Википедија:Семинарски радови/Mešovito učenje

Из Википедије, слободне енциклопедије
Sciences humaines.svg
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Факултету организационих наука.

Датум уноса: април и мај 2011.

Mešovito učenje (engl. Blended learning) jeste najnoviji koncept učenja u 21. veku. U njemu se kombinuju prednosti učenja na daljinu, klasične nastave i podrške uz pomoć najmodernijih tehnologija (engl. e-learning - e-učenje). Ono što čini mešovito učenje efikasnim je upravo ta fleksibilna kombinacija.[1] Ovaj sistem javlja se u više oblika, koji se međusobno mogu kombinovati, zavisno od oblasti u kojoj se primenjuju , kao i od potreba onih koji ga praktikuju. Efikasno se koristi u podučavanju đaka u osnovnim i srednjim školama širom sveta.

Proces mešovitog učenja definiše se kao bilo koja situacija u kojoj učenik deo znanja dobija na mestu van svoje kuće, dok drugi deo ostvaruje putem elektronskih servisa, pri čemu na njih i sam ima uticaj po pitanju vremena, mesta, toka i/ili načina na koji se oni izvršavaju.[2] Prednosti primene ovog sistema su mnogobrojne, a kao najznačajnije treba istaći : [3]

  • Niske troškove uvođenja i korišćenja
  • Viši kvalitet obrazovanja koje učenici dobijaju
  • Konzistentnost
  • Omogućava bolji kontinuitet u učenju
  • Lak je za korišćenje
  • Pruža osećaj satisfakcije kako kod učenika, tako i kod predavača

Mešovito učenje u osnovnim školama[уреди]

Tehnologja je postala sastavni deo svakidašnjice modernog društva, međutim svoju primenu u školama širom sveta do sada je pronašla u skoro neznatnoj meri. Mali broj pojedinaca nastoji da promeni ovaj trend uvođenjem tehnoloških alata, čiji je cilj da da poboljšaju,a ne da zamene ulogu čoveka kao predavača u obrazovanju.[4][5] Integracija elektronskih metoda učenja sa tradicionalnim koje se primenjuju u osnovnim školama, svakako bi đacima pružila beneficije oba oblika učenja. Direktan kontakt za učiteljem ili profesorom koji đaci imaju u učionici,zadovoljio bi njihovu potrebu za socijalnom interakcijom i pružio im adekvatna usmerenja pri učenju putem interneta i raznih servisa koji se na njemu mogu pronaći. Ovakvo virtuelno okruženje pruža učenicima fleksibilnost i mogućnosti kakve ne mogu naći u klasičnoj učionici.[6] Iako ovo deluje kao manje personalizovan pristup, on omogućava predavačima da prilagode predavanja posebnim potrebama svojih đaka.

Elektronska pošta[уреди]

Jedan od najjednostavnijih načina uvođenja tehnologije u proces učenja jeste upotreba elektronske pošte. Mnogi učenici već poseduju e-mail naloge putem kojih komunuciraju sa prijateljima i rodbinom. Na isti način oni mogu ostvariti komunikaciju sa svojim profesorima vezano za bilo kakve nejasnoće koji im se jave tokom savladavanja gradiva i to u bilo koje doba dana. Na ovaj način učenici koji nisu mogli da prisustvuju času mogu dobiti sve zadatke i informacije potrebne za dalji rad. Još jedan od oblika efikasne primene elektronske pošte u cilju učenja jeste dopisivanje, koje podseća na program razmene učenika koji se uveliko primenjuje. Izrađuju se liste nasumičnih parova učenika iz različitih škola ( u nekim slučajevima i između više država). Svakom učeniku prosleđuje se e-mail adresa njegovog para, koju on dalje može koristiti za razmenu ideja, diskusiju o različitim, za školu vezanim, temama i slično. Na ovaj način, učenici dobijaju osećaj o pripadnosti zajednici na globalnom nivou, upoznaju se sa drugim drugim kulturama i stilovima života. Poseban akcenat stavlja se na bezbednost. Puna imena učenika, njihova adresa ili broj telefona nikako se ne prosleđuju drugoj strani. Treba još naglasiti da je upotreba ovakvog oblika komunikacije , kao i njeno uvođenje u škole besplatna. [7]

Instant poruke[уреди]

Instant poruke (engl. Instant messaging (IM)) mogu se primenjivati u starijim razredima. Svakako da one ne treba da zamene e-mail, ali u dosta situacija pružaju prednost u odnosu na pomenuti servis. Najznačajnija je svakako ta što pitanja i odgovori stižu u približno realnom vremenu. Pored ovoga, učenici mogu postavljati profesoru pitanja u ime drugih učenika, dobiti instrukcije vezane za zadatke koje trenutno obrađuje ili voditi diskusiju na temu sa regularnog časa. Međutim, instant poruke imaju i svoje nedostatke. Učenici mogu slati drugim učenicima ili profesorima neprikladne sadržaje ili slike. Imajući ovo u vidu, neophodno im je obezbediti neki vid obuke i informisati ih o tome šta je prihvatljivo a šta ne u korišćenju ovog servisa. Kako u ovom trenutku postoji veći broj polu-komercijalnih i Open Source klijenata za razmenu instant poruka za čiju upotrebu nije potrebno plaćanje, uvođenje ovakvog oblika komunikacije u škole je praktično besplatna. [8]

Komunikacija[уреди]

Poboljšavanje komunikacije na relaciji kuća-škola je takođe bitna stavka u razmatranju mešovitog učenja. Uključivanje roditelja u obrazovanje svoje dece je ključ akademskog uspeha. Profesori mogu da uređuju specijalne internet stranice koje su povezane sa stranicom same obrazovne ustanove, kako bi roditeljima omogućili što bolji uvid u informacije vezane za uspeh koji postiže njihovo dete. Moguće je postavljati detaljna obaveštenja vezana za nedeljni plan rada, domaće zadatke, izlete i opšti uspeh đaka. takođe moguća je i upotreba blogova u ovu svrhu, čime se pristup relevantnim informacijama još pojednostavljuje i svi podaci su ažurni praktično u realnom vremenu. Za najbolji uspeh svakog učenika, neophodna je i dobra komunikacija između njegovih roditelja i profesora. [9]

Virtuelni izleti[уреди]

Izleti predstavljaju značajnu aktivnost tokom svake školske godine. Čest je slučaj da profesor želi da odvede svoje učenike na mesta gde putovanje autobusom obično nije opcija. Tehnologija nudi rešenje ovakvog problema. Virtuelnim izletom đaci mogu da obiđu velike svetske muzeje, bolje se upoznaju sa svetskom umetnošću ili posete vodeni park i to sve iz svoje učionice. Na ovaj način učenici mogu da podele svoja iskustva sa budućim generacijama. Takva praksa se vodi u školi Benet ((engl. Bennet) iz Severne Karoline gde učenici vode internet stranicu na kojoj ostavljaju svoje utiske o poseti prestonici države. Svake godine postavlja se nova prezentacija, a stare se arhiviraju i pritom ostaju dostupne na sajtu. [10]

Nastavni plan[уреди]

Postoje mnoge onlajn aktivnosti koje mogu obogatiti proces učenja đaka u osnovnim školama. Jedna od njihovih osnovnih uloga jeste ta da navedu učenike da sami provode više vremena radeći na svom obrazovanju. Za predavače koji žele da uvedu i naučne eksperimente u svoja predavanja o prirodnim naukama, dostupni su mnogi sajtovi koji ovo omogućavaju i to na način prikladan osnovnoškolskom uzrastu. Pored ovoga, postoje sajtovi koji đacima omogućavaju da sami kreiraju muziku , kroz zabavu uče matematiku , interaktivno posmatraju Sunčev sistem i sazvežđa, poboljšaju čitanje i tako dalje.

Video konferencija[уреди]

Otkrićem video konferencije učenicima i profesorima omogućeno je dalje napredovanje u sferi obrazovanja i ličnog razvoja. Ona može poslužiti kao nadogradnja za već pomenuti virtuelni izlet, gde profesori mogu svojim đacima dati dodatna obaveštenja i informacije vezano za ono što se trenutno posećuje. Već postoje mnogi sajtovi koji omogućavaju ovakav vid učenja, a sfera njihove primene praktično obuhvata sve do sada poznato u svetu koji nas okružuje. Na ovaj način učenici mogu praktično proći kroz celo ljudsko telo što stari način gledanja slika u udžbenicima baca u senku. Takođe mogu videti dinosauruse i svet kako je nekada izgledao, pre više miliona godina. Većina ovih sajtova su komercijalne prirode, ali ono što nude svakako opravdava troškove. Cene se kreću između 100 i 300 dolara za prezentaciju u trajanju od 25 minuta do 1 sat i 30 minuta. [11]

Zaključak[уреди]

Da li je mešovito učenje moguće implementirati u osnovnim školama ? To pre svega zavisi od profesora , tehničke podrške , administracije , ali i od samih učenika. Neizbežne su situacije u kojima će studenti gubiti šifre ili naloge za pojedine sajtove ili prosto neće umeti da koriste servis koji im je prezentovan, pa je i za ovo potrebno izdvojiti dodatno vreme. Ono što je svakako sigurno jeste da je za ovakvu virtuelnu učionicu potrebno uložiti znatno više truda. Međutim, treba imati u vidu da su takođe i rezultati znatno bolji i trajniji u odnosu na već stolećima primenjivani pristup klasičnog predavanja.

Korporativna primena[уреди]

Termin mešovito učenje prvobitno je korišćen kao sinonim za spoj tradicionalnog učenja sa elektronskim aktivnostima. Međutim, danas taj termin označava mnogo širu i bogatiju grupu strategija pri obučavanju radnika. Ono može kombinovati jednu ili više sledećih dimenzija : [12] [13]

  1. Mešanje onlajn i oflajn učenja
  2. Mešanje rada zasnovanog na sopstvenom tempu i u realnom vremenu (kolaborativni pristup)
  3. Mešanje strukturisanog i nestrukturisanog pristupa
  4. Mešanje sopstvenog kreiranog i komercijalnog sadržaja
  5. Mešanje učenja, prakse i podrške pri radu


Onaljn i oflajn učenje - Na najprostijem nivou, mešovito učenje obuhvata dva dela, onaj koji primenjuje oblike učenja putem intrneta i onaj u kome se koriste standardne, netehnološki orijentisane metode. Pretpostavka je da se i ovim drugim delom upravlja pomoću nekog onlajn sistema. Primer ovakvog modula može biti učenje gde su svi materijali dostupni na internetu, a osoba koja ih pohađa je vođena od strane ljudskog predavača u klasičnoj učionici.

Rad sopstvenim tempom i u realnom vremenu (engl. real time) - Rad sopstvenim tempom odnosi se isključivo na "učenje na zahtev" (engl. on-demand) i to tempom koji u potpunosti usklađuje osoba koja uči. Sa druge strane, kolaborativno učenje implicira dinamičniju komunikaciju među više osoba koje uče istu stvar i omogućava takozvano "deljenje" znanja. Primer za tip mešovitog učenja koji spaja ova dva, delimično antagonistička pristupa, može biti revizija novog proizvoda u koju su uključeni i potencijalni,kao i sadašnji kupci proizvoda i sve to u realnom vremenu. Na osnovu dobijenih informacija , osoba koja vodi reviziju sastavlja izveštaj i dalje vrši istraživanje.

Strukturisani i nestrukturisani pristup - Nemaju svi oblici učenja unapred predviđenu i formalnu i precizno određenu strukturu. Većina učenja kojoj su radnici podvrgnuti na radnom mestu je najbolja potvrda ovom tvrđenju. Ono se obavlja putem sastanaka sastanaka, konverzacije na hodnicima, putem elektronske korespdencije i slično. Modul mešovitog učenja u ovakvoj situaciji može uključiti aktivno prikupljanje informacija razmenjenih tokom razgovora i dokumenata o nestrukturisanim i neočekivanim događajima tokom rada i iskorišćenje istih zarad kreiranja baze znanja, koja se dalje može koristiti pri obuci.

Sopstveni kreirani i komercijalni sadržaj - Komercijalni sadržaj je po definiciji generički, odnosno nepovezan je sa specifičnim kontekstom i potrebama organizacije. Sa druge strane, troškovi ovakvog sadržaja su često mnogo manji od onih koje kompanija ima ako sama osmišljava svoje programe obuke. U tu svrhu, već postojeći komercijalni programi mogu poslužiti kao dobra osnova za razvoj sopostvenog, u kontekstu firme mnogo realnijeg, modela obuke pri čemu bi troškovi bili znatno manji, nego u slučaju da ga je sama u potpunosti kreirala.

Učenje, praksa i podrška - Verovatno najfiniji oblik mešovitog učenja predstavlja klasično učenje potpomognuto praksom i alatima za poboljšanje produktivnosti koji funkcionišu po modelu "tačno na vreme" (engl. Just-in-time). Najsavremeniji alati za poboljšanje produktivnosti pružaju adekvatno radno okruženje zajedno sa radom na računaru i kolaboracijom svega već pomenutog.

Reference[уреди]

  1. ^ Michael Horn. „The rise of K-12 Blended learning“ Приступљено 15.05.2011.. 
  2. ^ „Blended learning solutions“ Приступљено 15.05.2011.. 
  3. ^ „Blended learning solutions“ Приступљено 15.05.2011.. 
  4. ^ Grace Chen. „Blended Learning: Replacing Chalkboards and Books with Computers“ Приступљено 15.05.2011.. 
  5. ^ „What is blended learning ?“ Приступљено 15.05.2011.. 
  6. ^ Lisa M. Abate. „Blended Model in the Elementary Classroom“ Приступљено 15.05.2011.. 
  7. ^ „Blended Learning in K-12“ Приступљено 17.05.2011.. 
  8. ^ „Blended Learning guide“ Приступљено 17.05.2011.. 
  9. ^ „Blended learning“ Приступљено 17.05.2011.. 
  10. ^ Angela Christopher & Rosemary West-Bowlson. „Virtual field trips“ Приступљено 17.05.2011.. 
  11. ^ „Blended learning through videoconferencing“ Приступљено 17.05.2011.. 
  12. ^ „Educational Technology“ Приступљено 19.05.2011.. 
  13. ^ „Blended Learning: A Cost-Effective Corporate Training Solution“ Приступљено 19.05.2011.. 

Spoljašnje veze[уреди]

Vidi još[уреди]