Википедија:Правила именовања/Људи

Из Википедије, слободне енциклопедије

Приликом именовање свих чланака на Википедији се полази од два основна принципа:

  1. Да је име опште препознатљиво
  2. Да назив није вишезначан и да се не преклапа са називима других чланака

Приликом именовања чланака о особама треба повести рачуна о још неколико посебних смерница:

  • Да нема додатних титула (попут „краљ“, „свети“, „др“ и слично) осим када је то најједноставнији и понајвише неутралан начин да се реши вишезначност
  • Да су на српском
  • Да нису увредљива

Тако већина чланака о особама треба да има следећи облик:

<Име> <Презиме> (нпр: Јован Дучић, Алберт Ајнштајн)

Уколико ово није изводиво, треба пронаћи неки други назив у складу са општим смерницама.

Опште смернице[уреди]

Чланак о особи се обично именује именом и презименом (нпр. Николај Велимировић).

Уколико то није могуће онда се примењује прво применљиво од следећих правила:

  1. Чланак о особи се именује именом и местом порекла или деловања (нпр. Николај Охридски или Николај Жички);
  2. Чланак о особи се именује именом и надимком (нпр. Николај Велики);
  3. Чланак о особи се именује именом и титулом (нпр. Владика Николај или Свети Николај).

Особе са више имена[уреди]

Уколико је нека особа позната под више имена, потребно је користити принцип најмањег изненађења. Треба користити познатије име, тј. име које је познатије већем броју људи. На пример за епску личност Југ Богдан, односно историјску личност кнез Вратко Немањић, чланак треба да се зове Југ Богдан.

Више особа са истим именом[уреди]

Уколико више особа има исто име, треба креирати вишезначну одредницу, а онда поједине особе идентификовати навођењем додатног појма у загради. На пример Душан Богдановић (политичар) и Душан Богдановић (музичар). Уколико је нека особа значајније популарна него остале, могуће је најпознатију особу именовати и без икаквог додатног појма. На пример Бошко Буха и Бошко Буха (генерал).

Код историјских личности могуће је урадити додатно идентификовање навођењем имена династије или навођењем година рођења и смрти у заградама.

Изузеци[уреди]

Наставак странице разматра чланке о особама код којих образац није применљив или се из неког разлога не поштује.

Владари и династије[уреди]

Чланци о владарима се углавном именују у следећем облику:

<Име> <Број> <Династија> (нпр: Михајло VIII Палеолог, Петар I Карађорђевић)

Такође, могу да постоје изузеци као Петар Велики, Иван Грозни и сл., ако су ти називи већ устаљени.

Чланци о владарима или члановима династија могу се именовати и на основу њихових династичких прописа (нпр. Елизабета II, Николај I Павлович, принц Филип, војвода од Единбурга, принц Мајкл од Кента, Михаил Александрович, принц Хенри од Велса).

Верски поглавари[уреди]

Врховни верски поглавари (папе, патријарси, далај ламе...) углавном се именују главном титулом (нпр. папа Иноћентије III, патријарх српски Павле). Нижи верски поглавари се именују именом и презименом или именом и местом (Нпр. Јован Вранишковски, Иларион Капрал).

Свеци[уреди]

Свеци свих религија се углавном пишу именом и местом (нпр. Марија Египћанка, Тома Аквински, Нил Сорски, Прохор Пчињски) или именом и надимком (нпр. Јаков Посник, Алимпије Столпник, Антоније Велики). Такође се пишу и именом и презименом, што је уобичајеније код новијих светаца (нпр. Алојзије Степинац, Николај Велимировић, Јустин Поповић). Изузетно, назив чланка садржи и титулу, уколико је тај назив општеприхваћен (нпр. Свети Ђорђе, Свети Никола).