Википедија:Значај (предузећа и организације)

С Википедије, слободне енциклопедије

Ова страна даје неке оквирне смернице које уредници Википедије користе да одлуче да ли производ, предузеће, корпорација или други економски ентитет треба да има чланак на Википедији.

Многи Википедијанци су потпуно непријатељски настројени према коришћењу Википедије за рекламирање, и чињеница да википедијски чланци нису рекламе јесте дугогодишња званична политика. Рекламе бивају или почишћене како би одговарале неутралној тачки гледишта или обрисане. У потоњем случају, чланак бива постављен на Википедија:Чланци за брисање, и уредници Википедије могу применити критеријуме који су скицирани овде. Уколико је чланак потпуно бесрамна реклама, може бити означен за „хитро брисање” или ће га напросто уклонити први администратор.

Прагови за предузећа и корпорације[уреди | уреди извор]

Предузеће или корпорација је значајно ако испуњава ма који од следећих услова:

  1. Предузеће или корпорација је била предмет више нетривијалних објављених радова чији је извор независан од самог предузећа или корпорације.
    • Овај праг укључује објављене радове свих облика, попут новинских чланака, књига, телевизијских документарних емисија, и објављених извештаја потрошачких надзорних организација,[а] изузев следећих:
      • Објављивања у медијима саопштења за штампу, друга издања у којима предузеће или корпорација говори сама о себи, и рекламе за предузеће.[б]
      • Радови који носе једино тривијално покриће, попут новинских чланака који напросто извештавају о продуженом радном времену или објаве телефонских бројева и адреса у пословним адресарима.
  2. Предузеће или корпорација је на списку по неком рангирајућем мерилу или индексу важних предузећа који сачињавају добро позната и независна издања.[в]
  3. Цена деоница предузећа или корпорације се користи у израчунавању једног или више водећих управљаних берзанских индекса.[г] Пажња, ово не значи исто што и напросто имати деонице које се котирају на берзи. Нити је исто што и имати деонице које су укључене у индекс који представља целокупно деоничко тржиште. Што је шири или специјализованији индекс, то ће мање значаја он установљавати за предузеће.

Прагови за производе и услуге[уреди | уреди извор]

Производ или услуга је значајан ако испуњава ма који од следећих услова:

  1. Производ или услуга је био предмет више нетривијалних објављених радова чији је извор независан од самог предузећа које га производи или нуди.
    • Овај праг укључује објављене радове свих облика, попут новинских чланака, књига, телевизијских документарних емисија, и објављених извештаја потрошачких надзорних организација,[д] изузев следећих:
      • Објављивања у медијима саопштења за штампу, друга издања у којима предузеће или корпорација говори сама о себи, и рекламе за производ или услугу. Новински извештаји који не наводе име новинара или новинске агенције и напросто представљају компанијске вести на некритичан или позитиван начин могу бити третирана као саопштења за штампу осим ако има доказа за супротно.[б]
      • Радови који носе једино тривијално покриће, попут једноставних ценовника у каталозима производа.
  2. Производ или услуга је толико добро познат да је његов заштитни знак постао генеричка марка.

Препоруке за производе и услуге[уреди | уреди извор]

Подаци о производима и услугама би, уопштено говорећи, требало да буду укључени у чланак о самом предузећу, изузев ако је предузеће тако велико да би овакво поступање учинило чланак незграпним. У том случају, пожељније је држати мање важне производе на списковима, а главне производе у сопственим чланцима.

Разлика између „мање важних” и „важних” производа је донекле произвољна. У основном, ако је расположиво пуно података и информација о производу, онда га треба издвојити; ако, пак, имамо мање материјала, треба га спојити у списак.

На пример, ако преузеће нуди двадесет различитих модела мобилног телефона, и има мало разлике међу њима, тада би састављање једног чланка о свима помогло читаоцима да уоче разлике и сличности међу њима. Са друге стране, нови модел аутомобила (за разлику од истог модела са неколико додатака, или освеженом линијом истог модела за нову тржишну годину) је генерално прилично различит и треба да има свој засебан чланак.

Прагови за клубове, друштва и организације[уреди | уреди извор]

Клуб, друштво или организација је значајно ако испуњава следећи критеријум:

  1. Клуб, друштво или организација је био предмет више нетривијалних објављених радова чији је извор независан од самог клуба, друштва или организације.
    • Овај праг укључује објављене радове свих облика, попут новинских чланака, књига, телевизијских документарних емисија, и објављених извештаја потрошачких надзорних организација,[ђ] изузев следећих:
      • Објављивања у медијима саопштења за штампу, друга издања у којима клуб или организација говори сам о себи, и рекламе за клуб, друштво или организацију.[б]
      • Радови који носе једино тривијално покриће, попут новинских чланака који једноставно најављују наредне састанке клуба или објављивања телефонских бројева и адреса у адресарима.

Ланци и франшизе[уреди | уреди извор]

Многа предузећа имају ланце локалних радњи или франшизе које су појединачно, обрни-окрени, међу собом мање-више једнаке — на пример, ваш најближи Макдоналдс. Пошто се углавном врло мало може рећи о појединачним радњама или франшизама што не би важило и за цео ланац, не би требало да имамо чланке о таквим појединачним радњама. У неколико ретких случајева, појединачно место ће такође имати архитектонске посебности које ће га чинити јединственим и значајним, попут Шелове бензинске станице у Винстон-Салему или Макдоналдса у Винити (Оклахома). Међутим, „Списак Волмартова у Кини” био би информативан. Такође, може се направити изузетак ако се у локалној продавници догодио неки важан догађај, мада би то највероватније било уређено у чланку чији би назив описивао сам догађај, а не место, на пример „Масакр у Макдоналдсу у Сан Исидру”.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Два примера: Многи људи независни од Мавали Тифин соба су објавили своје описе обедовања тамо. Хјулет-Пакард испуњава овај услов тако што је, између осталог, био предмет водећег чланка у Пало Алто недељнику.
  2. ^ а б в Само-рекламирање и постављање производа нису путеви ка добијању енциклопедијског чланка. Објављени радови морају бити неко други ко пише о предузећу, корпорацији, клубу, организацији, производу или услузи. (Види Википедија:Аутобиографија за проблеме са проверљивошћу и неутралношћу који могу погодити материјал где је сам предмет чланка уједно и извор материјала.) Барометар значаја јесте да ли су људи независни од самог предмета чланка (или његовог произвођача, ствараоца или продавца) заправо размотрили предузеће, корпорацију, производ или услугу довољно значајну да би написали и објавили нетривијалне радове усредсређене на њих.
  3. ^ Примери рангирајућих индекса предузећа су Форчун 500 или Форбс глобал 2000 (који је заменио Форбс 500, који се више не објављује). Предузећа наведена на списковима по таквим мерилима или индексима ће готово извесно прелазити први праг. Међутим, овај праг осигурава да ће наше покриће таквих рангирања бити потпуно без обзира на то.
  4. ^ Примери таквих управљаних берзанских индекса би били Дау Џонс индекс, С&П 500, С&П 400 и С&П 600, ЦАЦ 40, Никеи 225, Футси 100, Футси 250, бомбајски БСЕ 100, или рецимо београдски Белекс 15. Види списак берзанских индекса за више примера. Предузећа која чине основу водећих индекса деоничких тржишта ће готово извесно прелазити први праг, али ово правило осигурава да ће наше покриће оваквих индекса бити потпуно без обзира на то. Укљученост деоница предузећа у шири индекс попут БСЕ 500 или Расел 3000 је слаб наговештај значаја и морао би бити подржан другим изворима, посебно за мање чланице таквих индекса. (Укљученост у индексе целокупног тржишта, попут С&П 5000 или београдског Белекс фм, не означава значај предузећа.)
  5. ^ Два примера: Микрософт Ворд прелази овај праг, међу много других разлога, зато што су људи потпуно независни од Микрософта написали књиге о овом програмском пакету. Сва кола о којима је написан Хејнзово упутство прелазе овај праг.
  6. ^ Два примера: „Оксфордска унија” прелази овај праг тако што су о њој написане и објављене две књиге (Грејем и Валтер). „Лобања и кости” прелазе овај праг тако што су о њима објављене три књиге (Милеган, Сатон и Робинс).