Веј Шуо

С Википедије, слободне енциклопедије

Веј Шуо (кин. 卫铄, Wèi Shuò), надимак: Моу-ји (茂漪, Mòuyī), псеудоним: Х’-нан (和南, Hénán), једина је жена калиграф у кинеској историји.

Позната је и само као дама Веј (卫夫人, Wèi fūrén).

Биографија[уреди | уреди извор]

Веј Шуо

Рођена је 272. године (2. године ере Тај-ш’ цара Вуа) у граду Дунг-ану (东安, Dōng’ān) у округу Ђин-х’ (晋河, Jìnhé, данашњи округ Сја у провинцији Шан-сји). Сматра се да је ћерка Веј Џана (卫展, Wèi Zhǎn) или ћерка (или чак сестра) калиграфа Веј Хенга.

Била је удата за Ли Ђија (李矩, Lǐ Jū), инспектора провинцијских чиновника у префектури Динг (汀, Dīng), и са њим је имала сина Ли Чунга (李充, Lǐ Chōng), који је такође био калиграф, и писар у провинцијском магистрату.

Умрла је 349. године (4. година ере Јунг-х’ цара Муа).

У њено време било је незамисливо да девојка учи калиграфију, те је она кад је била мала учила са ујаковим четкицама, пошто би га најпре само посматрала како пише а затим би, када је оставе саму да обрише и осуши четкице, вежбала писање. Када је уочен њен таленат, представљена је Џунг Јоуу – творцу штампаног калиграфског стила и постала је његова ученица. Њена калиграфија показује карактеристике стила њеног учитеља, мада су њени карактери ужи од Џунгових.

И када је већ постала позната, патријархална средина у којој је живела није јој могла одати заслужено признање. Људи су за њену калиграфију говорили да је грациозна, али истовремено уплашена као девојчица која први пут плеше.

Као и сви велики мајстори била је и учитељ калиграфије. Њен најпознатији ученик је чувени Ванг Сји-џ’, кога често називају Богом калиграфије.

Теорија калиграфије и радови[уреди | уреди извор]

Дами Веј се приписује ауторство књиге „Слика борбе четкице“ (笔阵图, Bǐzhèntú), један од класичних уџбеника калиграфских потеза. Она је у књизи изнела теорију тока писања, и неке законе калиграфије, пре свега начине држања четкице при писању одређених потеза. Њена теорија „седам сила“ (七势, Qī shì) била је основа за теорију Осам принципа карактера јунг:

Потез хенг да подсећа на хиљаду лија густих облака који се губе у даљини. ( (横) 如千里阵云, 隐隐然其实有形。)
Потез дијен да подсећа на камен који пада са врха планине и удара у стене док се обрушава. ( (点) 如高峰坠石, 磕磕然实如崩也。)
Потез пје на носорогов рог који снажно рије земљу. (丿 (撇) 陆断犀象。)
Потез џ’ на ратнички лук од стотину ђина. ( (折) 百钧弩发。)
Потез шу на суви штап стар хиљаду година. ( (竖) 万岁枯藤。)
Потез на на таласе који се распршују или гром који удара у земљу. ( (捺) 崩浪雷奔。)
Потез карактера дијао (хенг-џ’-ван-гоу) на напон мишића потребан за снажно одапињање лука ( (横折弯钩) 劲弩筋节。)

Два најпознатија калиграфска дела даме Веј су:

  • Запис познате конкубине (名姬帖, Míng Jī Tiè)
  • Запис од Х’-нан чије је презиме Веи (卫氏和南帖, Wèishì Hénán Tiè)