Већеслав Хољевац
| ВЕЋЕСЛАВ ХОЉЕВАЦ | |||||||||
| Већеслав Хољевац | |||||||||
| Датум рођења | 22. август 1917. | ||||||||
| Место рођења | Карловац, |
||||||||
| Датум смрти | 11. јул 1970. (53 год.) | ||||||||
| Место смрти | Загреб, СР Хрватска, |
||||||||
| Професија | друштвено-политички радник | ||||||||
|
|
|||||||||
| Члан КПЈ од | 1940. | ||||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска армија |
||||||||
|
|
|||||||||
| Народни херој од | 23. јул 1951. | ||||||||
| Одликовања |
|
||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Већеслав Хољевац (1917 — 1970), друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
[уреди] Биографија
Рођен је 22. августа 1917. у Карловцу. Ту је завршио шест разреда гимназије, а затим се запослио као приватни намештеник. Тада приступа револуционарном радничком покрету. Године 1939. постаје члан Комунистичке партије Југославије, а већ следеће, на препоруку Иве Маринковића, изабран је у Окружни комитет КПХ за Карловац, Кордун и Банију. Својим политичким радом стекао је велику популарност у Карловцу. Организовао је једну од најуспелијих демонстрација 27. марта 1941. године у Хрватској.
Непосредно после окупације, Већеслав ради на организовању омладинских ударних група, које почињу своје акције већ крајем априла 1941. године. Као један од организатора устанка на Кордуну и као члан Војног комитета, учествује у низу акција за прикупљање оружја за предстојећу борбу. У јулу 1941. одлази на Кордун, где је постаје један од руководилаца устанка у овом крају. С првом групом кордунашких партизана извршио је и прву борбену акцију: напад на жандармеријску станицу у Тушиловцу у којој је лакше рањен.
У новембру 1941. године, с водом добровољаца бивших карловачких активиста, упао је у Карловац, да из руку усташа избави Маријана Чавића. Преобучени у домобранске униформе, ушли су предвече у град и отишли у болницу где се ухапшени Маријан Чавић налазио на лечењу. Акција - која је снажно одјекнула у Карловцу и околини - није потпуно успела, пошто су усташе већ раније Чавића одвеле из болнице. У тој акцији партизани су убили двојицу усташа и неколико италијанских војника и заробили пушкомитраљез. Партизани су имали једног мртвог и једног рањеног борца, које непријатељ није успео да зароби, јер су их активисти однели.
Крајем 1941. године, Већеслав Хољевац је изабран за политичког комесара Групе НОП одреда за Кордун и Банију. После тога, налазио се на дужности политичког комесара, а касније команданта Друге (загребачке) оперативне зоне. Крајем 1942. године, постављен је на дужност политичког комесара Првог хрватског корпуса, и на тој је дужности остао до краја рата.
У току рата учествовао је у многим борбама у Хрватској, Босни и Словенији, а такође и у завршним операцијама за ослобођење Истре и Трста. После ослобођења Загреба 8. маја, био је командант града, а потом командант Војне управе Југославенске армије у Истри. Године 1946. био је шеф Војне мисије ФНРЈ у Берлину. На тој дужности је остао до 1948. године.
После демобилизације, био је министар за новоослобођене крајеве, министар рада у влади ФНРЈ и министар саобраћаја у влади НР Хрватске. У раздобљу од 1948. до 1952. године био је члан ЦК КПХ, а од 1952. до 1963. је био председник Градског народног одбора (градоначелник Загреба) и члан Секретаријата Градског комитета СКХ за Загреб. У време његовог мандата преко Саве је отпочета градња Новог Загреба.
Хољевац је био и председник Матице исељеника Хрватске. Аутор је дела "Хрвати изван домовине" и "Записи из родног града".
Умро је у Загребу, 11. јула 1970. године, после тешке болести. Сахрањен је у Гробници народних хероја на Загребачком гробљу Мирогој.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 23. јула 1951. године.
[уреди] Литература
- Народни хероји Југославије. „Младост“, Београд 1975. година.
[уреди] Спољашње везе
| Претходник: Мирко Павлековић |
градоначелник Загреба (1952 — 1963) |
Наследник: Перо Пиркер |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
|
||||||||||||||
- Рођени 1917.
- Умрли 1970.
- Карловчани
- Хрватски комунисти
- Југословенски партизани
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Носиоци Ордена народног ослобођења
- Народни хероји - Х
- Хрватска у Народноослободилачкој борби
- Друштвено-политички радници СР Хрватске
- Друштвено-политички радници СФРЈ
- Градоначелници Загреба
- Почасни грађани Загреба
- Сахрањени на гробљу Мирогој у Загребу