Венецуела

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 1°-12° СГ Ш, 60°-73° ЗГД

Венецуела, службено Боливарска Република Венецуела (шп. República Bolivariana de Venezuela) је најсевернија држава Јужне Америке и део је Карипске Јужне Америке. Излази на Карипско море и Атлантски океан на северу, граничи се са Гвајаном на истоку, Бразилом на југу, и Колумбијом на западу. Близу венецуеланске обале се налазе карипске државе Аруба, Холандски Антили и Тринидад и Тобаго. Главни град Венецуеле је Каракас.

Садржај 1 Име Венецуела 2 Географија 3 Историја 4 Становништво 5 Види још

[уреди] Име Венецуела

Постоје две теорије о настанку термина Венецуела; неки га приписују Америгу Веспучију, који је са Алонзо де Охедом 1499. истраживао северозападну обалу (данас познату као Венецуелански залив). На полуострву Гвахира видели су колибе на води које су подигли домороци племена Ању. Оне су Веспучија подсећале на Венецију, па су овај крај назвали Венецуела - „мала Венеција“.

Друга теорија је да је ово име потекло од шпанског конквистадора и географа Мартина Фернандеза де Енциза, који је био члан Веспучијеве експедиције. Он у свом делу „Summa de Geografía“ назива овај крај Венециуела („Veneciuela“).

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Венецуеле

На истоку око језера Маракаибо и у средишњем делу западно од реке Ориноко рељеф је низијски. На крајњем западу земље уз колумбијску границу, затим дуж већег дела обале и између споменутих низина пружају се најсевернији огранци Анда у којима надморска висина досеже 5007 m (Боливаров врх). Источно од Оринока рељеф се уздиже према југу и истоку и чини западни део Гвајанских планина у којима се налази Анђеоски водопад, највиши на свету (пад воде је 979 m).

Клима Венезуеле је тропска, углавном влажна и врућа, нешто блажа само у планинским пределима. Највећа река је Ориноко који утиче у Карипско море великом делтом.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Венецуеле

На подручју Венезуеле основана је 1522. једна од првих шпанских насеобина у Јужној Америци, а нешто касније је већина венецуелске територије укључено у састав поткраљевства Нове Гранаде, а мањи источни део је прикључен Новој Андалузији.

Након неколико неуспешних устанака земља је прогласила независност од Шпаније 5. јула 1811. под водством Симона Боливара. Борба за самосталност потрајала је десет година, а у њој су се уз Боливара истакли и генерали Антонио Хосе де Сукре и Хосе Антонио Паез, који је постао први председник Венецуеле након распада уније с Еквадором и Колумбијом године 1830.

Политички живот Венезуеле у 19. и раном 20. веку обележили су нестабилност, жестока борба за власт и диктатуре. Након смрти ауторитарног вође Хуана Висентеа Гомеза године 1935. започела је демократски преображај земље, који је довео до коначног повлачења војске из политичког живота 1958. Искоришћавање налазишта нафте повећало је национално богатство.

Године 1998. за председника је изабран популист Уго Чавез, потпуковник падобранства и главни организатор неуспешног покушаја државног удара у фебруару 1992. Чавез је спровео опсежне реформе политичког система, ојачао социјалну државу с циљем побољшања животних услова најсиромашнијих слојева и захладио односе са САД, заступајући истовремено иницијативе за регионално повезивање и сарађујући с комунистичком Кубом. Његова политика је изазвала противљење венецуелских привредника и синдиката, али је остао популаран међу становништвом земље, посебно међу сиромашнијима.

[уреди] Становништво

Венецуела има 28 милиона становника. Годишњи раст становништва је 1,4 % (2005). Наталитет је 18,91, а морталитет 4,90 (на 1000 становника, 2005). Свака жена просечно рађа 2,51 деце (2000), а смртност новорођенчади је 2,617 % (2000).

Међу становништвом 67 % су местици, 21 % европљани (Шпанци, Италијани, Португалци, Немци и други), 10 % африканци и 2 % индијанци. Индијанци су подељени на многа племена, а данас живе углавном у прашумама и на делти Оринока.

Велика већина становништва (85%) живи у градовима на северу земље. У области јужно од Оринока живи само 5% становништва, иако ово подручје представља скоро половину венецуеланске територије. Главни град Каракас је уједно највећи град Венецуеле. Други већи градови су:

Град	Становника
Каракас	1.836.000
Маракаибо	1.609.000
Валенсија	1.196.000
Баркисимето	811.000
Сјудад Гвајана	629.000
Пуерто Ла Круз	199.000
Мерида	196.000

Уз шпански језик, говоре се и многи индијански језици. Око 96% становника припада римокатоличкој цркви.

[уреди] Види још

• Химна Венецуеле