Видац
| Видац | |
|---|---|
| |
| Euphrasia rostkoviana | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | E. officinalis
|
| Биномно име | |
| Euphrasia officinalis L.
| |
| Синоними | |
|
Euphrasia rostkoviana Hayne | |
Видац, видова трава, видов(њ)ача, очаница, зорница, (лат. Euphrasia officinalis, syn. Euphrasia rostkoviana), је лековита једногодишња полупаразитска зељаста биљка из породице воловотки — Orobanchaceae (доскора је била сврставана у породицу зевалица - Scrophulariaceae, попут већине родова из породице воловотки).
Станиште[уреди | уреди извор]
Расте на сувим ливадама, пашњацима,[1] шумским чистинама и неплодним земљиштима, од брдских до алпских предела. Цвета од јуна од октобра, у зависности од надморске висине. [1] Након сакупљања се суши.[2]
Опис[уреди | уреди извор]
Висине је до 50 cm. Има корен жиличасто вретенаст, стабљика је зељаста, танка, округла,[1] усправна и разграната.[2]
Листови немају дршку[2] наспрамни су, длакави, овални, тестерасто назубљени,[1] с обе стране.[2]
Плод је чекињаста чаура, са бројним семеном.[1]
Цветови су цевастог облика, појединачни, двоуснати,[1] смештени по 2 до 6 у пазушцима, с унутрашње стране листова.[2] Боја им је бела или бледо љубичаста, са малим жутим мрљама.
Живи као полупаразит, на другом биљу из кога сише хранљиве материје. Нема мирис, а укус којој је горак.
Садржи око 15% етеричног уља, затим нешто масног уља, смоле и воска, 5% галотанина, горке твари, модрозелену боју, хетерозид аукубозид и смоласту твар, којој се приписује лековитост.
Фармаколошко дејство[уреди | уреди извор]
Изазива стезање (адстригенс), делује против запаљења (антиинфламатор), и као стимуланс у раду јетре. [2]
Терапијско дејство[уреди | уреди извор]
Користи се цела биљка, без корена.[3] Од ње се справљају лековити чајеви и мелеми за очи.[4] Помаже код претераног сузења очију (хиперлагримација), упале слузокоже око (конјуктивитис), упале очног капка (блефаритис).[3] Користи се за лечење органа за дисање], органа за варење, спречавање губитка апетита, код жутице,[1] код поремећаја при којима долази до незнатног смањења функције (инсуфицијенција) јетре,[3] против главобоље, болести ушију, побољшања раста косе и против екцема код деце.[1]
Народни обичаји[уреди | уреди извор]
Код Словена Свети Вид се везује за чуло вида. Познат је као исцелитељ болести вида и заштитник очију. Уочи Видовдана се брала видова трава, која се затим стављала да одлежи у води, са којом су се умивали укућани. Веровало се да након тога читаве наредне године не би боловали од очију.[4] У назив биљке укључено је и веровање у њене магијске моћи (видовитост). О Видовдану су се девојке обраћали видовој трави речима[5]:
Свети Виде и видова траво отворите ми очи да видим свога суђенога
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж Ранђеловић & Аврамовић 2011, стр. 25.
- ^ а б в г д ђ Милер 2009, стр. 317.
- ^ а б в Милер 2009, стр. 318.
- ^ а б Стојиљковић 2017, стр. 13.
- ^ Карановић & Дражић 2016, стр. 16.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ранђеловић, Новица; Аврамовић, Данијела (2011). Буха, Милица, ур. Приручник о лековитим биљкама, распознавање, брање и заштита. Сокобања: Удружење Др Јован Туцаков.
- Стојиљковић, Дејан (2017). Видовдан - судњи дан (PDF). Београд: Вукотић медиа. ISBN 978-86-89613-69-8. Приступљено 10. 7. 2018.
- Карановић, Зоја; Дражић, Јасмина (2016). Карановић, Зоја; Дражић, Јасмина, ур. Гора љиљанова: (Биљни свет у традиционалној култури Срба):У почетку беше реч (PDF). Београд: Удружење фолклориста Србије: Универзитетска библиотека Светозар Марковић. ISBN 978-86-7301-086-1. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 12. 2017. г. Приступљено 12. 7. 2018.
- Милер, Доналд (2009). Природна медицина - најбоље методе природног лечења (PDF). Београд: Metafiscia. Приступљено 12. 7. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
