Википедија:Значај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Смернице о значају

Прагови значаја

Друго


  • Изнесите мишљење овде

Тема је значајна ако је била предмет више нетривијалних објављених радова чији су извори поуздани и независни, како од самог предмета, тако и међу собом. Све теме морају прелазити минимални праг значаја да би чланак на ту тему био укључен у Википедију. Овај захтев обезбеђује да постоји довољно изворног материјала да се напише проверљив, енциклопедијски чланак о теми.

Атрибут значајан овде подразумева „бити вредан запажања“12 или „привлачити пажњу“3. Он не значи исто што и „славан“ или „важан“. Он се не мери субјективним судовима Википедијиних уредника. Он не значи „вредан извештавања у вестима“.

Смернице у табели са десне стране су усвојене, или се о њима води разговор, како би прецизније одредили неке додатне прагове значаја у одређеним областима.

Основни праг значаја[уреди]

Праг значаја заједнички готово свим за конкретне предмете, као и за Википедија:Шта Википедија није1, јесте праг да је тема значајна ако је била предмет више нетривијалних поузданих објављених радова, чији су извори независни од самог субјекта.

  • Шта чини „објављен рад“ је широко и обухвата објављене радове свих облика, укључујући али не и ограничено на новине, књиге и електронске књиге, часописе, телевизијске и радијске документарне програме, извештаје владиних агенција, научне часописе, итд.
  • Оцена „независности“ искључује свако само-појављивање или -пробијање у јавности, рекламирање од стране предмета, сав само-објављени материјал, аутобиграфије, саопштења за штампу, и друге такве радове повезане са предметом, његовим ствараоцем, или другима са стварним финансијским или другим интересом или наклоњеношћу у вези са предметом.2
  • „Нетривијалност“ јесте оцена дубине садржаја који се налази у објављеном раду, када се из њега изузму подаци налик на онакве какви се могу наћи у адресарима, као и тога колико се непосредно бави предметом у питању.3
  • Оцена „више“ радова не носи конкретно одређен број, и њено се тумачење може разликовати већ зависно од поузданости извора и других чинилаца значаја. На пример, објаве истог чланка прибављеног од новинске агенције у неколико различитих новина не представља „више“ радова, док би случај у којем би неколико међусобно независних истраживача или новинара сваки спровели своје истраживање истог предмета и о томе написали засебне чланке уистину представљао „више“ извора.
  • „Поузданост“, како је објашњено у смерницама о поузданости, захтева да извор има одређени ниво уредничког интегритета како би била омогућена проверљива оцена о значају теме.

Једно од расуђивања која подржавају овај праг јесте да чињеница да су извори независни од предмета „запазили“ предмет и да им је он „заокупио пажњу“ толико да су га они истражили до разумног нивоа појединости и створили више нетривијалних поузданих објављених радова о њему доказује да је предмет „вредан запажања“ и да „привлачи пажњу“, те је стога „значајан“.

Шта чинити са недовољно значајним темама[уреди]

Са темама који не прелазе прагове значаја се поступа на два начина: спајањем или брисањем. Који ће пут бити најпригоднији зависи од начина на који предмет не успева да пређе прагове значаја, и то у главноме како не успева да задовољи основни праг. Чланци који можда нису значајни се могу означити налепницом {{значај}} како би други уредници били свесни проблема.

Спајање[уреди]

Може бити да тема не задовољава прагове зато што је, иако се може наћи у објављеним радовима који нису једноставни спискови података и који су из извора који су независни од предмета, поменута само тривијално а није предмет обраде радова до какве разумне дубине. Подаци који су само површно обрађени или тек успутно поменути у расправи која окружује стварно средиште пажње рада, нису довољни како би се изградио пуни референцирани енциклопедијски чланак који стоји независно од главног предмета.

Препорука заједничка свим смерницама о значају јесте да се чланци о таквим предметима не предлажу за брисање већ преименују, прерасподеле или споје у шире обухватније чланке, или у чланке који обрађују главни предмет, који се могу и направити ако већ не постоје.4

За сродна питања, видети Википедија:Неутрална тачка гледишта#Превелик значај, Википедија:Рачвање садржаја и Википедија:Стил сажетка.

Брисање[уреди]

Тема може не прелазити прагове значаја јер нема довољно објављених радова из поузданих извора који су независни од предмета.5 Без таквих извора, исправан енциклопедијски чланак се уопште не може написати. Такви чланци обично бивају предложени за брисање, преко једног од Википедијиних поступака за брисање.6

За сродна питања, видети Википедија:Аутобиографија и Википедија:Независни извори.

Теме које се не могу подупрети никаквим објављеним радовима су једноставно непроверљиве и морају бити обрисане.

Разлог за захтевање нивоа значаја[уреди]

Значај није субјективан[уреди]

Субјективне оцене не носе никакву тежину у одређивању да ли тема заслужује укључење у Википедију. Прагови значаја нису исто што и лична или пристрасна разматрања, као што су: „никад нисам чуо за ово“, „занимљив чланак“, „тема заслужује пажњу“, „недовољно познато“, „веома важно питање“, „популарно“, „свиђа ми се“, „од интереса само [ овима или онима ]“, итд.

Уредници Википедије не суде непосредно о значају. Укључивање тема у Википедију одсликава то да ли су те теме укључиване у поуздане објављене радове. Други аутори, истраживачи, професори или новинари су одлучили да ли да теми посвете пажњу, и својом стручношћу истражили и проверили податке о њој. Стога, наш основни праг јесте начин да се одреди да ли је „свет“ већ оценио да је тема значајна. Ово није повезано са тиме да ли неки уредник Википедије лично налази предмет истакнутим или вредним.

Значај није привремен[уреди]

Ако више независних објављених извора имају неку тему за свој предмет, ово се не мења смањивањем учесталости таквог покрића. Тако, ако је тема једном прелазила основни праг значаја, она ће и поред протока времена наставити да га задовољава. Међутим, обратите пажњу да је пренаглашавање скоријих догађаја врста системског наклона; најновија фора на Интернету која је веома популарна није ипсо факто значајна и сасвим је могуће да ће избледети и бити заборављена без да за њом остану поуздани објављени извори који би је документовали.

Међу другим чиниоцима који могу утицати на значај тема у оквирима Википедије је и чињеница да се правила, смернице и консензус на Википедији могу временом мењати.

Видети и[уреди]

Погледајте и неколико есеја на енглеском језику везаних за значај на Википедији:

  • ((en))en:Wikipedia:Arguments to avoid in deletion discussions,
    есеј који расуђује против употребе субјективних критеријума попут „свиђа ми се“ и „не свиђа ми се“
  • ((en))en:Wikipedia:Independent sources,
    есеј који даље објашњава зашто су независни извори неопходни за писање енциклопедијског чланка.
  • ((en))en:User:Uncle G/On notability,
    есеј о нужности разматрања значаја у одлучивању да ли чланке уврстити или не. Овај есеј је првобитни извор горњег основног прага значаја.
  • ((en))en:Wikipedia:Notability/Arguments,
    списак аргумената за и против примене прага значаја.

Напомене[уреди]

Напомена 1: Дакле, да је био „водећа тема неколико радова из спољашњих извора“, при чему „водећа тема“ и „неколико“ одговарају речима „нетривијално“ и „више“.

Напомена 2: Само-рекламирање, аутобиографија и постављање производа нису путеви ка добијању енциклопедијског чланка. Објављени радови морају бити неко други ко пише о предмету. (Види Википедија:Аутобиографија за проблеме са проверљивошћу и неутралношћу који могу погодити материјал где је сам предмет чланка уједно и извор материјала. Види такође и Википедија:Независни извори.) Барометар значаја јесте да ли су људи независни од самог предмета чланка (или његовог произвођача, ствараоца или продавца) заправо размотрили предмет довољно значајан да би написали и објавили нетривијалне радове усредсређене на њега.

Напомена 3: Примери: Књига Собела од 360 страна и књига Блека од 528 страна о ИБМ-у су, јасно, нетривијалне. Помен музичког састава Три слепа миша у једној реченици у Вокеровом биографском чланку о Билу Клинтону (Мартин Вокер. "Tough love child of Kennedy") је, пак, тривијалан.

Напомена 4: Неки примери:

  • Википедија:Значај (фикција) препоручује да се појединачни чланци о споредним ликовима у делу фикције споје у чланак „Списак споредних ликова у ....“
  • Википедија:Значај (образовање) препоручује да се појединачни чланци о школама, када нема нетривијалних објављених радова из извора осим саме школе, споје у чланке о градовима или областима у којима се оне налазе, или у чланке о школским окрузима, образовним властима или другим родитељским школским организацијама, већ како је најпригодније.
  • Неистакнуте рођаке познате особе спајамо у чланак о тој особи, и чланке о особама које су значајне једино по својој повезаношћу са неким догађајем спајамо у главни чланак о том догађају.
  • Чланак о музичком саставу који иначе не прелази прагове побројане у Википедија:Значај (музика), попут гаражног састава у којем је свирао Џон Кери, спајамо у главни чланак, у овом случају Џон Кери.

Напомена 5: Другим речима, предмет је једино обрађен у објављеним радовима из извора који нису независни од самог предмета, попут аутобиографија.

Напомена 6: Википедијанци умеју да се намрште на предлоге који нису довољно истражени.

Види још[уреди]

  1. Значај (људи)
  2. Значај (бројеви)
  3. Значај (фикција)
  4. Места од локалног интереса
  5. Значај (порнографски глумци)
  6. Значај (веб-сајтови)
  7. Значај (музика)
  8. Значај (предузећа и организације)