Википедија:Биографије живих особа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Погледајте овде и доле за детаљније информације о томе како ступити у контакт са Фондацијом Викимедије.

Уредници морају посветити посебну пажњу при уносу информација о живим особама на било коју страницу Википедије.[1] Такав материјал је веома осетљив и мора да буде у складу са свим одговарајућим законима САД, са овим правилима, као и са три основна Википедијина правила о садржају:

Чланак мора бити тачан. Треба се стриктно придржавати правила о коришћењу висококвалитетних извора. Све референце, као и било који материјал који је доведен у питање или је врло могуће да ће бити доведен у питање мора бити јасно приписан поузданом објављеном извору, што се обично ради путем инлајн референцирања.

Спорне тврдње о живим особама које немају референцу или је референца коју имају непоуздана[2] — без обзира да ли је тврдња позитивна, негативна, неутрална или само мало вероватна — мора бити одмах уклоњена без икакве дискусије.[3] Уредници који упорно и злонамерно крше ово правило морају бити одмах блокирани.

Биографије живих особа (БЖО) морају се писати конзервативно и уз поштовање приватности дотичне особе. Википедија је енциклопедија, а не таблоид нити жута штампа; посао Википедије није сензационализам, нити је Википедијин циљ да шири трачеве, а уредници не смеју никад да забораве да увек постоји могућност да се нанесе штета угледу живе особе. Ово правило се примењује на БЖО, укључујући и друге живе особе поменуте у БЖО, иако те особе нису предмет чланка,као и материјал о живим особама на другим страницама Википедије, и у другим именским просторима. Одговорност за подношење доказа за свако уређивање на Википедији лежи на особи која уноси или враћа уклоњени материјал.

Садржај

Стил писања[уреди]

Тон[уреди]

БЖО треба писати одговорно, опрезно и неострашћеним тоном, избегавајући како еуфемизме тако и претеривања. Чланци треба да документују на непристрасан начин оно што су поуздани секундарни извори објавили о личности, и (у неким случајевима) оно што је личност објавила сама о себи. БЖО не треба да садрже одељак Занимљивости.

Критике и похвале[уреди]

Критике и похвале треба укључити ако се могу повезати са поузданим секундарним извором, и под условом да је материјал изнет одговорно, конзервативно и неутралним тоном. Не треба давати претерано велики простор одређеним тачкама гледишта, а мишљења која су у апсолутној мањини не треба уопште укључивати у чланак. Посебна пажња треба да се обрати на структуру чланка, како би се пружио општи преглед теме а поднаслови били неутрални. Избегавајте тврдње које се заснивају на кривици због повезаности са неким/нечим, као и злонамерног и пристрасног садржаја.

Нападачке странице[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Википедија:Нападачке странице и Википедија:Критеријуми за брзо брисање#Општи критеријуми

Странице које су нереференциране и негативног тона, нарочито када одају утисак да су креиране са циљем да се дискредитује особа, треба одмах обрисати ако нема верзије која је у складу са овим правилом на коју би се чланак могао вратити (видети #Брисање садржаја, спречавање уноса података и брисање целокупног садржаја из увиђавности). Неадминистратори треба ове стране да обележе шаблоном {{ББ-БЖО}}

Поуздани извори[уреди]

Материјал који се доводи у питање или може бити доведен у питање[уреди]

Према Википедијином правилу о изворима, Проверљивости, свака тврдња и сваки материјал који је доведен у питање или је врло могуће да ће бити доведен у питање, мора бити приписан поузданим објављеним извором уз помоћ инлајн референце; материјал који не задовољава овај критеријум, може да се уклони. Ово правило проширује тај принцип, и додаје — било какав контроверзан материјал о живим особама који нема референце или је референциран непоузданим изворима треба одмах уклонити без дискусије. Ово правило важи како за негативан, тако и за позитиван или неутралан материјал, довољно је да његова истинитост може бити доведена у питање, и без обзира да ли се те тврдње налазе у биографији те особе или у неком другом чланку.

Такође, у БЖО не треба додавати никакав материјал за који су једини извор жута штампа или таблоиди. Кад информација буде била потврђена и значајна, сигурно ће се појавити у неким поузданијим изворима.

Уклањање нереференцираног материјала или референцираног слабим и контроверзним изворима[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Википедија:Клеветање

Треба одмах уклонити материјал о живим особама уколико је он:

  • Контроверзан, а није референциран или је референциран непоузданим и непровереним изворима;
  • Произвољна интерпретација извора (види Без оригиналног истраживања)
  • Заснива се на изворима које је објавила особа аутор тих извора, осим ако аутор тих извора није особа која је тема чланка (види ниже).
  • Заснива се на изворима који на неки други начин не задовољавају стандарде проверљивости.

Напомена: Иако се правило о три враћања не примењује на оваква уклањања, ипак измене које би могле да се окарактеришу као кршење БЖО могу бити контроверзне. Уредници који учествују у ратовима измена око потенцијално увредљивог материјала о живим особама треба да размотре могућност изношења проблема на Тргу, уместо да се ослањају само на изузетак од правила о 3 враћања.

Администратори могу да наметну уклањање материјала који несумњиво кржи правило о БЖО закључавањем странице или блокирањем прекршилаца, чак и ако су и сами уређивали чланак или су на неки други начин умешани у спор. У случајима који нису тако јасни, треба да на Администраторској табли потраже мишљење од неког другог администратора који није умешан у спор.

Избегавајте трачеве и оговарања[уреди]

Не понављајте трачеве. Увек себи поставите питање: да ли је извор поуздан? Да ли је материјал истинит? И да ли је, чак и ако јесте истинит, релеватан за неутралан чланак о особи предмету чланка. Чувајте се извора који користе ласичји говор, и који приписују материјал анонимним изворима. Такође, водите рачуна да не користите извор који је информацију узео баш са Википедије и да истим извором онда референцирате оригиналну тврдњу на Википедији.

Злоупотреба примарних извора[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Википедија:Без оригиналног истраживања#Примарни, секундарни и терцијарни извори

Користите веома опрезно примарне изворе.

  • Немојте користити транскрипте са суђења или друге судске записе или документе за референцирање тврдњи о живим особама.
  • Немојте користити јавна документа у којима се налазе и лични подаци, као датум рођења, вредност стана или куће, кућне или пословне адресе, бројеви регистарских таблица, и сл.

Ако је примарни извор предмет разматрања неког секундарног извора, онда примарни извор може бити употребљен само као потпора секундарном извору, и даље подлеже ограничењима овог правила, правила Без оригиналног истраживања, и другим правилима о изворима.

Избегавајте изворе чији су аутор и издавач исти[уреди]

Немојте користити изворе чији су аутор и издавач исти — као нпр. књиге, фанзини, веб-сајтови, блогови, Фејсбук и Твитер странице и сл. — као референце за живе особе, осим ако ти извори нису дело особе о којој је чланак (видети ниже). „Блогови чији су аутор и издавач исти“ односи се на личне или групне блогове. Неке новинске куће имају онлајн колумне које они зову блоговима — такви блогови могу бити прихватљиви као извори, али само под условом да су њихови аутори професионалци и да је блог под потпуном контролом уредништва новинске куће[4]. Коментари читалаца блогова апсолутно су неприхватљиви као извори. Погледајте ниже за детаљније информације о сликама овог типа.

Коришћење извора чији је аутор особа која је тема чланка[уреди]

Живе особе могу саме да објаве материјал о себи, путем изјава за штампу или личних веб-сајтова. Такав материјал може да се користи као извор само ако:
  1. ако не служи као самохвала и самопромоција;
  2. не укључује изјаве о трећим лицима;
  3. не укључује изјаве о догађајима који нису директно везани за дотичну особу;
  4. нема сумње у његову аутентичност;
  5. сам текст није базиран на истим таквим изворима.
Ова правила се не примењују на аутобиографије које су објавиле поуздане и независне издавачке куће, пошто се не ради о делу чији су аутор и издавач исти.

Препоручена литература и спољашње везе[уреди]

Спољашње везе о живим особама, било у БЖО или неком другом чланку, морају да задовоље више стандарде него друге теме. Сумњиве изворе или изворе чији је аутор истовремено и издавач не треба укључивати у секције „Види још“ и „Спољашње везе“ у БЖО; а када се укључују у друге чланке проверите да материјал на који се читалац упућује не крши ово правило. Извори чији су аутор и издавач исти или је њихов аутор особа-тема БЖО могу се укључити у одељке „Препоручена литература“ или „Види још“, али веома опрезно; види изнад. Уопште, не стављајте везе ка веб-сајтовима који су у супротности са овим правилом или крше смернице за Спољашње везе. Ако је та смерница у супротности са овим или било којим другим правилом, правило има предност.

Увек размишљајте у корист приватности[уреди]

Избегавајте виктимизацију[уреди]

Када пишете о особи која је значајна због свега једног или два догађаја, укључивање сваког детаља може довести до проблема, чак и ако је материјал добро референциран. Ако имате недоумица, сведите биографију на верзију која је комплетно референцирана, неутрална и стриктно се држи теме. Ово је нарочито значајно када се ради биографијама живих особа чији значај потиче углавном или искључиво из чињенице да су били жртве туђих недела. Уредници Википедије не смеју — свесно или несвесно — доприносити увећању или продужавању виктимизације.

Јавне личности[уреди]

У случају јавне личности, постојаће више поузданих извора, и БЖО треба просто да документује оно што ти извори наводе. Ако је оптужба или инцидент значајан, релевантан и добро документован, он треба да се нађе у чланку — чак и ако је негативан и особа о којој је чланак не жели ни да се тај догађај уопште помиње. Ако не можете да нађете више поузданих независних извора који документују наведени инцидент или оптужбу, онда га изоставите.

  • Пример: „Развод Петра Петровића и Марије Петровић био је прави правцати скандал“. Да ли је подебљани текст важан за чланак, и да ли су то објавили поуздани независни извори? Ако не, изоставите то и држите се чињеница: „Петар Петровић се развео од Марије Петровић“.
  • Пример: Политичар је оптужен за учешће у афери. Он пориче, али Политика и друге новине објављују оптужбе и избија скандал. Оптужбе припадају чланку, уз цитирање извора.

Приватност личних информација и коришћење примарних извора[уреди]

Због све чешћих крађа идентитета, људи све више сматрају своје право име и презиме као и датум рођења приватним подацима. Википедија укључује пуна и права имена и датуме рођења онда када су их широко публиковали поуздани извори, или извори блиски особи-теми БЖО тако да је сасвим разумно претпоставити да та особа нема ништа против њиховог објављивања. Ако се особа о којој је чланак успротиви објављивању њеног датума рођења или та особа тек прелази праг значаја дајте примат опрезности и наведите само годину рођења. Такође, чланци не треба да укључују адресу, имејл, број телефона или друге контакт информације дотичне особе, али је генерално дозвољено у одељак „Спољашње везе“ унети линк ка званичном сајту те особе који може да садржи наведене информације. Види изнад одељак о погрешном коришћењу примарних извора за добијање личних информација о особи-теми чланка.

Релативно непознате особе[уреди]

Википедија садржи биографски материјал о људима који јесу довољно значајни да би постојали чланци о њима, али ипак нису широко познати. У таквим случајевима, уздржите се и унесите искључиво материјал релевантан за оно што их чини познатим, и фокусирајте се на висококвалитетне секундарне изворе. Материјал који је објавила особа-тема чланка може се користити, али опрезно (види изнад). Материјал који може негативно да утиче на репутацију особе о којој је чланак треба посебно пажљиво третирати; у многим замљама понављање клевета је кажњиво, а такође постоји додатна заштита особа које нису јавне личности.

Особе које су познате само по једном догађају[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Википедија:Значај (људи)#Особе које су познате само по једном догађају

Википедија нису вести, нити збирка података без икаквог критеријума. То што се неко појавио у вестима не значи да о тој особи треба аутоматски да постоји и чланак на Википедији. Ако су поуздани извори писали о особи само у склопу једног догађаја, а та особа остаје и највероватније ће и слабо позната, генерално не треба писати чланке о тим особама. Биографија би у овом случају дала претерану тежину том једном догађају чиме би била у супротности са неутралном тачком гледишта. У таквим случајевима боље је укључити податке о тој особи у чланак о догађају, и направити преусмерење са чланка о особи на чланак о догађају.

Ако је догађај значајан а улога особе у њему кључна и добро документована — као у случају Марка Чапмана, убице Џона Ленона — може се написати посебна биографија. Значај догађаја или особе утврђује се на основу тога колико га трајно покривају поуздани извори. [5] Поред овога, неке додатне смернице о значају, попут Википедија:Значај (спорт) дају критеријуме на основу којих се може утврдити значај особа познатих по само једном догађају.

Злочинци[уреди]

Живе особе оптужене за злочине нису криве док их суд не осуди. Ако се ради о релативно непознатим људима, уредници би требало озбиљно да размотре могућност да не укључују у чланке никакав материјал који би сугерисао да је та особа починила злочин или да је оптужена за злочин, уколико та особа још увек није и осуђена за злочин.[6]

Приватност имена[уреди]

Треба посебно водити рачуна при именовању особа које су учествовале у само једном догађају. Када име неке особе није широко познато, или је намерно сакривено од јавности, као нпр. у одређеним судским процесима или занимањима, увек је боље изоставити их, нарочито када ако се тиме не губи значајно од контекста. Када одлучујете о томе да ли да укључите неко име у чланак или не, треба да знате да свакако већу тежину има његово помињање у научним часописима или у радовима признатих стручњака него кратко појављивање имена у вестима. Такође водите рачуна о томе да ли је заиста важно укључити у чланак имена живих особа које нису директно повезане с темом чланка. Такође, треба избегавати укључење имена чланова породице или других особа који нису блиско повезани с особом темом чланка.

Имена тренутних, бивших или значајних чланова породице или особа везаних на било какав значајан начин са особом о којој је чланак, могу да се унесу у чланак уколико су оне покривене поузданим изворима, и под условом да је таква информација релевантна за потпуно разумевање особе о којој је чланак.

Где се правило БЖО примењује, а где не[уреди]

БЖО се примењује свуда на Википедији где се говори о живим особама, укључујући и странице за разговор, описе измена, корисничке странице, слике и категорије. Не примењује се на преминуле особе или корпорације које више не постоје, али погледајте следећа упутства која се односе на ове области.


Именски простори који нису ГИП[уреди]

Контроверзан материјал о живим особама који није референциран или је референциран слабим изворима и није битан за тему чланка, треба да буде уклоњен, обрисан или сакривен, у зависности од случаја до случаја. Када тражите савет да ли да унесете неку информацију о некој живој особи, водите рачуна да не изнесете превише информација на страници за разговор како се ваш упит не би претворио у дискусију. Исти принцип се примењује на проблематичне слике. Проблематични упити који су већ расправљени могу да се уклоне с референцом на претходну дискусију.

Правила о БЖО такође се примењују на корисничке странице и њихове странице за разговор. Једини изузетак су подаци и твдње које сами корисници желе да изнесу о себи у свом корисничком простору, под условом да се не представљају као друга особа, и да нису у супротности са Шта Википедија није. Малолетницима се, међутим, саветује да не откривају своје личне податке на својим корисничким страницама. Иако се ова политика примењује на поруке о википедијанцима у именском простору пројекта, дозвољена је одређена слобода како би се омогућило администрирање заједнице, али администратори могу да обришу такав материјал уколико се ради о клеветању или је у супротности са правилом Без личних напада.

Слике[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Википедија:Без оригиналног истраживања#Оригиналне слике

Слике живих особа не би требало да се користе ван контекста ради представљања те особе у лажном или неповољном светлу. Ово правило се поготову односи на слике из полицијских досијеа, или ситуације у којима особа није очекивала да буде фотографисана. Слике живих особа које су фотографисали википедијанци или неко други могу да се користе само уколико су те слике предате под лиценцом која је компатибилна са Википедијиним правилима у вези са сликама.

Категорије, листе, навигациони шаблони[уреди]

Имена категорија немају објашњења, тако да се убацивање одређене биографије у одређену категорију мора оправдати прописно референцираним текстом у самом чланку. Категоризација живих људи према религији или сексуалној оријентацији не би требало да се врши уколико се особа чија је биографија у питању није јавно изјаснила о својој припадности одређеној религији или сексуалном опредељењу, и ако су религиозно и сексуално опредељење те особе везани за њен јавни живот или су битни фактори за одређивање њеног енциклопедијског значаја, према поузданим објављеним изворима.

Такође треба водити рачуна с категоријама које имплицирају лошу репутацију особе, нпр. Категорија:Криминалци и њене поткатегорије могу се додати у чланак само ако је:

  • инцидент у ком је учествовала та особа релевантан за њен енциклопедијски значај;
  • уколико је тај инцидент документован објављеним независним и поузданим изворима;
  • уколико је особа осуђена за преступ који јој се приписује;
  • уколико није покренута жалба на пресуду.

Ови принципи се примењују у подједнакој мери и на спискове, навигационе шаблоне, и инфо кутијице (које се односе на живе особе и на било којој страници Википедије) који су засновани на религиозним опредељењима, сексуалним оријентацијама или сугестији о лошој репутацији.

Преминуле особе[уреди]

Ово правило се не односи на доказано преминуле особе. Ово правило се односи на сваку особу која је рођена пре мање од 115 година, уколико не постоје проверени и поуздани извори који би потврдили да је та особа преминула. Људи старији од 115 година сматрају се преминулима уколико нису унесени на листу најстаријих људи на свету.

Ипак, материјал о преминулим особама који се такође односи и на њихове живе рођаке или пријатеље, а нарочито у случајевима особа које су недавно преминуле, подлеже овом правилу. Сваки споран материјал о живим особама треба одмах уклонити.

Правна лица и групе[уреди]

Ово правило се обично не односи на корпорације, компаније и друге ентитете који се називају правним лицима, иако материјал који се на њих односи такође мора бити написан у складу са другим правилима Википедије о садржају.

Одговор на питање до које мере се правило о БЖО може примењивати на измене о групама је веома комплексно, те је стога боље процењивати од случаја до случаја. Негативна изјава о малој групи пре ће бити предмет БЖО правила него негативна изјава о некој већој групи; кад је група веома мала, немогуће је повући црту између групе и особа које чине ту групу. Ако сте у недоумици, морате користити висококвалитетне изворе.

Одржавање БЖО[уреди]

Важност одржавања[уреди]

Википедија садржи веома много чланака о живим особама. Како са легалне, тако и са етичке тачке гледишта веома је битно да се из тих чланака брзо и ефективно уклања било какво клеветање или други неодговарајући материјал, али је истовремено јако битно да такви поступци буду одмерени, другим речима, битно је да се чланци не претворе у пристрасне текстове у корист особе о којој говори чланак уклањањем одговарајућег материјала само зато што се та особа противи његовом уношењу, или да се задрже чланци о неважним особама жељним публицитета и рекламе.

Када нисте сигурни да ли је одређени материјал у БЖО одговарајући, текст мора бити враћен на верзију која задовољава критеријуме овог правила. Понекад ће администратори бити приморани да користе своје привилегије заштите или брисања чланака како би се обезбедило поштовање овог правила, а у екстремним случајима може бити неопходна и интервенција особља Фондације Викимедије.

Полузаштита, заштита и блокирање[уреди]

Ако су измене злонамерне или пристрасне, или се уноси или враћа неодговарајући материјал, администратор може да стави заштиту или полузаштиту на чланак, у складу са правилима о заштити страница. Уредници који константно додају или враћају контроверзан материјал у БЖО који је нереференциран или је слабо референциран, могу бити блокирани због ометања пројекта; погледајте правила блокирања.

Шаблони[уреди]

  • Шаблон {{БЖО}} се користи да би указао читаоцима на ово правило и може се додати на страницу за разговор БЖО или чланака који садрже материјал о живим особама.
  • Шаблон {{БЖО-СПОР}} може се додати на чланке који садрже споран материјал.
  • Шаблон {{БЖО-ИЗВОРИ}} може се додати чланку коме су потребне поузданије и неутралније референце-
  • Шаблон {{БЖО-БИ}} може се додати чланку који уопште нема изворе.

Корисницима који крше ово правило, могу се на страницу за разговор поставити следећи шаблони:


Шаблон {{БЖО-уклоњено}} може да се стави на разговор странице чланка (или корисника), како би се објаснило да је одређени материјал уклоњен ради поштовања овог правила, и под којим условима тај материјал може бити замењен.

Брисање[уреди]

Брзо брисање, блокирање стварања странице и обзирно уклањање садржаја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Википедија:Правила о брисању чланака

Биографски материјал о живим особам који није у складу с овим правилом треба поправити, а ако то није могуће, онда га треба уклонити. Ако је цео чланак врло ниског квалитета и садржи углавном само материјал који је нереференциран, оскудно референциран или референциран непоузданим референцама, онда га треба обрисати.

Наравно, брисање странице је увек последње решење. Ако се дискусија води око задржавања странице на пројекту (нпр. због недовољног значаја или у случајима где је особа о којој говори чланак затражила брисање), онда се то ради путем дискусије на страници где се предлажу чланци за брисање. Уколико чланак садржи искључиво негативан нереференциран материјал, или је написан у пристрасном тону, и када није могуће да се поправи или да се врати на ранију неутралнију и прихватљивију верзију, тада чланак треба да буде предмет брзог брисања. Администратор који обрише ту страницу треба да буде спреман да објасни другима свој поступак, и то путем имејла уколико се ради о осетљивом материјалу. Они који се противе брисању треба да имају на уму да је можда администратор који је обрисао чланак зна нешто што други не знају.

Расправе о брисању могу се водити на Тргу, али требало би избегавати дуге јавне расправе уколико се ради осетљивом материјалу који укључује податке из приватног живота особе о којој је реч, а нарочито ако је тај материјал негативан. Такве расправе, кад се заврше, такође се могу обрисати из обзира према тој особи.

Након брисања одређене странице, администратор може да одлучи да ли да заштити ту страницу од поновног отварања.

Враћање обрисаног садржаја[уреди]

Да би материјал о живим особама био написан у неутралном тону и према високим стандардима, обавеза прилагања доказа тј. поузданих извора је на оном ко жели да задржи или врати спорни материјал.

Када је материјал о живим особама уклоњен из оправданих разлога, уредник који жели да се тај материјал врати мора тај материјал ускладити са Википедијиним правилима о садржају. Ако ће се материјал вратити без неких битнијих измена, прво мора бити постигнут консензус у вези са тим, и кад год постоји примедба на одређено брисање, она се мора упутити и проблем расправити са администратором који је обрисао тај чланак. Сваки материјал који се жели вратити треба да се анализира од случаја до случаја.

Предлагање за брисање биографија живих особа[уреди]

Сваки чланак који је биографија неке живе особе мора садржати барем један извор који референцира барем једну изјаву у чланку, у супротоном, може бити предложен за брисање постављањем шаблона {{БЖО-брисање}}. Овај шаблон не сме да се скида све док се не обезбеди минималан услов прописан овим правилом, а ако се тај услов не испуни за 10 дана, чланак може бити обрисан. Ово правило не утиче на друге процедуре за брисање споменуте у правилу БЖО или било где другде.

Однос између особе, чланка и Википедије[уреди]

Измене које врши особа која је предмет чланка[уреди]

Понекад особе теме БЖО уређују лично или преко неког представника материјал о себи. Иако генерално Википедија не препоручује писање аутобиографија, сасвим је у реду да особа тема БЖО уклони материјал који је нереференциран или је референциран слабим референцама. Кад анонимни корисник уклони цео текст или велики његов део у БЖО, врло је могуће да се ради о особи теми БЖО која покушава да уклони проблематични материјал. Такве измене не би требало да се третирају као вандализам; уместо тога, непознати корисник треба да се позове да објасни зашто је то урадио.

Чланци који говоре о вама[уреди]

Википедијина уређивачка правила су таква да ће вам увек неко помоћи да решите своје недоумице. Очигледне грешке могу да се поправе веома брзо, и то можете чак и сами да урадите. За све друго, поставите предлоге на страници за разговор чланка, или тражите помоћ од администратора. Имајте на уму да Википедија функционише захваљујући раду волонтера, и неуљудност и неучтивост, чак и кад је потпуно разумљива, само вам може одмоћи у изналажењу решења.

Правна питања[уреди]

Ако сте управо Ви особа о којој се говори у чланку и уколико сматрате да информације у чланку нису тачне, угрожавају вашу приватност или на други начин Вам штете, немојте сами уређивати чланак, него нам се обратите електронском поштом на адресу info-sr@wikipedia.org или контактирајте волонтере OTRS система и објасните у чему је проблем с линком до чланка у ком се налази проблем.

Особе које су у значајном легалном или личном спору са особом која се помиње у било ком чланку који је покривен овим правилом не треба да уређују чланке него треба да употребе страницу за разговор или одговарајући Трг и да тамо изложе своје примедбе.

Одлука Фондације Викимедије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Foundation:Resolution:Biographies of living people

Дана 9. априла 2009. Одбор повереника Фондације Викимедије одобрио је резолуцију у вези са приступањем материјалу о живим особама. Примећено је да постоје проблеми са неким БЖО у смислу да имају или превише промотивни тон, или су често предмет вандализама, или садрже грешке. Фондација апелује на заједнице свих Википедија да посвете посебну пажњу на неутралност и проверљивост података који се уносе о живим особама; људско достојанство и лична приватност би требало да се увек имају на уму, нарочито у чланцима од пролазног и маргиналног интереса; требало би да се потраже нови механизми за процену измена које се тичу живих особа; и да било ко ко се жали на опис који сајтови пројекта нуде о њему мора да буде третиран с поштовањем, љубазношћу и стрпљењем.

Како ступити у контакт с Фондацијом Викимедије[уреди]

Ако нисте задовољни одговором који су вам дали уредници и администратори у вези са вашим примедбама о биографском материјалу живих особа, можете тражити помоћ од групе волонтера Фондације Викимедије. Пошаљите имејл на info-en-q@wikimedia.org с линком ка спорном чланку и објашењењем у чему је проблем. Такође, погледајте и овде за информацију како контактирати с Фондацијом Викимедије.

Види још[уреди]

Викимедијина остава има мултимедијалне датотеке везане за: Биографије живих особа
Викицитат
Викицитат има збирку цитата сродних са:


Правила и одлуке Фондације Викимедије
Правила о садржају
Смернице
Друга релевантна правила

Напомене[уреди]

  1. ^ Сматра се да је особа жива све док не постоји разлог да се мисли другачије. Ово правило се не односи на особе проглашене преминулима in absentia (у одсуству посмртних остатака).
  2. ^ Под непоузданом референцом подразумевају се таблоиди, жута штампа и новине којима је скандал примарна тема, блогови, друштвене мреже типа Фејсбук или Твитер, извори који су по свој прилици пристрасни (било да говоре у прилог субјекту или против њега) и сл.
  3. ^ Jimmy Wales. "WikiEN-l Zero information is preferred to misleading or false information", 16. мај 2006, и 19. мај 2006; Jimmy Wales. Keynote speech, Викиманија, август 2006. „Не могу довољно да нагласим важност овога. Изгледа да међу уредницима постоји ужасно пристрасно мишљење да лажне информације треба обележавати шаблоном „потребан извор“. Таман посла! Такве информације морају бити одмах и одлучно уклоњене, осим ако се не могу одмах референцирати. Ово се односи на сваку информацију, а нарочито на негативне информације о живим особама.“
  4. ^ Преузето из Википедија:Проверљивост#Блогови дневних новина или часописа
  5. ^ Важно је да уредници разумеју две разлике између ВП:БИО1Д и ВП:БЖО1Д. Прво, ВП:БЖО1Д се примењује искључиво на биографије живих особа. Друго, ВП:БЖО1Д се примењује само на биографије мало познатих особа.
  6. ^ Генерално, пресуду могу да донесу само судови путем судских процеса. Оптужбе, истраге, хапшења или сумње за умешаност не могу бити исто што и пресуда. БЖОКРИМ се примењује на мало познате особе, док се за славне особе примењује ВП:ЈАВНЕЛИЧНОСТИ.