Веселин Шљиванчанин

Из Википедије, слободне енциклопедије

Веселин Шљиванчанин
Веселин Шљиванчанин
рођен:	13. јун 1953. Палеж, општина Жабљак, НР Црна Гора, ФНРЈ
преминуо:

Веселин Шљиванчанин (13. јун 1953, Палеж, општина Жабљак, Југославија, данас Црна Гора) је био официр Југословенске народне армије и Војске Југославије, један од команданата југословенских снага у Бици за Вуковар. Завршио је средњу школу у Сарајеву и Војну академију у Београду. Похађао је штапску школу тактике и курс војне полиције у Панчеву.

Био је шеф групе за обезбеђење Вељка Кадијевића. На Кадијевићев предлог постављен је за начелника безбедности Гардијске бригаде. Од септембра 1991. учествује у борбама на Вуковарском ратишту. Био је оперативни командант снага ЈНА у последњој фази опсаде Вуковара. Тада је имао чин мајора. По окончању битке унапређен је у чин потпуковника. Био је командант Пете моторизоване бригаде подгоричког корпуса Војске Југославије.

Хашки трибунал га је оптужио 7. новембра 1995. заједно са Милетом Мркшићем и Мирославом Радићем (Вуковарска тројка) као и са ондашњим градоначелником Вуковара Славком Докмановићем. Шљиванчанин се терети да је одговоран за масовно убиство на Овчари. Почетком 1996. унапређен је у чин пуковника. На Војној академији у Београду предавао је тактику. Пензионисан је октобра 2001. Ухапшен је у Београду 13. јуна 2003. године а у Хашки трибунал је изручен 1. јула. Суђење је почело октобра 2005. године.

Дана 27. септембра 2007, судско веће Хашког трибунала неправноснажно је осудило Шљиванчанина на пет година затвора за помагање и подржавање мучења хрватских заробљеника на фарми Овчара, 20. новембра 1991, а ослободило кривице за убиство.^[1] Пошто је у истражном затвору провео преко 4 године, суд га је у децембру 2007. превремено ослободио.^[2][3] Одлуком Жалбеног већа Хашког трибунала казна Веселину Шљиванчанину је 5. маја 2009. повећана на 17 година.^[4]

[уреди] Референце