Вељун
Вељун | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Карловачка |
| Град | Слуњ |
| Област | Кордун |
| Становништво | |
| — 2011. |  112 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 15′ 08″ С; 15° 33′ 39″ И / 45.2522205° С; 15.5608886° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 220 m |
  Вељун Вељун на карти Хрватске | |
 Вељун Вељун на карти Карловачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 47243 Вељун |
| Позивни број | +385 47 |
| Регистарска ознака | KA |
Вељун је насељено мјесто града Слуња, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.
Географија[уреди | уреди извор]
Вељун се налази око 19 км сјеверозападно од Слуња. Западно од Вељуна протиче ријека Корана.
Историја[уреди | уреди извор]
Вељун се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
Други свјетски рат[уреди | уреди извор]
У мају 1941. године, усташе су извршиле покољ над 520 српских становника Вељуна. Убијени су после рата сахрањени у заједничку гробницу.
У Вељуну су 6. маја 1941. године у школској и жандармеријској згради усташе извршиле масакр над српским цивилима.[1] Дана 3. августа 1941. у српској православној цркви у Вељуну, усташе су мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дјеце српске националности из Вељуна, Српског Благаја и Љесковца.[1]
Тако су усташе из Загреба и Слуња, 7. маја 1941. дошле у Вељун, срез Слуњ и похватале око 600 Срба, 500 су исте вечери одвели у Хрватски Благај и тамо убили.[2]
На Ђурђевдан 6. маја 1941. усташа Иван Шајфер, учитељ из Вељуна, са својом групом усташа и усташама из Слуња почео је да хапси Србе из Вељуна, Цвијановић Брда и Полоја. Том приликом ухапшено је око 500 Срба, а међу њима и прота Бранко Добросављевић парох из Вељуна и бивши народни посланик и његов син Небојша. Похапшени су прво доведени у жандармеријску станицу у Вељуну, а после неколико дана сви су одведени и поубијани код хрватског Благаја, у шуми званој Кестеновац. Том приликом усташе су на грозан начин убиле и проту Бранка и његовог сина Небојшу. Прво су пред очевим очима сина злостављали и мучили пуна три сата; копали му очи, секли нос и уши и боли га ножевима, па га тек онда убили. Отац је морао са почупаном брадом, док су га усташе стално тукле, сину над раком читати опело, падајући два пута у несвест. После тога су га натерали да ископа сам себи раку, злостављали га на исти начин као и сина, па га онда убили.[3]
У селу Вељуну, срез Слуњ, „усташе су малодобне девојке силовали у цркви“.[4][непоуздан извор?]
Култура[уреди | уреди извор]
У Вељуну је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Вељун припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу Епархије Горњокарловачке.[5] У Вељуну је постојао храм Српске православне цркве Васкрсења Господњег, изграђен 1824. године, а срушен 1942. године. Парохију сачињавају: Вељун, Точак, Вељунски Понорац, Вељунска Глина, Гробник, Лаповац, Шљивњак, Загорије, Двориште и Чатрња.[5]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису становништва из 2011. године, насеље Вељун је имало 112 становника.[6]
| Националност[7] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 429 | 486 | 670 | 744 |
| Југословени | 12 | 47 | ||
| Хрвати | 14 | 5 | 7 | 4 |
| Црногорци | 2 | 2 | ||
| остали и непознато | 8 | 13 | ||
| Укупно | 463 | 540 | 692 | 748 |
| Демографија[7] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 748 | |
| 1971. | 692 | |
| 1981. | 540 | |
| 1991. | 463 | |
| 2001. | 114 | |
| 2011. | 112 | |
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Вељун је имало 463 становника, следећег националног састава:
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Затезало, Ђуро. „Масовне гробнице као сурова губилишта српског народа на подручју Кордуна, Баније и Лике 1941-1945.”. Радио сам свој сељачки и ковачки посао. Архивирано из оригинала 11. 2. 2014. г. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ Страњаковић 1991, стр. 253.
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 155
- ^ Михајло Новаковић, земљорадник из Вељунске Глине
- ^ а б „Архијерејско намјесништво карловачко: Парохија Вељун”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 6. 6. 2012.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 2. 5. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Радио сам свој сељачки и ковачки посао: свједочанства геноцида, Ђуро Затезало, Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб, (2005) (језик: српски)
