Видовданско насеље

Видовданско насеље
Панорамски поглед на Видовданско насеље.
Град	Нови Сад
Видовданско насеље Видовданско насеље на мапи Новог Сада Координате: 45° 16′ 49" СГШ, 19° 50′ 08" ИГД

Видовданско насеље је градска четврт Новог Сада. Налази се на северној обали канала Дунав-Тиса-Дунав.

Садржај

1 Положај насеља
2 Становништво
3 Историја
4 Карактеристике и привреда насеља
5 Образовање
6 Саобраћај
7 Литература
8 Види још
9 Спољашње везе

[уреди] Положај насеља

Градске четврти Новог Сада.

Најлон пијаца, аутомобили.

Западну границу Видовданског насеља чини Сентандрејски пут, северну границу чини Приморска улица, источну границу чине улице Темерински пут, Живојина Ћулума и Емануила Јанковића, док јужну границу чини канал Дунав-Тиса-Дунав. Према другом тумачењу источне границе насеља, ову границу чини само Темерински пут и насеље се не протеже до улице Емануила Јанковића.

Суседне градске четврти су: Слана Бара (на северу), Мали Београд (на истоку), Салајка (на југу, преко канала) и Клиса (на западу).

У административном смислу, Видовданско насеље је део месне заједнице "Видовданско насеље", која поред овог насеља обухвата и насеље Мали Београд, насеље Мишин Салаш и јужни део насеља Велики Рит.

[уреди] Становништво

Према подацима предузећа ЈКП Информатика Нови Сад, на подручју месне заједнице "Видовданско Насеље" живи 5.138 становника (2010. година). [1] Процењује се да само насеље, изузимајући остатак месне заједнице, има око 2.000 становника.

[уреди] Историја

На месту данашњег Видовданског Насеља била су некада гумна земљорадника са Салајке и Подбаре. После Првог светског рата, када је број житеља у граду нагло растао, градске власти су од 1923. године на овом месту додељивале плацеве за градњу кућа. Становници насеља су имали трамвајску везу са градом.

1926. године, насеље је страдало у великој поплави, а после подизања насипа овај крај је заштићен од велике воде, па је изградња настављена. Становници су основали Удружење за заштиту од поплаве и унапређење Видовданског Насеља, а 1929. године су подигли камени крст у славу свог заштитника, светог Вида. Пре Другог светског рата је развијан и културни и спортски живот у насељу.

Током НАТО бобардовања 1999. године, пројектилима су погођене породичне куће на Видовданском Насељу. Један број кућа је том приликом потпуно уништен, а већи број знатно оштећен.

[уреди] Карактеристике и привреда насеља

Стамбене зграде, претежно приземне, заузимају јужни и средњи део насеља, а на северу су привредно-пословни објекти са Најлон пијацом као доминантним тржним простором, где се сваке недеље продају аутомобили и разна стара и шверцована роба и где се прве недеље у месецу одржава занатлијско-трговачки и сточни вашар.

Занатство у насељу је оскудно, али има више аутомеханичарских радионица, као и угоститељских објеката. Овде се налази и простор, на којем се стационирају и поправљају возила предузећа ПТТ. "Базар" има овде свој шопинг центар, а ту је смештена и трговинска радња мешовите робе "Родић". Мањи део становништва бави се ратарством, сточарством и повртарством.

[уреди] Образовање

Пре Другог светског рата овде је подигнута основна школа "Краљ Петар I", а после рата је назив ове школе промењен у "Ђура Јакшић". У њој се данас налазе истурена одељења клисанске основне школе "Душан Радовић".

[уреди] Саобраћај

Видовданско насеље је са главним делом Новог Сада повезано аутобуским линијама 5, 5Н, 30, 31, 32, 33, 34.

[уреди] Литература

Др Јован Ромелић, Видовданско Насеље, Енциклопедија Новог Сада, свеска 5, Нови Сад, 1996.
Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.
Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад, 2004.
Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.
Програм радова на уређивању грађевинског земљишта за 2003. годину, Завод за изградњу града, Нови Сад.