Википедија:Семинарски радови/Radne obaveze prosvetnih radnika

Из Википедије, слободне енциклопедије

Svi prosvetni radnici u Srbiji (nastavnici, profesori) i zaposleni u školi imaju određene radne obaveze, za čije kršenje su predviđene određene disciplinske mere. Kršenje ovih obaveza deli se u lakše i teže povrede radne obaveze. Lakše povrede se određuju statutom škole, i to znači da se mogu razlikovati od škole do škole – mada ne u velikoj meri. Teže povrede definisane su Zakonom o osnovama obrazovanja i vaspitanja, što znači da važe u svim institucijama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja u Srbiji.[1]

Lakše povrede radne obaveze[уреди]

Spisak je podugačak, pa se izdvajaju neki primeri:

  • kašnjenje na posao, odlazak s posla pre isteka radnog vremena, kao i neopravdano ili nedozvoljeno napuštanje radnog mesta u toku radnog vremena;
  • neopravdano neodržavanje časova;
  • odbijanje saradnje sa drugim radnicima škole;
  • neuljudno ili nedolično ponašanje prema drugim zaposlenim i roditeljima;
  • bavljanje privatnog posla za vreme rada.[2]

Teže povrede radne obaveze[уреди]

Neke obaveze nastavnika i drugih zaposlenih u školi proističu iz opštih obaveza radnika u radnom odnosu, koje su propisane Zakonom o radu. Ovde će se izneti samo teže povrede radnih obaveza koje su u direktnoj vezi sa radom u školi, po Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja:

  • dolazak na rad u pripitom ili pijanom stanju, upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava koja smanjuju radnu sposobnost;
  • podstrekivanje učenika na korišćenje droge ili alkohola, omogućavanje nabavke ili upotrebe, davanje, kao i neprijavljivanje nabavke ili upotrebe droge ili alkohola;
  • nesprovođenje mera bezbednosti dece, učenika i zaposlenih;
  • nošenje oružja u ustanovi ili krugu ustanove;
  • bilo kakva vrsta neovlašćene „intervencije“ na školskom dnevniku, knjižici ili drugom dokumentu ili javnoj ispravi koji pripada školi, ili koji škola izdaje učeniku. Tu spadaju iznošenje, sakrivanje, oštećenje i uništenje školske dokumentacije, brisanje, prepravljanje i dopisivanje podataka…;
  • naplaćivanje privatnih časova učenicima škole u kojoj je nastavnik zaposlen, a “radi ocenjivanja, odnosno polaganja ispita”;
  • odbijanje prijema roditelja učenika i odbijanje da se roditelju omogući uvid u ocene njegovog deteta;
  • odbijanje da se učeniku ili roditelju omogući uvid u ocenu dobijenu pismenom proverom znanja;
  • činjenje (ili nečinjenje) kojim se sprečava ili onemogućava ostvarivanje prava deteta, učenika ili drugog zaposlenog;
  • izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom;
  • neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga direktora u toku rada, odnosno za vreme nezakonite obustave rada ili štrajka;
  • zloupotreba prava iz radnog odnosa;
  • nezakonito raspolaganje sredstvima, školskim prostorom, opremom i imovinom ustanove;
  • neopravdano odsustvo sa rada najmanje dva uzastopna radna dana.

Posebno teškim oblikom prekršaja smatraju se povrede zabrane diskriminacije, nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i seksualne zloupotrebe u vaspitno-obrazovnim ustanovama.[3] član 141.

Disciplinski postupak i mere[уреди]

Disciplinski postupak pokreće se kada postoji sumnja da je došlo do lakše ili teže povrede obaveza od strane nekog zaposlenog u školi. U nekim slučajevima, pokretanju disciplinskog postupka može da prethodi privremeno udaljavanje zaposlenog s rada – dok se postupak ne završi. Za pokretanje i vođenje postupka nadležan je školski direktor, koji i donosi krajnju odluku i izriče meru protiv zaposlenog.Počinje donošenjem zaključka koji sadrži podatke o zaposlenom, opis povrede obaveze i dokaze koji upućuju na verovanje da je zaposleni nešto skrivio. Zaposleni ima pravo da iznese odbranu, sam ili preko zastupnika, a može je podneti i u pisanom obliku; izuzetno, rasprava može biti održana i bez njega – ako je bio uredno pozvan, a ipak se nije pojavio. Ostali detalji vezani za vođenje postupka određeni su opštim načelima upravnog postupka.[4] član142.

Mogući ishodi postupka su „kriv“, „nije kriv“ i „postupak se obustavlja“. U prvom slučaju – u zavisnosti od težine prestupa, nastavnik ili drugi zaposleni u školi može biti kažnjen novčano (u visini od 20 do 35 odsto plate i u trajanju od tri do šest meseci) – ali i prestankom radnog odnosa i privremenim, odnosno trajnim oduzimanjem radne licence.

Naravno, neke od težih povreda radne obaveze (na primer, krađa, prodaja droge ili seksualno zlostavljanje) mogu istovremeno biti i povod za pokretanje prekršajnog ili krivičnog postupka protiv nastavnika ili drugog zaposlenog.

Izvori[уреди]

član 141. član 142.