Вечерњача

С Википедије, слободне енциклопедије
Венера на ноћном небу гледано са Земље

Вечерњача је народни назив за планет Венеру присутан у митологији Словена[1].

Етимологија назива[уреди | уреди извор]

Име Вечерњача долази од именице вече. У неким крајевима се могу пронаћи и друга имена, као што су:

  • У српском, хрватском и бошњачком језику:
    • Вечерница, Вечерња звијезда и Поноћна звијезда;
  • У македонском језику:
    • Вечернаја Ѕвезда, Ноќната Ѕвезда, Полноќната Ѕвезда, Ѕвезда Вечерница, Ѕвезда Полночнаја и Ѕвезда Полночнаја;
  • У руском језику:
    • Вечерня, Вечерняя зарница, Вечорка, Светлусса и Чигирь-звезда;
  • У бугарском језику:
    • Вечерница;
  • У пољском језику:
    • Gwiazda zwierzęca, Wilcza gwiazda и Wieczornica;
  • У бјелоруском језику:
    • Вечарніца, Вечарнічка, Вечерня зора, Вечорова зорка, Вячэрніца и Воўча звязда;
  • У чешком језику:
    • Zviřetnice и Zwerenice.

У митологији и народним предањима[уреди | уреди извор]

У митологији и народним предањима Вечерњача је "звијезда" која се појављује увече, и поред Мјесеца је најсјајније небеско тјело на ноћном небу. Она затвара врата неба свако вече након што зађе Сунце[2].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Шпиро Кулишић; Петар Ж. Петровић; Никола Пантелић (1970). „Вечерњача”. Српски митолошки речник. Београд: Нолит. стр. 73. 
  2. ^ Ilie Danilov (2007). Dicționar de mitologie slavă. Iași: Polirom. стр. 249. ISBN 973-46-0535-6. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Шпиро Кулишић; Петар Ж. Петровић; Никола Пантелић (1970). Српски митолошки речник. Београд: Нолит. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]