Весло

Из Википедије, слободне енциклопедије
Традиционална весла

Весло је полуга којом се преноси сила веслача на воду и тиме покреће чамац. Весло се корсти као један од начина покретања мањих чамаца и бродица. Весла се користе у веслачком спорту али и у друге намене, као што је рекреација, риболов и друге .

Историја[уреди]

Прва весла датирају из раног неолита. Дрвена весла пронађена су у близини Џеђанга у Кини [1] [2][3]. У каснијим добима весла су била незаменљив део ратних бродова све до појављивања једра и парне машине. У старом веку посебно су користили Феничани чији су бродови имали два реда весала и тако доминирали на бојним пољима широм Медитерана[4]. Традиционално весла су комплетно била израђена од дрвета . Међутим, од краја 80 - тих година прошлог века почињу се употребљавати вештачки материјали , углавном карбон. Данас су сва такмичарска весла карбонска, иако су неки делови и од алуминијума, тврде пластике (најчешће прстен), дрва (најчешће ручка).

Делови[уреди]

Посоје више делова и весла и то

  • 1 - дршка
  • 2 - рукохват
  • 3 - кожни омотач
  • 4 - струк
  • 5 - лопата
  • 6 - метални обруч или оков

Весло у спорту[уреди]

У веслачком спорту користе се специфична весла погодна за ефикасно и брзо покретање чамца. У основи постоје две врсте весала:

  • Весла за скул веслање, спортско веслање код којег веслач барата са два весла. Та су весла најчешће дужине у распону 276-290 cm.
  • Весла за римен веслање, спортско веслање код којег веслач има само једно весло. Та су весла дуга најчешће између 370-380 cm.

Спортска весла се састоје од ручке, прстена, тела весла и лопате. Ручка је део весла за које веслач држи весло, док је лопата део весла који улази и воду и преко ње се преноси сила воду. Грађа весла је таква да буде што лакше, али ипак довољно чврсто да пренесе силу веслача на воду. Због тога су данашња весла у ствари шупља. Сила коју врхунски такмичар може преносити на весло варира зависно од снаге, тежине, припремљености веслача, и креће се у распону од 70 килопонда па до чак 140 килопонда. Врхунски веслач развија преко 400 W по завеслају!

Изглед такмичарског весла се мењао кроз историју. Најдраматичнија промена с краја 90 - тих година прошлог века је облик лопате, који је од традиционалног симетричног облика попримио облик под називом big blade, а који неодољиво подсећа на секиру, па је то и уврежен веслачки израз за таква весла.

Весла се на службеним такмичењима често боје у бојама веслачког клуба или репрезентације, и то само део весла који се зове лопата. Међународна веслачка федерација ФИСА од сваке националне федерације тражи пре такмичења службену пријаву на којој је назначен начин бојања лопате репрезентативаца из те земље. Најчешће се користе боје националног барјака те земље[5].

Наводи[уреди]

  1. ^ http://books.google.rs/books?id=z4_bT2SJ-HUC&pg=PA130&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false
  2. ^ Deng, Gang. (1997). Chinese Maritime Activities and Socioeconomic Development, c. 2100 B.C.-1900 A.D. Westport: Greenwood Press. ISBN 0-313-29212-4, pp. 22.
  3. ^ Stark, Miriam T. (2008). Archaeology of Asia. John Wiley & Sons. стр. 130. ISBN 978-1-4051-5303-4 Приступљено 5. 10. 2012.. 
  4. ^ http://hladnooruzje.hostei.com/fenicanskibrodovi.htm
  5. ^ Rowing Oar And Blade In The Colors Of Canada, Hovering Just Above.. Royalty Free Stock Photo, Pictures, Images And Stock Photography. Image 10097568