Венера (митологија)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Римска мермерна статуа Капитолске Венере, ископана у средњој Италији 1792. године.
Сандро Ботичели, 1486.
Венера (лат. Venus, грч. Aphrodite) - римска богиња лепоте и љубави, подударна с грчком Афродитом.
Садржај |
[уреди] Митологија
У почетку, Венера је била богиња пролећа и тек пробуђене природе, али се под великим утицајем грчке Афродите у јужним деловима Италије и на Сицилији, претворила у богињу љубави и лепоте.
За разлику од Афродите Венерин отац је био бог неба Целус, а посебно поштовање Венера је имала у доба владавине Цезара и Августа, јер су они сматрани директним потомцима Венере [1].
[уреди] О Венери
Венери у част на Форуму јој је био подигнут храм кога јој је посветио Цезар као „Венери Родитељки“, и то после битке код Фарсала, 48. године пре нове ере.
Венера је, заједно са богињом Ромом имала заједнички храм недалеко од Колосеума. То је био највећи храм античког Рима - двоструки храм под једним кровом (110х53 метра). Храм је подигао цар Хадријан 121. године пре нове ере, а на његовим остацима је у 12. веку саграђен храм Santa Francesca Romana, са чувеним звоником.
[уреди] Напомене
[уреди] Извори
- В. Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985, стр. 334.
