Веселин Ђурановић

Из Википедије, слободне енциклопедије

ВЕСЕЛИН ЂУРАНОВИЋ
Слика:Djuranovic Veselin.jpg
Датум рођења:	17. мај 1926.
Место рођења:	Доњи Мартинићи, код Даниловграда, Краљевина СХС
Датум смрти:	30. август, 1997.
Место смрти:	Подгорица, Црна Гора, СРЈ
Професија:	политичар
Члан КПЈ од:	4. јануара 1944.

Веселин Ђурановић (1926-1997), је био друштвено-политички радник СФРЈ и СР Црне Горе, и председник Председништва СФРЈ од 15. маја 1984. до 15. маја 1985. године.

[уреди] Биографија

Рођен је 17. мај 1926. године у селу Доњи Мартинићи, код Даниловграда. Гимназију је завршио у Подгорици, а учитељску школу на Цетињу. Због припадности револуционарном радничком покрету, марта 1941. је био искључен из Учитељске школе на две године.

Члан СКОЈ-а је постао 1941. године и активно је учествовао у припремама устанка. После Тринаестојулског устанка, па све до повлачења партизанких јединица у Босну, маја 1942. године, радио је на ослобођеној територији у скојевској организацији и организацији Црногорске народне омладине. Почетком маја 1943. године, заједно са групом присталица НОП-а, ухапшен је и интерниран у логор Забјело, код Подгорице. Пуштен је септембра 1943. године, после капитулације Краљевине Италије, и расформирања логора. Поново се повезао са партијском организацијом и постао је секретар скојевске организације у свом селу, а у октобру исте године и члан општинског комитета СКОЈ-а и председник Општинског одбора антифашистичке омладине. Учествовао је на Првом (новембра 1943. у Колашину) и Другом конгресу Народне омладине Црне Горе (децембра 1944. на Цетињу). У чланство Комунистичке партије Југославије примљен је 4. јануара 1944. године. Његов рођени брат Владан, који је погинуо 1944. године, је проглашен за народног хероја.

После ослобођења Југославије обављао је разне партијске и политичке дужности, најпре у Црној Гори, а потом у федерацији:

• члан Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору
• председник Централног комитета Народне омладине Црне Горе
• секретар Среског комитета КПЈ у Даниловграду и Титограду
• председник Главног одбора ССРН Црне Горе
• главни уредник "Побједе"
• председник Извршног већа СР Црне Горе, од 25. јуна 1963. до 8. децембра 1966.
• председник Извршног комитета СК Црне Горе, од 1968. до 1977.
• председник Савезног извршног већа, од 4. фебруара 1977. до 16. маја 1982.
• председник Председништва СР Црне Горе, од 7. маја 1982. до 7. маја 1983.
• председник Председништва СФР Југославије, од 15. маја 1984. до 15. маја 1985.

За члана Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе, биран је од Трећег конгреса СК ЦГ, а за члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на Осмом, Десетом и Једанаестом конгресу. Политичку каријеру је окончао током тзв. „антибирократске револуције“ 1988-1989. године, када је поднео оставку на све политичке функције и повукао се из политичког живота.

Умро је 30. августа 1997. године у Подгорици.

[уреди] Литература

• Историјски лексикон Црне Горе, "Вијести", Подгорица 2006. година

Председници Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
Рибар | Тито | Колишевски | Мијатовић | Крајгер | Стамболић | Шпиљак | Ђурановић | Влајковић | Хасани | Мојсов | Диздаревић | Дрновшек | Јовић | Месић

Председници Савезног изврешног већа ФНРЈ-СФРЈ
Тито | Стамболић | Шпиљак | Рибичич | Биједић | Ђурановић | Планинц | Микулић | Марковић

	Председници СР Црне Горе (1945-1990) и Црне Горе (1990-)
	Нико Миљанић | Милош Рашовић | Никола Ковачевић | Блажо Јовановић | Филип Бајковић | Андрија Мугоша | Вељко Милатовић | Видоје Жарковић | Веселин Ђурановић | Марко Орландић | Миодраг Влаховић | Бранислав Шошкић | Радивоје Брајовић | Божина Ивановић | Бранко Костић | Момир Булатовић | Мило Ђукановић | Филип Вујановић