Википедија:Вики гимназијалац/Букурешт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Букурешт
рум. București

Bucharest-Calea-Victoriei-Aerial-View.jpg

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Румуније Румунија
Основан 1459.
Становништво
Становништво 1.628.426
Агломерација 2.000.000
Густина становништва 7.142 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 44°25′00″N 26°06′00″E / 44.433333, 26.1
Надморска висина 60-90 м
Површина 228 км²
Букурешт на мапи Румунија
{{{alt}}}
Букурешт
Букурешт на мапи Румунија
Остали подаци
Градоначелник Сорин Опреску
Веб-страна pmb.ro


Букурешт(рум. București) је главни град и индустријски, културни и трговински центар Румуније. Он се налази у јужном делу земље, у историјској покрајини Влашка, на реци Димбовици.]Букурешт се простире се на 228 km² и према последњем попису из 2011. године у граду је живело 1.628.426 становника[1]. То га чини шестим градом по величини у Европској унији ако се гледају управне границе самог града.[1]

Букурешт
Поглед на град из сателита

Географија[уреди]

Букурешт има површину од 228 км (који представљају 0,8% од целе површине Румуније, од којих изграђена површина је 70%). Букурешт се налази на 44 24 '49 северне географске ширине (као Београд, Женева, Бордоа и Минеаполису) и 26 05'48 источне географске дужине (као Хелсинкија или Јоханнесбоург ), на јужној страни Румуније, на удаљености од 64 км северно од Дунава, на удаљености од 100 км јужно од источног Карпата и на удаљености од 250 км западно од Црног мора.http://www1.pmb.ro/pmb/index_en.htm

Клима[уреди]

Иако град се налази у области са умереном климом, Букурешт је под утицајем континенталних ваздушних токова из комшилука. У ваздушне струје из источне стране су одговорни за прекомерну варијације температуре разлике између најтоплијег лета и најхладнијих зима. Источна и јужна страна града корист дуге и топле јесени, нежно зиме и почетком извора. Просек годишње температуре у Букурешту граду је око 10 - 11 степени целзијуса. Највишу температуру је постигао у 1963. и то је било од 13,1 степени целзијуса и најнижу је постигао у 1875, и то је било од 8,3 степени целзијуса. Запажања и студијске анализе података довести до закључка да је Букурешт град климе поштована је алтернантион година са ниским температурама (што је у 1973, 1977, 1979) и високим температурама (у 1976, 1978, 1980).

Најхладнији месец је јануар, са просеком од температуре - 2,9 степени целзијуса а најтоплији месец је јул, са годишњом средњим вредношћу температуре 22,8 степени целзијуса. Генерално, варијације температуре између дана и ноћи су од 34 - 35 степени целзијуса зими и од 20 - 30 степени целзијуса, у лето. Највиша температура била 41,1 степени целзијуса и то је постигао 20. августа 1945, а најнижа температура била - 30 степени целзијуса и то је постигао у јануару 1888.

Историја[уреди]

Подручје града Букурешта било је насељено још од праисторије. Међутим, као градско насеље Букурешт се спомиње тек крајем средњег века, па стога спада у најмлађе престоне градове Европе.

Букурешт се први пут спомиње 1459. године као „Утврђење од Букурештија“ (Citadel of Bucureşti) и убрзо постаје седиште влашког војводе Влада III Дракуле. Ускоро град добија на значају и постаје такмац северно постављеном Трговишту, средњовековној престоници Влашке. Ово је делом било узроковано и чвршћим везивањем Влашке за Отоманско цартво преко Дунава.

Букурешт 1837. г.

Tоком Другог светског рата град није много страдао, али је комунстички режим из корена изменио град. Посебно се ово везује за раздобље Николаја Чаушескуа (1965-89. г.), када је град доживео масовну урбанизацију и трансформацију добрим делом и разарањем старог и вредног урбаног ткива. Додатно, 1977. је град задесио снажан земљотрес, у коме је погинуло око 1500 људи и уништено много старих зграда. Године 1989. десила Румунска револуција, која је била посебно „крвава“ у Букурешту. Полсе тога град и државу задесиле су године дубоке кризе, па је Букурешт први пут у историји опао по броју становника у време мира. Од 2000. са брзим интеграцијама Румуније у ЕУ град је доживео поново раст и брз развој. Данас је Букурешт велико градилиште.

Култура[уреди]

Букурешт има растућу културну сцену, у пољима, укључујући и визуелне уметности, извођачких уметности и ноћни живот. За разлику од других делова Румуније као што су црноморскa обалa или Трансилванијa. У Букурешту културна сцена нема дефинисан стил, и уместо тога укључује елементе румунске и међународне културе.

Референце[уреди]

Букурешт је главни град и индустријски, културни и трговински центар Румуније [1]