Википедија:Вики гимназијалац/Muzička kultura starog veka

Из Википедије, слободне енциклопедије
Viki-gimnazijalac-logo-geo.svg
Овај чланак је део пројекта Вики гимназијалац у Трећој београдској гимназији у Београду.
Датум уноса: децембар 2012. и јануар 2013.
Википедијанци: Ова група ученика ће писати чланке у именски простор Википедије.
Слободно можете помоћи ученицима и саветовати их током израде.



U starom veku se javlja potpuno nova socijalna struktura. Naime, reč je o zemljama bližeg i daljeg istoka: Egiptu, Indiji, Kini, Mesopotamiji i Palestini. U ovim zemljama vlada robovlasnički poredak, sistem koji se veoma razlikuje od sistema prvobitne društvene zajednice. Sve ove države koje imaju robovlasnički društveni poredak imaju i mnogo dodirnih tačaka. To je razumljivo, jer im se podudaraju i uslovi života. Zbog toga mogu da se primete srodne pojave, a to omogućuje da se napravi analiza muzičkog života ovih naroda.
Sa podelom društva na klase u muzici je stvoren jaz izmedju muzike dvora i muzike masa. Muzika dvora veliča vladara i njegove poduhvate pri čemu dobija obeležje sjaja i slavlja, što dovodi do staranja različitih himni koje su mnogo zastupane. O muzici tih slojeva imamo pouzdanije podatke, što je razumljivo, jer je ta klasa bila u mogućnosti da ukrašava grobnice raznim likovnim delima na kojima se vide razne muzičke manifestacije. Suprotno tome, veoma su retke slike pastira koji svira neki narodni instrument. Na kraju, pouzdano se može reći da je muzika naroda bila u tesnoj vezi sa rečju i pokretom.
Harfa i citra
  • Egipat

Tokom svog daljeg razvoja, kako na političkom, tako i na kulturnom polju, stari Egipat je doživeo procvat u umetnosti i nauke. Muzika je imala značajnu ulogu, a ugled pojedinih muzičara bio je toliki da su smatrani faraonovim rodjacima. Znali su za veliki broj instrumenata: udaraljke, čegrtaljke tipa kastanjeta, razne frule i trube koje su upotrebljavali pri vojnim pohodima,a od žičanih instrumenata - citre i harfe. Posebnu pažnju privlače hidraulične orgulje, kod kojih je voda stvarala pritisak potreban za potiskivanje vazduha u cevi.Instrumenti su igrali važnu ulogu u dvorskom životu i verskim obredima. ali i u svakodašnjem životu. Na osnovu broja žica i po broju tonova koje ssu ovi instrumenti mogli proizvesti, pretpostavlja se da su znali za pentatonsku lestvicu (lestvica od pet tonova izmedju kojih se nalaze samo celi stepeni).


  • Grčka
    Lire

U javnom životu Grka muzika je imala značajnu ulogu. Nije mogla da prodje nijedna manifestacija, a da nije bila propraćena muzikom. U vaspitanju omladine muzika je imala vidno mesto. Svaki omladinac je morao da svira bar jedan instrument, a u pojedinim gradovima svi gradjani su morali da pevaju u horu.Grčki filozof Platon je govorio : Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država. Ovo dokazuje da muzika nije bila slučajnost, već je morala da služi usavršavanju duhovnog života čoveka. Glavni i najpopularniji instrumenti su bili lira, kitara i aulos. Lira i kitara su žičani instrumenti. Rezonantna kutija kod lire bila je od kornjačine kore, a kod kitare od drveta. U Atini je učenje lire bilo obavezno za sve omladince. Aulos je duvački instrument i smatra se pretečom danačnje oboe. Samim tim čto su znali za ove instrumente i što su oni u izvesnom smislu predstavljali kult u čitavom procesu vaspitanja, postojali su i odredjeni oblici muziciranja. U oblike muziciranja spadaju i kitarodija - pevač peva i sebe prati na kitari i aulodija - jedan peva , a drugi ga prate na aulosu. Muziciranje na aulosu - solističko instrumentalno muziciranje - bilo je daleko više cenjeno nego sviranje na kitari. Nasuprot tome,kitarodija kao oblik muziciranja bila je popularnija kod širokih slojeva naroda. U VI veku pre n.e. jevlja se tragedija kao književno-umetnička forma. Značajnu ulogu u izvodjenju tragedije imao je hor. Tragedija se izvodila u pozorištu koje je izgledalo ovako : ispred pozornice se nalazio okrugli deo koji se zvao orkestar (danas naziv za instrumentalni sastav) na kome je stajao hor. Hor nije imao stalan broj pevača i nastupao je u međučinovima. Pojava tragedije značajna je ne samo u razvoju grčke kulture, nego i u razvoju čitavog čovečanstva. Njen sinkretični karakter - ujedinjenje tona, reči i glume, imaće uticaj na razvoj sličnih oblika u čitavoj Evropi.

  • Rim

U društvenom životu Rima, muzika je igrala značajnu ulogu i nije bila privilegija dvora, već umetnost masa. Primarno mesto imaoje aulos, a onda kitara. Česta su bila i gostovanja grčkih umetnika i za njih je vladalo veliko iteresovanje. Bogataši su imali svoje kućne orkestre, koje su sačinjavali robovi. Instrumente i način muziciranja su preuzeli od Grka, s tim što se njihova muzika delimično razlikovala. Rimljani su bili ratnički narod, a to je uslovilo potrebu i usavršavanje duvačkih instrumenata, a naročito limenih - roga i tube.


Stranice na engleskom

  1. Ancient music
  2. Ancient music
  3. Music in the Ancient times


Izvori

Đurić, O. "Vodič kroz istoriju muzike 2010" str. 4,7,9