Википедија:Сјајни чланци

Радионица	Сређивање чланака	Потребни чланци	Чланци за брисање

Сјајни текстови	Добри текстови	1000 чланака	Потребне слике

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 139 сјајних чланака, од укупно 160.211 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 1152. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор. Бронзана звездица () у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан.
Азбучни списак изабраних чланака Сјајни чланци на другим Википедијама: af • ar • bg • bs • ca • cs • da • de • el • en • eo • es • is • it • ka • la • lt • fi • fr • he • hr • hu • id • ja • mk • nl • no • pl • pt • ro • ru • sh • sk • sl • sv • ta • th • tl • uk • vi • zh Slavopedia	Гласање и правила Гласање Правила Упутства за постављање нових изабраних чланака Википедија:Сјајни чланци на Главној страни
Биографија - Географија - Друштвене науке - Историја Књижевност, уметност и забава - Природне науке - Спорт - Технологија Биографије Алберт Ајнштајн • Ана Болен • Бети Дејвис • Владе Дивац • Ернандо де Сото • Јанош Хуњади • Јован Владимир • Јован Цвијић • Јохан Себастијан Бах • Карло V, цар Светог римског царства • Константин XI Палеолог Драгаш • Леонард Ојлер • Лоренс Оливије • Мајкл Џексон • Марија Монтесори • Мигел де Сервантес • Михајло Пупин • Никола Тесла • Перибсен • Перикле • Петар Велики • Рис Видерспун • Рихард Вагнер • Сандра Булок • Сидни Крозби • Стефан Лазаревић • Стефан Немања • Стефан Урош II Милутин‎ • Теодора (супруга Јустинијана I) • Че Гевара • Џуди Гарланд Географија Аустралија • Бања Лука • Београд • Ванкувер • Ен Арбор • Жилина • Загреб • Јерменија • Јужноафричка Република • Канада • Манитоба • Мркоњић Град • Ниш • Нови Зеланд • Општина Баточина • Паклени отоци • Пекинг • Ријека • Скореновац • Суботица • Сува планина • Тимбукту • Швајцарска Друштвене науке Лужички Срби • НЛО • Уједињене нације • Школско развојно планирање Историја Алмогавери • Битка за Стаљинград • Блицкриг • Борба за независност Латинске Америке • Гладијатор • Деколонизација Африке • Други светски рат • Историја Европске уније • Историја Мађарске • Историја Срба пре Немањића • Кју-клукс-клан • Немачки бојни брод Бизмарк • Окупација Луксембурга у Првом светском рату • Опсада Београда (1456) • Пад Београда (1521) • Пад Цариграда (1453) • Партенон • Праисторија • Први светски рат • Рат Велике алијансе • Рат за Нагорно-Карабах • Свемирска трка • Случај Рачак • Спартаков устанак • Стари Рас • Црвена армија Књижевност, уметност и забава Ајрон мејден • Бијело дугме • Версајски дворац • Гордост и предрасуда (ТВ серија из 1995) • Горски вијенац • Дон Кихот • Мелодифестивален • Песма Евровизије • Породица Сопрано • Роботек • Rome: Total War Физика и хемија Аеродинамика • Аеротунели • Г протеин спрегнути рецептори • Ензимска кинетика Астрономија Астрономија Биологија Додо • Мачка • Пингвин Геологија Земља • Крашки процес Медицина Аспергеров синдром • Аспирин • Витамин Ц • Војна болница Ниш • Зуби • Лекари без граница • Мултипла склероза • Пеницилин • Пљувачне жлезде • Сида • Трансфузија крви • Шећерна болест Спорт Велика награда Монака 2008. • Велика награда Сан Марина 1994. • Олимпијске игре • ФК Рома • Национална хокејашка лига Математика и технологија Авион Рафал • F-16 фајтинг фалкон • F-35 лајтнинг II • Јурофајтер тајфун • МиГ-23 • Орбитални истраживач Марса • Питагорина теорема Митологија и религија Артемида • Бадњак • Здухаћ
Нови сјајни чланци
Suva planina Suva planina je planina u jugoistočnoj Srbiji duga 45 km, a široka 15 km, koja u geološkom i geografskom smislu pripada karpatsko-balkanskoj grupi planina na samoj granici sa starijom Srpsko-makedonskom masom. Prostire se pravcem severozapad—jugoistok u visinskim zonama od 250 m do 1.810 m i počinje istočno od Niške Banje, a završava se jugozapadno od Babušnice u Lužničkoj kotlini kroz koju protiče reka Lužnica. Sa severozapadne i severne strane Suva planina se graniči rekom Nišavom (oko koje se formiraju Belopalanačka Ostrvička i Niška kotlina), sa istočne strane Koritničkom a sa jugoistočne i južne strane Lužničkom rekom. Prema zapadu planina se postepeno spušta u Zaplanjsku kotlinu, a prema tokovima Nišave i Lužničke reke i okolnim duboko spuštenim kotlinama (Niškoj, Zaplanjskoj, Babušničkoj, Koritničkoj, Belopalanačkoj i Ostrovičkoj), najčešće strmo, ponegde okomito. Kako su kotline, površi i okolne planine znatno niže od Suve planine, ona je jasno izdvojena i istaknuta od drugih geografskih celina i vidljiva sa svih strana i sa velike daljine. Obronci Suve planine pripadaju opštinama: Niška Banja, Gadžin Han, Bela Palanka, Babušnica i Vlasotince. Suva planina je masiv sa izuzetnim pojavnim oblicima kraškog reljefa, riznica sedimenata različite starosti bogatih fosilnom florom, jedinstvena fitocenoza i šumski ekosistem, u okviru kojeg je izdvojeno 1.261 taksona, i evidentirano 128 endemičnih vrsta flore, 58 vrsta lišajeva, 139 vrsta ptica itd. Zato je prema nacionalnom zakonodavstvu, proglašena za područje sa statusom rezervata prirode i objektom geonasleđa Srbije. Od ukupno 31.860 ha površine zaštićenog područja Specijalnog rezervata prirode „Suva planina“, 18.176 ha je prvog (4,5%), drugog (8,5%) i trećeg stepena zaštite (87%). Jezgro Suve planine grade silur-devonske i karbonske stene otkrivene uglavnom u Prvokutinskoj i Sićevačkoj klisuri, u izvorištima i vrelima Jelašničke klisure, na prostoru Crvene Reke i ispod Kunovice. Njihovi predstavnici su liditi, nagoreli gvožđeviti škriljci, krečnjaci, argilošisti, silifikovani filiti, kvarciti i peščari. Iznad njih leže moćne naslage permskih peščara, karakterističnih po svojoj crvenoj boji. Ove pokrivaju donjojurski (lijaski) konglomeratični peščari i laporci raspoređeni na stranama Koritnika i kod Ljuberađe, a zatim srednjojurski fliš u zaplanjskolužničkom delu. Gornju polovinu planine čine skoro isključivo krečnjaci titon-valendinske starosti. Nešto manje zastupljeni su i drugi odeljci donje (otriv i barem) i gornje (senon) krede; prvi na obodu prema Koritničkoj, a drugi ka Ostrovičkoj kotlini. Kod sela Prisjana, Grnčara, Toponice, Sićeva i Svete Petke javljaju se još i magmatiti, tj. bazalt, mikrogranit i dacit. ...dalje...	Општина Баточина Општина Баточина је општина у Шумадијском округу у централном делу Републике Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 136 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 10474 ha, а на шумску 27348 ha), по чему заузима шесто место у округу. Центар општине је насеље Баточина. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 12220 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе. Територија баточинске општине се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје доњег тока Лепенице са делом крајње југозападне стране Доњовеликоморавске котлине. Варошица Баточина је административно средиште општине, налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице. На левој страни Лепенице су осам крајева Баточине, а на десној три. Општина Баточина се граничи са севера и североистока лаповачком, истока свилајначком, југоистока јагодинском, југозапада и запада крагујевачком и са запада с северозапада рачанском општином. Укупна дужина границе општине Баточина износи око 59 km. Најкраћа је источна према општини Свилајнац, а најдужа према крагујевачкој општини, 20 km. ...даље...