Википедија:Сјајни текстови

Из Википедије, слободне енциклопедије

WikiNagrada2.PNG

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, сјајних чланака на Википедији на српском језику има 97, од укупно 99.551 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 1026. чланак изабран. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за одабир.

Бронзана звездица (LinkFA-star.png) у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан.

Гласање и правила

Биографија

Nuvola apps personal.png
Алберт Ајнштајн · Јохан Себастијан Бах · Рихард Вагнер · Рис Видерспун · Џуди Гарланд · Че Гевара · Владе Дивац · Јован Владимир · Карло V, цар Светог римског царства · Марија Монтесори · Леонард Ојлер · Перибсен · Перикле · Петар Велики · Михајло Пупин · Мигел де Сервантес · Ернандо де Сото · Стефан Немања · Стефан Урош II Милутин‎ · Теодора (супруга Јустинијана I) · Јанош Хуњади · Јован Цвијић

Географија

Nuvola filesystems www.png
Аустралија · Бања Лука · Београд · Ен Арбор · Жилина · Загреб · Канада · Мркоњић Град · Пекинг · Ријека · Скореновац · Србија · Суботица · Тимбукту · Швајцарска

Друштвене науке

Nuvola apps edu miscellaneous.png
Лекари без граница · Лужички Срби · НЛО · Уједињене нације

Историја

Nuvola apps clock.png
Алмогавери · Битка за Стаљинград · Битка код рта Матапан · Блицкриг · Борба за независност Латинске Америке · Гладијатор · Деколонизација Африке · Други светски рат · Историја Европске уније · Историја Мађарске · Источни фронт у Другом светском рату · Кју-клукс-клан · Немачки бојни брод Бизмарк · Окупација Луксембурга у Првом светском рату · Опсада Београда (1456) · Пад Београда (1521) · Пад Цариграда (1453) · Партенон · Праисторија · Рат Велике алијансе · Свемирска трка · Спартаков устанак · Стари Рас · Црвена армија

Књижевност, уметност и забава

Nuvola apps kcoloredit.png
Бијело дугме · Версајски дворац · Гордост и предрасуда (ТВ серија из 1995) · Дон Кихот · Мелодифестивален · Песма Евровизије · Rome: Total War · Роботек · Хеви метал

Природне науке

Nuvola apps kalzium.png
Аеродинамика · Аеротунели · Астрономија · Додо · Ензимска кинетика · Земља · Зуби · Крашки процес · Мачка · Пеницилин · Пингвин · Пљувачне жлезде · Трансфузија крви · Шећерна болест

Спорт

Soccer ball.svg
Велика награда Монака 2008. · Велика награда Сан Марина 1994. ·Олимпијске игре · ФК Рома

Математика и технологија

Nuvola apps mycomputer.png
МиГ-23 · Питагорина теорема
Нови сјајни чланци

Астрономија

Небеска мапа из 17. века, коју је израдио холандски картограф Фредерик де Вит.

Астрономија (старогрчкi: αστρον + νόμος и у преводу значи закон звезда) је наука која проучава објекте и појаве изван Земље и њене атмосфере. Она проучава порекло, развој, физичка и хемијска својства, кретање, као и процесе који се одвијају на небеским телима (као што су планете, звезде, звездани системи, галаксије...), појаве као што је космичко позадинско зрачење, и настанак, развој и судбину свемира. Особе које се баве астрономијом зову се астрономи.

Астрономија је једна од најстаријих наука. Астрономи раних цивилизација изводили су планска запажања о ноћном небу, а астрономски артефакти су пронађени и из много ранијег периода. Међутим, било је потребно откриће телескопа пре него што је астрономија могла да се развије у савремену науку. Историјски гледано, астрономија је укључивала разноврсне дисциплине као што су астрометрија, небеска навигација, посматрачка астрономија, израда календара, па чак и астрологија, али професионална астрономија се данас често поистовећује са астрофизиком. Од 20. века, професионална астрономија је подељена на посматрачке и теоријске гране. Посматрачка астрономија усмерена је на стицање и анализирање података, углавном коришћењем основних принципа физике. Теоријска астрономија је усмерена према развоју рачунарских или аналитичких модела за описивање астрономских објеката и појава. Два поља допуњују једно друго, тако да теоријска астрономија настоји објаснити резултате посматрања, а посматрања се користе се за потврду теоријских резултата.

даље ...

Жилина

Главни трг у Жилини

Жилина (свк. Žilina) је град на северозападу Словачке, у близини њене тромеђе са Чешком и Пољском. Смештена је на ушћу Кисуће и Рајчанке у Вах, у котлини окруженој планинама, које припадају масиву Западних Карпата. Налази се на раскрсници природних путева који, још од средњег века, повезују Русију, Балтик и северну Европу са Дунавом и јужном Европом, а данас је једно од најважнијих друмско-железничких чворишта у држави и налази се на паневропским коридорима Va и VI.

Под данашњим именом се први пут помиње 1208. године, а 1379. године је први пут забележен грб града, који је и данас у употреби. Краљ Карло Роберт је 1321. године Жилину прогласио слободним краљевским градом, док је његов наследник Лајош I посебном повељом Privilegium pro Slavis (издатом 7. маја 1381. године) изједначио права словенских и немачких грађана. Врхунац у свом развоју град је доживео у 17. веку, након чега почиње његова стагнација, све до доласка железничке пруге 1872. године, чиме је отпочео нови развој града и његова индустријализација.

Данас у Жилини живи 85 399 становника, што је чини петим градом у Словачкој по броју становника. Седиште је једне од осам области Словачке (Жилинског краја) и једног од њених округа (округ Жилина), универзитетско средиште, а од 2008. године и новоформиране Жилинске бискупије. Један је од највећих привредних центара у држави.

даље ...