Верџин Атлантик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Верџин Атлантик
Virgin Atlantic
Virgin Atlantic.png
IATA
ICAO
Ознака
VS
VIR
VIRGIN
Датум оснивања 22. јуна 1984. године
Чвориште
Клуб путника Flying Club
VIP салон Virgin Atlantic Clubhouse
Флота 37 (+31 поручених)
Број дестинација 32
Власник Верџин група
Седиште Кроли, Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Водеће личности Ричард Брансон
Стифен Марфи
www.virgin-atlantic.com

Верџин Атлантик ервејз (енгл. Virgin Atlantic Airways Ltd. или само Virgin Atlantic) је британска авио-компанија у власништву Верџин групе (51%) Ричарда Брансона и Сингапур ерлајнса (49%). Управа компаније се налази у Кролију (Западни Сасекс, Енглеска), у близини Аеродрома Гетвик. Ова авио-компанија обавља летове између Уједињеног Краљевства и Северне Америке, Кариба, Африке, Блиског истока, Азије и Аустралије из својих база у лондонским аеродромима Хитроу и Гетвик. Верџин има и мању базу у Манчестеру.

Историја[уреди]

Настанак[уреди]

Амерички адвокат Рандолф Филдс и некадашњи главни пилот Лејкер ервејза, Алан Хелари, основали су Бритиш атлантик ервејз као замену за Лејкер ервејз, једну од првих лоу-кост компанија, која је банкротирала 1982. године. Филдсов циљ био је да успостави линију између Лондона и Фолкландских Острва, пошто се Фолкландски рат завршио у јуну 1982. године, те се јавила потреба за авионским превозом на датој релацији. Филдсу је била потребна стручна помоћ, те је контактирао са Хеларијем, који је у исто време размишљао о успостављању те линије, а већ се повезао са својим бившим колегама из Лејкер ервејза.

Међутим, кратка писта на Аеродрому Порт Стенли на Фолкландским Острвима онемогућила је реализацију Филдсове и Хеларијеве идеје. Они су, уместо тога, покушали да дођу до дозволе за летове између Аеродрома Гетвик у Лондону и Аеродрома Џон Ф. Кенеди у Њујорку. Ипак, њих двојица нису успели да остваре ни ову намеру, пошто је захтев за дозволу одбијен.

Хелари и Филдс су захтев за нову дозволу на релацији Лондон - Њујорк, али су овога пута планирали да лете на Њуарк Либерти међународни аеродром који се налази изван градског језгра. Планирали су да на овој релацији користе ДЦ-10 са 380 седишта. Међутим, суочени са директним конкурентом, Пипл икспрес ерлајнс, одлучили су да прикупе више средстава пре него што покрену ову услугу.

Филдс је упознао Ричарда Брансона на забави у Лондону на којој су договорили пословно партнерство у авио-компанији. Након преговора, пристао је на смањено власништво у компанији од 25%, постао је председник одбора, а компанија је променила име у Верџин атлантик ервејз. Међутим, након несугласица у вези са радом компаније, Филдс је прихватио понуду да напусти компанију за милион фунти.

Први редовни лет између аеродрома Гетвик и Њуарк Либерти Верџин атлантик је извршио 22. јуна 1984. године користећи изнајмљени Боинг 747-200. Компанија је остварила зараду већ у првој години рада.

Развој компаније[уреди]

"Канцеларија“ (The Office) - седиште компаније

1986. године додат је још један Боинг 747, намењен за летове између Лондона и Мајамија. Флота компаније је обнављана, а осниване су нове линије: Аеродром Џон Ф. Кенеди у Њујорку (1988), Токио (1989), Лос Анђелес (1990), Бостон (1991), Орландо (1992). 1987. је покренута линија између Аеродрома Лутон (Лондон) и Даблина, али је обустављена 1990. године.

Касније године[уреди]

Верџин група је продала 49% компаније Сингапур ерлајнсу у марту 2000. године за 600,25 милиона фунти. Верџин група је и даље власник преосталих 51% компаније.

У јуну 2002, Верџин атлантик је постала прва компанија на свету која је користила Ербас А340-600.

Верџин атлантик је у 2003. години превезао 3,8 милиона путника, а до 2006. године се овај број повећао на 4,6 милиона путника.


Флота[уреди]

Верџин атлантик користи и Ербасове и Боингове авионе. Просечна старост авиона (јун 2009) износи 7,5 година.

Модела авиона У употреби Поручено Опциона поруџбина Право на куповину Број путника
(Бизнис/Премијум економска/Економска)
Почетак употребе
Ербас A330-300 2 3 314 (-/59/255) 2011.
Ербас A340-300 4 240 (34/35/171) У употреби до 2012-2013.
Ербас A340-600 19 308 (45/38/225) У употреби
Ербас A380-800 6 6 2015.
Боинг 747-400 12 452 (14/58/380)
451 (14/58/379)
344 (54/62/228)
У употреби
Боинг 787-9 15 8 20 ? 2014.
Укупно 38 31 14 20

Инциденти и несреће[уреди]

  • 5. новембра 1997. године, након бројних покушаја да се покрене заглављени стајни трап на Ербасу А340-600, извршено је принудно слетање на Аеродром Хитроу. Значајно су оштећени доњи делови мотора 1, 2 и 4 који су остварили контакт са пистом приликом слетања. Оштећена је и површина писте, а неколико сигналних светала је сломљено пошто се главни стајни трап распао приликом слетања. Авион је безбедно евакуисан, а два члана посаде и пет путника претрпели су мање повреде приликом евакуације.
  • 8. фебруара 2005. године, на Ербасу А340-600 на линији између Лондона и Хонгконга, дошло је до квара система за аутоматску контролу горива, те је леви спољни мотор остао без горива. Убрзо након тога, и десни спољни мотор почиње да губи гориво, све док посада није почела мануелно да пребацује гориво. Авион је принудно слетео у Амстердаму.

Дестинације[уреди]

Ербас А340-300 у близини Хитроа
Ербас А340-600 на аеродрому у Токију
Боинг 747-400 полеће са аеродрома у Манчестеру
Боинг 747-400 слеће на Хитроу
АФРИКА Кенија Најроби
Маурицијус Порт Луис (сезонски)
Нигерија Лагос
Јужноафричка Република Кејптаун (сезонски)
Јоханезбург
АЗИЈА Индија Делхи
Јапан Токио
Кина Хонгконг
Шангај
Уједињени Арапски Емирати Дубаи
ЕВРОПА Уједињено Краљевство Глазгов (сезонски)
Лондон Хитроу
Гетвик
Манчестер
КАРИБИ Антигва и Барбуда Антигва
Барбадос Бриџтаун
Куба Хавана
Јамајка Кингстон
Монтего Беј
Гренада Сент Џорџес
Порторико Сан Хуан (од 7. новембра)
Света Луција Вје Фор
Тринидад и Тобаго Тобаго
СЕВЕРНА
АМЕРИКА
Сједињене
Америчке Државе
Бостон
Чикаго
Лас Вегас
Лос Анђелес
Њујорк
Њуарк
Мајами
Орландо
Сан Франциско
Вашингтон
ОКЕАНИЈА Аустралија Сиднеј

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]