Верижњача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ланчани оклоп

Верижњача (или ланчара) је тип оклопа који се састоји од малих металних прстенова везаних један за други, тако да наликују на мрежу. Овај оклоп је пружао добру заштиту против сечења, односно против мача, секире и свих оружја који имају оштру ивицу, као и од стрела, али је био слаб против копља и оружја која су користила туп ударац (буздован, млат, јутарња звезда...). Овај оклоп је био добар зато што се кроз њега није могло сећи, средњовековни лекари су лако могли да наместе поломљене кости, док су у борби против инфекција које су настајале у расеченим деловима били немоћни.

Верижњача је измишљена око 1000. године п. н. е. а није познато ко је и када први користио ту врсту оклопа. Сматра се да је развијена независно и у Јапану и у Европи. Најранији нађени оклоп потиче из 5. века п. н. е. на простору данашње Румуније. Древни Грци су овим оклопом опремали своју тешку коњицу. Римљани су први пут дошли у контакт са овим оклопом у својим борбама у северној Италији против Гала који су их користили. Римљани су адаптирали ову технологију свом начину израде из чега је проистекао lorica hamata.

Верижњача је била веома популарна током средњег века, а достигла је врхунац у 13. веку када је направљено одело за читаво тело од ланчаног оклопа. У 14. веку, ланчани оклоп је почео да се комбинује са пуним (неки делови су били пуни, а неки ланчани), док је на крају пун оклоп скоро у потпуности заменио ланчани. Многи војници, међутим, користили су ланчани оклоп испод пуног оклопа као додатну заштиту.


Начин израде[уреди]

Увећано приказан ланчани оклоп

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Верижњача