Весна Парун
| Весна Парун | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Пуно име | Весна Парун |
| Датум рођења | 10. април 1922. |
| Место рођења | Зларин (Краљевина СХС) |
| Датум смрти | 25. октобар 2010. |
| Место смрти | Стубичке Топлице (Хрватска) |
| Дела | |
| Потпис | |
Весна Парун (Зларин, 10. април 1922 — Стубичке Топлице, 25. октобар 2010) је била песник, драмски и дечји писац.
Садржај |
Биографија [уреди]
Студирала је на Филозофском факултету у Загребу. Детињство је провела у Сплиту, у Биограду на мору и у Шибенику. Основну школу је завршила на Вису, а гимназију у Загребу, због рата је морала да побегне у Сплит. Вратили су се у Загреб 1942. После рата је уписала студије на Филозофском факултету, одсек филозофија. 1947. је оболела од тифуса. Због болести се из свог дома преместила у дом у Стубичким Топлицама, где на крају и умире. Ушла је у политику у својој 85-ој години. Учланила се у Демократску странку жена.
Преминула је 25. октобра 2010.
Библиографија [уреди]
Објављено је преко 70 књига поезије и прозе и четири драме. Штампала је и велики број књига за децу. Песме су јој превођене на многе стране језике. 1932. Објављује прву песму „Прамаљеће“ у листу „Анђео Чувар“. Од 1945. објављује песме по часописима и листовима. Дела су јој преведена на више језика. Преводила је Хајнеа, Гетеа, Рилкеа.
Поезија [уреди]
- „Зоре и вихори“, 1947.
- „Црна маслина“, 1955.
- „Пусти да отпочинем“, 1958.
- „Уклети дажд“, 1969.
- „Апокалиптичке басне“, 1976.
- „Сонетни вијенци“, 1991.
Проза [уреди]
- „Под мушким кишобраном“, 1987.
- „Крв свједока“, 1988.
- „Ноћ за пакост- мој живот у 40 врећа“, 2001.
Дечја поезија [уреди]
- „Патка Златка“, 1957.
- „Мачак Џингис-кан и Мики Траси“, 1968.
- „Морска кочијица“, 2001.
Драмска дела [уреди]
- „Марија и морнар“
- „Школа за скитнице“
О поезији [уреди]
Поезији Весне Парун треба приступати као природној, као елементарној појави: са поверењем и опрезом, узбуђено и разумно, у сваком случају са пуном свешћу о њеној не нужно хармоничној сложености, богатству предвидљивих и непредвидљивих феномена али без амбиције да се она потчини. У њеној поезији се јавља неуједначеност концентрације и повремено одсуство самокритичности.
Награде [уреди]
За збирку „Песме“(1948) добила је награду Матице хрватске. За збирку „Црна маслина“ добила је награду Загреба. За дечји роман у стиху „Мачак Џингис-кан и Мики Траси“ додељена јој је награда „Григор Витез“. Потом 1972. добија „Змајеву награду“ Матице српске у Новом Саду. У Паризу је 1970. добила награду за поезију. 1959. добија годишњу награду. 1982. добија награду за животно дело. Септембра 2010. добила је Европску књижевну награду, коју додељује Књижевна општина Вршац.
Литература [уреди]
- „Изабране песме“ избор и предговор, Иван В. Лалић, Српска књижевна задруга, 1979. Београд
- „Апокалиптичке басне“ 1976.
