Венеди
Венеди, Венди, Венети је народ који је живео на подручју данашње Венеције (отуд Венецији и назив). Помиње се у историјским изворима Плинија Старијег (I. в.), Тацита (око 55. до око 120), Птолемеја (II. в.). Tabula Peutingeriana с краја III.v. спомиње их међу "највећим народима"; порекло назива није сасвим познато. Немци тако зову (Венди, Винди) и Лужичке Србе, а Аустријанци Градишћанске Хрвате. Рукавац Боденског језера носи назив Venetus lacus.[1]
Древни Венети су говорили венетски, изумрли индоевропски језик који је познат на темељу око 300 кратких записа који датирају од 6. до 1. века пне. Венетски је, по свему судећи, имао одређене сличности с латинским и другим италским језицима, али и с германским и келтским. Венетски се не сме мешати с венецијанским, савременим романским језиком којим се говори у области.
У Италији се за тај народ користи израз Палеовенети како би их се разликовали од савремених становника регије Венето, за које се на италијанском користи израз Венети. Углавном се сматра како нису у сродству с галским Венетима, односно келтском племену које је живело на обали Атлантика.
Нека од племена за које се наводи да припадају Илирима, као Карни, Хистри и Либурни, су били у сродству с Венетима.[2]
[уреди] Извори
- ^ Андре Мартине, "Индоевропски језик" и Индоевропљани
- ^ Wilkes, Ј. Ј. The Illyrians, 1992, ISBN 0631198075. Page 183: "... We may begin with the Venetic peoples, Veneti, Carni, Histri and Liburni, whose language set them apart from the rest of the Illyrians. ..." Page 81: "... " In Roman Pannonia the Latobici and Varciani who dwelt east of the Venetic Catari in the upper Sava valley were Celtic but the Colapiani of the Colapis (Kulpa) valley were Illyrians ( ..."
 |
Овај незавршени чланак Венеди је клица везана за народе. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
