Веселин Чајкановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Веселин Чајкановић

Veselin Cajkanovic.jpg

Општи подаци
Датум рођења 9. април 1881.
Место рођења Београд (Краљевина Србија)
Датум смрти 6. август 1946.
Место смрти Београд (ФНР Југославија)
Рад

Веселин Чајкановић (Београд, 28. март/9. април 1881Београд, 6. август 1946) је био професор Универзитета у Београду и српски историчар религије.

Биографија[уреди]

Завршио је 1899. Прву мушку гимназију, да би потом на Великој школи студирао класичну филологију. По завршетку студија, као државни питомац, наставља образовање у Немачкој. У Лајпцигу - Липску четири семестра изучава класичну филологију, али и јеврејски и старословенски. Докторирао је у Минхену. Враћа се у Београд и 1908. постаје доцент за латински језик на Филозофском факултету.

Рат[уреди]

Активно учествује у балканским као четник добровољац и Првом светском рату. Учествовао је у бици на Конатици, у борбама за ослобођење Београда, на Солунском фронту, Кумановској бици. Оболео је од трбушног тифуса и био евакуисан на Крф.

Одликовања[уреди]

Одликован сребрном и златном медаљом за храброст, орденом Белог орла с мачевима, орденом Светог Саве и француским орденом Легије части[1].

Каријера[уреди]

После рата је једно време вршио дужност управника Државне штампарије и начелника Одељења за вишу наставу Министарства просвете. Године 1919. постаје ванредни, а 1921. редовни професор Философског факултета у Београду. Поред тога био је:

Смрт[уреди]

Суд части народне власти донео је априла 1945. године одлуку да га казни удаљењем са Београдског универзитета зато што је током окупације Србије обављао дужност декана Философског факултета, што је оцењено као колаборација са немачким окупатором. Непосредно након што је примио ту одлуку, Чајкановић се разболео, пао у постељу и из ње није устао до своје смрти августа 1946. године. Данас једна улица у насељу Медаковић у Београду, носи његово име.

Дела[уреди]

Уџбеници:

  • Латинске читанке,
  • Преглед историје римске књижевности.

Превео:

Књиге:

  • Вергилије и његови савременици,
  • антологија Петнаест српских народних песама,
  • Студије из религије и фолклора,
  • Мит и религија у Срба - изабране студије,
  • Речник народног веровања о биљкама,
  • Стара српска религија и митологија (последња два дела необјављена за живота)

Радови:

  • О Зенобијевој збирци пословица и њеним изворима,
  • У Бога су вунене ноге, а гвоздене руке,
  • О српском врховном богу

и многи други.

Извори[уреди]

  1. ^ Ко је ко у Југославији, Југословенски годишњак, 1928, Београд (дигитализовано - Универзитетска библиотека у Београду), стр. 24

Спољашње везе[уреди]