Ветерник (Нови Сад)

За остале употребе, погледајте чланак Ветерник.

Ветерник
Ветерник
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Град	Нови Сад
Градска општина	Нови Сад
Становништво
Становништво (2011)	18626
Густина становништва	970 ст/km²
Положај
Координате	45°15′07″N 19°45′20″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	85 m
Површина	19,2 km²
Ветерник Ветерник на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	21203
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Ветерник је насеље у граду Нови Сад у Јужнобачком округу. Ветерник представља комбинацију урбане и руралне средине. Према попису из 2002. било је 18.626 становника.

Историја

Ветерник је основан 1918. године као насеље за ратне војне инвалиде-ветеране из Првог светског рата, који су се борили на планини Ветерник у Македонији. Тадашњи Ветерник имао је свега две улице. Изграђене куће биле су типске, а неке од њих су и данас аутентичне. По завршетку Првог светског рата краљ Александар је својим добровољцима који су учествујући у великој бици против бугарских снага, били ослепљени трајно нервним гасом, доделио земљу у околини Новог Сада, а на подручју данашњег Ветерника. Ти солунци и њихове породице су населиле плодну равницу и створили заметак овог насеља.

Образовно-културне институције

Од образовних установа у Ветернику постоје ОШ „Михајло Пупин“, ОШ „Марија Трандафил“, предшколска установа „Радосно детињство“.

Од културних установа у Ветернику постоје Културно-привредни центар (КПЦ), Културно-уметничко друштво „Сава Вукосављев"; Фолклорно удружење „Велико коло“ - за узраст од 3 до 77 година.

Ветерничка црква посвећена „Св. Симеону Мироточивом“ спада међу најлепше верске објекте у Србији саграђене крајем 20. века.

Од специјалних, постоји јединствена и највећа установа у Србији Дом за децу и омладину ометену у развоју.

Здравствене институције

У Ветернику се налази велики Дом здравља, и у оквиру истог више различитих диспанзера, али и одређени број познатих и признатих приватних здравствених ординација, као што је Очни Центар Радновић, на челу са угледним новосадским офталмологом др Драгицом Радновић, лекаром специјалистом са за лечење очних болести деце и одраслих.

Спорт

У Ветернику се налази Спортски центар „Вујадин Бошков“, тренажна и боравишна база фудбалског клуба „Војводина“ Н. Сада, са 6 травнатих терена. ФК Ветерник, КК Ролинг, KK Ветерник, ОК Рељић

Од познатих личности из света спорта у Ветернику живе (најпознатија спортска породица у Србији) брађа Качар, Тадија (1956) и Слободан (1957), професор физичке културе, а Тадија је Магистар спорта и физичке културе. Освајачи су највреднији трофеја у боксерском спорту. Олимпијских, светских, европских, медитеранских и балканских медаља. Слободан је постао и професионални светски првак ИБФ федерације, 21.12.1985., Пезаро, Италија;Проглашен је за најбољег спортиста АП Војводине XX века, 2001. год.

Ненад (Тадија) Качар (1982.), ватерполиста, дипломирао на факултету техничких наука, клупски првак Европе са ВК Бечеј, Бечеј, Србија 2000. године. Од 2006. игра у Катанији на острву Сицилија у Италија., ;

Гојко (Срето) Качар (1987.) фудбалер, ФК Војводина Нови Сад, ФЦ Херта Берлин, ХСВ Хамбург. Репрезентативац Србије, 2. место, Европско првество за младе 2007.

Становништво

У насељу Ветерник живи 18.626 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,1 година (34,4 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 5.323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године). Становништво Ветерника је између два пописа (1991. и 2002. године) порасло за скоро 100 процената. Године 1991. у насељу је живео 10.271 становник док је 2002. године било 18.626 становника. Овај пораст броја становника је последица грађанског рата у Хрватској и у Босни и Херцеговини, као и послератних исељавања из тих држава. Што се тиче националних мањина, у Ветернику живе Мађари, Роми, Хрвати и Словаци.

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			15.015	80,61%
Мађари			473	2,53%
Југословени			261	1,40%
Хрвати			235	1,26%
Роми			208	1,11%
Муслимани			196	1,05%
Црногорци			185	0,99%
Русини			121	0,64%
Словаци			88	0,47%
Македонци			68	0,36%
Албанци			63	0,33%
Украјинци			30	0,16%
Словенци			22	0,11%
Горанци			16	0,08%
Румуни			14	0,07%
Бугари			12	0,06%
Бошњаци			10	0,05%
Немци			9	0,04%
Чеси			7	0,03%
Руси			3	0,01%
Буњевци			3	0,01%
Власи			1	0,00%
непознато			292	1,56%

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 789 1953. 846 1961. 1908 1971. 5730 1981. 9556 1991. 10271 9899 2002. 19278 18626

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	38			34
80+	41			92
75-79	103			144
70-74	206			275
65-69	369			432
60-64	500			471
55-59	374			429
50-54	590			633
45-49	723			740
40-44	705			697
35-39	764			780
30-34	717			760
25-29	726			753
20-24	737			718
15-19	708			673
10-14	683			692
5-9	639			617
0-4	559			504
просек	34.4			35.8

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 212 222 542 1588 2828 2946 5323

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 533 1058 1181 1595 551 238 91 47 14 15 3.39

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	7301	2364	4591	184	158	4
Женски	7631	1884	4688	827	228	4

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3289	105	-	3	820	49	413	711	94	448
Женски	2561	58	1	-	493	15	66	697	107	83
Оба	5850	163	1	3	1313	64	479	1408	201	531
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	25	115	138	78	75	133	1	-	81
Женски	69	133	70	172	458	109	2	-	28
Оба	94	248	208	250	533	242	3	-	109

Галерија слика

• 

  Православна црква у Ветернику

• 

  Главни пут у Ветернику

• 

  Ново насеље у Ветернику

• 

  На кеју у Ветернику

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ветерник (Нови Сад)

• План насеља ((sr))
• Основна школа „Михајло Пупин“ у Ветернику ((sr))
• Основна школа „Марија Трандафил“ у Ветернику ((sr))
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

Градске четврти и приградска насеља Новог Сада

Бачки део града (јужно од канала ДТД)
Авијатичарско насеље • Адамовићево насеље • Адице • Алмашки крај • Банатић • Булевар • Ветерничка рампа¹ • Грбавица • Депресија • Детелинара • Југовићево • Кампус новосадског универзитета • Лиман • Ново Насеље (Бистрица) • Первазово насеље • Подбара • Рибарско острво • Роткварија (Житни трг) • Сајлово¹ • Сајмиште • Салајка (Славија) • Сателит • Стари Град (Центар) •

Телеп

Напомене: (1) Ветерничка рампа и Сајлово су делом градска, а делом приградска насеља.

---

Бачки део града (северно од канала ДТД)
Велики Рит • Видовданско насеље • Горње Ливаде • Клиса • Мали Београд • Мишин Салаш • Римски Шанчеви² • Слана бара •

Шангај

Напомене: (2) Римски Шанчеви су делом градско, а делом приградско насеље.

---

Сремски део града
Петроварадин³ (Алибеговац • Буковачки плато • Везирац • Карагача • Мишелук • Нови Мајур • Петроварадинска тврђава • Подграђе тврђаве • Рибњак • Садови • Стари Мајур • Текије • Транџамент • Ширине • Широка Долина)

Сремска Каменица³ (Артињева • Боцке • Доња Каменица • Главица • Горња Каменица • Григовац • Мала Каменица • Парагово • Поповица • Староиришки пут • Татарско брдо • Чардак)

Напомене: (3) Петроварадин и Сремска Каменица су статистички посебна насеља, али се сматрају делом ужег градског подручја Новог Сада.

---

Приградска насеља
Бангладеш • Бегеч • Будисава • Буковац • Ветерник • Камењар • Каћ • Кисач • Ковиљ • Лединци • Липов Гај • Немановци • Пејићеви Салаши • Руменка • Стари Лединци • Степановићево • Танкосићево • Футог • Ченеј

---

Индустријске зоне
Индустријске зоне у Новом Саду