Википедија:Сјајни чланци/Гласање

Радионица	Сређивање чланака	Потребни чланци	Чланци за брисање

Сјајни текстови	Добри текстови	1000 чланака	Потребне слике

На овој страници се гласа о предлозима за додавање текстова на списак сјајних чланака или за скидање текстова са њега. Пре него што предложите неки чланак, обавезно консултујте правила и критеријуме. Приликом гласања образложите свој глас, било да сте гласали ЗА или ПРОТИВ - то ће свима помоћи да виде шта то (не) ваља у чланку и како би један сјајни чланак заправо требало да изгледа.

Правила и критеријуми Нове кандидатуре за избор чланка за сјајни, може да предложи сваки корисник са 300 измена на пројекту. Водите рачуна да чланак који кандидујете буде у складу са критеријумима које треба да испуни сваки кандидат. Неиспуњење једног или више критеријума дисквалификује чланак за кандидатуру и такве ће бити архивиране без одлагања.

Процедура Процедура је иста за постављање и за уклањање са списка. Расправа: У делу „Расправе“ додајте свог кандидата на листу, испод изнесите свој коментар и образложење за кандидатуру. Поставите шаблон за кандидатуру {{Кандидат за изабрани-расправа}} на врху чланка, чиме се оглашава да почиње седмодневна расправа, односно вредновање кандидата. На страни за разговор чланка, отворите нови одељак у којем ће бити вођена расправа тако што ископирате и попуните наведену форму у оквиру испод. Ако је неопходно, архивирајте постојећи разговор на страни чланка за разговор. == Кандидат за сјајни чланак на расправи == Расправа траје до: <!-- датум, време (7 дана од времена када постављате предлог). --> -- ~~~~ == Коментари == <!-- ... Ваш коментар ... --> <!-- ... Расправа о чланку ... --> Гласање: Гласање у трајању од седам дана, почиње након периода вредновања кандидата, само у случају да је расправа била успешна: Ако је поред аутора/предлагача у расправи учествовао бар један корисник. Ако су отклоњени разлози за све објективне примедбе дате на јавној расправи. Поставите чланак на гласање тако што у делу „Гласања“ ископирате и попуните наведену форму у оквиру испод. При покретању гласања не заборавите да поставите шаблон {{Кандидат за изабрани}} на врху чланка, чиме се оглашава да је почело гласање у трајању од седам дана. Гласа се кликом на линк „уреди“ поред наслова чланка, гласа се само ЗА и ПРОТИВ, а значења су следећа: Глас Уписује се Значење   (за) {{за}} Слажем се да чланак треба да буде изабран.   (против) {{против}} Не слажем се да чланак треба да буде изабран. === [[<!-- веза ка чланку -->]] === <!-- ... Ваш коментар ... --> <!-- ... Објашњење Вашег гласа. ... --> Гласање траје до: <!-- датум, време (7 дана од времена када постављате предлог). --> ==== Гласови ==== # ... ==== Коментари ==== Корисницима (гласачима) можете послати обавештење да је отворено гласање за чланак попуњавајући следећи шаблон: На страни Википедија:Сјајни текстови/Гласање је покренуто гласање/расправа за чланак Назив чланка да постане сјајан чланак. Гласање траје од почетак гласања до крај гласања -- Потпис корисника ~~~~ {{Шаблон:Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Назив чланка | Датум почетка гласања = почетак гласања | Датум краја гласања = крај гласања | Потпис = Потипис корисника ~~~~ }} ВАЖНО: Пре него што почнете с појединачним обавештавањем, проверите списак корисника који НЕ ЖЕЛЕ да добијају појединачна обавештења о гласањима. Уколико то не урадите, ваше обавештење се може сматрати спамом.

Упутства Сјајни чланци Доделио: ваше корисничко име Упутства се односе на затварање гласања и постављање новог чланка, односно уклањање чланка са списка добрих чланака. Корисник који затвара гласање, обавезно треба да прати упутства, која садрже тачан списак задатака које треба обавити по изгласавању, при постављању новог или скидању постојећег чланка са списка сјајних. Немојте затварати гласање ако не желите или не умете да обавите ове кораке — сачекајте да гласање затвори неко други. Уколико сте приметили да се одређени корисник истакао по писању чланака изабраних у категорију „сјајних“ можете му доделити споменицу која се налази са десне стране тако што ће испунити шаблон: {{VLADA-сјајни чланци|За писање сјајног чланка „име чланка“|ваше корисничко име}}

Постављање на списак Расправе Списак кандидата на расправи Кандидат Страна за расправу Датум и време краја расправе Предлагач Статус Општина Баточина Страна за расправу 19. мај (13:48) Марко Станојевић изабран Атеизам Страна за расправу 07:00, 31. мај 2012. (CEST)  Bojan  Razgovor  на гласању Естетика Страна за расправу 1. јун 2012. (20:30) Славен Косановић {разговор} на гласању Сићевачка клисура Страна за расправу 8.јун 2012. (7:30) Intermedichbo на расправи Гласања Општина Баточина Чланак је продужен у односу на гласање за добар чланак. Мислим да је максимално све написано о овој малој српској општини. Гласање траје седам дана од времена наведеног у мом потпису.--Марко Станојевић (разговор) 15:04, 19. мај 2012. (CEST) Гласови   Лепа презентација лепог краја Србије. --Павлица причај 15:07, 19. мај 2012. (CEST)   Сјајан примјер овде написаног чланка. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:37, 19. мај 2012. (CEST)  --В и к и в и н д 15:42, 19. мај 2012. (CEST)  --Drazetad (разговор) 16:26, 19. мај 2012. (CEST)  -- Сахараразговор 14:06, 20. мај 2012. (CEST)   Лепо и пажљиво написан чланак. Strower (разговор) 11:12, 20. мај 2012. (CEST) Корисник не испуњава услове за гласање. [1] --ノワック・ウォッチメン 11:50, 20. мај 2012. (CEST)  --Mile MD (разговор) 09:31, 21. мај 2012. (CEST)  -- Dcirovic (разговор) 10:05, 21. мај 2012. (CEST)  -- Пера Којот Шта је, бре??? 10:15, 21. мај 2012. (CEST)   супер чланак --НиколаБ (разговор) 12:31, 21. мај 2012. (CEST)  --Perunova straža (разговор) 11:58, 22. мај 2012. (CEST)  --Владимир Нимчевић (разговор) 15:44, 24. мај 2012. (CEST)   Кад би оваквих имали још. --Ђорђе Стакић (р) 17:49, 24. мај 2012. (CEST) Коментари Што ово није сачекало званичне резултате пописа, па да се онда чланак кандидује? Да не буде после сјајан чланак, а неажуран. Иначе, на сам чланак немам никаквих примедби. Пера Којот Шта је, бре??? 10:15, 21. мај 2012. (CEST) Перо званични резултати ће највероватније бити тек у новембру и ако је прво најваљено у марту. Ја могу да убацим ове прве резултате, али они нису званични!!!--Марко Станојевић (разговор) 11:45, 21. мај 2012. (CEST) Онда ОК. Нека остане овако, али чим се званично објаве резултати, треба их убацити. Пера Којот Шта је, бре??? 10:03, 24. мај 2012. (CEST) Коментари Гласање је завршено: За Уздржаних Против % За Закључак 12 0 0 100% Чланак је изабран за сјајан. Хвала свима који су гласали. На лето очекујте нове сјајне и добре чланке од мене. --Марко Станојевић (разговор) 15:21, 26. мај 2012. (CEST) Атеизам Овај чланак је превод чланка са енглеске википедије који је тамо сјајан . Да видимо да ли српска читакачка публика исто мисли. Гласање траје до: 7. јуна у 6:19. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник BokicaK (разговор • доприноси) 00:00, 31. мај 2012 Гласови  --Mile MD (разговор) 07:26, 31. мај 2012. (CEST)   Гласам против јер се у чланку износи идеја да је атеизам повезан са филозофијом, односно са појединим филозофијама, а то није тачно, јер у самој филозофији која се бави идејама, бог у различитим појмовима представља један од главних феномена без кога не би било ни саме филозофије. Филозофија није назадна наука која се бави негирањем било чега, а најнапреднији мислиоци се не сврставају у вјернике или невјернике, него су отворени за сваку мисао, укључујући и бога. Негирање било какве мисли је назадно, а мисао је основ саме филозофије и основ онога што човјека разликује од животиње. Чланак има гомиле недостатака јер је писан полазећи од претпоставке да је атеизам „напредно схватање“, док у суштини представља само један од видова тумачења свијета. пс Молио бих да ме због мог слободоумља не нападају лично и не линчују по коментарима. --БаШ-ЧелиК (разговор) 07:54, 31. мај 2012. (CEST)   --Славен Косановић {разговор} 09:21, 31. мај 2012. (CEST)   --В. Бургић (реци...) 09:27, 31. мај 2012. (CEST)   --Ана пиши ми 10:33, 31. мај 2012. (CEST)   --Helios13 (разговор) 10:36, 31. мај 2012. (CEST)   Eskimo: "If I did not know about God and sin, would I go to hell?" Priest: "No, not if you did not know." Eskimo: "Then why did you tell me?" --Павлица причај 10:49, 31. мај 2012. (CEST)  --Drazetad (разговор) 10:59, 31. мај 2012. (CEST)   --Јагода испеци па реци 12:11, 31. мај 2012. (CEST)   --НиколаБ (разговор) 12:56, 31. мај 2012. (CEST)   -- Марко Dic,amice 13:51, 31. мај 2012. (CEST)   Прошао сам кроз цијели чланак. Није ништа лошији од других чланака који су скоро изабрани и за које сам такође гласао. Било би добро да они који гласају против образложе глас.--В и к и в и н д 13:57, 31. мај 2012. (CEST) Wikiwind, обећао си да ћеш да гласаш против овога чланка јер је Миут блокиран: овде си дао обећање. Надам се да си човјек од ријечи. --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:31, 1. јун 2012. (CEST) Баш Челиче, како би било да ти престанеш да се играш овдје и ствараш амбијент спрдачине на овој Википедији!!!??? Глас против треба образложити недостацима у чланку, а не глупостима које ти предлажеш! Са трудом корисника око писања чланака се не може спрдати, већ треба дати конкретне аргументе шта и како се може побољшати. Ја мислим да смо изгубили доста времена јуче с твојима играријама!!! --Славен Косановић {разговор} 06:40, 1. јун 2012. (CEST) Славене, твој коментар: „Глас против треба образложити недостацима у чланку, а не глупостима које ти предлажеш!“ можеш да упутим ономе од кога је идеја коју ти називаш глупост и потекла: ОВДЕ. А кад смо код тога, мудри Курос са Родоса је рекао да се човјек држи за ријеч а мазга за улар. пс И још бих те једном замолиио Славене да ми се не обраћаш луично, јер немамо о чему да разговарамо. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:13, 1. јун 2012. (CEST) Чему стављање наводника и италика за истицање или цитирање неке реченице? Довољно је само једно. --Павлица причај 19:41, 1. јун 2012. (CEST) Да се поновим: колеге, немојте молим вас да ми замарате много колегу. Свако има свој стил изражавања. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:46, 1. јун 2012. (CEST) Нисам ништа обећао, моја реченица је условна (Уколико се бојите за његов глас...). Осим тога, мој глас ништа не мијења, мејлинг листа ће одрадити своје. Још два корисника чија корисничка имена почињу на „S“ треба ускоро да се појаве и гласају против. Затим један корисник чије корисничко име почиње на „Z“. То је сасвим довољно да чланак не буде изабран, а биће их још.--В и к и в и н д 12:08, 1. јун 2012. (CEST) Викивинд, кад смо код твојих предвиђања, и ја као и ти очекујем да се јави још админа са мејлинг листе као колега и са „сродних“ језичких пројеката, а и неких „спавача“. У иницијалима има и самогласника и Л, Ф... :) --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:13, 1. јун 2012. (CEST) Kolege, zamarate mi kolegu, i to baš kad mi se učinilo da sam uspeo da ga malo odmorim. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:21, 1. јун 2012. (CEST)   Ценим и поштујем свачији рад, чланак је заслужио да буде сјајан.--Soundwaweserb (разговор) 15:06, 31. мај 2012. (CEST)   Као атеист гласам против. Има одјељак „Опасности од религије“, а нема одјељак „Опасности од атеизма“. Лијепо и непристрасно, нема шта. Сваки екстремизам је погрешан, укључујући и атеистички. --Мирослав Ћика (разговор) 16:29, 31. мај 2012. (CEST) Или у преводу на српски језик "ово ти је контра услуга за твој глас код мога избора за администратора" ;) Око за око, зуб за зуб Хм... Библијске форе на чланку о атеизму. --НиколаБ (разговор) 17:00, 31. мај 2012. (CEST) А које су то опасности од слободоумља? Ја не знам да је иједан угледни свјетски филозоф атеиста, као ни угледни научник атеиста, позивао на уништење било кога, међутим знам за папу, који је као вјерник више пута директно и индиректно оправдавао уништење појединих националних па чак и вјерких група, базирајући своје аргументе на Светом писму. --Славен Косановић {разговор} 21:13, 31. мај 2012. (CEST) Јосиф Стаљин, најпознатији представник екстремног атеизма, и филозоф истог. --Мирослав Ћика (разговор) 22:34, 31. мај 2012. (CEST) Управо, Стаљин је примјер угледног филозофа и научника иако није написао апсолутно ништа што би завриједило пажњу свјетске научне и филозофске заједнице. На страну чињеница да је његово образовање, ако се тако може уопште назвати, текло кроз црквени семинар, почев од осме године. Управо ту је могао стећи најнапреднија филозофска и научна знања епохе, упознати филозофију Старих Грка, Канта, Хјума и да не набрајам даље. --Славен Косановић {разговор} 22:58, 31. мај 2012. (CEST) Изволи па се боље образуј: [2] --Мирослав Ћика (разговор) 15:28, 1. јун 2012. (CEST) Колико знам, Стаљина нема ни у једној угледној енциклопедији филозофије нити науке, пошто су његова писанија догматске природе, неријетко усмјерена на оправдавање његовог тоталитарног понашања и спровођење унутрашњих чистки у Комунистичкој партији СССР-а. Уколико посједујеш супротне информације, ја бих те замолио да допуниш чланак. Овако, аргумент по ком је Стаљин филозоф атеизма, па ти сад гласаш против да чланак постане сјајан, не могу да узмем за озбиљно. На страну чињеница и да уколико би то било тачно, а није, на уредницима Википедије није да пресуђују идејама које се описују у чланцима, нити људима који имају биографије на Википедији, већ да на основу доступне и квалитетне литературе конкретно укажу гдје и шта треба побољшати у чланцима. Овдје конкретно, ја не налазим литературу, а да је угледна и призната у данашњој свјетској научној заједници, која помиње било какву Стаљинову филозофију атеизма, нити било какве филозофске аргументе којима је он допринијео теми. --Славен Косановић {разговор} 17:48, 1. јун 2012. (CEST) Ово је чланак о атеизму, а не о филозофији. Зашто сам гласао против - пише поред мог гласа. Постоје опасности и од атеизма, а не само од религије, како овај чланак тврди. --Мирослав Ћика (разговор) 22:20, 1. јун 2012. (CEST) Inace, Josif Staljin nije nikog ubio ili poslao u gulag u ime ateizma. Njegove žrtve su bili ili klasni neprijatelji ili njegovi licni neprijatelji. -- Bojan  Razgovor  23:12, 31. мај 2012. (CEST) Btw, nije li malo cudno reci da sam ateista i da je ateizam opasnost. Da sam ubedjen da je ateizam opasnost, ne bih bio ateista. -- Bojan  Razgovor  07:41, 1. јун 2012. (CEST)   PedjaNbg (разговор) 17:20, 31. мај 2012. (CEST)   Evo i još jedan ateistički glas protiv. Bez nekog specijalnog objašnjenja.--Zrno (разговор) 19:48, 31. мај 2012. (CEST)   Kao ateista, glasam za. Пера Којот Шта је, бре??? 21:09, 31. мај 2012. (CEST)  --VuXman talk 21:46, 31. мај 2012. (CEST)     Umesto Vikivinda dajem svoj glas protiv ukoliko on ne promeni svoj glas. Ionako sam mislio da dodam još par pasusa koji postoje na Vikipediji na engleskom a ovde su izostavljeni. Inače Miutu je rečeno da će ga se odblokirati kako bi mu se omogućilo da glasa, tako da možda ni Vikivind neće morati da glasa protiv. --СлободанKovačevićбиблброKS 12:01, 1. јун 2012. (CEST) Прошао сам кроз цео чланак и мислим да је и боље што су неке ствари изостављене са ен.википедије. Што би значило да је и бољи него тај. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:09, 2. јун 2012. (CEST)  --MikyM|Write me 18:05, 1. јун 2012. (CEST)   --Pinki (разговор) 01:31, 2. јун 2012. (CEST)   Минус дајем због ове карте, на којој није обухваћен већи део Балкана и Источне Европе Колико видим само сте превели чланак са Енглеске Википедије, тако да има премало података за наше подручје.--Nenadkgkg (разговор) 03:08, 2. јун 2012. (CEST) Nije stavljeno je u tim zemljama nije vrseno istrazivanje. -- Bojan  Razgovor  03:11, 2. јун 2012. (CEST)   -- Теодор (разговор) 10:20, 2. јун 2012. (CEST)   --Plamen (разговор) 11:50, 2. јун 2012. (CEST)  --László (talk) 00:07, 4. јун 2012. (CEST)   --Perunova straža (разговор) 10:42, 4. јун 2012. (CEST) Коментари Гласам против јер се у чланку износи идеја да је атеизам повезан са филозофијом, односно са појединим филозофијама, а то није тачно, јер у самој филозофији која се бави идејама, бог у различитим појмовима представља један од главних феномена без кога не би било ни саме филозофије. Филозофија није назадна наука која се бави негирањем било чега, а најнапреднији мислиоци се не сврставају у вјернике или невјернике, него су отворени за сваку мисао, укључујући и бога. Негирање било какве мисли је назадно, а мисао је основ саме филозофије и основ онога што човјека разликује од животиње. Чланак има гомиле недостатака јер је писан полазећи од претпоставке да је атеизам „напредно схватање“, док у суштини представља само један од видова тумачења свијета. пс Молио бих да ме због мог слободоумља не нападају лично и не линчују по коментарима. --БаШ-ЧелиК (разговор) 07:54, 31. мај 2012. (CEST) Поништавам овај коментар са мојим потписом, јер је неко читав кломентар пребацио са другог мјеста овде, тако да је избачен из контекста. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:13, 1. јун 2012. (CEST) Јао Боже пази сад ово. Он поништава коментар. А ко је то душе ти твоје пребацио твој коментар и како је могао да га пребаци кад си управо ти први напиао коментар у вези са овим гласањем. Намера овог коментара и јесте класична дискредитација и у моменту када вода више не иде на твој млин а ти се по обичају правиш наиван. Прво си избрисао коментар скроз да испадне како ја причам сам са собом а кад сам га ја вратио ти се ту правиш цвећка. Анђелак прави --НиколаБ (разговор) 00:24, 1. јун 2012. (CEST) Е феномен си мајке ми. Ајд једном испадни мушко па реци "гласао сам јер органски не подносим предлагача и јер се текст чланка коси са мојим погледима на стварност". Докле више са овим увијањима. Износиш ту неку фантазију због које си гласао против, а у живот смем да се кладим да ниси прочитао више од увода у овом чланку. И у 7 дана расправе ниси нашао за сходно да ту примедбу изнесеш на страници за разговор самог чланка, јер ко зна можда и јеси у праву, па да се тај недостатак реши. Дакле и тебе очито заболе за википедију и текстове на њој, основна мисија је "уништи непријатеља" тако што ћеш дискредитовати све оно што он напише управо на овакав начин. Који си ти лажни моралиста, страшно. Убедљиво си најнегативнија, најосветољубивија и најдеструктивнија личност на целом овом пројекту. Свима нама се овде дешавају тзв "жуте минуте" али ти очито вечито битишеш у том жутилу. Страшно, јадно и жалосно и да није тужно било би смешно. --НиколаБ (разговор) 00:04, 1. јун 2012. (CEST) Epikur, po zanimanju filozof, kaže: „Ако бог жели, а не може да искорени зло, онда није свемогућ. Ако може, али не жели, онда је зао и малициозан Ако Бог може и жели да укине зло, откуда онда зло у свету? Ако бог нити може нити жели, онда зашто га звати богом?“ ({{{2}}}) Karl Marks, po zanimanju filozof, kaže: „Religija je uzdah potlačenog stvora, osećaj okrutnog sveta, duša bezdušnih okolnosti. Ona je opijum za narod.“ ({{{2}}}) Mihail Bakunjin, po zanimanju filozof, kaže ovo. Bojan pita praktično pitanje: gde je bio bog kada su te isterali iz kuće? -- Bojan  Razgovor  08:18, 31. мај 2012. (CEST) Одговори на питања које је поставио BokicaK: Епикур није по занимању филозоф, он се сматра филозофом, а оно што представља, то је идеја онога доба и његовог личног увјерења. Људи су одвајкада имали идеје, вође и оне које су пратили. Млади се често задоје идејама па крену да руше цркве које су њихови преци градили. А ти се BokicaK овде ниси представио као уређивач чланка, него као у мојим очима, радикални припадник неког покрета који википедију користи да би промовисао атеизам. Разлика између атеисте који може тиме да се обиљежи да би једноставно истако невјеровање у Бога, и онога који је дубоко заглибио у атеистичку идеологију, и који се са сличнима удружује у организације које промовишу атеизам да би превели и друге на њихову идеологију, да би исмијавали неку цркву, нападали попове, а можда и рушили цркве, је у томе што се свака идеологија ако се под политичким околностима заснива на искључивоти, онда постаје радикални политички покрет који напада и исмијава оне који су другачији од њих. Ако би атеиста који се тако декларише само на основу тога што не иде у цркву, стао поред онога који се удружио у неку организацију и дјелује по јавности нападајући Српску православну цркву, онда би и највећи лаик могао да види да је политички, идеолошки покрет, а не поглед на свијет. А Карл Маркс се у оквиру времена у којем је живио сконцентрисао на писање против цркве, јер је код њега црква била повезана са онима који су према њему угњетавали пролетеријат. Бакуњин је био анрхиста, који се залагао за укидање државе. То су били људи који су сањали да промијене свијет, а нису га промијенили. Напроптив, могло би да се каже да су поједини људи са својим идејама довели до огромних крвопролића и братоубилачких ратова. Свака идеја која заговара искључивост, а ту је и радикални атеизам, у било какавом облику, је најгори опијум за народ. Ево ти и одговор на твоје практично питање: gde je bio bog kada su te isterali iz kuće? одговор: није био међу онима који су ме истјерали, у то буди увјерен! --БаШ-ЧелиК (разговор) 08:55, 31. мај 2012. (CEST) Epikur je filozofe. Ateizam se ne može svoditi na rušenje verskih objekata, jer to su pre izuzeci nego pravila.Postoje ljudi koji su tolerantni prema religiji i oni koji misle da je religija zlo jer iskorišćava ljude i pravi takve kao što si ti. Da li Karl Makrs i Mihail Bakunjin nisu bili u pravu kada kaže da pre francuske revoluciji više sveštenstvo bio povlaščen stalež koji nije plaćao prez, a izdržavao se od rmabanja siromašnih ljudi. njin, Marks su filozofi.Najjače oružje radikalnog ateizma su činjenice. Nego, otkud znaš da nije bio među onima koji su te isteerali? Kad je tako svemoćan i kad veruješ da postoji, što ti nije pomogao kada ti je bilo najteže? -- Bojan  Razgovor  09:03, 31. мај 2012. (CEST) Ти овде не наступаш као уредник енциклопедије који пише о енциклопедијској теми. Бар не у мојим очима. Мени изгледа да ти овде заговараш атеизам и критикујеш вјеру у Бога. А то, колико се мени чини, није циљ википедије. --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:12, 31. мај 2012. (CEST) Naravno da nastupam kao urednik vikipedije. Ja ne mogu da pišem protiv svojih ubeđenja. Onaj ko piše o fudbalu, promoviše fudbal, onaj koji piše o Batočini promoviše Batočinu, onaj koji piše o aviona, promoviše avione, onaj ko piše o Srbiji, promoviše Srbiju, onaj ko piše o Republici Srpskoj, promoviše Republiku Srpsku. Ateizam je neverovanje i ja sam ga opisao. Ja zagovaram pre svega razum, a ti veruješ u bajke. Trudio sam se da bude svaobuhvatno i NPOV pa sam uzeo engleski članak koji je sjajan i kome su dlake u jajetu našle desetine urednika, i na kraju je postao sjajan. -- Bojan  Razgovor  09:19, 31. мај 2012. (CEST) Одговор на: „Ja zagovaram pre svega razum, a ti veruješ u bajke.“ одговор: немаш појма у шта ја вјерујем, само нагађаш. А ако си чланак како кажеш превео, онда си га превео лоше јер у твом чланку у самом уводу пише ово: Најчешће се, мада не нужно, везује за филозофске школе материјализма, агностицизма, емпиризма или рационализма., а на енглеској википедији тога нема. --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:27, 31. мај 2012. (CEST) To je ostatak starog članka. Veze ateizma sa materijalizmom, epirizmom i racionalizmom su detaljno objašnjenji dole u članku. Da si pročito članak, video bi. -- Bojan  Razgovor  09:48, 31. мај 2012. (CEST) Прочитао сам и чланак, иако си ти претпоставио да нисам, а и на факултету сам изучавао и материјализам, емпиризам, рационализам итд, али никад у животу нисам чуо да је ишта од тога повезано са атеизмом, док нисам прочитао увод твог чланка. А ако прочиташ оно што сам написао овде [3], биће ти јасније да то што стоји у уводу није тачно. пс Ево желим да се овом приликом оправдам зашто нисам дошао на страницу за разгвовор чланка и написао све примједбе које имам, а то је због тога што не постоји култура расправе и што се неистомишљеници прогањају, шиканирају, вријеђају, блокирају, омаловажавају итд. И овде сам зажалио што сам се јавио, јер свака расправа постаје мучна. --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:59, 31. мај 2012. (CEST) Слабо си ти то нешто учио, узми неку филозофску енциклопедију па ћеш се увјерити да је атеизам филозофска тема, па и да је материјализам (узми чланак на енглеској Википедији за почетак) у супротности са вјером, јер негира постојање било чега што није материја. Још су у Старој Грчкој филозофи рекли да ништа не постоји осим атома, а ми тек открили атом и могућност прављења атомске бомбе у 20. вијеку. Рационализам и емпиризам, више емпризам него рационализам су прве струје мисли које заговарају научни метод... Итд. --Славен Косановић {разговор} 10:17, 31. мај 2012. (CEST) Славенов коментар: Слабо си ти то нешто учио, узми неку филозофску енциклопедију па ћеш се увјерити да је атеизам филозофска тема, одговор: шта сам „слабо учио“ и што бих се увјеравао да је атеизам филозофијска тема? Ко и гдје је рекао да постоји било који појам а да није филозофијска тема? Слабо ти то нешто Славене разумијеш написано, пошто сам у уводу написао да је филозофија наука (посебно обрати пажњу на ово да ја наука, мајка свих наука), која се бави свим што је предмет ума. Како си дошао на идеју да атеизам није предмет филозофије, па би због тога требало да се погледа у енциклопедији? И какве везе твој коментар о атому, атомској бомби и научном методу имају са овим? --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:36, 31. мај 2012. (CEST)tr Па ти си рекао да цитирам: Гласам против јер се у чланку износи идеја да је атеизам повезан са филозофијом. Даље си рекао, цитирам: на факултету сам изучавао и материјализам, емпиризам, рационализам итд, али никад у животу нисам чуо да је ишта од тога повезано са атеизмом. Стога и мој коментар тако како је срочен. Атеизам јесте радикалан, негира вјеру и то је то. Вјера јесте радикална јер негира атеизам и то је то. И једна и друга имају своје присталице, према томе то су филозофске и енциклопедијске теме. Материјализам негира постојање било чега што није материја, а самим тим и постојање духова (светог, овог или оног). Емпиризам, заговарањем научног метода одбацује вјеровање у било какве догме, према томе света писма као интерпретација свијета, отпадају. --Славен Косановић {разговор} 10:45, 31. мај 2012. (CEST) Добро си чуо, атеизам није филозофија емпиризма, материјализма, рационализма, или било која друга филозофија. Атеизам је убјеђење. Немој погрешно да схватиш, али фолозофије се не називају по ономе што заступају, тако и материјализам није баш буквално материја насупрот идеји. А вјеровање у Бога или невјеровање нису радикални, напротив, радикални су људи. Можда не схватате шта сам написао, али атеизам нема никакве везе са научним методом, нити се вјера у Бога бави негирањем истог. Већина научника су били вјерници. Теслин отац је био поп. Атеизам не окупља научнике, а ни црква не окупља будале. Људи се опредјељују на основу разних ствари, или се уопште не опредјељују. Многе не занима ни атеизам а ни религија, што би рекли, заболи их мали прст. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:15, 31. мај 2012. (CEST) Атеизам заснива своје аргументе прије свега на материјализму (ништа не постоји осим материје), па онда на емпиризму (научна метода насупрот догми). Вјера своје аргументе за постојање Бога заснива на Светом писму. Атеизам своје аргументе за његово непостојање гради на филозофији материјализма, емпиризма и научним експерименталним доказима. Да се атеизам не заснива на овим аргументима не би био уопште предмет филозофије. Дакле, свака струја мисли има неке своје аргументе и не може бити празна, пошто онда нема смисла никаква дискусија на тему. Нас овдје не занима незаинтересованост неких људи за било шта, пошто ми овдје треба да пишемо енциклопедијске чланке. Тачно је да не мораш бити атеиста за неке примјењене науке као што је електротехника, међутим ако си вјерник не можеш бити скроз отвореног ума за рецимо, теоријску физику која захтијева потпуно слободу ума од догми. Нико никога не тјера да се опредјељује овдје, то је ствар личне слободе, већ понављам постоје енциклопедијске теме, а ова то свакако јесте, које треба обрадити на основу доступне литературе. Ако се мени та литература не свиђа, то је само мој проблем, а не нешто што треба да условљава о чему се може писати на Википедији. --Славен Косановић {разговор} 11:28, 31. мај 2012. (CEST) Славен је написао: Атеизам заснива своје аргументе прије свега на материјализму (ништа не постоји осим материје), па онда на емпиризму (научна метода насупрот догми). Мислим да си ти Славене помјешао невјеровање у Бога са идејом да атеизам заступа било какве аргументе. То је погрешно. Атеизам је убјеђење да нама Бога, а не наука или филозофија која се засниова на материјализму, емпиризму или рационализму. Мислим да је твоје схватање потпунио погрешно. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:47, 31. мај 2012. (CEST) А што ти не би лијепо написао једну књигу са свим тим својим аргументима против атеизма, па ако буде призната у свјетској академској јавности, онда тебе ћемо да цитирамо у чланцима на тему. Ја за ово што сам написао користим енциклопедију филозофије угледног свјетског издавача. Нема ту неких мојих аргумената и увјерења, пошто радимо на енциклопедији, што захтијева да се користи литература. --Славен Косановић {разговор} 12:11, 31. мај 2012. (CEST) А што ти Славене не погледаш литературу па видиш да на енглеској википедији нема овога: Најчешће се, мада не нужно, везује за филозофске школе материјализма, агностицизма, емпиризма или рационализма.? Што не погледаш основну дефиницију атеизма у било којој енциклопедији и не закључиш да у њој не пише да је атеизам наука, него да је увјерење да Бог не постоји. Зашто не прочиташ основну дефиницију ангностицизма да видиш да агностицизам оставља отворено питање постојања Бога, што се коси са уводом у овај чланак. Зашто не погледаш да је Џон Лок представник емпиризма, писао о спознаји Бога кроз интуицију и размишљање, што се коси са самим уводом а и твојом идејом да су сви емпиристи атеисти. И Славене, ја не износим било какве аргументе против атеизма, нити овде заступам позицију вјерника. Атаизам је за мене само убјеђење, а мени не смета било које убјеђење. пс Пошто видим да је Медукса кренула да пише коментаре доле испод у којима се свашта инсинуира, повлачим се из даље расправе. Нема овде шансе да се на нормалан начин размијене ставови, па макар и опречни. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:41, 31. мај 2012. (CEST) Ја ти опет кажем, лијепо напиши књигу на тему, па кад буде призната, онда ћемо тебе цитирати умјесто Хјума, Канта, Бертрана Расела, Витгенштајна, логичких позитивиста и остале, по теби, бураније. Излишно је да ти мене ту сад убјеђујеш, као и ја тебе, пошто ово није мјесто за то. Овдје је само битно да ли је чланак о атеизму енциклопедијска тема? Има ли своје представнике и аргументе у филозофији? Ако је одговор потврдан, а јесте онда цијела прича треба да се опише и представи мисао његових представника. Агностицизам сад овдје није тема, на страну чињеница да они који га заступају тврде да је дискусија вјера насупрот атеизам и обратно излишна, јер, по њима, није могуће спознати ништа на ту тему. Слично као што нећемо стрпати филозофа атеисту Бертрана Расела у дефиницију религије, у чланак религија, тако исто се не могу трпати у дефиницију о атеизму дефиниције које би дао неки вјерник, па макар он био и вјерник филозоф. Ако пишемо критику атеизма, тако што ћемо доказивати да је неоправдан, онда такође треба написати исту у чланку религија. Наравно, у оба случаја заснованој на литератури. Ја сам ипак миљшљења да не треба претјеривати, већ се ограничити и изложити ставове, вјере у свом чланку, атеизма у свом, без превише креативних идеја Википедијанаца у виду неких критика које се лако могу претворити у апсурд. --Славен Косановић {разговор} 13:17, 31. мај 2012. (CEST) Одговор Славену на његов коментар: Ја ти опет кажем, лијепо напиши књигу на тему, па кад буде призната, онда ћемо тебе цитирати умјесто Хјума, Канта, Бертрана Расела, Витгенштајна, логичких позитивиста и остале, по теби, бураније. одговор: Хвала ти Славене на другој по реду препоруци да напишем књигу. Не знам зашто си написао да мене треба цитирати умјесто Хјума, Канта, Бертрана Расела, Витгенштајна? Дање си Славене написао по „теби, бураније“, а ја нигдје нисам помињао никакву буранију него сам управо поменуо неке од њих да ти објасним да правиш грешке, јер колико ми се чини, ти Славене ниси изучавао филозофију. Ти мени Славене у својим јављањима сваки пут шаљеш поруке које уопште нису везане за ову тему у извргаваш ме на један ружан начин спрдњи, тако што ми приписујеш да се ја не позивам на науку, инсинуираш како ја филозофе сматрам буранијом, што је тотално искривљавање истине и врло ружно понашање са твоје стране. Због овога те Славене најљепше молим, да ме више лично не помињеш и да ми више не препоручујеш да пишем књиге. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:00, 31. мај 2012. (CEST) Имао си времена да изложиш аргументе на основу литературе у седмодневној расправи, ниси то урадио, према томе ја не знам какву то сад дискусију овдје хоћеш да водиш? На бази твојих ауторатитивних тврдњи да атеизам нема везе са филозофијом и науком? Гдје тај угледни свјетски филозоф или научник који је срочио такав бисер и који је цитиран у угледној научној и академској литератури? Дај нам цитат, књигу и аутора. Овако се све своди на нека твоја увјерења која нису релевантна за Википедију. Гдје и шта си ти учио, или било ко од нас, је апсолутно ирелевантно за ову тему и уопште за било коју другу на Википедији. --Славен Косановић {разговор} 21:02, 31. мај 2012. (CEST) Одговор Славену на његов коментар: „Имао си времена да изложиш аргументе на основу литературе у седмодневној расправи, ниси то урадио, према томе ја не знам какву то сад дискусију овдје хоћеш да водиш?“ одговор: Никакву са тобом, замолиио сам те да ми се не обраћаш лично! У мом посљедњем јављању теби сам написао: Због овога те Славене најљепше молим, да ме више лично не помињеш.' Одговор Славену на његов коментар: „На бази твојих ауторатитивних тврдњи да атеизам нема везе са филозофијом и науком?“ одговор: Замолио сам те да ми се не обраћаш лично и да ме не коментаришеш. Одговор Славену на његов коментар: „Дај нам цитат, књигу и аутора.“ одговор: дао сам, цитирао сам филозофије и филозофе као њихове представнике, али ти омаловажаваш дискусију и вршиш личне нападе. Стога те поново молим да ме не прозиваш јер не желим са тобом да наставим ово препуцавање и твоје порозивање мене које нема никакве везе ни са википедијом ни са било чим другим. Одговор Славену на његов коментар: „Гдје и шта си ти учио“ одговор: Ште тебе брига, и поново те молим да ми се не обраћаш лично и да престанеш да ме коментаришеш. Још једном бих замолио Славена да ми се више не обраћа и да ме више не коментарише. Не желим да водим личну препирку са Славеном. Хвала. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:25, 31. мај 2012. (CEST) Погрешан цитат мог коментара. Ја рекох: Гдје и шта си ти учио, или било ко од нас, је апсолутно ирелевантно за ову тему и уопште за било коју другу на Википедији. Затим ти кажеш: ...дао сам, цитирао сам филозофије и филозофе као њихове представнике, али ти омаловажаваш дискусију и вршиш личне нападе. Ја кажем да ниси нигдје дао ништа. Почео си овако: Гласам против јер се у чланку износи идеја да је атеизам повезан са филозофијом... Не видим нигдје цитат из књиге или аутора који је тако нешто рекао а да има било какав углед у свјетској филозофији. Ти си на себе преузео улогу да оспораваш вриједност овог чланка па чак и самог атеизма, према томе на теби је да даш ваљане и литературом коју можемо сви провјерити аргументе, а не на мени. У противном, како рекох, дискусија нема никаквог смисла. --Славен Косановић {разговор} 23:36, 31. мај 2012. (CEST) Одговор Славену на његов коментар: „Гдје и шта си ти учио, или било ко од нас, је апсолутно ирелевантно за ову тему и уопште за било коју другу на Википедији.“ одговор: Потпуно је ирелевантно гдје и шта сам ја учио. Стога немој да мене коментаришеш. Ја Славене не желим да са тобом водим личну препирку. Одговор Славену на његов коментар: Не видим нигдје цитат из књиге или аутора који је тако нешто рекао а да има било какав углед у свјетској филозофији. одговор: Или не читаш или не разумијеш. А ионако не знам више ни о чему говориш пошто је ово давно изашло из оквира теме. У сваком случају ја Славене не желим да са тобом водим препирку. Одговор Славену на његов коментар: Ти си на себе преузео улогу да оспораваш вриједност овог чланка па чак и самог атеизма, према томе на теби је да даш ваљане и литературом коју можемо сви провјерити аргументе, а не на мени. одговор: Нисам ја Славене на себе преузео никакву улогу, ја не споравам никакве по теби вриједности атеизма. То само ти мене коментаришеш и квалификујеш. Навео сам и дефиницију агностицизма и учења емпиристе Хјума о спознаји Бога кроз интуицију, која су супротна са уводом у чланак, а којих нема на енглеској википедији, али ти изгледа не схваташ о чему говоим. Једино у шта сам сигуран је то да не желим да ме ти овде прозиваш и да ми и даље постављаш чудна питања која немају никакве везе са темом и у којима највише мене коментаришеш. Одговор Славену на његов коментар: У противном, како рекох, дискусија нема никаквог смисла. одговор: Апсолутно се слажем и по десети пут те молим да ми се више не обраћаш лично јер не желим да водим било какву препирку са тобом. Молим те по десети пут Славене да ми се више не обраћаш јер заиста не желим да са тобом наставим ову препирку. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:58, 31. мај 2012. (CEST) Са којом реченицом у уводу је учење емпиристе Хума супротно? -- Bojan  Razgovor  00:12, 1. јун 2012. (CEST) Одговор БокициК: У самом уводу чланка стоји ово: Најчешће се, мада не нужно, везује за филозофске школе материјализма, агностицизма, емпиризма или рационализма. Ја сам ти скренуо пажњу на самом почетку да атеизам није наука, што и не пише ни у енциклопедијама а ни у другим чланцима, нити се конкретно тврди у овом чланку, али се свуда у дефиницији означава као увјерење да Бог не постоји, односно, одрицање вјере у Бога, дакле увјерење супротно религијском вјеровању. Пошто се у реченици тврди да се атеизам везује за поједине филозофијске школе, а пошто основна дефиниција агностицизма гласи да агностицизам оставља отворено питање постојања Бога, што дакле негира увод који сам подебљао, јер се агностицизам коси са атеизом, или боље да кажем да су то двије различите ствари, онда тај увод није добар. Даље сам написао да је Џон Лок као представник емпиризма, писао о спознаји Бога кроз интуицију и размишљање, а био је емпириста, онда се и ово коси са уводом, јер емпиризам није атеизам, нити је сам Лок у својој филозофији негирао Бога као емпириста, иако је био емпириста. Једноставно није могуће изњети такву тврдњу, јер она сугерише разноразне ставове да су нпр. агностици заправо атеиси, а у самој дефиницији се разликују. Агостицизам је кориштен ради прављења дистинкције између увјерења, а не ради приказивања као да се ради о истој ствари. Даље сам написао да филозофија као наука не негира Бога, а ово је један од најважнијих момената, јер треба да се направи дистинкција између увјерења и науке. Филозофија је наука, а она се не бави негирањем било које идеје, тиме може да се бави можда комунизам, али не као начело, него само у пракси када постаје политички покрет, који у том тренутку престаје да буде начело и постаје увјерење. Не знам да ли уопште било ко схвата разлику између науке и увјерења, пошто нисам видио да ме било ко схватио, а малтретирање и омаловажавање је превршило све мјере. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:13, 1. јун 2012. (CEST) Ti kažeš Hjum nije odbacio spoznaju o bogu. U ovom članku nikada nije pisalo o Hjumovom (a)teizmu, a i da piše, ne menja stvar. I za Epikura piše da nije izričito odbacio postojanje Zevsa. Hjum je bio pionir u novom načinu mišljenja, koje ateizam koristi. Stojalo je i trebalo je da stoji: Ateizam se vezuje za empirizam. Empirizam ti je skepticizam. Ateizam ti je skepticizam. Empiricizam je utro put ateizmu i dolazi posle inkvizicije i verskih ratova, a pre Darvina, pre nego što su ljudi uspeli da dešifruju hijeroglife i sruše mnoge verske dogme. Inače, Džon Stjuart Mil i Bertrand Rasel, su ateisti i empiristi. Ako tebi nije jasno sta je skepticizam. Mogu da ti dam milion linkova da popuniš rupu u obrazovanju. Čak i sa kreacinističkoh sajtova koji napadaju empirizam zbog njegovih veza sa atezmom.-- Bojan  Razgovor  06:34, 1. јун 2012. (CEST) Не стоји то више у уводу. Најчешће се, мада не нужно, везује за филозофске школе материјализма, агностицизма, емпиризма или рационализма. је закоментирано од стране моје велике маленкости. --СлободанKovačevićбиблброKS 01:17, 1. јун 2012. (CEST) Treba da stoji u uvodu. Zato što je očigledno. -- Bojan  Razgovor  06:34, 1. јун 2012. (CEST) Nije očigledno. Zašto bi bilo? Ko ga to vezuje i to još tako često da bude najčešće? Možda jeste povezan, ali nije očigledno da se vezuje. Finese u izražavanju. --СлободанKovačevićбиблброKS 14:07, 1. јун 2012. (CEST) Не знам шта је поента. Ако није очигледно, требало је само прочитати текст до краја. У тексту су објашњене везе. -- Bojan  Razgovor  14:31, 1. јун 2012. (CEST) Ne, sadržaj teksta ne implicira tačnost tvrdnje da se ateizam najčešće vezuje za pomenute škole. Ona nije nigde potkrepljena daljim tekstom, već je to eventualno tvrdnja da se ateizam dovodi u vezu sa njima. On - kako je definisan u uvodu tj. i kao filozofsko stanovište i kao odnos prema teizmu - možda vodi poreklo otuda, ali nije obavezno najčešće vezan za njih. Neki bi mogli da tvrde da se najčešće vezuje uz pojam bezbožništva, amorala ili možda čak i jeresi. Pojam ateizma kao i sam ateizam može se vezati za razne stvari i teško je utvrditi za šta se najčešće vezuje. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:07, 1. јун 2012. (CEST) Ti izgleda ponovo otkrivaš točak. Da li je ovo sporno: Empirizam - donosi zakljucke na osnovu činjenica. Ateizam - ne verujemo da postoji bog jer nema činjenica u prilog tome. Racionalizam - čovek treba da donosi sam odluke, ne da se vodi pogledima na svet ljudi od pre 3000 godina koji su verovali da je zemlja ravna ploča oko koje kruži sunce. Agnosticizam je prvi korak od teiste ka ateisti. Materijalizam - ne postoji ništa duhovno (bogovi ili nevidljivi ružičasti jednorozi). Tvrdiš da postoji još neke filozofske škole. Da čujemo koje su. Ovo što si naveo nema smisla. Ateizam jeste bezbožništvo. Mislim šta je tu sporno? Ali bezbožništvo nije filozofska škola. Nemoral? Kao što sam rekao, vernički moral je licemeran, on očekuje nagradu ili se boji kazne od neprirodnog bića. Ateisti ne očekuju nagradu ili kaznu od natriprodnih bića. To ne znači da oni nisu moralni. Mogu da ti dam primere da religija uopšte ne znači da će ljudi biti moralni:u SAD, najviše kriminalaca ima među vernicima (mislim da oni čine preko 95%). Najviše porno-filmova se gleda u državi Juta, koja je puna mormona. Ropstvo, a kasnije segregacije i diskriminacija crnaca (i drugih manjina) se najduže održalo u južnim državama SAD, takozvanom Biblijskom pojasu. Najveći broj maloletničkih trudnoća i ubistava je u istim tim južnim državama. Da ne zaboravimo Teda Hagarda. Jeres je odstupanje od zvaničnog učenja. Ateizam nije odstupanje od nekog učenja, ateizam je negiranje svih učenja. Da vidim ko su ti nadrifilozofi koji povezuju jeres sa ateizmom. -- Bojan  Razgovor  18:42, 1. јун 2012. (CEST) Agnosticizam je prvi korak od teiste ka ateisti. - ovo je tačno ako zastupaš teoriju da ljudi postepeno evoluiraju od vernika preko agnostika ka ateistima. Ali neko može biti agnostik i iz ubeđenja. A takоđe može neko i da se preobrati, da kažem, natrag u vernika. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:04, 1. јун 2012. (CEST) Imam svakavih ljudi. Moj stav o agnosticima iz ubeđenja sam nekoliko puta napisao. Pošto si samo to komentarisao, držim da se slažeš sa svim ostalim što sam napisao. -- Bojan  Razgovor  19:24, 1. јун 2012. (CEST) Ako se i saglašavam, šta onda? Nisi me ubedio da se ateizam najčešće vezuje za pomenute škole. Da se izrazim agnostički: šta i da postoje (nadri)filozofi koji povezuju jeres sa ateizmom? A bezbožništvo i ateizam su slični pojmovi, ali upotreba im nije identična, tako izjednačavanje ta dva je diskutabilno. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:43, 1. јун 2012. (CEST) Saglašavaš se, ali nisi ubeđen. Kako je to moguće? Sa koje pozicije ti nastupaš ovde: nekog ko žeči da bude ubeđen jer nema pojma o temi ili nekog ko zna o temi ili nešto treće. Šta hoćeš više da budeš ubeđen? Ako znaš nešto o temi, navedi još neku filozofsku školu (pošto tražiš filozofske škole) sa kojojm ateizam ima veze, ili je povezan, ili ima nešto zajedničko. Navoditi jeres je već trolovanje. -- Bojan  Razgovor  19:53, 1. јун 2012. (CEST) Batali me izraza trolovanje. Nisam dužan da ti se ispovedam sa koje pozicije ja nastupam. Ti si krenuo sa traženjem filozofskih škola, ja sam pokušavao da ukažem na činjenicu da njihovo pominjanje nije potrebno. --СлободанKovačevićбиблброKS 20:04, 1. јун 2012. (CEST) Nisi dužan da se ispovedaš ali pomoglo bi. Ja mislio da sam dovoljno vremena uložio da ti objasnim nešto očigedno, a ti si uzvraćaš sa jeresi kao filozofskom školom (ili ne znaš šta je jeres ili filozofija ili samo imaš puno slobodnog vremena). Sve sam čuo, i da smo zli, ali ni najcrnji fundamentalista nije nazvao ateizam jeresi. Ako nije potrebno, ne znači da nije nepotrebno. Glasao si protiv ovog članak i bez te rečenice u njoj, a pošto sam kažeš da je donekle tačno, ja ću je vratiti. A ti vidi da je preformulišeš ako hoćeš. -- Bojan  Razgovor  20:34, 1. јун 2012. (CEST) Dakle, da budemo načisto, kad već misliš da bi pomoglo. Dakle ja nastupam sa agnostičke tačke i to otprilike Dokinsovih 6,8. Jeres sam pomenuo u kontekstu toga da se on smatrao takvim u doba inkvizicije. I to stoga što on nije negiranje učenja, jer da nije bilo proučavanja i učenja do koncepta ateizma se ne bi ni došlo. Primeti da sam ovde upotrebio učenje u dva različita značenja. Ako vraćaš rečenicu vrati je bez najčešće, u suprotnom nije tačna jer se ateizam ne vezuje samo za filozofske škole. --СлободанKovačevićбиблброKS 21:06, 1. јун 2012. (CEST) Koristiš puno zamenica pa ne razumem. Šta je on? -- Bojan  Razgovor  21:16, 1. јун 2012. (CEST) On je ateizam. --СлободанKovačevićбиблброKS 21:21, 1. јун 2012. (CEST) Потпуно се слажем са Biblbroks, а желим да додам да је и највећем лаику јасно да је атеиста особа која не вјерује у Бога, а не научник или представник филозофске школе. Због тога сам се и јавио овде да скренем пажњу да је ово чланак написан полазећи од претпоставке да је атеизам напредна наука или не знам ни ја шта, што није тачно. Атеизам је само једно од многобројних увјерења. Само једно од многих. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:15, 1. јун 2012. (CEST) Navedi gde u članku piše da je ateizam nauka. Ja sam ateista i kažem da ateizam nije nauka. Ateizam je posledica napretka nauke. Nijedno drugo uverenje nema podršku nauke. Vi se uverajvate koristeći bajke, slobodno. -- Bojan  Razgovor  20:34, 1. јун 2012. (CEST) Не да се везује, већ је рационализам, на бази аргумената материјализма, логичког емпиризма, итд., приступ односно основ атеистичких ставова о свијету. Неки би могли да тврде свашта, па би тако неки други могли да употријебе сличне епитете за вјеру рекавши да у њој влада неморал, фанатизам, фундаментализам, тоталитаризам и томе слично. Међутим, као што рекох, у чланцима Википедије треба да се опишу аргумети сваке идеје која то заслужује тј. јесте енциклопедијска тема, односно описно и разложно представе ствари на основу што је више могуће квалитетне и провјерљиве литературе, а не да ми сад овдје изводимо сучељавања идеја на основу наших личних убјеђења. Дакле, немој погрешно да схватиш, чињеница јесте да Бојан није дао извор за своју тврдњу и то јесте минус, али то не значи да она није тачна. Већ смо овдје спомињали Хјума у дискусији, који одбацује спознају путем интуиције, заступа рационални и емпиријски приступ када одбацује дио априори аргумента о постојању бога или богова. Дакле, рационализам, материјализам, логички емпиризам и научни метод, су основе, боље речено филозофска оруђа из којих се извлаче аргументи атеизма. Међутим, како рече Бертран Расел једном приликом, такође је могуће бити рационалиста и вјерник, те из тога разлога не би се могло рећи да се рационализам искључиво везује за атеизам, што уосталом није тако било ни речено у чланку. --Славен Косановић {разговор} 18:34, 1. јун 2012. (CEST) Нисам тражио извор за тврдњу, иако сам могао да толико банализујем, но то није ни битно с обзиром да си сам рекао да извора нема па тај минус можемо да занемаримо сада. А ако се може бити рационалиста и верник, онда је могло и то некако да се помене у чланку, зар не. Онако како је стајало деловало је да је атеизам уско повезан са тим филозофским школама, што донекле јесте тачно али не у потпуности. Јер атеизам "се често појављује и као одречан став према званичној религији" - како пише у реченици пре ове која је била уклоњена. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:56, 1. јун 2012. (CEST) Али, какве има везе рационализам са религијом? Хоћу рећи, то није појам нити став религије већ филозофије. Религија уопште не анализира да ли је рационално вјеровати у Бога, већ каже не може се не вјеровати у Бога. Ипак, оно што Расел каже је да вјерник може бити рационална особа исто као и атеиста, а не да је рационалност суштински појам религије. Дакле, ти филозофски појмови су препуни нијанси када се користе у једном филозофском дискурсу. Тако Расел исто каже да када разговара са људима који нису филозофи декларише се атеистом, пошто сматра да не могу да схвате све могуће нијансе филозофских појмова дискурса филозофског агностицизма, исто као што научник поједностави неку сложену научну теорију за ширу јавност. Међутим, ми у једном чланку на Википедији, која је општа енциклопедија, не можемо писати једним филозофским и само за упућене језиком, већ се неке ствари поједностављују како би биле досптуне ширем кругу читалаца, наравно на основу доступне литературе. У сваком случају, ми не можемо очекивати да тај чланак читају само они који баратају филозофском терминологијом. На крају, ја бих цијелу реченицу срочио другачије, а то је да атеизам базира, не да се најчешће везује, већ базира своје аргументе на рационалном приступу, материјализму, научном методу и логичком емпиризму. Мислим да би се тако избјегла полемика. --Славен Косановић {разговор} 19:19, 1. јун 2012. (CEST) Нисам намеравао да уведем рационализам у причу са религијом и верујем да нисам него ме се погрешно интерпретирало. Но, ако се мора навести било каква реченица у уводу која помиње некакве филозофске школе, онда се и ту морамо водити мишљу да пишемо и за простији пук којем појмови рационализма, емпиризма и неких других -изама могу и сметати разумевању чланка, осим што би га прерано и зато погрешно одвели на пут размиишљања о филозофским нијансама, шта је утемељено на чему и чему уопште све то. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:34, 1. јун 2012. (CEST) Ја не разумијем баш најбоље зашта се тачно залажеш? То што предлажеш нема много смисла из мог угла, штавише било би исто као када би неко тражио да очистимо чланак о религији од помињања теологије. --Славен Косановић {разговор} 19:47, 1. јун 2012. (CEST) Осим тога поједностављено не значи сведено на апсурд. Ипак и за читање опште енциклопедије је потребан један интелектуални напор и познавање основних појмова. Што каже Бојан испод, постоје унутрашње везе и чланци о сваком поједином појму. Не пише се енциклопедија, па ни општа, да се спусти на ниво необразованих, већ да им помогне да поднгну свој ниво образовања. --Славен Косановић {разговор} 19:53, 1. јун 2012. (CEST) А чему служе плави линкови? -- Bojan  Razgovor  19:37, 1. јун 2012. (CEST) Не читају сви чланке тако што одмах клићу на плаветнило, нити треба то да промовишемо. --СлободанKovačevićбиблброKS 20:00, 1. јун 2012. (CEST) Свашта. Управо је предност сваке електронске енциклопедије што можеш интерактивно да читаш било шта. Та могућност се користи као аргумент једне велике предности нових технологија над папиром, посебно у савременом образовању. Стручњаци на тему пишу гомиле есеја о тим предностима а ми овдје треба да обесхрабрујемо тако нешто. На страну ове дигреесије у посљедњим коментарима, мислим да ви који оспоравате ту реченицу треба да нађете изворе који ће то потврдити. Ја сам дао горе извор Расела који тврди да наступа са позиције рационалисте у свом приступу атеизму и агностицизму. Дакле, молим изворе који би оравдали уклањање те реченице из чланка (тврдње угледних филозофских текстова гдје се каже да рационализам, материјализам, итд, немају везе са атеизмом.). Уколико их нема онда реченицу треба вратити. Да не ширимо даље дискусију на друге теме и завршимо прво с овом. --Славен Косановић {разговор} 20:36, 1. јун 2012. (CEST) na onome ko tvrdi je da dokaže tvrdnju. Rečenicu ako tako stoji treba u najmanju ruku referencirati, a mislim da je bolje da se preformuliše kao što si predložio a da se ne vraća. A što se tiče plavih linkova nisam rekao da treba da obeshrabrujemo, ali plavi linkovi bi se ovde koristili da bi se opravdalo navođenje složenijih pojmova u same uvodne rečenice dok sama rečenica zaista odaje utisak da je ateizam nešto što je usko povezano samo sa filozofskim školama, a on definitivno nije isključivo to. Postojao je i državni ateizam. --СлободанKovačevićбиблброKS 20:53, 1. јун 2012. (CEST) Ја сам горе понудио линк на Раселова размишљања на тему, гдје каже да атеизму и агностицизму прступа са позиције рационалисте, међутим ја још нисам видио ниједан цитат гдје се каже да рационализам нема везе са атеизмом, тј. да атеисти не наступаја са позиције рационалиста. На страну чињеница што се морамо објашњавати овако, дај ми извор, немам, имам, нађи ти, докажи ти сл., око ствари која је јасна. Да ли треба сад да цитирамо сваког филозофа атеисту и копамо тврдње гдје каже да наступа са позиције рационалисте? Мислим да не треба претјеривати. Атеизам као државна религија, тако се звала у своје вријеме, није атеизам, већ се такође базира на догми. Не дозвољава расправу, аргументе на тему, јер идеш у затвор у најмању руку, према томе то није филозофски атеизам о ком се расправља у чланку. Можда за неки посебан чланак. --Славен Косановић {разговор} 21:14, 1. јун 2012. (CEST) Управо ту грешиш, јер признајеш да постоји филозофски атеизам као одвојена категорија од неког другог атеизма. А чланак се зове атеизам и треба да се бави атеизмом у целини онда, а не неким одвојеним тзв. филозофским атеизмом. --СлободанKovačevićбиблброKS 21:19, 1. јун 2012. (CEST) За то су криви комунисти који су прогласили атеизам државном религијом, не ја. А атеизам не може бити религија јер негира вјеровање у догме. Ти си га поменуо, а ја тврдим да се нигдје не помиње у литератури, енциклопедијама филозофије, пошто је то само једна политичка одлука неких тамо држава да невјеровање у Бога прогласе религијом. Тако нешто нема везе са филозофски аргументованом дискусијом о атеизму. --Славен Косановић {разговор} 21:40, 1. јун 2012. (CEST) Ко год крив, такво схватање атеизма као религије изгледа постоји. Али није то у питању религија већ идеологија. Филозофски аргументована дискусија о атеизму - не знам зашто потенцираш оно филозофска. Или постоји категоризација атеизма на филозофски и неки други, у којем случају требамо се бавити обема темама у чланку, или је таква категоризација вештачка и не постоји, у којем случају опет требамо се у чланку бавити атеизмом као недељивом целином. --СлободанKovačevićбиблброKS 11:42, 2. јун 2012. (CEST) О томе се не дискутује ни у једном енциклопедијском чланку на тему атеизма. То је оно што је битно. Да ли у релевантној литератури на основу који ми треба да пишемо енциклопедијске чланке на Википедији има помена на тему комунистичког, политичко-идеолошког атеизма у контексу чланка атеизам? Уколико га у угледној литератури нема, енциклопедијским чланцима савремених енциклопедија, а ја нисам нашао, онда је дискусија о томе да ли треба помињати државни, идеолошки атеизам у нашем чланку, излишна. Чланци на Википедији се пишу на основу провјерљиве и угледне литературе а не на основу наших предубјеђења и схватања о стварима која износе корисници Википедије. На крају, апсурдно је даље причати овдје о чланку, за то постоји његова страница за разговор. Овдје смо прије свега говорили колико су утемељени на провјерљивој литератури, поједини гласови, што је такође изгубило сваки даљи смисао у овој шуми од дискусије. --Славен Косановић {разговор} 18:59, 2. јун 2012. (CEST) У енциклопедијским чланцима се не дискутује већ се излаже, описује, наводи, објашњава. А иначе у овдашњем се чланку помиње државни атеизам - у одељку историја. Исто тако и у Википедији на енглеском. У овдашњем чланку је у другој реченици наведено и да се атеизам "кроз историју појављује и као одречан став према званичној религији". Ја то нисам ставио тамо. Шта то значи, ја нећу да тумачим, али чини ми се да ти сматраш да је у овом чланку тема само "филозофски атеизам" како си га ти назвао. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:31, 3. јун 2012. (CEST) Славен: Ја сам дао горе извор Расела који тврди да наступа са позиције рационалисте у свом приступу атеизму и агностицизму одговор: То што си ти цитирао Расела, то благе везе нема са твојим тврдњама, а ја сам у више наврата цитирао и филозофе и енциклопедије које негирају твоје тврдње. То што Расел приступа са позиција рационализма, то је Расел, коме се може да наступа како год жели. Навео сам дефиницију агностицизма који уопште не негира постојање Бога, тако да Расел у свом приступу истом испада не негира постојање Бога. Овакве изјаве су заиста тотално лаичке. Филозофија се изучава од самог почетка људске мисли па до модерног доба, а сам агностицизам, емпиризам, материјализам итд, па то су ствари из далеке прошлости. Сама тврдња Ја сам дао горе извор Расела који тврди да наступа са позиције рационалисте је потпуно банална и догматска. Расел је само један од многих људи у области филозофије, а сама филозофија није наука у којој се појави неко ко „смисли“ „откриће“ па открије „непобитну истину“, а онда ко бива њега прогласе за „најпаметнијег“. Па није ово чланак који треба да се пише на основу Расела или Спинозе, или да заговара ставове само једне школе. Атеизам није уопште филозофијска грана, него само један мали став који се у потпуности заснива и врти око појма Бога, и апсолутно ништа више. Свака филозофска школа заснива учење које се односни на поимање свијета у свега смисленог, а не само на Бога или божанства. Стога је на енглеској википедији написано да је атеизам увјерење, а нема онога што ви овде гурате и уносите. У Енциклопедији Британици се помиње агностицизам, емпиризам итд. само као дистинкција за објашњење појма у контексту тока људске мисли. Не може сада овде да се појави неко ко је комуниста па да каже како је комунизам напредан и заснива се на науци, тако да су сви напредњаци по опредјељењу коминисти, стога што се комунизам заснива на агностицизму, емпризму, материјализму, рационализму итд. И онда цитира Лељина. :) пс Мени овај чланак све више личи на Етопију. :) --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:23, 1. јун 2012. (CEST) Цитат: Атеизам није уопште филозофијска грана, него само један мали став који се у потпуности заснива и врти око појма Бога, и апсолутно ништа више. Нису атеисти криви што су вјерски филозофи провели читав средњи вијек пишући своје аргуемтне о постојању Бога. Сада, треба све те аргументе размонтирати и показати колико су логички и на сваки други начин неутемељени. Отуда и толика количина филозофских текстова који долазе од филозофа атеиста. Ако су вјерски филозофи могли хиљаду година да контаминирају филозофску мисао, онда и филозофи атеисти имају праву да је деконатминирају, мада њима није било потребно толико времена, јер је у првој половини 20. вијека дефинитвно завршено са тим, назови "аргументима". Узгред, мени се чини да си ме замолио да више не разговарамо, а сад ми се опет обраћаш. Ајде, на страну све ово, што се опет може назвати дигресијом с твоје стране која не доприноси побољшању члнака, имаш ли ти кавих примједби на чланак или немаш? Овдје не мислим на твоја убјеђења о атеизму, која би те замолио да држиш подаље од дискусије. --Славен Косановић {разговор} 21:51, 1. јун 2012. (CEST) Mi ateisti znamo šta je teret dokazivanja... Zato smo i ateisti. To su nas naučili Karl Sejgan i Betrand Rasel. Samo ne volimo kada nas se nekone može da objasni suportono i donekle se slaže, pa traži izvore. Ali uradićemo to, tako su nas naučili Karl Sejgan i Betrand Rasel. -- Bojan  Razgovor  21:04, 1. јун 2012. (CEST) Свака вам част. То је за похвалу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:23, 1. јун 2012. (CEST) Ja ne vidim kontradiktornost između te dve rečenice, niti da vernici ne mogu biti racionalni - samo nisu racionalni do kraja. Mislim, yakomentario sa si rečenicu i toliko vremena smo izgubili i ti onda kažeš donekle jeste tačno. Mogao si je preformulisati. I ja ne vidim nikakvu kontradiktonost između ter dve rečenice. Hajde sada da ispišemo još 50 komentara na to. -- Bojan  Razgovor  19:24, 1. јун 2012. (CEST) Nije isto racionalan i racionalista. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:37, 1. јун 2012. (CEST) Челиче, Челиче, агностицизам ен оставља простор за постојање Бога, немој сад опет да цитирамо филозофске енциклопедије. Агностицизам негира да је могуће спознати да ли Бог уопште постоји. Још су стари Грци рекли, ништа не постоји осим атома. Дакле, ја те опет позивим да нам тачно цитираш филозофску угледну литературу која тврди да агностицизам оставља простор за постојање Бога, пошто да би тако нешто ушло у чланак и било иоле валидан аргумет у дискусији, мора имати дебеле и угледне изворе. Ко?, Када?, Гдје?, од угледних филозофа рече тако нешто? --Славен Косановић {разговор} 01:27, 1. јун 2012. (CEST) Atheism is also distinguished from agnosticism, which leaves open the question whether there is a god or not, professing to find the questions unanswered or unanswerable. Encyclopædia Britannica --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:31, 1. јун 2012. (CEST) Ко је рекао да је агностицизам исто што и атеизам, овдје агностицизам није тема, већ смо о томе на почетку дискусије. Рећи да не постоји могућност да се на нешто да одговор није исто што и рећи да постоји могућност да се на то нешто да одговор. То је просто логичка fallacia. Како ћеш добити одоговор на нешто зашта онај од кога тражиш одговор каже: I am professing to find the questions unanswered or unanswerable. --Славен Косановић {разговор} 01:57, 1. јун 2012. (CEST) Агностик може бити и онај који не зна да ли постоји бог а да не негира могућност да се на питање "да ли бог постоји" може дати одговор. Тако да сте обојица у праву али и у криву што цепидлачите а намерно или случајне се не разумете. Као што рекоше већ неки горе, дајте, није тема агностицизам. --СлободанKovačevićбиблброKS 02:14, 1. јун 2012. (CEST) Може, Слободане, све може ако је тема ове дискусије шта ми међусобно мислимо о тим стварима. Међутим, то није тема. Тема је енциклопедијски чланак о атеизму који треба да користи најрелавнтније могуће изворе. Челиково, твоје, моје мишљење није релевантно уколико се не слаже са, опет понављам, најрелевантнијим изворима на тему. Ми смо овдје почели дискусију са Челиковим аргументом да атеизам уопште нема везе са филозофијом. Сад смо тек на почетку, код Хјума, са дискусијом, међутим ја опет не видим какве све ово прегањање има везе са чланком? То је оно што ја не схватам. Да ли је Хјум био вјерник, а по свој прилиц није, макар не у стандардном смисли је ирелевантно за чињеницу да постоје филозофски аргументи који оправдавају атеизам, да су они углавном објашњени и поткријепљени изворима у чланку, итд. Прболем са Челиком овдје је што жели дискусију о томе да ли Бог постоји или не, међутим ја опет кажем ирелевантно је шта Челик о томе мисли, као и шта мисли било ко од нас. Чланак је написан и само се даље може дискутовати да ли су аргументи који су у њему изложени, изложени тако што су поткријепљени одговарјућом литературом. Мијешати овдје агностицизам је сасвим безвезе, пошто чланак о тој теми није на гласању. Када буде, ако буде, онда ћемо о томе да ли је написан на најбољи могући начин и са одговарајућом литературом. --Славен Косановић {разговор} 02:33, 1. јун 2012. (CEST) Славенове тврдње: Ми смо овдје почели дискусију са Челиковим аргументом да атеизам уопште нема везе са филозофијом, Прболем са Челиком овдје је што жели дискусију о томе да ли Бог постоји или не, међутим ја опет кажем ирелевантно је шта Челик о томе мисли, као и шта мисли било ко од нас. су најобичније лажи. Све што Славен пише о мени није истина, него он мене лично напада и измишља неке чудне ствари. Ја сам се Славену много пута обраћао и замолио га да ме не коментарише лично и да не шири лажи о мени, али колико видим он константано мени приписује оно што није истина и у сваком коментару само мене помиње и говори о мени. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:05, 1. јун 2012. (CEST) Може ли још нека конкретна примедба на чланак осим ове која је, надам се, разрешена? --СлободанKovačevićбиблброKS 03:10, 1. јун 2012. (CEST) Ако мене питаш, може, има гомила примједби које су чини ми се тичу тога да аутори нису добро превели или не разумију разлике између науке и увјерења, о чему сам овде нашироко писао, али нико није читао или не схвата о чему пишем. Само ја сам скоро 24 сата провео убјеђивајући се са особама које нису из струке, само да би се та једна нереференцирана и нетачна реченица уклонила, па сам сада јако уморан да наставим. Исто тако нећу се више јављати због Славенових и још неких напада на мене, јер мене читав дан вријеђају и омаловажавају острашћени уредници којима у интересу није енциклопедија. Тако да се овде сигурно нећу више јављати, осим ако ме Славен или неко из те екипе не буде блатио и приписивао ми неистине, па да чисто одговорим да шири неистине против мене. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:21, 1. јун 2012. (CEST) Добро, онда да наставимо сутра кад се одмориш? --СлободанKovačevićбиблброKS 03:41, 1. јун 2012. (CEST) Је си ли се одморио, можемо ли да наставимо са примедбама на чланак? --СлободанKovačevićбиблброKS 11:44, 2. јун 2012. (CEST) Спорна тврдња је уклоњена из чланка као што рекох. Ако постоје још неки проблеми у вези са чланком нек` се наведу, јер вајде од овакве дискусије нема много. Било да је БаШ-ЧелиК дао још неке аргументе за глас против или не, ја их нисам видео. Па осим ако се та ситуација не промени, ти му Славене само дајеш шлагворт. Но, можда вам је то и гушт. --СлободанKovačevićбиблброKS 02:51, 1. јун 2012. (CEST) Може бити да си у праву и да је дискусија непотрбена, међутим, када сам се у њу укључио моја идеја је била да покажем да сви, без обзира на различита лична опредјељења, можемо дискутовати аргументима. Ипак, највјероватније нисам успио у томе, пошто (1) о проблемима са чланком, ако их има, је требало дискутовати кроз седмодневну расправу, и (2) овдашња дискусија такође углавном није била о проблемима са чланком, већ о томе да ли је оправдано да постоје атеисти. Тако да се слажем с тобом да је погрешно даље дискутовати на тему, изузев ако се не дају неке конкретне примједбе чланку, а не чињеници да атеисти постоје. --Славен Косановић {разговор} 03:00, 1. јун 2012. (CEST) Da ne dužimo ovu raspravu o agnosticizmu i šta o njemu tvrde filozofi ili neki drugi, evo rečenice iz samog članka: Због тога неки атеистички писци, као што је Ричард Докинс више воле да разликују теистичке, агностичке и атеистичке ставове по вероватноћи који сваки дају тврдњи „бог постоји“.[41] --СлободанKovačevićбиблброKS 01:35, 1. јун 2012. (CEST) Одговор Баш Челику. In denying that one has intuitive or demonstrative knowledge of the truth of the general causal maxim, Hume at the same time affirmed that one has another kind of certainty that everything must have a cause of its existence, arising from observation and experience and consisting in the great vivacity of one’s idea of the relation of any beginning of existence (thing, action, or state) to something precedent from which its existence follows by necessity. (Hume, David - MacMillan Encyclopedia of Philosophy) (Превод, неко ће ти већ боље превести, ако треба: Одбацујући да човјек посједује интиуитивно или демонстративно знање истине у вези општих узрока, Хјум је у исто вријеме тврдио да човјек има другу врсту сигурности да све мора имати узрок свог постојања, што произлази из опсервација и искуства а што се у великој мјери састоји од човјекове идеје да постоји веза између почела (ствари, акције, или државе), са нечим што као егзистенција слиједи по потреби. - Овдје је јасно да Хјум одбацује било какву интуитивну спознају, још мање Бога, већ инсистира на знању које се може демонстрирати опсервацијом и искуством.) Њега су критиковали многи филозофи вјерници из његове и каснијих епоха, шта да се ради; има доста чланака о томе у цитираној енциклопедији, међутим за Канта је био као свјетлост свјетионика за брод на пучини. Тако да је овдје очигледно да се не можемо ослонити на твоје знање на ову тему, које је колико видим слично експрес кафи, односно сада си одједном узео да чупаш цитате из чланака по Википедији, и то опет погрешно, пошто ја не видим да игдје пише да је Хјум заговарао интуицију као извор знања, и ако негдје пише треба исправити у свијетлу чињеница цитата из угледног извора који наводим. --Славен Косановић {разговор} 00:22, 1. јун 2012. (CEST) Веза измеђи емпиризма и атеизма: емпиризам каже да знање долази од искуства, чињеница. Атеизам каже: ми не верујемо у бога/богове јер нема чињеница, тј. доказа. Тачка. -- Bojan  Razgovor  00:26, 1. јун 2012. (CEST) O'Connor (2001, p19) writes that Hume "did not believe in the God of standard theism. ... but he did not rule out all concepts of deity". Also, "ambiguity suited his purposes, and this creates difficulty in definitively pinning down his final position on religion". When asked if he was an atheist, Hume would say he did not have enough faith to believe there was no god. The perception of Hume as an atheist with an axe to grind is an oversimplification and contrasts his views on extremist positioning. Hanvelt dubs Hume as an Aristotelian in his view that rhetoric is a form of ethical studies, which ultimately make it political. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:27, 1. јун 2012. (CEST) Међутим, Хјум негира било какву спознају путем интуиције, а ко је још упознао Бога, искусио га чулима, видио га, чуо га? Затим Хјум одбацује први дио а приори аргумента о постојању Бога, што је у то вријеме била велика храброст, јер је лако могла да одлети глава: (Hume argued against the first part of the thesis -A PRIORI ARGUMENTS FOR THE EXISTENCE OF GOD- by denying that existence can ever be conceived of as a property, be it of God or any other being. Hume, David - MacMillan Encyclopedia of Philosophy © 2006 Thomson Gale, a part of the Thomson Corporation.) Друго, ја нисам нигдје изричито рекао да је Хјум атеиста у савремном смислу ријечи, штавише, он је само зачетник савремених атеистичких аргумената. Први отворени филозоф атеиста је Бертран Расел. Затим логички позитивисти који скроз одбацују метафизику, итд. Код тебе смо ми још далеко од разјашњавања многих појмова, па тако и савременог схватања појма емпиризам у филозофији науке, који су савремени мислиоци с почетка прошлог вијека, почев од логичких емпириста, очистили од метафизике. --Славен Косановић {разговор} 01:44, 1. јун 2012. (CEST) Славен је написао: „Хјум је само зачетник савремених атеистичких аргумената“ а О'Конор му одговара: O'Connor (2001, p19) writes that Hume "did not believe in the God of standard theism. ... but he did not rule out all concepts of deity". Also, "ambiguity suited his purposes, and this creates difficulty in definitively pinning down his final position on religion". When asked if he was an atheist, Hume would say he did not have enough faith to believe there was no god. The perception of Hume as an atheist with an axe to grind is an oversimplification and contrasts his views on extremist positioning. Hanvelt dubs Hume as an Aristotelian in his view that rhetoric is a form of ethical studies, which ultimately make it political --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:57, 1. јун 2012. (CEST) О'Конор ће опет Челику: O'Connor (2001, p19) writes that Hume "did not believe in the God of standard theism. ... but he did not rule out all concepts of deity". (Хјум није вјеровао у Бога стандардног теизма, али није одбацивао у потпуност концепт божанства). Која је то божанство, ако није вјеровао у Бога ког промовише стандардни теизам, односно хришћанство и друге монотеистичке вјере? Грчки Зеус, Посејдон, или ко зна шта је у питању. Хјум није смио у потпуности да одбаци концепт, па га је свео на апсурд, јер је у то вријеме летјела глава за те ствари; Кант је на примјер, добио препоруку од свог цара да се окане теме, уколико жели да доживи дубоку старост. Толико су били толерантни ти тадашњи заговарачи богова. У сваком случају то не мијења чињеницу да је Хјум заслужан за развој науке и научних метода које данас подразумијевамо. --Славен Косановић {разговор} 02:08, 1. јун 2012. (CEST) Овдје је проблем погрешног приступа стварима. Гдје смо ми и шта радимо? Налазимо се и радимо на енциклопедији. Како се ради на енциклопедији? Прије свег,а не може се навијати ни за кога, ни за било чије идеје већ их треба разложно и објетивно изложити као и компетентном литературом поткријепити. То је основ. Даље имамо принципе рада описане у правилима и смјерницма. Ако неки филозоф у свом дјелу има критику Хјума, а има их таквих, онда ће се у чланку о том филозофу описати та критика водећи се принципима Википедије, а не у чланку у Хјуму. И то је то. Ми овдје нисмо да навијамо за било кога, већ да људима на што је више могуће објективан начин представимо корпус људских знања. Нека су погрешна у свијетлу нових научних открића, међутим није наше да их вреднујемо, већ нека их вреднује компетентна литература на тему. Проблем, на овој Википедији је што се сви понекад заборавимо, што рече горе НиколаБ имамо жуту минуту, што опет није проблем ако се што прије вратимо на задатак онако као приличи пројекту на ком се налазимо. Међутим, ако та жута минута било коме траје вјечно, онда је то проблем и корисник који је у токм фазону треба тражити начина да се сам коригује. --Славен Косановић {разговор} 01:17, 1. јун 2012. (CEST) Зато што се атеизам не учи на факултетима. То што ти ниси учио шта је емпиризам, рационализам то је твој проблем. Постоје извори. Овде се не шиканирају људи који знају о теми, већ они идеолошки мотивисане самодекларисане незналице. -- Bojan  Razgovor  10:04, 31. мај 2012. (CEST) Свака част, добро си ме увриједио. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:07, 31. мај 2012. (CEST) Meni nije cilj da te vredjam. Tebi ide na cast sve ovo sto si napisao. -- Bojan  Razgovor  10:09, 31. мај 2012. (CEST) Dalje, još jedna neistina je da se kaže da je ateizam napredan. Obrazlaže se zašto neki misle da je napredan. Da li nije napredan jer zagovara oprez prema čudima i bajkama? -- Bojan  Razgovor  08:33, 31. мај 2012. (CEST) Зар не схваташ да заговарање да је нешто напредно тако што кажеш „jer zagovara oprez prema čudima i bajkama“, није енциклопедијског карактера? То је искључив став! Ако нешто сматраш да је напредно, онда је оно што је супротно од тога назадно, а ту се већ одлази у искључивост. Зар не мислиш да многи који у нешто вјерују то раде из моралних разлога? Да ли схваташ да су Божије заповјести основ моралности? --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:12, 31. мај 2012. (CEST) Neki rade iz moralnih osobina, neki iz koristoljublja. Taj religiozni moral je licemeran, jer ljudi su moralni samo zato što očekuju nagradu (raj) ili se plaše kazne (pakao, nesreće). Ateisti, ako su moralni, moralni su jer misle da je to ispravno, oni ne razmišljaju da li će ih navodno natrpirodno biće kazniti ili nagradit. Od tih 10 zapovesti (koje je stvorio čovek), šta je moralno u nemoj imati drugog boga i ne pravi sebi idole i ikone. Ne ubij, ne kradi je tek na kraju. Usput, u toj istoj knjizi u kojoj se kaže ne ubij, na drugom mestu Gpospod beše sa čovekom koji pobi, kao prokleto, oštrim mačem sve što beše u gradu, i žene i ljude, i decu, i starce i volove i ovce i magarce. Imaš li nešto protiv prema oprezu prema čudima i bajkama. -- Bojan  Razgovor  09:48, 31. мај 2012. (CEST) Manite se komentara o ateizmu, komentarišite članak. --В. Бургић (реци...) 09:25, 31. мај 2012. (CEST) Сукоб измјена... Ја мислим да неки овдје маше и то дебело, поенту овог пројекта. Овдје треба да се дискутује и гласа о томе да ли овај чланак заслужује да буде сјајни или не, а не о идеолошким увјерењима корисника. Свако има право на своја увјерења и она се не тичу пројекта, односно не могу и не треба да служе као аргумент у дискусијама око садржаја у чланцима. Такође. ничија идеолошка увјерења никога не дисквалификују пер се да пише о било којој теми на овој Википедији. Када би то био случај, а није, онда би унапријед тражили информације о идеолошким увјерењима сваког кориснику како би одлучили које чланке може а које не може да уређује. Тако било који вјерник, кад смо већ на теми, не би могао да уређује било који чланак о вјери, јер је пристрасан. Међутим, опет понављам, то није случај, и ја предлажем да се критике, уколико их има, усмјере на чланак, а не на идеолошка увјерења било ког корисника. Такође, нема сврхе критиковати неке мислиоце зато што су атеисти, то није наш задатак овдје, нити је наш задатак да радимо оригинална истраживања и сучељавамо различите струје по чланцима онако како нама одговара. Постоји литература и аргуметни из литературе и уколико је нешто утемељено у угледним академским и научним истраживањима онда има смисла да уђе у чланке, уколико не, онда нема. --Славен Косановић {разговор} 09:32, 31. мај 2012. (CEST) „Ја мислим да неки овдје маше и то дебело, поенту овог пројекта.“ ({{{2}}}) Ja to sve vreme govorim, a niko mi ne veruje. Cek ne vredi ni citirati im pravila i definicije Vikipedije, oni teraju po svome. Fala bogu da su u manjini. Da je obrnuto, odavno bih napustila ovaj projekat... --Јагода испеци па реци 12:13, 31. мај 2012. (CEST) Одавно је јасно да појединци овде гласају на основу идеолошких уверења и (не)симпатија према корисницима који пишу те чланке. Дакле неки људи на овом пројекту не да су промашили град већ цео континент (а вала у појединим моментима имам осећај и планету). Нажалост ово је било потпуно очекивано, а убеђен сам биће тог спектакла још. Нема овде нико од нас право да оцењује нечије ставове нити да своје личне идеале преноси на пројекат. Људи, жене.... бабе, деде побогу коментаришете КВАЛИТЕТ написаног чланка а не ваше ставове у вези са његовим садржајем. Шта овде има толико нејасно за бога милога? --НиколаБ (разговор) 13:03, 31. мај 2012. (CEST) POlako, sve to ide u rok službe. Ja se sećam glasanja za KKK koji sam bila prevela sa engl. vikipedije. Bilo je vrlo sličnih argumenata -- oni su gadni, nije u redu da imamo sjajan članak o njima. Kao i glasanja za skidanje sa spiska tadašnjeg članka o Mihajlu Pupinu -- on je naš veliki naučnik, treba da imamo sjajan članak o njemu. O sadržaju bilo kog od ova dva, niko ni reč nije prozborio... So, the history is repeating... Mada, ne moramo ići toliko daleko u prošlost, relativno skoro smo imali neke članke sa LGBT temama i naravno, desilo se potpuno isto što se sad dešava... --Јагода испеци па реци 19:56, 31. мај 2012. (CEST) Nije se desilo potpuno isto, jer ja nisam glasao protiv homoseksualnih članaka. Da ih je Bokica predložio, veovatno bih. Sećam se vrlo kad je glasao protiv odličnih članaka, samo zato što mu se predlagač nije sviđao. A tek ono brisanje nerelavantnih političkih stranaka...glasao je za brisanje svih, osim neke komunističke. --Zrno (разговор) 20:10, 31. мај 2012. (CEST) Lažeš. -- Bojan  Razgovor  23:02, 31. мај 2012. (CEST) Дакле заболе тебе (с'опроштењем) за пројекат, за читаоце, за сам чланак, најважније је да се лична сујета нахрани. Ја то заиста (АЛИ ЗАИСТА) не могу да схватим, и вероватно никада и нећу. Да су у питању клинци од 15-16 година па хајде и да разумем, али матори људи (матори = уредници са животним и радним искуством, чисто да се неко не увреди) да се спуштају на ранг пубертетлија. Разумем и да постоје сукоби и несугласице међу појединим корисницима, али због неког свог личног сукоба са попом мрзети целу цркву је стварно, па у најмању руку јадно. Свима који су било када приликом оваквих гласања гласали уз овакав разлог који си ти Зрно навео могу само да поручим Ово вам служи на част и најбоље говори о томе какви сте као особе. Можете бити "поносни" на себе. --НиколаБ (разговор) 21:24, 31. мај 2012. (CEST) Zamolio bih Nikolu da smanji malo dozivljaj. Glasao sam stalno za dobre clanke, pa i za Bokicine. Sve se to promenilo kad sam shvatio da ovde nema nikakve pravde. Samo neki guraju svoje interese, kao sto je ova promocija ateizma. A ti malo razmisli o svojoj casti kad glasas protiv nekih samovoljnih administratora, a podrzavas pojedinca koji je klasican primer toga.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Zrno (разговор • доприноси) Видим да си наоружан непобитним аргументима који су у складу са правилима и принципима овог пројекта.--Славен Косановић {разговор} 21:02, 31. мај 2012. (CEST) Ovo je prvi put da sam glasao protiv izbora sjajnog clanka, zato me se otresite. Takvo ponasanje sam pokupio od vaseg administratora. Iskreno, Vas Zrno ! P.s. Inace, Bokica je moj idol...mozda sam to vec nekad spomenuo. I da, ono je bio Pinki, a ne Bokica. Bokica se umesao u nasu raspravu braneci Pinkija, pa mi je ostao u secanju. Pogresio sam, priznajem, ali ne lazem tako brutalno kako je Bokica predstavio. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Zrno (разговор • доприноси) Od kog administratora si pokupio da neko otvoreno kaže neću da glasam zbog predlagača? Možda si i to izmislio/utripovao? Btw. Nije ni Pinki to glasao za brisanje svih nerelevatnih, niti je bio za opstanak svih komunistickih partija vec samo jedne - koja jeste bila relevantna, osim nas dvojice i Peri Kojotu, Plamenu i Mihajlu Anđelkoviću. -- Bojan  Razgovor  06:39, 1. јун 2012. (CEST) Од кога год покупљено, копирано, инспирисано или проузроковано не значи да је у реду. --СлободанKovačevićбиблброKS 00:57, 1. јун 2012. (CEST)   Расправа је на моменте комична, малим делом и конструктивна, али углавном прилично конфузна и непримерена овом пројекту - неком форуму можда, али Википедији дефинитивно не. Иначе, нија прва те врсте. Чланак сам прочитао, немам већих замерки и због тога ћу поновити оно што сам више пута рекао на претходним гласањима. Википедија и њени читаоци су на добитку због саме чињенице да је чланак написан и свима доступан. Да ли ће на њему стајати још и нека налепница је, стварно, од минорног значаја. Као да купиш добар аутомобил и нервираш се зато што исти нема налепницу са подигнутим палцем на задњем стаклу :) Отприлике тако доживљавам ова гласања. Пишем ово због чињенице да ми је жао што се толика енергија расипа, а без обзира на коначни исход пројекат неће пуно ни добити ни изгубити. Зато само опуштено. У расправи је било непримерених коментара и, као по обичају, долазили су са свих страна. Немам намеру да посветим читав дан или два анализирању сваког од њих, те вагању кривице сваког појединца итд. Међутим, могу да замолим све учеснике да спусте лопту и да упозорим да непримерени коментари могу да доведу до забране уређивања на краћи или дужи период. Ако се очекује упозорење пре блока, сматрајте онда ово тим упозорењем. Хвала. micki 14:17, 1. јун 2012. (CEST)   Надам се да ми аутор чланка неће узети за зло што сам гласао против. Мислим да чланак ипак треба још прерадити пре него што га изгласамо за „сјајан“. Да је којим случајем предложен за „добар“ имао би и мој глас. Међутим, сматрам да је чланак у деловима пристрасан зато што су наведена само она (социолошка и друга) истраживања која иду у прилог атеизму, а сам атеизам се покушава повезати са научним методом и развојем науке уопште. У чланку преовлађује став да је атеизам супротстављен религији у општем случају, иако је то заправо позиција милитантног антитеизма, а не општег атеизма. На појединим местима су направљене грубе чињеничне грешке (нпр. ислам се назива западњачком религијом), које нису дело аутора чланка, већ потичу из чланка на енглеској википедији. На више места у тексту стоји богови уместо божанства. Нисам сигуран да би пантеизам требало повезивати са атеизмом, како са теолошке, тако и са филозофске стране. Верујем да ће моје примедбе бити схваћене као конструктивна критика и да ће чланак бити уравнотежен додавањем више погледа из других грана атеизма, а не само из најмилитантније. --Perunova straža (разговор) 11:02, 4. јун 2012. (CEST) Koja su socioloska istrazivanja koja ne idu u prilog ateizmu? Kazes da postoje i ne navedes nijedno. I meki ateizam jeste suprostavljen verovanju u bogove, militatni su oni koji ne mogu da trpe nametanje svima bajki bez dokaza i iskorišćavanju ljudi. Šta ateizam i naučni metod nemaju zajedno pa da se ne mogu povezivati? Ako si ikada pričao sa ateistom, prvo će ti reći ne verujem jer nema dokaza, verovaću kad bude dokaza. Islam jeste zapadnjacka religija bez obzira sto su geografski njegova najvaznija svetilista istocno od nas (uostalom isto kao i jevrejska i hrišćanska), a nastao je par stotina kilometara juzno od judaizma i hriscanstva.Da ne pominjemo da je nastao iz hrišćanstva i judaizma i da su Avram/Abraham, Ismail, Mojsije/Musa, Solomon/Sulejman odnosno Isus/Isa važne baje i u islamu. Bogovi, božanstva, isto. Ne povezuje se ceo ateizam sa panteizmom, već jedna struja. Koliko ima rečenica od celog eksta koje se mogu nazvati militantnim? -- Bojan  Razgovor  14:23, 4. јун 2012. (CEST) Mene zanima na osnovu čega se smatra da u članku stav, da je ateizam u opštem slučaju suprotstavljen religiji, preovlađuje. Pominju se argumenti ateista za svoja ubeđenja, ali postoji li neki konkretan deo ili delovi gde se takav stav zaista odražava. Za njega je pomenuto u uvodu da se kroz istoriju pojavljuje "и као одречан став према званичној религији" no za moderni "antiteizam" postoji posebna sekcija o Novom ateizmu. Inače opaska o zapadnjačkim religijama i islamu kao jednom od takvih nije neosnovana. Religije bi se uistinu mogle deliti prema mestu nastanka i svojoj "orijentaciji", ali i prema tome sa koje strane ekvatora su više rasprostranjene, pa možda i prema još i nekim istorijskim kriterijumima. No, svaka takva podela je vrlo upitna jer je poprilično proizvoljna, makar zbog opravdanosti zašto neki kriterijum za podelu religija uzeti kao važniji od ostalih. Čini mi se da makar s dve od "evropskih tačaka gledišta" islam bi zaista mogao da se smatra religijom koja nije zapadnjačka. --СлободанKovačevićбиблброKS 17:13, 4. јун 2012. (CEST) Естетика Отварам гласање пошто се период предвиђен за расправу завршио. У чланку су представљене најрелевантније идеје естетике које сам пронашао у релеваннтој литератури. Историја хронолошког развоја естетске мисли је изостављена у циљу да се боље обради у засебном чланку. Вреднујте, гласајте, решетајте. Хвала учесницима протекле расправе на сугестијама. --Славен Косановић {разговор} 20:49, 1. јун 2012. (CEST) Гласови   Нејасан текст за нас обичне сељаке који се не баве умјетношћу. --Zrno (разговор) 21:01, 1. јун 2012. (CEST)   Odličan tekst. Krajnje je vreme da počnemo da dobijamo kvalitetne tekstove iz oblasti umetnosti jer smo više nego siromašni što se tih tema tiče. Svaka čast, komšo! --Јагода испеци па реци 21:22, 1. јун 2012. (CEST)   Свака част на труду, требало је све то написат. Чланак је одличан и са звездицом и без ње, иако искрено сморио сам се читајући га к'о никад . Иначе баш ме занима коју "нелогичност" ће експерт за филозофска питања сада да пронађе у овоме --НиколаБ (разговор) 21:29, 1. јун 2012. (CEST)   Bravo vredelo je truda. --Mile MD (разговор) 22:24, 1. јун 2012. (CEST)   Гласам против јер је чланак лаички написан. У самом уводу стоји погрешна дефиниција: „Естетика се бави посебним обликом људског стваралаштва — умјетношћу“, а чак и у обичном Вујаклији, пише да је естетика: наука о чулном опажању, наука о љепоти. А тако пише и на ен википедији, што значи да је код нас погрешно. пс Овај „уметник“ испод мене коментарише мене и претпоставља да ли сам прочитао другу реченицу, а ја цитирам ен вики и Вујаклију који кажу да је естетика наука о лијепом. А онај испод „уметника“ који није филозоф и који за себе каже да није сељак , он цитира Вујаклију, кога сам ја већ цитирао, да би приказао како је сама дефиниција погрешна. Повуци потегни, онај што је први гласао ми изгледа као највећи господин. :) --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:31, 1. јун 2012. (CEST) Тај господин бар искрено каже зашто гласа против. Иначе, код мене ти не требају наводници. --Павлица причај 00:13, 2. јун 2012. (CEST)   Овај „уметник“ који је гласао пре мене, вероватно није ни прочитао другу реченицу, а вероватно се није ни потрудио на напише неки чланак који је достојан да се назове сјајним. Но, да занемаримо небитне, који не знају да се коментари таквог типа износе на расправи. Свака част на чланку, право освежење. --Павлица причај 22:49, 1. јун 2012. (CEST)   Нисам филозоф, ни „обичан сељак“ па ми је све јасно. Текст је одличан. Браво земљаче. Иначе у Вујаклији пише: „Естетика је наука о лепом, нарочито у уметности, као најпотпунијем изражају оног што је лепо, наука о смислу за уметност и о уметником укусу“.--Drazetad (разговор) 23:01, 1. јун 2012. (CEST)   Da se ne raspravljamo previše. Пера Којот Шта је, бре??? 10:53, 2. јун 2012. (CEST)   Дражета је то боље објаснио него што бих ја могао. --В и к и в и н д 11:22, 2. јун 2012. (CEST)   sjajan članak na prilično nezgodnu temu. I da dodam, mada nemam ništa ni za ni protiv ijednog narečja, drago mi je što ćemo (nadam se) dobiti jedan sjajan ijekavski članak. --В. Бургић (реци...) 21:32, 3. јун 2012. (CEST)  Bez razmišljanja, ulazi u red sjajnih članaka--László (talk) 00:06, 4. јун 2012. (CEST)   Гласам „за“ искључиво због уложеног труда и храбрости да се обради веома проблематична тема. Међутим, сматрам да би чланак требало знатно дорадити: тако што ће бити додан, тј. знатно проширен део о схватању естетике и пре XVIII века; релативизација естетике у односу на културу, регион и време; убачене додатне референце. Како сада ствари стоје, неко би могао стећи (критично погрешан) утисак да естетика постоји само од XVIII века до данас и то само у западној Европи. --Perunova straža (разговор) 10:33, 4. јун 2012. (CEST)   --Soundwaweserb (разговор) 13:07, 4. јун 2012. (CEST)   --MikyM|Write me 14:36, 4. јун 2012. (CEST)   Нејасно, и написано есејистичким стилом у којем аутор расправља сам са собом. Неприлагођено „народним масама“. Примјер реченице коју мислим да ни сам аутор не разумије: Након Хјума, Кант[6] је такође дао једнако познат априори аргумент по којем су судови о укусу, иако базирани на субјективним осјећањима ужитка, универзалне природе, пошто ужитак није обично опажајно задовољење нити има употребну вриједност, него се ради о неинтересном уживању које је производ хармоније слободне игре маште и разумјевања, што су когнитивне особине које су заједничке свим људским бићима. --Мирослав Ћика (разговор) 15:37, 4. јун 2012. (CEST) Pa dogovorite se tvoj drugar BČ i ti, jel članak na kraju laički napisan, kako on tvrdi, ili hermetički pa ga ne mogu razumeti ŠNM, kako ti tvrdiš? I još jedno pitanje: da li znaš koja je razlika između eseja i enciklopedijskog članka? --Јагода испеци па реци 15:46, 4. јун 2012. (CEST) Kant, Immanuel. Critique of the Power of Judgment, приредио P. Guyer. Превод на енглески P. Guyer and E. Matthews. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press, 2000. Дакле, то нисам рекао ја већ ништа мање и ништа више сам Имануел Кант, отац модерне филозофије. --Славен Косановић {разговор} 15:52, 4. јун 2012. (CEST) Коментари hehhe.. Moram da prokomentarišem komentar. Kaže, "laički napisan". Aman, čoveče, ovo je LAIČKA enciklopedija, a nešto čisto sumnjam da je „kritičar“ stručnjak u umetnosti i estetici (dokazao više puta, štaviše, čini mi se da je prvi put za iste čuo sada, na ovom glasanju), tako da je komentar totalno van mesta i naravno, samo pokazuje motive za glas koji je „kritičar“ dao. --Јагода испеци па реци 23:50, 1. јун 2012. (CEST) Posebno je zanimljiva konstatacija da ako na en vikipeidji piše različito od onog što piše na sr, onda je sigurno kod nas pogrešno. Nije nego. Tako idolopoklonstvo en vikipediji još nije viđeno. And FYI, Vujaklija je odavno prevaziđen i zaostao, i može da posluži samo kao cigla za pod sto koji se klima. Ni za šta više. --Јагода испеци па реци 23:53, 1. јун 2012. (CEST) Plus ne ume da čita. A možda i neće. Ne ume da pročita izgleda, reč "umetnost". Možda zato što je u kosom padežu, a ne u nominativu. „Umetnošću“. To je instumental. S kim ili čim. Čime se bavi. Umetnošću. Od „umetnost“. E, ova Vikipedija je urnebesno mesto. Ovde se vidi ono što se nigde drugde ne može videti. --Јагода испеци па реци 23:57, 1. јун 2012. (CEST) Зар нисам видовит? Занима ме само шта ли ће у Милетовој Сићевачкој клисури да пронађе? Или у мом јерменском светитељу који ће такође ускоро на гласање (мада кад боље размислим на том чланку неће смети да гласа против). Е мој човече од челика јел ти икад ико рекао да личиш на Јелену Карлеушу. Да подсетим дотична је увек спремна да коментарише све и свја а и-кју на нивоу главице купуса (и то киселог). --НиколаБ (разговор) 00:14, 2. јун 2012. (CEST) Имала је Јагода право. Сад ми је јасно ово за инструментал. ЈК зна само 6 падежа. --Павлица причај 00:16, 2. јун 2012. (CEST) Тако је. Номинатив, генитив, дамти, дашми, локатив (тај јој је омиљени) и лајатив. Постоји само један начин да се оконча овај трол фест у режији његовог величанства БЧ. Кад је доста доста је. Ајмо мало на админ таблу да се дружимо --НиколаБ (разговор) 00:23, 2. јун 2012. (CEST) :Естетика је наука. Филозофија је наука. Тачка. Дубина и ширина аргумената је наука. Лијепо је наука Тачка. Умјетност је наука. Тачка. Гдје то пише? На енглеској Википедији. Тачка. Гдје то пише? Вујаклија је наука. Да ниси можда погрешно цитирао Вујаклију? Наука је умјетност? Тачка? --Славен Косановић {разговор} 00:21, 2. јун 2012. (CEST) Нема смисла коментарисати поједине гласове. Они су ту да овјековјече аргументе својих аутора и забаве будуће нараштаје који буду уређивали ову Википедију. Узгред, дефинисање естетике је највиши задатак модерне филозофије естетике, пошто слично као и сама филозофија нема дефинције коко које би се сложили сви или барем већина великих филозофа, тако да је се по многим филозофским журналима естетике дефинише једном општом дефиницијом која гласи: „Естетика је филозофска дисциплина која се бави концептуалним проблемима који произлазе из критичког испитивања умјетности и естетичког.“ (The philosophical discipline of aesthetics deals with conceptual problems arising out of the critical examination of art and the aesthetic.) Међутим, мислим да је оваква дефинција сувише криптична за један чланак на Википедији и да је много боља она која већ стоји, коју узгред нисам написао ја, већ неко ко је раније уређивао чланак. Ја сам је само оставио пошто сматрам да није погрешна. --Славен Косановић {разговор} 00:46, 2. јун 2012. (CEST) @Perunova straža: Идеја је била да се представе најрелевантнији проблеми естетике, а да се историјски преглед обради у посебном чланку, тј. историја естетике, који тек треба написати. Иначе, слажем се да би била добра идеја убацити схватања која долазе из Индије, Јапана и Кине, а можда и неки краћи историјски преглед када стигнем да развијем поменути чланак. Порадићу на томе у скорије вријеме. На нашим просторима као и Русији, естетика је западна како кажеш (почиње са Платоном и Аристотелом), тј. ни ми ни Руси, као ни остали словенски народи нисмо развили нека посебна схватања у вези филозофских проблема естетике а која би се нашла у релевантној литератури. Другим ријечима, ја нисам нашао а уколико неко има другачије информације, биће ми драго да чујем. Када су у питању остали простори свијета, такође нисам нашао информације о посебној филозофији о проблемима естетике. Посебно сам тражио нешто што долази из Африке, међутим савремена филозофија која долази с тог континента се највише бави етнофилозофским и расним проблемима, упркос чињеници да је афричка умјетност имала огроман утјецај на модерну умјетност с почетка 20. вијека. --Славен Косановић {разговор} 14:31, 4. јун 2012. (CEST) А да, такође, естетика је као посебна филозофска дисциплина настала у 18. вијеку, Александер Баумгартен јој је дао име 1735. године по већини литературе, тако да је њен систематски развој почео управо тада. Наравно и раније су постојале филозофске идеје о појединим проблемима (љепота, представљање, имитација, везе са моралом и образовањем, односно умјетност у улози промовитеља неких моралних вриједности (Платон и средњи вијек) као и у улози ширења знања о свијету (Аристотел). --Славен Косановић {разговор} 14:41, 4. јун 2012. (CEST) Уклањање са списка

Поставити чланак прво на расправу, и додати му шаблон за расправу: Предложено је да чланак Сјајни чланци/Гласање буде скинут са листе сјајних чланака. Отвара се седмодневна јавна расправа и вредновање кандидата, а што се одвија на страници за разговор самог чланка. Ако се чланку у току расправе отклоне разлози за све могуће објективне примедбе, кандидат остаје сјајан, ако не, онда иде на седмодневно гласање, где се дефинитивно одлучује о скидању са листе сјајних чланака. {{Кандидат за скидање-расправа}} Кад се заврши расправа, ако недостаци нису отклоњени, поставити чланак на гласање, а у сам чланак поставити овај шаблон: Чланак Сјајни чланци/Гласање је предложен за скидање са списка сјајних чланака. Слободно коментаришите номинацију и гласајте. {{Кандидат за скидање}} Можете друге кориснике обавестити о гласању путем следећег шаблона: На страни Википедија:Сјајни текстови/Гласање је покренуто гласање/расправа за чланак Назив чланка да се скине са списка сјајних чланака. Гласање траје од почетак до крај -- Потпис корисника {{Шаблон:Обавештење-сјајан-скидање | Назив чланка = | Датум почетка гласања = | Датум краја гласања = | Потпис = }}

Расправе Списак кандидата на расправи Кандидат Страна за расправу Датум и време краја расправе Предлагач Статус Гласања Архива Архива 01, 02, 03, 04, 05, 06, 07, 08, 09, 10 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30 Напомена: Кад архивирате страну, обавезно додајте новој страници архиве категорију Категорија:Сјајни чланци/Гласање Списак 10 најновијих сјајних чланака: 26. мај 2012.: Општина Баточина 17. мај 2012.: Suva planina 6. мај 2012.: ФК Рома 2. мај 2012.: Никола Тесла 24. април 2012.: F-35 лајтнинг II 15. април 2012.: G protein spregnuti receptori 21. март 2012.: Нови Зеланд 20. март 2012.: Јурофајтер тајфун 8. март 2012.: Витамин Ц 4. март 2012.: Орбитални истраживач Марса Види још Википедија:Сјајни чланци Википедија:Добри чланци/Гласање Википедија:Сјајни чланци/Правила Википедија:Сјајни чланци/Упутства