Видовчица
Из Википедије, слободне енциклопедије
| видовчица | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Anagallis arvensis
|
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| врсте | ||||||||||||
|
види текст |
||||||||||||
| Екологија таксона |
Видовчица (видац, видић, видова трава, црвена овчарка) лат. Anagallis је род једногодишњих зељастих биљака из породице јагорчевина (јаглика) (Primulaceae), и назив за најраширенију на просторима Балкана врсту, Anagallis arvensis.
Садржај |
[уреди] Основни подаци о врсти Anagallis arvensis
Четворострано стабло је полегло, ниско, голо и веома разгранато. Са њега полазе наспрамни, цели листови најчешће срцоликог облика чије је наличје маљаво. Цветови су појединачни, петочлани и са дугачким цветним дршкама, док су листови седећи (без лисних дршки). Цветови су најчешће црвене, ређе беле и тамноплаве боје. Плод је чахура, а семе има три ивице на којима су крилца и брадавичасту површину. Веома је распрострањена биљка и то посебно по умереновлажним, запуштеним местима као и на ораницама (то нарочито у житу), виноградима и баштама. Може се сматрати космополитом, ако се не рачунају тропски предели у којима видовчице нема.
Порекло имена:
- рода - од гр. anagelao = смејати се, јер се некада биљка користила за побољшање расположења
- врсте - од лат. arvensis = пољски.
Синоними:
- Anagallis foemina Mill.
- Anagallis mas Vill.
- Anagallis orientalis hort.
- Anagallis parviflora Lois.
- Anagallis punctifolia Stockes
- Anagallis pulchella Salisb.
[уреди] Хемијски састав дроге
У медицинске сврхе, као дрога се користи надземни део процветале биљке (Anagallidis herba) који није баш добро хемијски проучен. Зна се да херба, као и семе, садржи:
- сапонине, који су недовољно проучени;
- танине;
- неки протеолитички ензим;
- цикламин, гликозид;
- горке материје
- флавоноиде.
[уреди] Употреба
Видовчица се, управо због недовољно познатих хемијских састојака, користи само као народни лек. Данас се много ређе употребљава него раније јер се зна да садржи штетне материје, какав је нпр. цикламин. Најчешћа њена примена је код болести коже какве су младалачке акне, злоћудни тумори, инфициране ране и др. Осим тога може се употребити и за обољење жучних путева, као диуретик и за избацивање слузи из органа за дисање. Као седатив се може давати нервно растројеним особама и епилептичарима.
Упозорење: може се користити само по упутству стручне особе јер садржи сапонине!
[уреди] Списак врста рода Anagallis
- Anagallis acuminata - (Angola)
- Anagallis alternifolia - (Chile)
- Anagallis arvensis - syn. *A. parviflora, A. platyphylla, A. phoenicea
- Anagallis barbata - (Brazil)
- Anagallis brevipes - (Tanzania)
- Anagallis crassifolia - (Spain, Morocco)
- Anagallis djalonis - ( Africa)
- Anagallis filiformis - (Brazil)
- Anagallis foemina - syn. A. caerulea
- Anagallis gracilipes - (Zimbabwe)
- Anagallis hexamera - (Ethiopia, Kenya)
- Anagallis kingaensis - (Africa)
- Anagallis minima - syn. A. centunculus, Centunculus minimus
- Anagallis monelli - syn. A. linifolia'
- Anagallis nummulariifolia - (Madagascar)
- Anagallis oligantha - (Malawi)
- Anagallis peploides - (Madagascar)
- Anagallis pumila - Florida (Americas)
- Anagallis rubricaulis - (Madagascar)
- Anagallis schliebenii - (Tanzania)
- Anagallis serpens - (eastern Africa)
- Anagallis tenella - syn. A. repens
- Anagallis tenuicaulis - (Madagascar)
- Anagallis tsaratananae - (Madagascar)
[уреди] Галерија
 Anagallis foemina |
 цвет |
 Anagallis monelli |
 Илустрација |
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Литература
- Гостушки,Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд , ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
