област Велинграда је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова. Током њихове владавине много Бугара је прихватило ислам. 1885. године град је постао део савремене бугарске државе.
1948. године дотадашње село Чепино са пар околних села спојено је у нови град - Велинград, који је добио ово име по бугарској партизанки Вели Пејевој.
Становништво [уреди]
По проценама из 2007. године Велинград имао је око 25.000 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су Роми и Помаци. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде, посебно туризма, требало би зауставити негативни демографски тренд.
Претежна вероисповест становништва је православна, а мањинска ислам.
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||||||||