Вехби Кикај
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Вехби Кикај | |
|---|---|
| Датум рођења | 1942. |
| Место рођења | Доње Љупче Окупирана Србија |
| Датум смрти | март 1986. |
Вехби Кикај (алб. Vehbi Kikaj; Доње Љупче, Косово, 24. фебруар 1942[1] — 1986) је био југословенски писац и песник албанске националности.
Живот и рад[уреди | уреди извор]
Вехби Кикај је рођен 1942. године у селу Доње Љупче, недалеко од Приштине. Основну школу је завршио у родном месту, учитељску школу и Филолошки факултет у Приштини. [1]Прве књижевне радове објавио је као ученик средње школе. Писао је искључиво за децу, а објавио је релативно мало, око 125 песама сакупљених у три збирке, неколико приповедака и роман „Sarajet e bardha“ (Бели сараји).
Кикај је дао велики допринос развоју дечје књижевности и на албанском језику у Југославији, не само својим радовима модерног израза већ и као дугогодишњи уредник листа „Пионери“[1], као и дечјег подлистка Рилиндје.
За своје стваралаштво добио је више признања.
Вехби Кикај је умро марта месеца 1986. године, у четрдесет и четвртој години живота.
Књиге песма[уреди | уреди извор]
- „Gru-rat“ (Извори)
- „Zogu i argjent“ (Сребрна птица)
- „Shtëpia ime a sy“ (Моја кућа има очи)
Дела преведена на српски[уреди | уреди извор]
- Продавница росе (1984, Јединство, Приштина)
- Песници за вас - антологија (међу њима и песме Вехбија) (1985, Нолит, Просвета)
- Бели двори/Бијели сараји (више издања) једина књига неког албанског писца која се и данас препоручује у српским школама за такмичења попут Читалачке значке и Читалића[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 335.
- ^ „Читалићи”. Читалићи (на језику: српски). 2022-12-15. Приступљено 2023-09-02.