Венецуела

Из Википедија

Координате: 1°-12° СГ Ш, 60°-73° ЗГД

Венецуела, службено Република Венецуела (шп. República Bolivariana de Venezuela) је најсевернија држава Јужне Америке и део је Карипске Јужне Америке. Излази на Карипско море и Атлантски океан на северу, граничи се са Гвајаном на истоку, Бразилом на југу, и Колумбијом на западу. Близу венецуеланске обале се налазе карипске државе Аруба, Холандски Антили и Тринидад и Тобаго. Главни град Венецуеле је Каракас.

Садржај 1 Географија 2 Историја 3 Становништво 4 Види још

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Венецуеле.

На истоку око језера Маракаибо и у средишњем делу западно од реке Ориноко рељеф је низијски. На крајњем западу земље уз колумбијску границу, затим дуж већег дела обале и између споменутих низина пружају се најсевернији огранци Анда у којима надморска висина досеже 5007 m (Боливаров врх). Источно од Оринока рељеф се уздиже према југу и истоку и чини западни део Гвајанских планина у којима се налази Анђеоски водопад, највиши на свету (пад воде је 979 м).

Клима Венезуеле је тропска, углавном влажна и врућа, нешто блажа само у планинским пределима. Највећа река је Ориноко који утиче у Карипско море великом делтом.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Венецуеле.

На подручју Венезуеле основана је 1522. једна од првих шпанских насеобина у Јужној Америци, а нешто касније је већина венецуелске територије укључено у састав поткраљевства Нове Гранаде, а мањи источни део је прикључен Новој Андалузији.

Након неколико неуспешних устанака земља је прогласила независност од Шпаније 5. јула 1811. под водством Симона Боливара. Борба за самосталност потрајала је десет година, а у њој су се уз Боливара истакли и генерали Антонио Хосе де Сукре и Хосе Антонио Паез, који је постао први председник Венецуеле након распада уније с Еквадором и Колумбијом године 1830.

Политички живот Венезуеле у 19. и раном 20. веку обележили су нестабилност, жестока борба за власт и диктатуре. Након смрти ауторитарног вође Хуана Висентеа Гомеза године 1935. започела је демократски преображај земље, који је довео до коначног повлачења војске из политичког живота 1958. Искоришћавање налазишта нафте повећало је национално богатство.

Године 1998. за председника је изабран популист Уго Чавез, потпуковник падобранства и главни организатор неуспешног покушаја државног удара у фебруару 1992. Чавез је спровео опсежне реформе политичког система, ојачао социјалну државу с циљем побољшања животних услова најсиромашнијих слојева и захладио односе са САД, заступајући истовремено иницијативе за регионално повезивање и сарађујући с комунистичком Кубом. Његова политика је изазвала противљење венецуелских привредника и синдиката, али је остао популаран међу становништвом земље, посебно међу сиромашнијима.

[уреди] Становништво

Становници Венезуеле пореклом су Шпанци, амерички Индијанци, црни Африканци, затим Италијани, Португалци, Арапи, Немци и други. Две трећине становника су местици и мулати, а око 20% белци. Велика већина становништва живи у градовима на северу земље. Уз шпански језик, говоре се и многи индијански језици. Око 96% становника припада римокатоличкој цркви.

Индијанци су подељени на многа племена, а данас живе углавном у прашумама и на делти Ориноца.

[уреди] Види још

• Химна Венецуеле