Вељке Возокани

Координате: 48° 19′ 15″ С; 18° 24′ 45″ И / 48.320833° С; 18.412500° И / 48.320833; 18.412500
С Википедије, слободне енциклопедије

Вељке Возокани
Veľké Vozokany
Црква
Административни подаци
ДржаваСловачка
КрајЊитрански
ОкругОкруг Злате Моравце
Становништво
 — 2023.431[1]
 — густина43,88[2]/km2
Географске карактеристике
Координате48° 19′ 15″ С; 18° 24′ 45″ И / 48.320833° С; 18.412500° И / 48.320833; 18.412500
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина181[3] m
Површина9,88[4] km2
Вељке Возокани на карти Словачке
Вељке Возокани
Вељке Возокани
Вељке Возокани на карти Словачке
Остали подаци
Регистарска ознакаZM
Веб-сајтwww.obecvelkevozokany.sk

Вељке Возокани (слч. Veľké Vozokany) насељено је мјесто са административним статусом сеоске општине (слч. obec) у округу Злате Моравце, у Њитранском крају, Словачка Република.

Историја[уреди | уреди извор]

У историјским записима село се први пут помиње 1209. године. Потврђено је да је заједница Вељке Возокани постојала до 1228. Римокатоличка црква Светог Николе је првобитно готичка грађевина која је барокна модификована 1742. године и даље је обновљена у 19. веку. Цело насеље је некада било власништво опатије Хронски Бењадик.

Овде је 26. августа 1652. вођена једна од најзначајнијих битака против Турака у региону, на месту званом Лех код Старог хаја („Стари гај“). Адам Форгач, тадашњи командант тврђаве Нове Замки, храбро је предводио своје трупе, уз подршку локалног становништва и гарнизона Врабле и Левице, против турских трупа којима је командовао Мустафа. И поред тога што су скоро три пута надмашили свог непријатеља, Турци су претрпели тежак пораз. Међу погинулима у борби била су и била четворо браће из породице Естерхази, који су сахрањени 26. новембра 1652. године у крипти Трнавске универзитетске цркве. Бојно поље је било обележено 5 метара високим обелиском у знак сећања на победу и жртву четворице браће. Споменик је подигнут 1734. године. Године 1896. замењен је спомеником који постоји данас, са постољем од белог травертина и бронзаном скулптуром лава који ломи турску бојну заставу. На постаменту је натпис на латинском који гласи: „Држи се путниче и читај!“. Аутор је Војтех Маркуп.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима о броју становника из 2011. године насеље је имало 492 становника.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
  2. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
  3. ^ „Základná charakteristika”. www.statistics.sk (на језику: словачки). Statistical Office of the Slovak Republic. 2015-04-17. Приступљено 2022-03-31. 
  4. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).
  5. ^ „Становништво 31. 12. 2011. (407)” (PDF) (на језику: ск). Статистички завод Републике Словачке. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 09. 2013. г. Приступљено 5. 7. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]