Ветланда

Координате: 57° 25′ 36″ С; 15° 04′ 52″ И / 57.426667° С; 15.081111° И / 57.426667; 15.081111
С Википедије, слободне енциклопедије
Ветланда
швед. Vetlanda
Градска кућа Ветланде са главним тргом
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Шведска
ОкругЈенћепиншки
Становништво
Становништво
 — 2010.13.050
 — густина1.283,19 ст./km2
Агломерација (2012.)26.260
Географске карактеристике
Координате57° 25′ 36″ С; 15° 04′ 52″ И / 57.426667° С; 15.081111° И / 57.426667; 15.081111
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина190 m
Површина10,17 km2
Ветланда на карти Шведске
Ветланда
Ветланда
Ветланда на карти Шведске
Веб-сајт
www.vetlanda.se

Ветланда (швед. Vetlanda) град је у Шведској, у јужном делу државе. Град је у оквиру Јенћепиншког округа, где је пети град по величини и значају. Ветланда је истовремено и седиште истоимене општине.

Природни услови[уреди | уреди извор]

Град Ветланда се налази у јужном делу Шведске и Скандинавског полуострва. Од главног града државе, Стокхолма, град је удаљен 340 км југозападно.

Ветланда се развила на јужношведској висоравни. Градско подручје је бреговито, а надморска висина се креће 190-200 м. Око града постоји више малих језера.

Историја[уреди | уреди извор]

Подручје Ветланде било је насељено још у време праисторије, али све до краја 19. века то је било сеоско подручје усмерено на пољопривреду.

У другој половини 19. века, са доласком индустрије и железнице, Неше доживљава препород, па 1914. године добија права града. Ово благостање траје и дан-данас.

Становништво[уреди | уреди извор]

Неше је данас град средње величине за шведске услове. Град има око 13.000 становника (податак из 2010. г.), а градско подручје, тј. истоимена општина има око 26.000 становника (податак из 2012. г.). Последњих деценија број становника у граду стагнира.

До средине 20. века Ветланду су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво града је постало шароликије.

Привреда[уреди | уреди извор]

Данас је Ветланда савремени град са посебно развијеном индустријом (дрвна, метална). Последње две деценије посебно се развијају трговина, услуге и туризам.

Збирка слика[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]