Википедија:Позивање на гласање

Из Википедије, слободне енциклопедије

Генерално гледано, сасвим је прихватљиво обавестити друге уреднике о дискусијама и гласањима у току, под условом да се то ради с циљем унапређења квалитета дискусије или гласања увећањем броја учесника како би се у дискусији постигао што шири консензус, или на гласању, што већи одзив гласача.

Међутим, обавештавање које се врши с намером да се утиче на исход дискусије или гласања сматра се недоличним и није допуштено зато што компромитује уобичајен процес постизања консензуса или гласања па се због тога сматра непожељним понашањем уредника.


  Обим   Порука   Корисници   Транспарентност
Прихватљиво Умерено слање обавештења И Неутрална И Сви И Отворено
Неприхватљиво Масовно слање порука ИЛИ Пристрасна ИЛИ Само присталице ИЛИ Тајно
Термин Претерано слање порука („спамовање“)   Агитовање   Лов на гласове   Тајно позивање

Прихватљив начин обавештавања[уреди]

Уредник који би хтео да привуче пажњу ширег броја информисаних, али непристрасних уредника на дискусију или гласање, може поставити поруку на једно или више следећих места:

  • На једном од Тргова.
  • Постављање обавештења о гласању у сајтнотису у списку надгледања.
  • На страници за разговор корисника поменутих у дискусији, нарочито оних на чије понашање има примедби у тој дискусији.
  • На страници за разговор корисника заинтересованих за тему дискусије, који могу бити:
    • који су познати као стручњаци за област у којој се налази тема дискусије (за историјске теме логично је звати неког ко је историчар, а не биолог или математичар).
    • корисници који су учествовали у ранијим дискусијама/гласањима на сличну или исту тему.
Корисници се не смеју бирати према њиховим ставовима према теми — на пример, не сме се слати обавештење само оним корисницима који су у претходном гласању подржавали брисање, или за које се зна да ће подржати брисање — обавештење се мора послати свим заинтересованим уредницима, без обзира на њихове ставове о теми у питању.

Не шаљите обавештење претераном броју уредника и не шаљите обавештење оним уредницима који су изразили жељу да не примају обавештења о дискусијама и гласањима. Увек проверите ко је изразио жељу да му се не шаљу обавештења на страници Википедија:Гласање/Корисници који не желе да примају обавештења.

Таква обавештења морају бити учтива, неутрална са неутралним насловом, јасно изложена и кратка. Уредник се увек може подробније обавестити о чему је реч кликањем на линк ка дискусији или гласању. Такође, ни у ком случају не користите бота за слање порука.

Неприхватљив начин обавештавања[уреди]

Неприхватљив начин обавештавања генерално се сматра понашањем које ремети нормалан рад на пројекту. Следећи поступци сматрају се неприхватљивим начинон обавештавања, а други уредници их могу схватити као ремећење рада на Википедији:

  • Спамовање: Слање порука обавештења превеликом броју уредника, или уредницима који немају много везе са темом гласања или дискусије. Такође, спамовањем се може сматрати и слање порука уредницима који су се изјаснили да не желе да примају обавештења о гласањима или дискусијама.
  • Агитовање: Слање обавештења о дискусијама или гласањима на пристрасан начин који сугерише уреднику како би требало да гласа.
  • Лов на гласове: Слање обавештења уредницима на основу њихових ставова или мишљења (која могу бити позната према корисничким кутијама, корисничким категоријама или ранијим изјавама у другим дискусијама),
  • Тајно позивање: Контактирање уредника путем канала ван Википедије (нпр. имејл) с намером да се убеде на учествовање у дискусији или гласању (осим ако не постоји неки посебан разлог за избегавање коришћења страница за разговор с корисником).
  • Тражење подршке на неки други начин који није директна порука, на пример, коришћење прилагођеног потписа са промотивном поруком у вези са темом о којој се тренутно води дискусија или гласање.

Спамовање и претерано постовање[уреди]

Слање обавештења уредницима без икаквог критеријума може пореметити нормалан рад пројекта из више разлога. Ако уредници не желе да буду обавештавани, порука је онда спам, и тај уредник је види као нешто што ремети његов рад.

Што је још важније, обавештење о дискусији у којој се покушава решити неки сукоб понекад га може учинити немогућим. Не заборавите да је сврха обавештења да се олакша процес решавања сукоба, не да га отежа или потпуно онемогући.

Агитовање[уреди]

Агитовање је покушај да се утиче на мишљење и став особе која чита поруку путем тона, избора речи и намера са којима је та порука написана. Иако је ово сасвим легитиман део појединих специфичних дискусија, апсолутно није на месту користити такве врсте порука при обавештавању.

Лов на гласове[уреди]

Лов на гласове је покушај да се утиче на ток дискусије или гласања селективним обавештавањем уредника за које зна или мисли да имају одређени став или мишљење (које се може закључити, између осталог, по датим информацијама на корисничкој страници, корисничким кутијама или ставу који је изразио у претходним дискусијама), и да се на тај начин подстакну да учествују у дискусији или гласању.

У случају да се ради о поновном покретању старе дискусије о којој није било закључака, или гласање које је следило након одређене дискусије, није добро обавештавати само оне који су заступали један одређени став у претходним дискусијама. На пример, лов на гласове би био ако би се при поновном гласању за брисање селективно обавестили диспропорционална већина или само они који су гласали „за брисање“, или диспропорционална већина или само они који су гласали „против брисања“.

Слање прихватљиве поруке на страницама за разговор свих уредника који су учествовали у дебати, без обзира на страну коју су заузели, може бити прихватљиво под одређеним услобима и у зависности од случаја до случаја.

Тајно позивање[уреди]

Коришћење имејла или другог начина комуникације ван Википедије како би се уредници обавестили о гласању или дискусији се не препоручује због одсуства транспарентности тог поступка, осим ако постоји значајан разлог да се не користе обавештења на страницама за разговор. У зависности од околности, слање обавештења групи уредника путем имејла заједница може видети ка негативнији поступак од слања исте поруке истој групи људи преко њихових страница за разговор.

Како одговорити на обавештење послато на неодговарајући начин?[уреди]

Најефективнији одговор на обавештење које крши правила јесте да се онај који га је послао љубазно замоли да то више не ради. Ако ипак настави, можете га пријавити на Администраторској табли како би био блокиран. Корисници којима то није први пут и који иза себе имају историју непрописног обавештавања, могу бити блокирани без претходног упозорења, уколико је неопходно.

Други начини недозвољеног скупљања подршке[уреди]

Више информација о другим недозвољеним начинима грађења консензуса или задобијања подршке на гласањима, погледајте Википедија:Консензус. Осим позива на гласање, ту се убрајају и форумашење (покретање теме на неколико различитих страница за дискутовање све док се не постигне оно што се жели), луткарство и меснати луци (довођење правих или фиктивних учесника са стране у дискусију како би се створио лажни утисак да ваш поглед на тему има подршку), као и тендециозно уређивање.

Види још[уреди]