Видин

Из Википедије, слободне енциклопедије

Видин буг. Видин
Поглед на средиште града

Основни подаци
Држава	Бугарска
Област	Видинска област
Становништво
Становништво (2005)	68.506
Положај
Координате	43°59′24″N 22°52′21″E / 43.9900, 22.8725
Видин Видин на мапи Бугарске
Остали подаци

Координате: 43° 59′ 24" СГШ, 22° 52′ 21" ИГД

Видин (буг. Видин) је град на крајњем северозападу Бугарске и главни град истоимене области. Град се налази на јужној обали реке Дунав и важан је речни гранични прелаз према Румунији (трајект Видин-Калафат). Ускоро се очекује изградња моста ка Румунији.

Општина Видин је септембра 2005. имала 68.506 становника.

У граду постоји индустрија ауто-гума.

[уреди] Природни услови

Град Видин се налази у крајњем северозападном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен око 200 km северно. Град је погранично место ка Румунији (граница је река Дунав), а граница са Србијом се налази 22 километра западно.

Област Видина налази се у Југозападном ободу Влашке низије. Град се развио на окуци Дунава, у равничарском крају. Надморска висина града је око 40 метара.

Клима у граду је континентална, типична за област Влашке низије.

[уреди] Историја

Пешачка улица у Видину

Град Видин је настао као келтско насеље Дунонија, а потом су стари Римљани на истом месту саградили и утврдили град Bononia. Град је био важно средиште римске провинције Мезија, која је обухватала подручје данашње северозападне Бугарске и источне Србије. Римска власт је трајала до године 46.

Када су се Словени населили у овој области, назвали су град Бадин или Бдин, одакле потиче савремено име.

Главни историјски споменик у Видину, тврђава Баба Вида, је изграђена у периоду од 10. века до 14. века.

Од 1356. до 1365, Видин је био средиште града-државе Видинске деспотовине. Град су окупирали мађарски крсташи, али је њихова власт била краткотрајна.

Цела Бугарска је до 1393. пала под турску власт, изузев Видина. Видин је коначно пао под власт султана Бајазита I нешто после пораза анти-турске коалиције код Никопоља 1396.

У граду су, осим тврђаве, историјски споменици: цркве из 17. века - Св. Пантелејмона, Св. Петке и Св. великомученика Димитрија (друга по величини црква у Бугарској), затим јеврејска синагога (из 1894), џамија и други споменици из времена турске владавине.

У време ослободилачких ратова против Турака, град је био повремено и под влашћу српских устаника, и био је у плану за укључење у нову српску државу, али је остао под турском влашћу све док га од Турака нису ослободили Бугари и Руси. После тога, Видин губи дотадашњи влашки национални идентитет и добија предоминантно бугарске одлике. Град се крајем 19. века развоја у важан град у оквиру савремене бугарске државе.

Видин је био под опсадом српске војске, од 11. јула до 17. јула 1913, у другом балканском рату, пад града, који је био под евакуацијом, је спречило потписано примирје.^[1]

После Другог светског рата Бугарска се делимично затворила ка суседству, па су се погранични Видин и његово окружење нашли у тешком положају. Видинска област од тада губи становништво, а последњих деценија то је закачило и сам град Видин.

[уреди] Становништво

Становништво Видина по последфњим подацима из 2010. година бројало је око 47 хиљада. Већина становништва су Бугари, а постоје и мање заједнице Рома и Влаха. Већина становништва су православне вероисповести.

Видин спада у градове у Бугарској који су изгубили много становништва од пада комунизма. У последњих 20-ак година број становника у граду смањен је за 15 хиљада, односно за 1/4 некадашњег броја. У складу са претходним град има старо становништво. Пензионери чине чак 30% становништва.