Венеција

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 45° 26′ СГ Ш, 12° 19′ ИГД

Венеција Venezia — Venesia
Поглед на Венецију из ваздуха
Основни подаци
Држава:	Италија
Регион:	Венето
Становништво  - град:	270.589
Површина града	412 km²
Густина становништва	652,69 ст/km²
Надморска висина	0 m
Дан града	25. април
Градска власт
Веб-страна	venezia.it
Градоначелник	Масимо Кацијари
Локација

Венеција (ит: Venezia; старији назив: Млеци) је град, пристаниште и чувено туристичко место у североисточној Италији, на Јадранском мору, са око 270.000 становника (заједно са Местреом). Венеција је управно средиште покрајине Венето и истоименог округа Венеција.

Венеција је у средишњем добу средњег века била најважнији град на свету и највеће трговиште Европе између њеонг Запада и Истока. Град је и познат као дугогодишња престоница надасве чувене Млетачке републике.

Венеција је јединствен град на свету, изграђена је на 118 малих острва у лагуни, на ушћу реке Бренте у Венецијанску лагуну, са каналима уместо улица. Дуж канала налази се низ цркава и палата прворазредне вредности, који творе јединствен урбани склоп. Због рад Венеција и њени канали проглашени су спомеником Светске баштине УНЕСКОа.

Град има бројне надимке попут: "Серенисима", "Краљица Јадрана", "Невеста мора", "Град мостова", "Град воде". Са друге стране, многи градови грађени на каналима носе епитете "Северне Венеције" (Санкт Петербург), "Западне Венеције" (Амстердам), "Америчке Венеције" (Њу Орлеанс).

Садржај 1 Порекло назива 2 Положај града 3 Природне одлике 4 Историја 4.1 Праисторија и антика 4.2 Средњи век 5 Нови век 5.1 Савремено доба 6 Становништво 7 Градска архитектура 8 Градска привреда 8.1 Туризам 8.2 Саобраћај 9 Галерија слика 10 Додатно погледати 11 Спољашње везе

[уреди] Порекло назива

Венеција и покрајина Венето дугују називе племену Венети које је насељавало ово подручје пре његовог освајања од стране старог Рима.

[уреди] Положај града

Венеција се налази у североисточном делу Италије. Источно и јужно од града (кроз лагуну) је Јадран, а на северу и западу је копно и копнени део града Местре. Од престонице Рима град је удаљен 550 км, а од првог већег града, суседне Падове, свега 50 км.

[уреди] Природне одлике

Рељеф: Венеција се развила у крајње северозападном делу Јадранског мора. Град је смештен у средишњем делу Венцијанске лагуне на 118 острва испресецаних многобројинм каналима и премошћених са 177 мостова. У послдњим деценијама примећено је лагано тоњење града, што је данас највећи проблем градске управе.

Клима: Клима у Венецији је измењено средоземна клима са приметним утицајем са континеталног Севера. Стога су зиме нешто оштрије, а лета блажа него у јужнијим деловима Италије. Овај судар клима очитава се и у веома јаким ветровима (бура).

Воде: Јадранско море у овом делу је најхладније и нема плаву боју као у јужним деловима. Положај града у Венецијанској лагуни додатно мења својства морске воде. Због севернијег положаја и затворености било је уобичајено да се појединих година лагуна заледи. Вода је због мочварног карактера околине увек била мутна и прљава, али је због претеране урбанизације лагуне она данас позната и као веома загађена.

[уреди] Историја

[уреди] Праисторија и антика

Шире подручје Венеције било је насељено још у време праисторије. Први познати становници били ус племе Венети. Касније је подручје пало под Римљане, а на оближњем копну јавило се више значајних градова. Сам положај данашњег града био мочварни и је другоразредног значаја, па нема назнака већих насеља и заједница људи.

[уреди] Средњи век

Историја Венеције започиње упадима и пљачкама варвара на простор римске империје, када становништво са суседног копна бежи на острва Венецијанске лагуне, као изолованија и безбеднија од ових упада. У ово време настаје и низ других насеља у лагуни која данас постоје - (Маламоко, Торчело). У 7. и 8. веку овде постоји византијска власт, везана за Цариград морем. Ово је поспешило развој приобалних насеља, па и Венеције. У 9. веку јавља се у Венецији епископија, која је снажно уздигнута премештањем моштију светог Марка у Венецију 828. г.

Од 9. до 12. века настаје развој града и он постаје једно од средишта тадашње цивилизације, ако не и најважнији град света. Процват града био је везан за положај града између Истока и Запада и Средоземља и континенталног Севера. Тада се подижу и најважније грађевине града: Црква светог Марка, стара дуждева палата, градски арсенал, трасирају се канали и утврђују острва. У ово време започело је и ширење градске власти на околину, а касније и широм Јадрана и шире. Опадање моћи Византије омогућило је и Венецији и ширење посредног утицаја Венеције, већ сада познате као Млетачка република.

На врхунцу моћи, у позном средњем веку, Венеција је имала 3.300 бродова и 36.000 морнара. Градком је влада аристократија која је бирала дужда као изборног владара. Град је у то време постаје и стециште науке и уметности, а градска управа је била међу најорганизованијим у тадашњем свету.

[уреди] Нови век

У 15. веку почиње стагнација, а затим и опадање значаја и моћи Венеције и Млетачке републике. Први разлог је био опадање значаја Истока и пропаст Византије. Новоуспостављена власт Османлија на Балкану није била благонаклона, што је утицало на знатно опадање трговине. Други разлог је проналазак путева ка Истоку преко Атлантика и око Африке, чиме је Венеција изгубила првенство у трговини са Далеким истоком. Такође, удаљеност од Атлантика онемогућила је Венецији стварање колонија на прекоморским подручјима.

И поред тога Венеција је остала важно трговиште и занатско средиште Европе све до касног 18. века, а венецијанска култура и уметност тек у овом добу започињу свој највећи развој и процват у време ренесансе и барока.

[уреди] Савремено доба

Нагли суноврат Венеције десио се пропашћу и укидањем 1000-годишње Млетачке републике од стране Наполеона 1797. г. миром у Кампоформију. Током Наполеонових ратова Венеција је била део његове Краљевине Италије, да би потом била део Ломбардо-Венеције, вазалне државе Хабзбуршке монархије. 1866. г. Венеција и околина су придружени новооснованој Краљевини Италији. Овако буран 19. век довео је до пропадања града и смањења становништва, али је отворио занимање за град међу европском аристократијом. Тако, у 19. веку Венеција постаје једно од првих туристичких одредишта.

Током 20. века Венеција је избегла разарања у светским ратовима и релативно безболно прошла кроз дато раздобље. Међутим стари град на острвима губио је битку са развоје предграђа на копну, која су данас знатно већа и везују 4/5 градсног становништва. Стари део Венеције временом је постао прворазредна туристичка знаменитост, а бројне празне палата и здања попуњене су културним и у управним саджајима. И поред тога Венеција је данас далеко од славе коју је некада имала.

[уреди] Становништво

2008. г. Венеција је имао нешто близу 270.000 становника, готово исто као на почетку 20. века. Опште опадање становништва током протеклих деценија одража се и на градско становништво је изузетно старо - просечан Венцијанац има 46 година. Природни прираштај у граду је међу најмањим од свих значајнијих италијанских градова.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва. 94% становника су грађани Италије. Осталих 6% су досељеници из свих крајева свега, али највише са Балкана.

Становништво Венеције данас махом живи на копну, у делу града Местре, 176.000 ст., док у старом делу града живи свега 62.000 ст. (и то добрим делом студенти и имигранти), а остала острва у лагуни (Мурано, Бурано, Лидо) имају заједно 31.000 ст.

Живот у старом делу града и данас је сличан оном пре неколико векова. Стара Венеција је удаљена 4 километра од копна и два 2 километра од отвореног мора. Живети у Венецији заправо значи заборавити на комфор аутомобила, на аутобусе, на градску вреву, бити увек спреман на честе поплаве, густе магле, влажност и пешачење.

[уреди] Градска архитектура

Венеција има много познатих грађевинских и уметничких споменика: Дуждева палата, Мост уздаха, чувена Црква светог Марка у Венецији и деведесет других цркава, богати музеји, уметничке галерије, чувена академија уметности (Accademia di Belle Arti), опсерваторија и друге научне и културне установе.

[уреди] Градска привреда

Традиција Венеције су специфични и високоцењени занати, који су и данас живи, мада осавремењени. Занатска производња се базира на израда предмета од стакла, (препознатљиво обојено стакло са острва Мурано), чипки, сребра, злата, коже. Савремена индустрија налази се на копну, где се налази савремени град и индустријска зона Местре. Може се сматрати и неком врстом предграђа Венеције, али данас има много више становника него што има сама Венеција.

[уреди] Туризам

Туризам је данас најважнија делатност Венеције и њен покретач. Град нуди прелепу архитектуру и амбијенте, многобројна места пуна емоција и романтике, бројне цркве, музеје, галерије. У граду се током године дешавају многе манифестације, од којих су најпозантије филмски фестивал у Венецији, Венецијански бијенале и Венецијалски маскенбал. У близини Венеције су многобројне плаже, од којих је најпознатија Лидо, позната још од краја 18 века. Данас је веома позната и туристичка зона Лидо ди Јесоло.

[уреди] Саобраћај

Унутарградски саобраћај је у највећем делу водени. Венеција има 177 канала по којима се саобраћа гондолама, чамцима, малим парабродима и моторним бродовима. Јавни градски превоз у Венецији се такође обавља каналима. Користе се бродови који се називају Вапорето. Главна саобраћајница града, артерија Венеције је Канал Гранде (Велики канал) који град дели на два дела. Он је највећи канал и на њему је чувени мост Риалто, а око 380 мањих и већих мостова служи за прелаз преко многих других канала. Град је до данас успео да сачува типографску нумерацију улица (које се у Венецији зову кале, попречне су рамо) која датира из 1171. године када је цео град подељен у шест зона: три са једне стране Великог канала и три са друге.

С копном Венеција је повезана железничком пругом и ауто-путем преко великог "лагунског моста". На острву Лидо налази се аеродром Венеција-Лидо, док се нови, модерни Аеродром "Марко Поло" налази на копну.

[уреди] Галерија слика

Панорама са бројних црквама	Поглед на средишњи део Венеције у сутон	Црква светог Марка	Дуждева палата
Канал Гранде	Трг светог Марка	Мост Риалто	Ка д'Оро и суседне палате
Црква Санта Марија дела Салуте	Чувени Мост уздисаја	Најпозантије градско позориште Ла Фениће	Острво Гајдека за познатом Црквом Ил Редендоре

[уреди] Додатно погледати

• Црква светог Марка у Венецији
• Канал Гранде
• филмски фестивал у Венецији

[уреди] Спољашње везе

• Званична страница градске управе Венеције
• Црква св. Марка
• Венеција, Италија у виртуалној реалности