Весна Парун

Из Википедије, слободне енциклопедије
Весна Парун

Vesna parun.gif

Информације
Пуно име Весна Парун
Датум рођења 10. април 1922.
Место рођења Зларин (Краљевина СХС)
Датум смрти 25. октобар 2010.
Место смрти Стубичке Топлице (Хрватска)
Дела
Потпис

Весна Парун (Зларин, 10. април 1922Стубичке Топлице, 25. октобар 2010) је била песник, драмски и дечји писац.

Биографија[уреди]

Студирала је на Филозофском факултету у Загребу. Детињство је провела у Сплиту, у Биограду на мору и у Шибенику. Основну школу је завршила на Вису, а гимназију у Загребу, због рата је морала да побегне у Сплит. Вратили су се у Загреб 1942. После рата је уписала студије на Филозофском факултету, одсек филозофија. 1947. је оболела од тифуса. Због болести се из свог дома преместила у дом у Стубичким Топлицама, где на крају и умире. Ушла је у политику у својој 85-ој години. Учланила се у Демократску странку жена.

Преминула је 25. октобра 2010.

Библиографија[уреди]

Објављено је преко 70 књига поезије и прозе и четири драме. Штампала је и велики број књига за децу. Песме су јој превођене на многе стране језике. 1932. Објављује прву песму „Прамаљеће“ у листу „Анђео Чувар“. Од 1945. објављује песме по часописима и листовима. Дела су јој преведена на више језика. Преводила је Хајнеа, Гетеа, Рилкеа.

Поезија[уреди]

  • „Зоре и вихори“, 1947.
  • „Црна маслина“, 1955.
  • „Пусти да отпочинем“, 1958.
  • „Уклети дажд“, 1969.
  • „Апокалиптичке басне“, 1976.
  • „Сонетни вијенци“, 1991.

Проза[уреди]

  • „Под мушким кишобраном“, 1987.
  • „Крв свједока“, 1988.
  • „Ноћ за пакост- мој живот у 40 врећа“, 2001.

Дечја поезија[уреди]

  • „Патка Златка“, 1957.
  • „Мачак Џингис-кан и Мики Траси“, 1968.
  • „Морска кочијица“, 2001.

Драмска дела[уреди]

  • „Марија и морнар“
  • „Школа за скитнице“

О поезији[уреди]

Поезији Весне Парун треба приступати као природној, као елементарној појави: са поверењем и опрезом, узбуђено и разумно, у сваком случају са пуном свешћу о њеној не нужно хармоничној сложености, богатству предвидљивих и непредвидљивих феномена али без амбиције да се она потчини. У њеној поезији се јавља неуједначеност концентрације и повремено одсуство самокритичности.

Награде[уреди]

За збирку „Песме“(1948) добила је награду Матице хрватске. За збирку „Црна маслина“ добила је награду Загреба. За дечји роман у стиху „Мачак Џингис-кан и Мики Траси“ додељена јој је награда „Григор Витез“. Потом 1972. добија „Змајеву награду“ Матице српске у Новом Саду. У Паризу је 1970. добила награду за поезију. 1959. добија годишњу награду. 1982. добија награду за животно дело. Септембра 2010. добила је Европску књижевну награду, коју додељује Књижевна општина Вршац.

Литература[уреди]

  • „Изабране песме“ избор и предговор, Иван В. Лалић, Српска књижевна задруга, 1979. Београд
  • „Апокалиптичке басне“ 1976.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :