Венеди (Словени)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Венеди, Венди (лат. Venedi, Venethae, Venethi; грч. Ούενέδοι) су стари источноевропски народ, који је живео на подручју између Висле и Дњепра, а сматрају се могућим прецима Словена. Не треба их мешати са Јадранским Венетима или келтским Венетима.

Мапа римског царства из 125. године, на којој се види простор у коме су живели Венди

Помињу се у историјским изворима Плинија Старијег (I. в.), Тацита (око 55. до око 120), Птолемеја (II. в.). Tabula Peutingeriana с краја III.v. спомиње их међу „највећим народима"; порекло назива није сасвим познато. Немци тако зову (Венди, Винди) и Лужичке Србе, а Аустријанци Градишћанске Хрвате.[1]

Историјски извори о Вендима су штури, мада их, на пример, Св. Бонифације 745-746. године у писму енглеском краљу Елтибалду описује овако: „А у Венеда, тог најгорег и најстрашнијег људског рода, толико се узајамно воле и поштују супрузи, да жене, када им муж умре, не желе живети. И међу њима је поштована жена која себи сопственим рукама задаје смрт и на истој ломачи изгори са мужем." [2]

У Балтику се налази Венедски залив, а на Карпатима Венедска планина (гора).

Извори[уреди]