Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/25

Одприлике

Зар не би требало отприлике, можда грешим? Ако не грешим, требало би покренути неког бота да то измења. --Награкажи/лажи 00:38, 16. април 2009. (CEST)

Оф корс. Једначење сугласника по звучности. Д је звучан, а П безвзчан, тако да Д прелази у свог безвучног парњака Т. --Јагода испеци па реци 00:41, 16. април 2009. (CEST)

Како се каже?

• Применљиви или примењиви
• Сменљиви или смењиви--VLADA ^talk 11:48, 16. април 2009. (CEST)

--- Може и једно и друго.----Оли разговор 14:29, 16. април 2009. (CEST)

Хвала на одговору.--VLADA ^talk 18:57, 16. април 2009. (CEST)

Транскрипција

Како се зове ова грчка атлетичарка Hrysopiyi Devetzi (Greek: Χρυσοπηγή Δεβετζή,) Хвала--Drazetad (разговор) 14:44, 20. април 2009. (CEST)

Hrisopiji Deveci [1] --Бане банЕ 14:50, 20. април 2009. (CEST)

• Joerg Stadler -
• Thaddaeus Scheel-
• Paul Junger Witt- Јунгер, Џангер ???
• Phil Joanou-

--Награкажи/лажи 20:00, 22. април 2009. (CEST)

Ako je Nemac, rekla bih Joerg Štadler, mada je ovo ime pomalo neobično...--Јагода испеци па реци 20:11, 22. април 2009. (CEST)

Da nije Jorg, Joerg (pronounced "yorg"), mada nailazim na još nekoliko But Joerg (pronounced “Yerk”), Joerg (pronounced like 'Yurg') i Joerg (pronounced yoerg). --Награкажи/лажи 20:26, 22. април 2009. (CEST)

U pravu si. Evo [2] lepo piše, OE je isto što i Ö, dakle to ime se isto moze napisati i kao Jörg , a ö se transkribuje kao E, pa ce biti Jerg. Isto kao i Göttingen — Гетинген ili Goethe - Gete.--Јагода испеци па реци 20:35, 22. април 2009. (CEST)

Zahvaljujem. --Награкажи/лажи 20:42, 22. април 2009. (CEST)

1 :) --Награкажи/лажи 20:43, 22. април 2009. (CEST) --Јагода испеци па реци 20:52, 22. април 2009. (CEST)

---

Јерг Штадлер

Пол Јангер Вит

Фил Џоано или Џоаноу.

--Sly-ah (разговор) 21:41, 22. април 2009. (CEST) Hvala i tebi. --Награкажи/лажи 23:39, 23. април 2009. (CEST)

---

• Janet Venable
• Shaughnessy
• William Diehl
• Andre Braugher
• David Eigenberg
• Lucinda Jenney
• Ann McDonough
• Ed Fleischman
• Fred Haise
• Lovell
• Gene Kranz
• Jack Swigert
• Iain Garrett

--Награкажи/лажи 23:33, 23. април 2009. (CEST)

---

• Janet Venable- Џенет Венабл
• Shaughnessy- Шонеси
• William Diehl - Вилијам Дил
• Andre Braugher - Андре Брауер
• David Eigenberg - Дејвид Ајгенберг
• Lucinda Jenney - Лусинда Џени
• Ann McDonough - Ен Макдона
• Ed Fleischman - Ед Флајшман
• Fred Haise - Фред Хејз
• Lovell - Лавел
• Gene Kranz - Џин Кранз
• Jack Swigert
• Iain Garrett - Ијан Гарет

--Sly-ah (разговор) 23:55, 23. април 2009. (CEST)

Како се каже?

Губитци или губици, пошто овде пише губитци, па да знам да ли је правилно.--VLADA ^talk 16:24, 24. април 2009. (CEST)

Gubici, hici, napici, luci (od lutak, eh!)... Ima toga jos, al mi stao mozak sada... --Јагода испеци па реци 16:27, 24. април 2009. (CEST)

Хвала на одговору!--VLADA ^talk 17:00, 24. април 2009. (CEST)

Knopf

Је л' се ово транскрибује као Кноф?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 11:58, 25. април 2009. (CEST)

А који је то језик? --Јагода испеци па реци 12:39, 25. април 2009. (CEST)

Немачки, претпостављам. Ради се о америчком издавачу књига.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 19:53, 25. април 2009. (CEST)

---

Кнопф. --Награкажи/лажи 23:45, 25. април 2009. (CEST)

Да.http://dictionary.reference.com/browse/Knopf?r=75--Јагода испеци па реци 23:57, 25. април 2009. (CEST)

---

Ако је амерички издавач књига, онда је презиме енглеско (односно, америчко). То енглеско презиме се иначе транскрибује као Нопф, али о овом конкретном случају Тонка је у праву - транскрибује се као Кнопф.

--Sly-ah (разговор) 00:02, 26. април 2009. (CEST)

Па лепо каже линк са ИПА транскрипцијом. --Јагода испеци па реци 00:09, 26. април 2009. (CEST)

Хвала свима!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:11, 26. април 2009. (CEST)

Нема на шта, у име свихШаблон:Пиле--Јагода испеци па реци 00:12, 26. април 2009. (CEST)

Creative Consultant

Који би био најбољи превод за ово, Стручни консултант можда? --Награкажи/лажи 02:25, 26. април 2009. (CEST)

Саветник? Ово креативни ме збуњује, шта тај ради заправо? --Јагода испеци па реци 02:41, 26. април 2009. (CEST)

Мислим да је то извршни продуцент скочи на [3] па види, није ни мени баш јасно... --Metju (разговор) 02:52, 26. април 2009. (CEST)

Извршни продуцент је ово:http://en.wikipedia.org/wiki/Executive_Producer --Награкажи/лажи 02:59, 26. април 2009. (CEST)

Овде нам треба неки филмаџија... Овај у ходу преправља сценарио, према потребама филма додаје одузима сцене преправља текст сценарија... Тај је неки филмски Бокица. Шта ја знам, уколико неко не зна тачнији превод, предлажем стручни саветник, или сценариста саветник... Дефинитивно би требало потражити неки стручни речник...--Јагода испеци па реци 03:08, 26. април 2009. (CEST)

Сад стварно идем да спавам!--Јагода испеци па реци 03:09, 26. април 2009. (CEST)

Савјетник за израду сценарија... Ово „креативац“ је у посљедње вријеме популарно и има га у многим професијама... Један мој колега има то звање у једној маркетиншкој агенцији (Creative Consultant)..., у његовом случају он је ”савјетник за израду маркетиншке кампање”... ---Славен Косановић- {разговор} 03:26, 26. април 2009. (CEST)

Па зар није ово, ко што му име каже, креативни консултант. -- Loshmi (razgovor) 10:51, 26. април 2009. (CEST)

Па сад... Може и да се уопште не преводи, па да тако Википедија лепо допринесе лаганом нестајању српског језика, јер шта фали, већ у свакодневном говору стране речи полако постискују домаће и све више су доминантне. Већ је манекен/ка постала модел, иако модел може да се у српском односи само на марке производа или на особе које позирају сликарима и вајарима, али не и на људе који шетају по модним пистама. Може бити само креативни саветник, мада знам да је много звучније да се каже да је неко јел'те консултант, пи ар, егзекјутив офисер и шта ти ја знам...--Јагода испеци па реци 11:01, 26. април 2009. (CEST)

Транскрипција

• Sidney J. Furie-
• Menahem Golan
• Damian McLawhorn

--Награкажи/лажи 03:01, 26. април 2009. (CEST)

---

• Sidney J. Furie- Сидни Џ(еј) Фјури
• Menahem Golan - Менахем Голан
• Damian McLawhorn - Дејмијан Маклохорн

--Sly-ah (разговор) 07:14, 26. април 2009. (CEST)

Како да транскрубујем ове Енглезе: Burnie, Chinery & Stryer (имам неку идеју да је последњи Страјер, али шта га знам...)?--Методичар зговор²а 23:18, 26. април 2009. (CEST)

Трeбало би Берни, Чинери и Страјер. --Награкажи/лажи 23:28, 26. април 2009. (CEST)

Управо тако. Берни, Чинери и Страјер.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:45, 26. април 2009. (CEST)

Фала вам обојици. :)--Методичар зговор²а 23:52, 26. април 2009. (CEST)

Non c'è di che.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:05, 27. април 2009. (CEST)

---

• Arlington Valles- Арлингтон Велс или Вејлс или нешто треће?
• Russell A. Gausman- Госман?

--Награкажи/лажи 02:51, 28. април 2009. (CEST)

---

• Arlington Valles- Арлингтон Велс или Вејлс или нешто треће?

Нешто треће. Арлингтон Вајез. [4]

• Russell A. Gausman- Госман?

--Sly-ah (разговор) 15:52, 28. април 2009. (CEST)

Ја бих рекао да је то Расел Гаусман. Како у енглеском, тако и у њемачком, одакле ово име вјероватно потиче. Госман никако. Исправите ме ако гријешим. --Дарко Максимовић (разг.) 17:48, 28. април 2009. (CEST)

---

Ево, исправљам. Gausman се овде [5] изговара као /guːs.mən/, што се транскрибује као Гусман. Додуше, није у питању Russell, већ Paul, али, ово би требало да вреди док се не докаже супротно. Не знам само одакле таква сигурност у "Госман никако"?

--Sly-ah (разговор) 19:29, 28. април 2009. (CEST)

Ok hvala obojici. :) --Награкажи/лажи 19:53, 28. април 2009. (CEST)

---

А овај лик [6] каже да је Гозман.

--Sly-ah (разговор) 19:48, 28. април 2009. (CEST)

Моје скромно мишљење је да нема логике ријечи „Исправите ме ако гријешим“ пропратити питањем „Не знам само одакле таква сигурност“. Ја сам само дао своје мишљење на основу свог познавања енглеског и одређеног познавања правила транскрипције, уз напомену да ме неко исправи ако гријешим, дакле нисам (био) сигуран. Хвала на исправци, у сваком случају. --Дарко Максимовић (разг.) 14:06, 29. април 2009. (CEST)

---

A моје још скромније мишљење је да нема логике одлучно "Госман никако" пропратити несигурним "Исправите ме ако гријешим". "Не знам одакле таква сигурност" односило се на оно "Госман никако", ако ниси приметио. А, "Ево исправљам" на "Исправите ме ако гријешим". И ја сам се потрудио да свој став потврдим са два извора, за разлику од тебе који свој став ниси потврдио ни са чим.

--Sly-ah (разговор) 15:52, 29. април 2009. (CEST)

Аут

Како гласи множина од аут????--Валсинарб ћитфеЈ 15:40, 28. април 2009. (CEST)

Аутомобили, наравно! Шалу на страну, чини ми се да множине ту нема.--Методичар зговор²а 19:31, 28. април 2009. (CEST)

Kako nema, valjda auti.  :) --Награкажи/лажи 19:50, 28. април 2009. (CEST)

Ma nije nego "autovi" :))) A zašto ne bi mglo, jedan aut, dva auta, tri auta i tako redom? ---Славен Косановић- {разговор} 20:44, 28. април 2009. (CEST)

Правописни речник каже аутови. --Јагода испеци па реци 20:51, 28. април 2009. (CEST)

Ja sam tako i napisao, pogledaj. Hvala na pomoći :)))--Бане Бане 20:57, 28. април 2009. (CEST)

Супер! Заслужио си једно Шаблон:Пиле. Само једна напомена -- онај град није Карлисл него Карлајл...--Јагода испеци па реци 21:00, 28. април 2009. (CEST)

Hvala. Nego kad će biti završeno ovo glasanje za verrifikatore pošto planiram da za 10-ak dana kandidujem ovaj članak za dobar/sjajan?--Бане Бане 21:02, 28. април 2009. (CEST)

Тридесетога овог месеца Бане. :) --Методичар зговор²а 21:51, 28. април 2009. (CEST)

Таман кад завршим :)--Бане Бане 21:54, 28. април 2009. (CEST)

Транскрипција

Како се траскрибују ова имена: Eugen Stahl Schmidt (Данска), Albin Lermusiaux (Француска), Launceston Elliot (Енглеска), Georgios Gennimatas (Грчка), Grantley Goulding (Енглеска) и Alojz Sokol (Мађарска). Хвала --Drazetad (разговор) 11:12, 29. април 2009. (CEST)

---

• Albin Lermusiaux (Француска) - Албен Лермисјо
• Launceston Elliot (Енглеска) - Лонстон Елиот
• Georgios Gennimatas (Грчка) - Јоргос Гениматас
• Grantley Goulding (Енглеска) - Грантли Гулдинг

--Sly-ah (разговор) 11:34, 29. април 2009. (CEST)

Ево шта знам:

• Лонсестон Елиот (према имену овог града)
• Алојц Шокол (према правилима транскрипције са мађарског)
• Грантли Гоулдинг

—Џонаја ¿Por qué no te callas? 11:42, 29. април 2009. (CEST)

Слаја, и ја сам мислио да се Albin транскрибује Албен, али погледај овде.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 11:45, 29. април 2009. (CEST)

---

Џони, води рачуна о овоме: Note, however, that while the English Launceston is pronounced "Lawnson" or "Lawnston", the Australian one is pronounced "Lon-cess-ton." одавде. Дакле, јест према аустралијској варијанти изговора, али по британској није. С друге стране, овде се ради о презимену, а не називу града и могуће је да ту постоје разлике у изговору.

--Sly-ah (разговор) 11:58, 29. април 2009. (CEST)

---

Албен је транскрипција по правилима из Правописа, а Енглези су и иначе склони да изговор неенглеских имена (и речи уопште) мало "искриве".

--Sly-ah (разговор) 12:00, 29. април 2009. (CEST)

Признајем грешку. Али зар се не транскрибује Lermusiaux као Лермизио?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 12:10, 29. април 2009. (CEST)

---

Reференца за Гулдинг: [7].

А Прле ми није тренутно при руци.

--Sly-ah (разговор) 12:07, 29. април 2009. (CEST)

Опет сам се повео аустралијским изговором.

---

Јеси ли ти скинуо онај Правопис са мрежице? Ако јеси, нека ти не буде заповеђено да погледаш у одељак транскрипције са француског. Чини ми се да би требало Лермисјо, али немам Правопис при руци, па погледај ти.

--Sly-ah (разговор) 12:38, 29. април 2009. (CEST)

Покушао сам да нађем, али нисам успео.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 12:57, 29. април 2009. (CEST)

Pravila transkripcije sa francuskog imate i na mrežici. Džoni je u pravu. S između suglasnika samoglasnika transkribvuje se kao Z. I ispred E transkribuje se kao J, a pošto je ovde I ispred A, ostaje I. I na kraju, AUX kao O. Lermusiaux - Лермизио. --Јагода испеци па реци 14:18, 29. април 2009. (CEST)

S između samoglasnika je z. Interesuje me da li je Lermizio ili Lermizjo.--Drazetad (разговор) 14:30, 29. април 2009. (CEST)

Pa rekoh već, Lermizio. Da citiram samu sebe:

I ispred E transkribuje se kao J, a pošto je ovde I ispred A, ostaje I.

--Јагода испеци па реци 15:20, 29. април 2009. (CEST) Нема љутње. Извините што проверавам али констатација

S između suglasnika transkribvuje se kao Z.

није била тачна, па сам проверио и ово.--Drazetad (разговор) 16:17, 29. април 2009. (CEST)

Пардон. Била је то ненамерна типографска грешка. --Јагода испеци па реци 16:21, 29. април 2009. (CEST)

---

--Sly-ah (разговор) 16:33, 29. април 2009. (CEST)

---

• Primula Rollo-
• Hjordis Paulina Tersmeden -
• Lucien Ballard
• Bruno Pagliai — Бруно Паљај, ако је италијански у питању.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:30, 30. април 2009. (CEST)

--Награкажи/лажи 03:05, 30. април 2009. (CEST)

---

Заправо, Паљаи.

• Lucien Ballard - Лусијен Балард

--Sly-ah (разговор) 23:40, 30. април 2009. (CEST)

Verken

Како се транскрибује ово немачко презиме? Веркен или Феркен?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:30, 30. април 2009. (CEST)

---

Феркен.

--Sly-ah (разговор) 23:43, 30. април 2009. (CEST)

Хвала!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:45, 30. април 2009. (CEST)

Језик

какав би то био Cornish language? Је л то онај кокни (га) језик? --Методичар зговор²а 16:59, 1. мај 2009. (CEST)

И успут како да правилно испишем име овог врсте Буде: Bhaisajyaguru?--Методичар зговор²а 17:36, 1. мај 2009. (CEST)

Kokni je cockney, a Cornish je keltski jezik Kornvola koji je nestao 1800. Ne bih znala reci kako se zove na srpskom. Kornvolski? --Јагода испеци па реци 18:01, 1. мај 2009. (CEST)

Кокни и корниш, тако се називају нема кокнијски или корнишки... (Шабић, 109).--Metju (разговор) 13:09, 12. мај 2009. (CEST)

Транскрипција

• Johan Vonlanthen - швајцарски репрезентативац, рођен у Колумбији. Унапред хвала.--VLADA ^talk 20:22, 1. мај 2009. (CEST)

Meni to lici na nemacko ime, pa ako je tako, onda Johan Fonlanten.--Јагода испеци па реци 20:24, 1. мај 2009. (CEST)

Хвала!--VLADA ^talk 20:25, 1. мај 2009. (CEST)

• Kyoto Purple Sanga - фудбалски клуб

Унапред хвала.--VLADA ^talk 20:34, 2. мај 2009. (CEST)

Kjoto perpl sanga? Oklen je taj klub?--Јагода испеци па реци 20:54, 2. мај 2009. (CEST)

Хвала. Јапански клуб.--VLADA ^talk 21:19, 2. мај 2009. (CEST)

Grêmio-фубалски клуб из Бразила Унапред хвала.--VLADA ^talk 10:54, 3. мај 2009. (CEST)

Нема потребе, нашо сам: Гремио Порто Алегре.--VLADA ^talk 11:22, 3. мај 2009. (CEST)

изгорио

Да ли је ово правилан облик речи изгорео на јекавици? 項 Михајло ^{_[ talk _]} 00:01, 3. мај 2009. (CEST)

У штокавском источно-херцеговачком дијалекту..., па цитат из једне школске граматике: ”Јат је замјењен са ије и је: пјесма, вјера, млијеко, дијете, али и са -е: брегови, (од бријег), и -и: волио (од вољети).” Тако да је могуће да облик изгорио није погрешан (немам неки ријечник при руци да бих могао да провјерим). Мада у Црној Гори је сто посто ”изгорјео”, а у Босни се среће више ”изгорио”... --Славен Косановић- {разговор} 18:49, 4. мај 2009. (CEST)

У РМС код ставке „Изгорети“ пише да је ијекавски „Изгорјети“, али није наведен облик у прошлом времену једнине мушког рода. Свеједно, дакако је исправно „изгорио“. --Дарко Максимовић (разг.) 00:46, 6. мај 2009. (CEST)

Олет транскрипција

Молим транскирпцију имена ових спортиста Léon Flameng (ФРА), Yeóryios Koléttis (ГРЧ) и August von Gödrich, (НЕМ) Adolf Schmal је вероватно Адолф Шмал Хвала--Drazetad (разговор) 12:56, 5. мај 2009. (CEST)

Леон Фламан(г/ж), Геогриос Колетис и Аугуст фон Гедрих. И да, Адолф Шмал. Једино нисам сигурна за овог Француза, буни ме то г на крају... --Јагода испеци па реци 13:11, 5. мај 2009. (CEST)

Фламанж није сигурно. Мислим да је Фламан, ипак. --филип ██ 23:59, 5. мај 2009. (CEST)

Bice da je tako. Obicno se ne citaju ti krajnji suglasnici. A i Dungo parla francuski, pa valjda on zna...--Јагода испеци па реци 00:05, 6. мај 2009. (CEST)

---

Грк је Јоргос. --Sly-ah (разговор) 21:20, 6. мај 2009. (CEST)

---

Да ли се у грчко оу транскирибује као оу или у. Пример Ioannis Mitropoulos да ли је ово Митропоулос или Митропулос. Хвала --Drazetad (разговор) 11:16, 6. мај 2009. (CEST)

Kao u. Joanis Mitropulos.--Јагода испеци па реци 11:33, 6. мај 2009. (CEST)

Молио би транскрипцију имена ових спортиста Charles Champaud (Швајцарска), Henrik Sjöberg (Шведска), Luis Subercaseaux (Чиле), Eugen Schmidt (Данска), Sumner Paine (САД) Да ли прва двојица Шарл Шампо, Хенрик Сјеберг. Хвала--Drazetad (разговор) 18:08, 10. мај 2009. (CEST)

---

• Шарл Шампо
• Хенрик Сјеберг (иако је правилније Шеберг)
• Луис Суберкасо (вероватно)
• Еуген Шмит
• Самнер Пејн

--Sly-ah (разговор) 18:48, 10. мај 2009. (CEST)

Придев

Како од именице стан иде присвојни придев, као нпр. од куће је придев кућни... А да се не односи на станара односно придев станарски? Да ли има такав придев?

Стамбени? --филип ██ 15:52, 12. мај 2009. (CEST)

Stambeni. --XZ (разговор) 15:55, 12. мај 2009. (CEST)

Има ли још неки?--Zeljk092 (разговор) 16:24, 12. мај 2009. (CEST)

Можда станарски, зависи од контекста. --Ђорђе Стакић (р) 09:32, 13. мај 2009. (CEST)

Рјечник Матице српске: стàмбенӣ, који се односи на станове: стамбена зграда, стамбена просторија, стамбено питање. --Дарко Максимовић (разг.) 17:16, 13. мај 2009. (CEST)

Транскрипција

Молим транскрипцију имена ових спортиста:

Panagiotis Paraskevopoulos (Грк) да ли је Панајотис или Панагиотис,

Sotirios Versis (Грк) Сотирис, Сотирос или Сотириос версис)

Louis Zutter (Швајцарац) Луис Цутер или Сутер,

Eugène-Henri Gravelotte (Француз) Ежен Анри Гравелот Хвала--Drazetad (разговор) 10:20, 18. мај 2009. (CEST)

Рекао бих Панајотис Параскевопулос, Сотириос Версис, Луј Цутер (ако му је име француско, а презиме немачко), Ежен Анри Гравелот. --филип ██ 10:48, 18. мај 2009. (CEST)

Prijevod

Koja je umanjenica rijeci ostrvo? Ostrvce? I kako se onda mnozina rijeci ostrvce deklinira? --XZ (разговор) 12:50, 18. мај 2009. (CEST)

Острвце Острвц(ет)а Острвц(ет)у Острвце Острвце Острвце(то)м Острвц(ет)у

Острвца Острваца Острвцима Острвца Острвца Острвцима Острвцима

Али, у српском слободно можеш да користиш и синоним на који си вјероватно навикао, оток, оточић. --Дарко Максимовић (разг.) 16:00, 18. мај 2009. (CEST)

Hvala. :-) --XZ (разговор) 16:02, 18. мај 2009. (CEST)

trichloroacetaldehyde

Треба ми транскрипција trichloroacetaldehyde из чланка дроге за силовање на српски језик. --82.208.237.6 (разговор) 12:29, 19. мај 2009. (CEST)

Трихлороацеталдехид, ако не грешим...--Metju (разговор) 12:46, 19. мај 2009. (CEST)

Трихлорацеталдехид, без О, то је по ЈУПАК-у. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 13:05, 24. јул 2009. (CEST)

Учествовање/суделовање

Да ли је именица суделовање реч српског стандардног језика, и да ли она има идентично значење са речи учествовање, или има другачије значење?--Zeljk092 (разговор) 20:02, 19. мај 2009. (CEST)

Хоће ли ко одговорити?--Zeljk092 (разговор) 15:20, 20. мај 2009. (CEST)

РМС наводи ову реч у књизи VI, страна 64. - деловати, радити заједно са неким, бити сарадник, узимати учешће у нечему, имати удела у каквом послу. --Dzordzm (разговор) 19:16, 20. мај 2009. (CEST)

Наравно. Ијекавска варијанта је „судјеловати“. --Дарко Максимовић (разг.) 01:20, 21. мај 2009. (CEST)

---

Готово су идентичне, иако постоји танана етимолошка разлика:

• су-деловати (од корена делати) значи заједничку делатност, активност;
• у-чест-вовати (од корена чест - део) значи имати удео у нечему;

У свакодневном говору се најчешће користе као синоними. За потребе филозофске терминологије могуће је подвући разлику око тога да ли особа и без свог деловања може имати учешћа у нечему. --Дамјан /разговарајмо/ 15:08, 29. мај 2009. (CEST)

francuski

треба ми транскрипт ових назива.

1. La Rousse/Sant Romain - Ла Рус/Сен Роман?? —Ла Рус/Сан Ромен
2. Larvotto - Ларвото?? — Ларвото
3. La Condamine - Ла Кондамен??
4. Monaco-Ville - Монако Вил?? — Монако Вил
5. Fontvieille - ??
6. La Colle - Ла Кол?? — Ла Кол
7. Les Revoires - Ле Ревоар?? — Ле Ревоар
8. Moneghetti - Монењети?? — Мислим да је ово италијанско презиме. У сваком слушају треба Монегети.
9. Saint Michel - Сен Мишел?? — Сен Мишел

(у продужетку су моја лаичка нагађања...) Унапред хвала!!--Metju (разговор) 13:17, 24. мај 2009. (CEST)

Написао сам шта знам, за ова остала два нисам баш сигуран.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 14:05, 24. мај 2009. (CEST)

Хвала, сачекаћу да погледа и неко ко можда зна и та два, богами нисам лош, с обзиром да појма немам француски :-)--Metju (разговор) 14:17, 24. мај 2009. (CEST)

Љ или Л

Да ли се албанско Sali преноси као Саљи или као Сали? Наши медији користе и једно и друго.--Авала (разговор) 15:54, 24. мај 2009. (CEST)

Jacobo Arbenz Guzmán

Како се транскрибује шпанско име Jacobo Arbenz Guzmán (из Перуа)? --Дарко Максимовић (разг.) 16:43, 24. мај 2009. (CEST)

Нема везе, сазнао сам и сам. Хакобо Арбенс Гузман. --Дарко Максимовић (разг.) 13:47, 25. мај 2009. (CEST)

Pablo Groux

Како се транскрибује име овог боливијског министра културе? --Дарко Максимовић (разг.) 17:44, 27. мај 2009. (CEST)

Пронашао сам (надам се исправан) одговор - Пабло Гроу. --Дарко Максимовић (разг.) 02:59, 28. мај 2009. (CEST)

Транскирипција (поново)

Молио би транскипцију ових грчких спортиста.

• Perikles Pierrakos-Mavromichalis
• Thomas Xenakis
• Georgios Iatridis
• Khristos Zoumis
• Georgios Tsitas
• Dimitrios Tomprof

и два Француза

• Georges de la Nézière
• Frantz Reichel

Хвала--Drazetad (разговор) 09:21, 28. мај 2009. (CEST)

Гугл

Пренесено са Разговор о Википедији:Гласање/Смернице за писање чланака о музичким групама

Једна од ствари коју бих хтио предложити, је да у одговарајућим приликама почнемо да уважавамо бројеве резултата које нам пружа Гугл. Ја знам да то није показатељ ТАЧНОСТИ и ИСПРАВНОСТИ, али је (И ТЕ КАКО!) показатељ УКОРЈЕЊЕНОСТИ и ПРИХВАЋЕНОСТИ. На интернету пишу људи као сви ми, неорганизовано, онако како говоре, и ако 100.000 људи напише „Битлси“, а 50 људи напише „Битлс“, тада је јасно да имамо укорјењеност и општу прихваћеност, иако она можда није исправна по наметнутим нормама. Ех, сад, у ситуацијама кад је битна норма, а укорјењеност није, онда овај аргумент не вриједи повлачити. АЛИ, ако у смјерницама споменемо укорјењеност и/или општу прихваћеност као један од валидних чинилаца, тада нам Гугл може дати одговоре. Ово све причам зато што се велики број квази- и правих стручњака у посљедњих 1-3 године наоштрило да све што се поткријепи бројем резултата на Гуглу дочека на нож и подсмјешљиво. Зато понављам: резултати на Гуглу нам не говоре о тачности и исправности, али ГОВОРЕ о укорјењености и општој прихваћености. --Дарко Максимовић (разг.) 01:43, 20. мај 2009. (CEST)

Слажем се да је интернет претрага нека врста слике говорног језика, али не можемо направити изузетак само у овом случају, већ то морамо решити на општијем нивоу вики политике. У сваком случају, ја сам за. --Дамјан /разговарајмо/ 01:08, 22. мај 2009. (CEST)

Какав то Гугл може да има ауторитет у вези правописа српског језика? Па он укључује безброј резултата форума где пише ко шта хоће а сви знамо на ком је нивоу општа писменост.--Војвода разговор 19:50, 25. мај 2009. (CEST)

Па и највећи ауторитети се понекад позивају на укорењеност. Шта има у томе лоше?--Ирић Игор (разговор) 20:00, 25. мај 2009. (CEST)

Ти си очигледно уверен да ти "највећи ауторитети" укорењеност неког лика одређују на основу броја погодака на Гуглу? Свашта. --Sly-ah (разговор) 21:00, 25. мај 2009. (CEST)

Број новитета на музичкој, компјутерској, филмској и било каквој стручној сцени, а који имају укорјењен облик у одговарајућим струкама и/или широј јавности, далеко премашује број језичких облика које било какав лингвиста или тим лингвиста може пописати у неком рјечнику појмова. Ако је пописан, то је једна ствар. Али ако није, а занима нас да ли је неки облик широко распрострањен (у темама у којима је та широка распрострањеност релевантна), Гугл може и те како да помогне. Просто, Гугл пописује српске сајтове и садржаје на њима без икакве селекције, што нам пружа огроман број текстова обичних људи на располагање. Претрага на Гуглу представља примитивни облик претраживања те базе текстова, из које се може извући да ли је нека ријеч широко распрострањена међу обичним људима. Интернету данас имају приступ и образовани и необразовани, и млади и стари, и мушки и женски, те је ово идеалан (огроман) узорак како људи причају. Тако можемо доћи до закључка да ли је неки облик широко распрострањен. --Дарко Максимовић (разг.) 22:32, 25. мај 2009. (CEST)

Ја сам већ горе наглашавао да не говорим о провјери тачности, исправности одређеног облика (чак сам користио и велика слова, да не би неко превидио), па не желим да се понављам. Говорио сам о кориштењу Гугла као базе података говора обичних људи, за провјеру укорјењености/широке распрострањености. --Дарко Максимовић (разг.) 22:32, 25. мај 2009. (CEST)

Суштина проблема

Како ја контам, суштина овог питања је у следећем:

Да ли одомаћени неправилни облици понекад имају предност над неодомаћеним правилним облицима?

Добар пример за то је реч манастир, што је народски прилагођен облик речи монастир, односно монастирион. Таквих примера у новије време има безброј, а питање је википолитике којим ће облицима давати предност. Отац модерног српског језика, Вук Караџић, је давао предност говорном језику, па се у његовом речнику налази чак и облик намастир, јер је он само бележио говорни језик простих људи, баш као што то данас ради било који интернет претраживач. --Дамјан /разговарајмо/ 14:45, 29. мај 2009. (CEST)

Добро, с тим што ријеч манастир има дефинисана у каснијим рјечницима, а намастир је вјероватно означена као архаична (не знам, треба провјерити). Оно што је нама потребно су новитети, које наши лингвисти од силног ношења цимента за цркавицу не могу да стигну да упишу у неке рјечнике стручних израза, па немамо ниједну референцу: да ли тада да узмемо онако како је широко распрострањено (ако бисмо то радили, Гугл је идеалан алат за провјеру шта је распрострањено), или да га гурнемо у калуп Прћићевих смјерница за све језике свијета, па добијемо конструкције попут Дејвид Боуи, Ал Пачино, Елвис Пресли, Еди Мерфи итд. (говореност ових ултра-исправних облика је 0,00001%) --Дарко Максимовић (разг.) 16:39, 29. мај 2009. (CEST)

Манастир сам навео само као пример старе неправилне речи која временом постаје прихваћена. Није ми намера да оспоравам њену исправност или актуелну прихваћеност. Наш прави проблем су новије речи и изрази (са одличним примерима које наводиш). --Дамјан /разговарајмо/ 17:20, 29. мај 2009. (CEST)

Мене занимају следеће ствари. Када је Википедијина заједница одлучила да непоштује правопис и његова транскипциона решења? Зашто Прћић, а не Клајн? Како се одређује да ће се неко име транскибовати као енглеско, иако највероватније није енглеско (нпр. Рене)? Да ли "боље него" значи "једино исправно"? Да ли уредници смеју да кују нове изразе које не спомињу лингвисти (нпр. тијатер)? По мом мишљењу на Википедији је важнија проверљивост, него нечији лични став да је нешто исправно. Пошто Википедијини текстови нису писани ћирилицом или латиницом, већ корисник сам бира приказ, да ли онда смемо примењивати иједно правило које се позива на писмо текста? И ево још једног лепог примера укорењеног назива који цео свет употребљава - Ивандер Холифилд, једино се на српској википедији каже Евандер. --Ирић Игор (разговор) 17:50, 30. мај 2009. (CEST)

Транскирипција (поново)

Поново молим транскипцију имена ових грчких спортиста, пошто ми три дана нико није одговорио.

• Perikles Pierrakos-Mavromichalis — Периклес Перакос-Мавромихалис
• Thomas Xenakis — Томас Ксенакис
• Georgios Iatridis - Јоргос Јатридис (?)
• Khristos Zoumis - Христос Зумис
• Georgios Tsitas — Јоргос Цитас
• Dimitrios Tomprof - Димитриос Томпроф

и два Француза

• Georges de la Nézière - Жорж де ла Незијер
• Frantz Reichel

Хвала--Drazetad (разговор) 09:21, 28. мај 2009. (CEST)

Увек баци поглед за све што тражиш на руску њики и наћићеш одговор, ако знаш руски наравно, јер они исто транскрибују као и ми. Поздрав!--Metju (разговор) 00:20, 31. мај 2009. (CEST)

ПС: За Французе стварно немам појма...--Metju (разговор) 00:20, 31. мај 2009. (CEST)

---

Дражета, Руси транскрибују, али њихова правила транскрипције се прилично разликују од правила транскрипције у српском тако да транскрипција у руском језику уопште није меродавна за српски.

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 00:42, 31. мај 2009. (CEST)

Parkur

Može li neko da mi pomogne u prevođenju opisa tehnika tako da one budu jednostavne za razumevanje kod čitaoca? Predloge ostavite na stranici za razgovor. Hvala.--Bane 12:39, 30. мај 2009. (CEST)

ћириличка или ћирилична

Примећујем да су слова означена као ћириличка. Ја никада раније нисам чуо тај израз, у школи смо увек учили ћирилична слова. Међутим, не кажем да тај израз не постоји, само ме занима по ком критеријуму је он преовладао? --Дамјан /разговарајмо/ 00:59, 31. мај 2009. (CEST)

То је неко навео као исправније, али ни мени није јасно по ком правилу. И ја сам то једном приликом добио као одговор, али нисам имао воље да се бавим тиме. По мом мишљењу, ако је ћириличко, онда би морало бити и латиничко, а то је, опет по мом мишљењу, чист циркус. --Дарко Максимовић (разг.) 12:27, 1. јун 2009. (CEST)

па ако нико нема ништа озбиљно против, можемо вратити на ћирилична слова уместо ћириличка. --Дамјан /разговарајмо/ 17:44, 9. јун 2009. (CEST)

транскрипција

• Jorge Guerricaechevarría-
• Demián Bichir-
• Gabriel Casseus
• Jared Jussim
• Ashley Buccille

--Награкажи/лажи 01:56, 7. јун 2009. (CEST)

транскрипција

Како би се avidyā (санскрит: अविद्य - незнање) пребацило са санскрита у српски, као авидја, авиђа, авиђја или нешто треће? --Дамјан /разговарајмо/ 17:43, 9. јун 2009. (CEST)

Шта је то српски правопис?

Верујем да они који се интересују за правописна питања нису пропустили серију чланака у Блицу о стању српског правописа: [8], [9], [10]. Чланци дају слику стања у коме постоји мноштво правописних приручника и покушаја нормирања, од којих су редом сви оцењени као недовољно квалитетни. Група професора која се бави овом тематиком је завађена група која се отима за хонораре приватних издавача и шачицу славе.

U poslednje dve decenije mi smo dobili 15-ak pravopisa i pravopisnih priručnika. Samo dva imaju odobrenje Ministarstva prosvete za upotrebu u nastavne svrhe: Pravopis srpskoga jezika Matice srpske i Pravopis srpskog jezika (priručnik za škole) Milorada Dešića. Preostalim pravopisma, bez obzira na njihov kvalitet, nema mesta u nastavi – ukazuje prof. dr Veljko Brborić.

Овде смо сведоци да се константно намећу решења Т.Прћића и И.Клајна као правописна норма. Колико год да ценим рад проф. Клајна, његови радови и ставови НИСУ правописна решења. Правописна полиција, која овде диктира решења, позива се на правописне приручнике по свом нахођењу (интерпретацији), уз наглашену дозу егоистичког самоувеличавања.--Јакша (разговор) 18:55, 14. јун 2009. (CEST)

---

Као подсетник некима:

Samo dva imaju odobrenje Ministarstva prosvete za upotrebu u nastavne svrhe: Pravopis srpskoga jezika Matice srpske i ...

--Sly-ah (разговор) 19:04, 14. јун 2009. (CEST)

---

Слажем се са тиме да само они Правописи који су одобрени, треба да буду норма и валидни и овде на њики...--Metju (разговор) 19:42, 14. јун 2009. (CEST)

---

Паа, нисам сигуран да ће се неки сложити с тобом.

--Sly-ah (разговор) 19:44, 14. јун 2009. (CEST)

---

Клајнов Речник језичких недоумица писан је у складу и према Правопису. То стојии у уводу саме књиге. А што се Прћића тиче, Одбор за стандардизацију (који је иначе главно тело које одобрава који су правописи важећи, који не) у званичном извештају (поводом напретка рада на новом Правопису) за његова решења у вези са транскрипцијом са енглеског језика наводи „да се ради о много бољем тексту од оног у Правопису“ што је постигнуто „уравнотеженим компромисом између фонолошког и графемског приступа“ (Списи Одбора за стандардизацију српског језика VIII, стр. 88). И молила бих корисника Јакша да обрати пажњу на свој речник. Нема потребе ни за каквим вређањем било кога. --Јагода испеци па реци 20:03, 14. јун 2009. (CEST)

ПС:С друге стране, зар не мислите да сте мало недоследни, вас двојица? Овде инсистирате на поштовању Правописа, а овамо на чланку Инсбрук на поштовању којекаквих атласа и енциклопедија. Шта ће онда бити? Правопис или енциклопедије? Да подсетим, ИнЗбрук је правилна транскрипција према правописним правилима, не Клајновим, не Прћићевим. --Јагода испеци па реци 20:35, 14. јун 2009. (CEST)

У називу града Инсбрука налазе се два слова „н“, дакле Иннсбруцк, будући да се по правилима транскрипције нс из немачког преноси као нз, имамо нз, а како је испред тога још једно слово н, дакле ннс то се преноси нс. Учио сам 10 година немачки језик, Инсбрук сам спомињао неколицину пута, увек је био Инсбрук. Имао сам особу у разреду која, ето случајно живела 15 година у Инсбруку, да, да Инсбруку. Знам да није моје тврђење из Правописа, али ето, нек' се зна, зашто заговарам овај облик.--Metju (разговор) 20:44, 14. јун 2009. (CEST)

Ово:

Правописна полиција, која овде диктира решења, позива се на правописне приручнике по свом нахођењу (интерпретацији), уз наглашену дозу егоистичког самоувеличавања.

је недопустиво! Ако можете, дискутујте нормално о некој теми, без вређања било кога! Или се суздржите оваквих коментара, или ће они бити санкционисани. --geologicharka пиши ми 21:00, 14. јун 2009. (CEST)

---

Знам да није моје тврђење из Правописа, али ето, нек' се зна, зашто заговарам овај облик

Ако сам добро разумео, ти си за поштивање Правописа, али уз извесне изузетке које би ти одређивао на основу чињенице да си "10 година учио немачки језик" (а аутори транскрипционих правила за немачки језик у правопису вероватно немају ни годину дана учења немачког) и да Правопис није усклађен са подацима у географским атласима? Врло интересантна логика, помало уврнута, али врло интересантна.

Ниси добро разумео, 'ајмо Слајо испочетка да читамо — заговарати и одређивати нису синоними, јел' да? Нисмо ни ти ни ја они који нешто одређују, можемо се само позивати на некога. Нигде нисам споменуо да ја нешто одређујем, поштујем правопис и устаљене термине географске науке и у том погледу сам за двоајко дефинисање (тројако, ако има потребе) било ког појма. Ако у свим атласима и енциклопедијама пише Инсбрук, то није мала ствар, на крају крајева, свако кога занима где је тај град неће се послужити Правописом, већ атласом, аопет с друге стране, ако Правопис каже да је то ипак Инзбрук (због, тога и тога), онда имамо типичан пример за двојако дефинисање. Да ли ће у наслову бити Инсбрук или Инзбрук, то, заправо и јесте највећи проблем. Да ли поштовати Правопис или устаљен назив? Е, надам се да сам сада био иоле јаснији и концизнији (то су синоними).--Metju (разговор) 22:06, 14. јун 2009. (CEST)

--Sly-ah (разговор) 21:39, 14. јун 2009. (CEST)

---

И ко каже да је то "устаљени назив"? Ти. Дај, човече, немој ме засмејавати!

--Sly-ah (разговор) 23:14, 14. јун 2009. (CEST)

Кажу референце које сам навео, а опет те упозоравам да припазиш на начин на који ми се обраћаш, ово је други пут.--Metju (разговор) 23:18, 14. јун 2009. (CEST)

---

Слушај момак, немој ми претити, немој бити дрзак и држи се теме. Следеће, "то кажу моје референце" можеш окачити мачку о реп будући да сам ја поставио врло јасно питање: где у твојим географским и осталим приручницима ДОСЛОВНО пише да је облик "Инсбрук чешћи него Инзбрук" и то баш ТИМ речима? То што си ти написао (облик Инсбрук је чешћи) је обично оригинално истраживање, ако ниси знао. Другим речима, ти си САМ извео неки закључак и покушаваш га овде протурити као непорециву истину. Могао си само навести референце, али без оног чешће и нико ти то не би дирао. А ти си сам себе промовисао у врховног географско-правописног ауторитета који се усуђује да одређује који је облик чешћи, а који не, који је облик устаљен, а који не итд. Да ти каже барба нешто: Окани се ћорава посла и престани изигравати дрвеног адвоката и познаваоца Правописа. То ти никако не иде будући да о правопису немаш појма и да га ниси ни отворио, а камоли прочитао.

И лепо те молим да ме ти и твоја географска клика престанете смарати и скакати ми по кичму. Немате шансе да успете, нарочито са таквим аргументима.

--Sly-ah (разговор) 23:37, 14. јун 2009. (CEST)

Ја претим и дрзак сам, прочитај мало шта си написао? За твоју информацију „скакати ми по кичму“ није баш уобичајено у граматици, биће да је „кичми“, али то ја само нагађам будући да Правопис и граматику српског језика нисам никад видео... Мора да има везе са падежима, начуо сам то негде... „барба“, хм...--Metju (разговор) 23:50, 14. јун 2009. (CEST)

Pa ni ti se ne odlikuješ poznavanjem pravopisa, s ozirom da si tamo dole napisao "više poznavaoca". .--Јагода испеци па реци 00:04, 15. јун 2009. (CEST)

---

Ако у свим атласима и енциклопедијама пише Инсбрук, то није мала ствар, на крају крајева, свако кога занима где је тај град неће се послужити Правописом, већ атласом, аопет с друге стране, ак

Ово питање сам давно намеравао да поставим: Можеш ли ми одговорити зашто писци атласа и географских приручника неће (или одбијају) да консултују Правопис српског језика барем код транскрибовања страних географских назива? Зар географи и( историчари, и филмски критичари и сви остали) не би требало да при писању енциклопедија, атласа и приручника консултују Правопис и зар не би требало да своја дела пишу у складу са нормом српског језика (која је наведена у Правопису)? Ти упорно тврдиш да у атласима пише Инсбрук и ја немам разлога да ти не верујем, али, зар ние требало да писци тих атласа прво консултују Правопис, па тек онда да приступе писању атласа? Или ти сматраш да за то нема потребе будући да су географи давали имена топонимима, а не лингвисти, односно, вероватно сматраш да лингвисти немају шта да траже у географији?

--Sly-ah (разговор) 23:23, 14. јун 2009. (CEST)

Ех, ако си некада држао стручнији атлас у рукама од Геокартиног школског, онда ћеш знати да на атласу ради више лектора, познаваоца правописа, лингвиста и слично, него географа. Најновији атлас Енциклопедијски атлас света у издању Моно и Мањане је рађен неколико година, а списак горепоменутих прелази бројку од 10, е сад ако треба и то да референцирам и наводим списак људи... А потсетићу опет, топонимика је наука која се бави проучавањем географских назива и њоме се баве географи, историчари и лингвисти у сарадњи.--Metju (разговор) 23:34, 14. јун 2009. (CEST)

Jedna mala napomena:pravilno je "poznavalaca". Ne poznavaoca. Ako u tim atlasima stoje imena koja odstupaju od pravopisnih pravila, ocigledno je da ti lingvisti i lektori koji su radili na tom atlasu nisu dovoljno konsultovali relevantnu literaturu, sto je dakako njihov propust. Zasto bismo mi morali ovde ponavljati njihovu gresku? --Јагода испеци па реци 23:40, 14. јун 2009. (CEST)

---

ради више лектора, познаваоца правописа, лингвиста и слично, него географа

Одлично. А зашто ти лектори и познаваоци правописа, кад су дошли до назива Innsbruck, нису отворили званични Правопис српског језика, пронашли у Правописном речнику како се транскрибује Innsbruck, у атлас уписали Инзбрук и сви срећни и задовољни? Или, прочитали тачку 76 ф. истог тог Правописа где им је лепо објашњено да је транскрипција Инзбрук усклађена са особинама српског језика и да се ту ради о једначењу по звучности - и опет сви срећни и задовољни? Зар је то било толико тешко?

--Sly-ah (разговор) 23:46, 14. јун 2009. (CEST)

Мораћеш њима да се обратиш поводом тога, а да ли су консултовали Правопис, чисто сумњам да су пропустили тај детаљ.--Metju (разговор) 23:56, 14. јун 2009. (CEST)

Ček, znači mi treba da se znači povinujemo tom atlasu jer "ti čisto sumnjaš da oni nisu konsultovali pravopis", iako je crno na belo dokazano da nisu (i to više puta)? Malo čudna logika, moram priznati. --Јагода испеци па реци 00:02, 15. јун 2009. (CEST)

Не знам где сам написао „повиновати се мом атласу“, више не могу ни да се снађем у овој збрци? Ево и ја да напоменем „значи“ — поштапалица, нема потребе за њом. 1:1 :-) А, од најмање расправе ја сам попио невиђене увреде, за које ћу се побринути да буду санкционисане. Не, али реч „неправилно“ је сувишна у чланку.--Metju (разговор) 00:08, 15. јун 2009. (CEST)

Nisam napisala TVOM nego TOM. To da je znači poštapalica i da u ovoj mojoj rečenici nema potrebe za njom, molim referencu. Ja te vređala nisam. Takođe molim referencu ako misliš da jesam. --Јагода испеци па реци 00:18, 15. јун 2009. (CEST)

Моја грешка за „твом“. Нисам рекао да си ме ти вређала, није тебу упућено. А што се референце тиче мораћеш да сачекаш референцу из Правописа, јер га немам при руци, али ево овако нешто [11] - последњи текст.--Metju (разговор) 00:39, 15. јун 2009. (CEST)

Хајде немојмо/те да по n-ти пут разговарамо/те о томе треба ли поштовати П-књигу или не. Сви смо свесни да нико неће попустити и само ћете створити стотине килобајта бескорисног разговора који на крају нема никакав закључак. Па вас зато позивам да прекинете ову расправу, док је још млада. Хвала --филип ██ 22:01, 14. јун 2009. (CEST)

Филипе, мислим да и ти треба да подржиш став о референцирању тврдњи. Сви смо сведоци да овакве расправе скоро увек почињу измена образложеним са „правилно“ и ничим више.--Ирић Игор (разговор) 23:10, 14. јун 2009. (CEST)

A ti bi takodje trebalo da referenciras to sto tvrdis. Tzv. Pravopisna mafija UVEK referencira svoje tvrnje. Sad, sasvim je druga stvar sto se ovde vecina gospode sprda sa autorima tih referenci, renomiranim strucnjacima u oblasti pravopisa. Dakle, ja ocekujem referencu GDE je to "pravopisna mafija" nesto promenila bez obrazlozenja i reference. S druge strane, ona druga strana cesto pribegava "uobicajenosti na osnovu sopstvene procene", guglu, i slicnim apsolutno nerelevantnim reperima kad je pravopis u pitanju kao navodnim referencama za svoje tvrdnje. --Јагода испеци па реци 23:26, 14. јун 2009. (CEST)

Ево како је почело за Инсбрук. Без референци, без објашњења на страни за разговор. --Ирић Игор (разговор) 23:41, 14. јун 2009. (CEST)

Ne razumem. Lepo ti pise "po pravopisu". Kakva ti je referenca jos potrebna? Za razliku od te izmene, ja na str. za razgovor ne vidim da druga strana nudi kao reference bilo sta drugo osim gugl, i kojekakve veb stranice koje nemaju veze s pravopisom, izgovor (koji opet nema veze sa transkripcijom) i to sve zacinjeno gomilom uvreda za onu drugu stranu. --Јагода испеци па реци 23:46, 14. јун 2009. (CEST)

---

Без референци, без објашњења на страни за разговор

Аман, човече драги, па пише ти у напомени: По Правопису! Шта треба, да ти пошаљем молбу излепљену таксеним маркама? Или да ти можда за сваку измену шаљем фотокопију странице Правописа на којој се налази референца? Ипак би то било претерано, па макар и ти био у питању.

--Sly-ah (разговор) 23:53, 14. јун 2009. (CEST)

Па прочитајте Википедија:Референцирање_за_почетнике. Референце се не наводе у историји премештања, већ између две реф ознаке у тексту. Тако наведено није референца, и даје свакоме за право да врати премештање. Друго, крупне измене се требају прво расправити на страни за разговор. И треће, ево како је почело за Реџајну.--Ирић Игор (разговор) 00:09, 15. јун 2009. (CEST)

Nije potrebno referencirati svaku izmenu, već su reference potrebne za određene tvrdnje. Pročitaj ti malo bolje taj link koji si dao. Kad se prave izmene, onda je preporučljivo dati razlog izmene u samoj izmeni ili na stranici za razgovor. Ovde je sasvim dovoljno jasno dat razlog izmene, u skladu sa pravilima. Ako se pojavi neko ko traži referencu za određenu tvrdnju (što se kasnije i desilo), onda se stavlja referenca (što je i učinjeno). Ja i dalje ne vidim problem. --Јагода испеци па реци 00:25, 15. јун 2009. (CEST)

Па проблем је што неће свако да прелистава историју измена. Ако се чланак значајно промени на нешто што није уобичајено, без икаквог коментара у самом тексту и без коментара на страни за разговор, сасвим је логично да ће је неко вратити на оно што је уобичајено. На пример, свуда код нас се налази Ивандер. Ако неко врати енглеско писање Евандер, мора да објасни зашто је то урадио. Иначе ће неко други вратити на погрешну верзију. Једино ако је објашњено, тада ће свако да зна да то није само енглеско, него и српско писање.--Ирић Игор (разговор) 00:40, 15. јун 2009. (CEST)

Svi smo svedoci da ovo nigde ne vodi. --80.242.121.12 (разговор) 23:20, 14. јун 2009. (CEST)

http://www.youtube.com/watch?v=V6Ia15riHRw --80.242.121.12 (разговор) 23:43, 14. јун 2009. (CEST)

Kako se ovde, nekakvom izopačenom logikom, jeziku i jezičkim pravilima može učiti iz geografskih atlasa i udžbenika biologije, a od Pravopisa se beži kô da se to ne valja, zaobilazi se i pokušava nekim ličnim tumačenjima (Vikipedijo, štano bi „originalno istraživanje“ — s pomoću Gugla utvrđivati šta je ustaljeno, ravnati se prema „ja učio 10 godina“ i „neko moj mi pričao“, i ostalo?) pobiti ono što u Pravopisu izričito piše (Inzbruk, crno na belo, bez daljnjeg), tako bi bilo i kada bi se matematici moglo učiti iz računa za struju, TV pretplatu i telefon. Dakle, još za mene ima nade da postanem matematičar. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:54, 14. јун 2009. (CEST)

Pravopisni rečnik: Inzbruk, t. 76f(1), crno na belo, bez dvojbe. Da čujem, dakle — odakle se uči jeziku i jezičkim pravilima, pravilima prenošenja imena iz nemačkoga u srpski; iz Pravopisa srpskoga jezika ili sa Gugla i iz geografskog atlasa? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:54, 14. јун 2009. (CEST)

Skroz mi je zanimljivo da se vazda u ovim prepiskama (bez cilja) pomene biologija. Potpuno mi nije jasno kakve veze ima sa celom pričom, ali verujem da će se već neko potruditi da tu vezu nađe. :) Nego, molio bih ako je ikako moguće bez termina „izopačena logika“ i sličnih, jer vrlo ružno zvuči, posebno ako ih koristi jedan administrator.--Методичар зговор²а 00:48, 15. јун 2009. (CEST)

Izvinjavam se za biologiju, ja je pominjem jer se prisećam jedne iste ovakve rasprave o Golđijevom/Goldžijevom aparatu, gde su isto kao ovde s geografijom, istom logikom, argumenti za jezičku stvar, za transkripciju s italijanskog, nalaženi u udžbenicima biologije, što veze s vezom nema. Ja razumem da ne može svako biti lingvista, kao što ne može svako biti ni matematičar ni biolog ni astronom itd., ali ne razumem zašto mnogi vikipedisti, kada već nemaju znanja niti imaju smisla potrebnog za ovu nauku, takvom nekakvom svojom laičkom logikom kontriraju pravopisu samo kontriranja radi. To prevazilazi svaku granicu uljudnosti i kulture, i dosta loše govori o ovoj Vikipediji. Ne razumete kako po pravopisu može ovako, a ne može onako, šta znači bolje nego, kako je nešto ustaljeno, a nešto drugo nije? Ne znate šta je Odbor za standardizaciju, ne znate ko je Prćić? Nemate stručnu literaturu, niti znate koja je merodavna, a koja ne? Ne čitate Pravopis, čitate Blic? Pa molim lepo, ne moraju se, zaista, onda svi odreda pačati u te stvari, kao da se svi u sve razumeju i svi sve znaju. Ponekad treba preživeti i to da ono kako sâm neko govori i piše nije uvek i po standardnom pravopisu, na osnovu kojega, i samo na osnovu kojega, treba lektorisati enciklopediju. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:10, 17. јун 2009. (CEST)

Језику се учи из Правописа, то је јасно. Проблем је што је правописна клика надмена, па свако мења правопис како хоће. А још већи је проблем што се не дају објашњења за своја „правила“. Зашто је нетачан изговор Лондон уобичајен, а тачан изговор Инсбрук неправилан за српски? Колико имамо правила ово је боље него оно, без објашњења. Цео свет каже Ивандер, Срби треба да кажу Евандер. Ма хајде. Па онда као ниво писмености је лош. Ниво правописа је лош! Али то је чињеница на коју Википедијина заједница не може да утиче, али би требала да буде свесна тога. Требало би повећати ниво референцирања и ново толеранције и прихватања туђих ставова. Такође, требало би пазити на начин обраћања другим учесницима у разговору. Поготову појединци.--Ирић Игор (разговор) 00:59, 15. јун 2009. (CEST)

Ne razumijem što se više prepirete oko tog Insbruka/Inzbruka ili kako god. Činjenica je da se kod nas, za razliku od mnogih drugih evropskih jezika, imena javljaju u više oblika. Zašto je to tako, dijelom je objašnjeno i ovdje [12], tj. imamo jako komplikovana pravila, gdje čak i sručnjaci za jezik griješe, a autoriteti nisu u stanju da se dogovore i pojednostave stvari. Recimo, ja ne znam ni za jedno strano ime u španskoj literaturi koje se u više različitih izvora može naći u različitim oblicima, a kod nas je to česta pojava. Prema tome prihvatite da se kod nas dešavaju te stvari, između ostalog zato što mi prilagođavamo/transkribujemo sva moguća imena iz svih jezika i kultura i budite malo više fleksibilni. Ako je već nešto na određeni način zapisano u zvaničnom Pravopisu, pa neka bude tako. Sa drugih alternativa se napravi preusmjerenje i riješen problem. --Славен Косановић {разговор} 01:04, 15. јун 2009. (CEST)

Чини ми се да је моја иницијална сугестија поново намерно погрешно интерпретирана. Мој лични став је да доминантни облици присутни у атласима, јавности и медијима треба да буду наведени бар равноправно онима који се сугеришу у (једном од) правописа. Али, покушао сам са експериментом да се ставим у позицију оних који безусловно бране „правопис“. Јагода помиње некакав став некаквог одбора и то је оно за шта тврдим да је неприхватљиво. Очигледно је да постоји инфлација одбора за језик и правописних приручника. Професор Брборић, предавач предмета Правопис српског језика на Универзитету у Београду тврди:

U poslednje dve decenije mi smo dobili 15-ak pravopisa i pravopisnih priručnika. Samo dva imaju odobrenje Ministarstva prosvete za upotrebu u nastavne svrhe: Pravopis srpskoga jezika Matice srpske i Pravopis srpskog jezika (priručnik za škole) Milorada Dešića. Preostalim pravopisma, bez obzira na njihov kvalitet, nema mesta u nastavi – ukazuje prof. dr Veljko Brborić. Nije sporno postojanje više pravopisa i pravopisnih priručnika, dodaje on, ali pravopisna rešenja moraju biti usklađena i to u celini, bez izuzetaka.

Е, сада да употребим део реченице из претходне дискусије: „Ако сам добро разумео, ти си за поштивање Правописа, али уз извесне изузетке које би ти одређивао на основу чињенице“ - да сматраш да је решење Т.Прћића боље од решења предложеног у важећем Правопису.--Јакша (разговор) 02:19, 15. јун 2009. (CEST)

To je tvoj lični stav, kao što si sam lepo rekao, i nemaš pravo da ga silom uvodiš ovde. Osim toga, tu se dr Brborić svakako ne odnosi na Prćićev priručnik, nego na gomilu Pravopisa koje supisali drugi autori a koje Odbor za standardizaciju nije odobrio, međitim, isti autori pokušavaju da ih uguraju u škole.

Za razliku od svih vas kojima se nešto čini, kojima je nešto logično, i koji se SVI pravite blesavi i ladno prelazite preko citata kog sam dala u početku rasprave, ja i Slaja ne dajemo svoje LIČNE utiske o pravopisu nego samo prenosimo ono što su odlučili ljudi koji se u taj Pravipis razumeju. Opet ponavljam, i molim da se obrati pažnja:

Клајнов Речник језичких недоумица писан је у складу и према Правопису. То стојии у уводу саме књиге. А што се Прћића тиче, Одбор за стандардизацију (који је иначе главно тело које одобрава који су правописи важећи, који не) у званичном извештају (поводом напретка рада на новом Правопису) за његова решења у вези са транскрипцијом са енглеског језика наводи „да се ради о много бољем тексту од оног у Правопису“ што је постигнуто „уравнотеженим компромисом између фонолошког и графемског приступа“ (Списи Одбора за стандардизацију српског језика VIII, стр. 88). И молила бих корисника Јакша да обрати пажњу на свој речник. Нема потребе ни за каквим вређањем било кога. --Јагода испеци па реци 20:03, 14. јун 2009. (CEST)

Dakle, SAM Odbor za standardizaciju jezika, koji odobrava ili ne raznorazne priručnike, kaže da je Prćićevo rešenje kad je engl. transkripcija u pitanju, bolje nego ono u pravopisu. To znači upravo to što piše: Prćić, kad su imena iz engleksog u pitanju, Pravopis sve ostalo. To nije nešto što se meni ili Slaju čini boljim, ili što mi mislimo da je bolje, štaviše, NEMA VEZE s onim što ja mislim. To je odluka Odbora za standardizaciju srpskoga jezika, a ako vi, Jakša, Igore, Damjane, Lošmi, Ćika, Darko i ostali mislite da ste pametniji i da imate bolje rešenje od svih tih sedih glava koje sede u tom Odboru, presavijte tabak pa im pišite o svojim utiscima i mišljenjima. Nemojte to nama pričati, jer nem nikakvog smisla a osim toga radi se školskom primeru originalnog istraživanja.--Јагода испеци па реци 10:04, 15. јун 2009. (CEST)

Поново извртање теза. Професор Брборић је релевантан арбитар у питањима правописа јер је (вероватно једини) универзитетски професор предмета правопис српског језика у земљи. Он је поменуо две књиге и јасно рекао да СВИ ОСТАЛИ радови не треба да се користе у настави, јер је правопису неопходна козистентност. Можда неки рад Пере и Мике тврди да није у супротности са правописом, али га то не чини делом правописне норме. Шта каже неки одбор је апсолутно ирелевантно. Да су заиста тако еминентни, могли су до сада да утичу на издавање новог правописа који би уважио ова „боља решења“ (у међувремену су се посветили борби за хонораре приватних издавача). За тај одбор је добро речено: „koji odobrava ili ne raznorazne priručnike“.--Јакша (разговор) 18:16, 15. јун 2009. (CEST)

OK. Mea culpa. Povlacim ono "raznorazne" deluje bas tako kako si to to protumacio, a nije. Odbor za standardizaciju jezika uz Pravopisnu komisiju jeste najvise merodavno telo kad je standard srpskog jezika u pitanju, tako da to nije "tamo neki odbor", vec je THE Odbor cija je prva i poslednja kad se radi o srpskom jeziku. Dalje, Brboric ovde govori o NASTAVI srpskog jezika sto je samo jedan deo upotrebe srpskog jezika, pa samim tim i samo deo problema. On ovde govori o drugim prirucnicima koji su nastali s ciljem da se pre svega ubace u skole i tako se pre svega zaradi na njima, a mi ovde na Vikipediji NIKADA nismo citirali ni jednom jedinom recju NI JEDAN JEDINI od tih prirucnika na koje se ovde u ovom tekstu odnosi Brboric. I ponavljam, sto posto sam sigurna da Brboricu ovde ni na kraj pameti nije bio Prcic, ako nista drugo onda iz razloga sto BAS taj Prcic jeste angazovan na pisanju novog Pravopisa deo transkripcija sa engleskog. Nesto mi nije logicno da se tako omalovazava neko ko uopravo radi na onome za sta se Brboric zalaze. Toliko.--Јагода испеци па реци 18:33, 15. јун 2009. (CEST)

Нисам хтео да се мешам у ову дискусију, јер сам прошли пут испао трол, али морам да кажем да се у једној ствари потпуно слажем са Слајом и Јагодом - ако Правопис (који је на снази) каже да се нешто транскрибује овако или онако, крај приче. Ако је Инзбрук, онда јесте. Ако је Рентген човек, а зраци рендгенски, онда је тако ма шта писало у болницама на вратима рен?генског кабинета. Свуда сам сретао „конјукција“, али ако лепо пише у Правопису „конјункција“, нема спора. Ми не можемо да процењујемо ваљаност/исправност Правописа, а ни Блиц. Ако се неки лингвиста не слаже са правописом (чини ми се да је нека наставница имала примедбе ан велики број дублета, те како је то деци проблем да усвоје градиво), то је њен проблем.

Ја сам имао проблем на инстистирању на транскрипцији на местима где је превод могућ и где већ постоји, али ако транскрибујемо, нема нам мрдања од правила. --В. Бургић (реци...) 11:16, 15. јун 2009. (CEST)

Правопис против устаљених назива

Кад читам горњу расправу, као да нам се понавља ситуација из напорене и бесплодне расправе о именовању чланака о музичким групама. Заједнички проблем се своди на следеће:

• Када одабрати неправилан одомаћени облик а када правилну транскрипцију?

Замислимо, на пример, да се у неком правописном приручнику наведе да је Ингланд правилна транскрипција за неправилни одомаћени назив Енглеска. Велика је вероватноћа да не бисмо уважили чак ни правопис у случају када се оштро сукобљава са устаљеним облицима говорног језика. Међутим, проблем су они случајеви где има дилеме. У пређашњим расправама неки сарадници су већ предлагали интернет претрагу као валидан начин доказивања распрострањености неког говорног облика (погледати тему бр. 25 под називом Гугл). Притом, стручна литература је, поред говорног језика, такође веома битан, ако не и пресудан критеријум. Без обзира који критеријум усвојили, морамо имати неки критерију на основу којег ћемо одлучивати у оваквим случајевима.

Такође, примећујем да се у овим расправама свети Правопис поставља као врховни ауторитет у свим питањима. Ја лично сматрам да ако у географским картама стоји један облик, а у правопису други, увек треба изабрати онај који је укорењен и опште препознатљив. Притом, не треба себи давати за право да се потцењују географски атласи и њихови писци као непознаваоци правописа.--Дамјан /разговарајмо/ 06:22, 15. јун 2009. (CEST)

Не можемо ми овдје усвајати критеријуме о томе ко је у праву када су у питању ствари из језика, јер ми нисмо стручњаци. Ми можемо само да кажемо Правопис каже ово, а у стручној литератури (атласу или гдје већ) пише и овако. Када се не би чуле констатације наших угледних лингвиста да у Правопису има и лоших рјешења те препоручују неке додатне рјечничке приручнике за не знам ни ја шта (што се не ради ни у једном језику осим нашег), онда би увијек давали предност Правопису и његовом рјечнику. Овако сами ти стручњаци компликују ионако компликовану ситуацију. Сами у овим чланцима које је линковао Јакша признају да су нам ”језички стандарди” у хаосу, те да нису у стању да сарађују и да их доведу у ред, углавном због личних сујета. Слично нам се дешава и на овом пројекту. Због различитих сујета трошимо огромно вријеме и енерегију на дискусије које нас нигдје не доведу. То му дође као неки национални вирус. --Славен Косановић {разговор} 07:24, 15. јун 2009. (CEST)

Damjane, postaje pomalo smešno i nadrealistično kad kao najjače i najčešće argumente za svoje tvrdnje i svoju logiku (a protiv poštovanja pravopisnih pravila koja se tebi subjektivno ne dopadaju) daješ neke hipotetičke i apsolutno nemoguće situacije. Svakako da se ni u jednom rečniku ni pravopisnom prriručniku NIKAD neće naći jedna tako suluda stvar kao Ingland ili Pari ili Vin. I da, naravno da je Pravopis vrhovni autoritet kad je srpski jezik u pitanju. A u domen lingvistike, a ne geografije, istorije i sl. spadaju i imena geografskih i ostalih pojmova. Slavene, nema tu šta da se mnogo diskutuje. Pitanje je sledeće: HOĆE LI VIKIPEDIJA POŠTOVATI PRAVOPISNA PRAVILA DATA U RELEVANTNIM PRIRUČNICIMA KOJA SU NAPISALI NAJEMINENTNIJI SRPSKI LINGVISTI ILI NEĆE? Ako odluči da hoće, molim lepo, nema onda selektivnog poštovanja, ovde mi se dopada, ovde poštujem, ovo mi se ne dopada, ovo ne poštujem. A ako se odluči da neće... Ja prva obećavam da više nikad nikom neću ispraviti ni jedan jedini zarez, a kamoli da ću da mu se mešam u imena članaka, transkripciju, originale i ostalo zbog čega ovde obično izbijaju sukobi. --Јагода испеци па реци 10:10, 15. јун 2009. (CEST)

Доста понављања бесмислене мантре о „најеминентнијим лингвистима“ и њиховим приручницима! Прћићева решења нису правописна норма. Сам Клајн се са њим не слаже у неким случајевима, а ни Клајнови ставови нису званична норма. Правопису је неопходна конзистентност. Или ћете поштовати усвојени и званични правопис, или хоћете да бирате овај или онај правописни приручник који вам се највише допада.--Јакша (разговор) 18:25, 15. јун 2009. (CEST)

Nije to nikakva mantra, vec cinjenicno stanje. Sad, sto bi ti i tvoji istomisljenici priznavanjem toga izgubili i poslednji argument, to je vec neka druga prica...--Јагода испеци па реци 18:54, 15. јун 2009. (CEST)

Прћићеве сугестије нису правопис. Чињенично стање је да сте ти и твоји пријатељи одлучили да то прогласите правописом.--Јакша (разговор) 19:40, 15. јун 2009. (CEST)

Шта то значи „Википедија“? Овдје раде људи, корисници, сарадници... Немамо уређивачко тијело које ће да каже ово су правила, него се морамо договарати, односно другим ријечима, сви заједно чинимо некакво „уређивачко тијело“. Још када се томе дода ситуација да, како кажу сами ти лингвисти, има гомиле ријечи које су ушле у наш језик у посљедњим деценијама, а многе нису „третиране“ у Правопису и његовом рјечнику, ето проблема. Затим, доста других које су раније већ забиљежене у стручној литератури на један начин, студенти, професионалци, их уче, учили на један начин, а у новијем Правопису се каже да нису исправно пренешене и/или конструисане, ето још проблема. Сама знаш да таквих ситуација нема у другим језицима. Лично бих да се свугдје да предност Правопису, али никоме не могу да наметнем ништа, јер сам ја само још један од сарадника, као и сви други. Админ овлашћења су више техничке природе и за спровођење одлука заједнице у дефинисаним ситуацијама, неких усвојених правила која се углавном не тичу садржаја у чланцима, заштита од вандализма, итд, а не због тога да један админ каже „од данас је овако, па коме се не свиђа, широко му поље“. Једино ако сви већ једном схватимо да морамо да радимо у сарадњи и да ако неко потроши пар сати или дана истражујући нешто, па то овдје пренесе и поткријепи литературом, било да се ради о језику или чему год, заслужује поштовање, можемо очекивати да се троши више времена на рад а не на убјеђивања. Док се то не деси напредоваћемо к’о пужеви. --Славен Косановић {разговор} 10:55, 15. јун 2009. (CEST)

---

Од данас ћу се трудити да не упадам у километарске расправе „терања мака на конац“, „рекла-казала“, „мој ћитап је бољи од твог“ и слично, већ ћу мирно тихо и што више повучено доприносити колико могу и умем. Како се не можемо договорити да ли је ово „правописна“, „географска“ или „општа“ енциклопедија, свака даља поимања су сувишна и затупљујућа. Требало би да се угледамо на многе људи који овде тихо доприносе, не упадају у расправе, али зато имају на стотине чланака, без којих бисмо могли само да се „чешкамо“, јер да није њих не бисмо се договорили да ли је вазда 'вако или 'нако. Ако Правопис вели Инзбрук, нека је, ја знам зашто је Инсбрук, други зашто је Инзбрук и тако за све остале примере. А како је овде на нашој поштованој Њики пракса да се „лупка“ референца за сваку тврдњу, па чак и у обичном разговору, боље да скратим јер можда немам „релевантне изворе“ да поткрепим „оволики“ текст. Свака част онима који доприносе главом, а не срцем.--Metju (разговор) 12:10, 15. јун 2009. (CEST)

Иване, ево овдје код мене у Шпанији, нема разлике у томе како је нешто у атласу, општој енциклопедији, или рјечнику шпанске Академије. Све усаглашено, јер они троше довољно средстава и ресурса да све буде како треба када је њихов језик у питању. Стручњаци свих области комуницирају, сарађују, нема да свако фура свој стил, али такође нису имали „паузу у историји“ као ми деведесетих. И то треба схватити/узети у обзир, када смо ми у питању. Тако да, ако овдје на Википедији сви покажемо више толеранције једни према другима, можемо доста тога допринијети нашој култури, јер су наше информације, за разлику од „књига, правописа и атласа“ слободно доступне свакоме ко има Интернет везу. --Славен Косановић {разговор} 12:29, 15. јун 2009. (CEST)

Не бисмо се ми никада око свега сложили, јер једноставно кад је неко тврдоглав (дакле, сви), нема ту много вајде... Ја бих волео да је као тамо у Шпанији, али ето, за стотинак година, никад се не зна... :-)

Nije ni u Spaniji med imleko kako to opisuje Slaven, ali jeste svakako mnogo bolje. Slavene, da se ne ubacujem sad gore, posto je ovo replika na tvoje pisanije od jutros: nisam ja ni trazila da intervenisu administratori, vec je moj zahtev isao u pravcu: ajde da se izglasa da li ce urednici vikipeidje postovati pravopis ili nece, pa da lepo znam sta mi je ciniti. Nista vise. Kad jednom bude bilo izglasano, onda ce da se radi prema pravilima i nece vise biti kilometarskih rasprava, pa kako god da bude: ili ce se pisati prema pravlima, ili ce brate, svako da pise kako misli da je najbolje i niko drugi nece imati pravo da to ispravlja. --Јагода испеци па реци 12:50, 15. јун 2009. (CEST)

Пошто се овде неки труде да докажу како је правопис мајка свих наука, ево доказа да није. Наиме правопис мора да поштује основна логичка начела. Као што се правописџије залажу да географи треба да поштују Правопис, по истом правилу и они морају да поштују основна логичка начела из математике. А они то не раде. И ево да документујем ово тврђење иако смо сви сведоци недоследности у транскрипцији. На пример транскрипција из немачког каже да се нс преноси као нз, а у исто време сх да се преноси као ш. Како се онда преноси нсх? Може и нзх, а може и нш. Дакле, правила нису добро постављена. Те према томе, природњаци имају право да не поштују лоше постављену науку. Правописџије, бавите се својом науком, па тек онда уређујте друге науке! --Ирић Игор (разговор) 12:33, 15. јун 2009. (CEST)

Jel imas ti Pravopis? I vodi racuna kako se izrazavas. Dosta vise omalovazavanja od strane onih koji Pravopis u ruci nikad nisu imali. Malo skromnosti ti ne bi bilo na odmet. --Јагода испеци па реци 12:50, 15. јун 2009. (CEST)

Игоре, за сваку логику ти треба познавање како су ствари дефинисане и постављене у неком „систему“. Тако да вјероватно моја логика нема никаквог фундамента када је у питању слање вјештачких сателита у свемир, али је доста развијена када су у питању финансијске анализе. :) Тако и овдје у транскрипцији, неко ко је стручан за њемачки и наш језик, зна зашто је поставио ствари на одређени начин. Теби и мени то нешто изгледа комликовано и нелогично? Вјероватно. Али то не значи да нема никакве логике. Другим ријечима, нема логичког размишљања ако елементи, односно значење премиса нису потпуно јасне ономе ко претендује да извуче неки логички закључак на основу њих. Нажалост или на срећу, зависи како ко гледа, све науке су се толико ”специјализовале и закомпликовале”, да свакодневна и тзв. здраворазумска логика много пута, ништа не вриједи. Методи, можда ћемо управо овдје да „усагласимо“ да се више међусобно поштујемо и цијенимо труд једни других. За сада смо дошли на закључак, како рече колега Игор, да смо сви много тврдоглави. Од нечега се мора почети. За почетак признајемо, а даље би могли сви да радимо на томе да будемо много мање тврдоглави... :) --Славен Косановић {разговор} 13:07, 15. јун 2009. (CEST)

Хм, да, баш занимљиве пароле се срећу ових дана. :) Сложићу се са Славеном; одговор на питање „да ли ће њикипедија да поштује правопис“ не постоји. Ево, ја ћу да га поштујем, као вероватно и добар број уредника. Неки га неће поштовати, а с обзиром да је ово све волонтерски посао, не видим начин да се било ко натера на било шта. Закључак је да цела ова расправа не служи ничему осим подгревању страсти. Што рече мој цењени колега Филип, можда би требало прекинути расправу док је још у средовечном добу? :)--Методичар зговор²а 12:55, 15. јун 2009. (CEST)

Nekako mi se sve cini da ti i Dungo imate pravo... Sve je ovo jalov posao, ako nema dobre volje, a ocigledno je da je nema. S druge strane, kako to da ne mozemo naterati nekog da postuje pravopis, a mozemo da mu zabranimo da glasa jer npr. nema dovoljno izmena u gipu, sto je prema pravilima koja su takodje izglasali korisnici? Ili, mozemo da jednostavno ne pustimo clanak na glasanje za sjajni zato sto nije ispunio odredjene uslove koje smo prethodno dogovorili? Mislim, zasto bi s (ne)postovanjem pravopisa bilo drugacije? Navede se referenca (sto Slaja i ja uvek radimo, a ako ne uradimo odmah, navedemo ako je neko trazi), i stvar gotova. Medjutim, posto volje za takvo nesto ocigledno NEMA... Najbolje je da poslusamo savet vas dvojice i da lepo batalimo celu ovu jalovu raspravu.--Јагода испеци па реци 13:11, 15. јун 2009. (CEST)

Јагода, немој да пребацујеш коментаре горе, доле. Можеш комотно да одговориш помињући име корисника и/или цитирајући дио његовог коментара. Из одговора је обично јасно нашта се одговара, тако да не требаш да се плашиш да те неко неће схватити или испратити о чему причаш. У овој причи око Инзбрука имамо јасно дефинисану ситуацију у Правопису. Кажете у Правопису пише Инзбрук? Онда то треба испоштовати. Али имамо и много других ситуација гдје на основу ИПА записа и без да је неки облик Х јасно наведен у Правопису, радите транскрипције. А сви знамо да је за транскрипције потребно много више тога осим ИПА записа и општег правила, као што показује и овај случај са Инзбруком, гдје је како сам схватио рађено и једначење сугласника по звучности (ако нисам погрешно прочитао у коментарима на тему). И ту када немамо нешто јасно дефинисано у Правопису обично настају жешћи сукоби. Па имали смо и причу око информатичких појмова, гдје само имамо пар ријечи у Правопису, а појмова у рачунарству на гомиле. И како сад да заводимо неку „диктатуру Правописа“, када много тога није дефинисано или није сасвим јасно? Ово не кажем ја, него управо лингвисти, а сличне њихове изјаве се могу наћи на Интернету. --Славен Косановић {разговор} 13:45, 15. јун 2009. (CEST)

Izvini, mislila sam da je ovako jasnije. Pazi, Prcic je napravio tabele, dakle, uzmes IPA, sledis tabele i dobijes transkripciju. Sta je to tesko? Sigurno postoje u tom fazonu i druge tabele za izrazcunavanje necega u nekoj drugoj nauci, sigurno se nece traziti bas za svaki pojam da negde nesto PISE da bi se prihvatilo kao tacno. Prsoto je nemoguce napraviti recnik gde bi stajala SVA engleska imena transkribovana, zato i sluze tabele. Medjutim, setite se Dzerzija, gde ni crno na belo nije bilo dovoljno nekima da prihvate da je sa Z a ne sa S. Lepo je navedena vise puta referenca da TAKO STOJI u Prciceveom recniku, medjutim, bez uspeha. Ima vrlo malo imena kod kojih, kako ti kazes, nije jasno. Sledi Prcicevu tabelu i znaces kako da transkribujes bilo koje englesko ime.--Јагода испеци па реци 14:00, 15. јун 2009. (CEST)

Славене, можда постоји нека стручњачка логика и за транскрипцију. Али Википедија на српском језику званично нема таквог стручњака који би могао овде да закључује. Сви смо ми анонимни корисници и свако од нас може бити Рајан Џордан! Ако су појединци стручни у томе, а верујем да јесу, нека објаве своје закључке негде другде, па онда нека се позову на то. Иначе за онаква закључивања типа Дрим тијатер, мислим да им није место на Википедији. Дакле шта је објављено у Правопису (нпр. Инзбрук) то се мора поштовати. Шта је објављено у неком од неусвојених докумената или за шта се каже боље него (нпр. Евандер), то мора на дискусију. А шта је закључивање неког анонимног корисника, то по мени није никакав аргумент (на пример Реџајна). Па макар ти аргументи били свакоме логични, понављам још једном, ако нису нигде објављени, није им место на Википедији.--Ирић Игор (разговор) 14:03, 15. јун 2009. (CEST)

Ja cu tebi, Igore, opet da zalepim ovo sto sam rekla malopre, i lepicu ga sve dok ga ne procitas:

Клајнов Речник језичких недоумица писан је у складу и према Правопису. То стојии у уводу саме књиге. А што се Прћића тиче, Одбор за стандардизацију (који је иначе главно тело које одобрава који су правописи важећи, који не) у званичном извештају (поводом напретка рада на новом Правопису) за његова решења у вези са транскрипцијом са енглеског језика наводи „да се ради о много бољем тексту од оног у Правопису“ што је постигнуто „уравнотеженим компромисом између фонолошког и графемског приступа“ (Списи Одбора за стандардизацију српског језика VIII, стр. 88). И молила бих корисника Јакша да обрати пажњу на свој речник. Нема потребе ни за каквим вређањем било кога. --Јагода испеци па реци 20:03, 14. јун 2009. (CEST)“

Sta ima sporno u Drim tijateru, Evanderu i sl? Uzmi Prcicev recnik, pogledaj tabele i sledi ih. Nista jednostavnije. A "bolje nego" znaci upravo to: bolje nego. Svako normalan i zdravorazumski bi odabrao ono sto je bolje, rekla bih ja, jedino se ovde kod nas na srpskoj Vikipediji bori i noktima i zubima za ono sto je gore, cak se pribegava uvredama i ponizavanjima renomiranih strucnjaka. Vrlo cudan pristup. Upravo TAKAV stav kakav ti i ostali tvoji istomiskjenici iznosite podize Pravopis na nedodirljive visine jedne dogme, sto on nije. Ali, jedno je da ti i ja odlucima da ga ne slusamo, a sasvim drugo je da neko kao Prcic da resenja koja se razlikuju od pravopisnih i da ta resenja PLUS odobri Odbor za standardizaciju. Ja tu ne vidim nikakav problem. Zadovoljeno je ama BAS sve sto ti trazis, a i dalje se osipa drvlje i kamenje na Prcica. U cemu je caka? --Јагода испеци па реци 14:17, 15. јун 2009. (CEST)

Izgleda da će se štampati tomovi pravipisnih rapsrava sa Vikipedije :D Ne znam koliko ove rasprave mogu da budu produktivne i zato je ako eventualno postoji neka nedoumica bolje diskutovati o pojedinom slučaju a ne o rpavopisu kao takvom.--Војвода разговор 14:36, 15. јун 2009. (CEST)

Војвода је у праву. :) До краја године, објављује се Правопис српске Википедије у двадесет томова, сваки по хиљаду страница (можда претјерујем, али ту је негдје... Са овом екстензијом за књиге са стране у алатима не би био никакав проблем). :) --Славен Косановић {разговор} 15:08, 15. јун 2009. (CEST)

---

А како би било да усвојимо једно једноставно правило: Српски правопис за српски језик, а остало како је и створено, у страним језицима. Свеједно увијек пишемо и оригинални назив. Или макар да се ово допусти људима који сматрају то правилним начином (или начином да се избјегну сукоби). И сви сретни, и транскрипцијаши и оригинаши.

То би била нека врста компромиса која се већ спроводи за ћир/лат, ек/ијек и тако даље.

Мене иначе заговорници транскрипције помало подсјећају на браниоце црквенословенског/славеносербског језика послије почетка Вукове реформе. Јест, књига каже једно, али народски говор и потребе ће одлучити на крају. И као што су људи почели да игноришу црквенословенски тада, меш' чини да ће исто да се деси временом и са транскрипцијом. И то шта год правопис радио, дал' возио бицикл ил' иш'о на трамвај све поскакујући.--Мирослав Ћика (разговор) 15:19, 15. јун 2009. (CEST)

Значи када треба да напишемо неко кинеско или јапанско име, онда кинеским или јапанским словима? :) Па не можемо тако, то не постоји ни у једном језику. Друга је ствар што романски и германски језици користе изворне облике за себи сродним језицима, као и неки словенски који користе латиницу. Џабе, ми морамо транскрибовати многе ствари иако постоје неке, као што је помињао Клајн у свом писму, које ем у преводу немају логике, ем транскрибоване изгледају скроз накарадно, јер се ради практично о фразама. --Славен Косановић {разговор} 15:28, 15. јун 2009. (CEST)

Мени изгледа да су тумачи правописа себи дали превелики ауторитет - довољно је да напишу по правопису, па да могу мењати сваки назив и сваки чланак, без обзира како се говори у народу и пише у стручној литератури. Сматрам да напомена по правопису сама по себи није довољан аргумент, већ је потребно навести и референцу где се среће тај облик, за који ми први пут чујемо. --Дамјан /разговарајмо/ 15:43, 15. јун 2009. (CEST)

Molim određene korisnike da se uzdrže kojekakvih poređenja i vređanja, kao i omalovažavanja svojih neistomišljenika.

Filozofe, ako ti nisi za nešto čuo, to ne znači da to ne postoji. Isto važi za sve ostale. Ako ja napišem da je moja izmena u skladu sa pravopisom, ako ti nije jasno, traži referencu. Kad god je neko tražio objašnjenje ZAŠTO dobio ga je, sa sve referencom i navodima iz stručne literature. Osim toga, vikipedija je PUNA sumjivih izjava od boga pitaj kada koje su nereferencirane i to iz svih oblasti, i svaki dan se ubacuje novih istih takvih na desetine, pa ne vidim da se sad svuda zahteva referenca, ili se odmah proganja taj koji je ubacio nereferenciranu izjavu da se pravda, ali se zato pravopiscima ne propušta ni jedna, iako pravopisci kad god im se traži daju referencu, što se ne bi moglo reći za autore svih mogućih gluposti koje stoje na Vikipediji. To meni liči na duple standarde. Ako u samim člancima ne referenciramo odmah SVAKU rečenicu, zašto bismo ja ili Slaja morali da referenciramo svaku božju izmenu koju napravimo? Ako imaš razuman i nepristrasan odgovor na to, svaka ti čast. Uostalom, vama ni reference ne vrede. To je do sad dokazano sto hiljada puta, stoga, o čemu mi ovde uopšte pričamo? --Јагода испеци па реци 16:15, 15. јун 2009. (CEST)

Мене само занима да ли поједини облици које ви предлажете постоје још негде ван Википедије.--Дамјан /разговарајмо/ 18:17, 15. јун 2009. (CEST)

Него, Јагода, занима ме зашто у свом сваком другом посту позиваш да други не вређају и омаловажавају? Зар није једноставније дати лични пример? :) --Методичар зговор²а 16:37, 15. јун 2009. (CEST)

A zar ne misliš da bi ti, kao administrator, trebalo da daš primer ostalima i da izbegavaš tako niske off topic provokacije koje su zasnovane samo i isključivo na ličnoj netrpeljivosti? Ja nikog nisam vređala, dok smo Slaj i ja odmah u startu bili počeščeni "pravopiosnom policijom" i još nekim nizom uvreda na koje je sva sreća, jedan administrator odmah reagovao na ovoj stranici, a drugi na stranici onog ko je izrekao te uvrede (možda bi trebalo da se ugledaš na njih, šta ja znam). A malopre nas je opet neko poredio sa braniocima staroslovenskog jezika, što zaista nema veze s mozgom i ne može se jednostavno porediti i za mene je to uvreda. Zato sam i zamolila ostale da se uzdrže kojekakvih bukolikih poređenja koliko god im se ona činila vickastima i smešnima, jer to ne vodi ničemu, i samo može po ko zna koji put skrenuti ovu raspravu u prepirke i jalovo prepucavanje. A ti, kao vikipedijin administrator, ne bi to želeo, jel' da?--Јагода испеци па реци 17:03, 15. јун 2009. (CEST)

Овде се помиње и могућност навођења изворних облика. Има ли то некаквог смисла у српском језику?--Војвода разговор 17:44, 15. јун 2009. (CEST)

Само да напоменем да последње две рапсраве имају 17 страница А4!--Војвода разговор 17:46, 15. јун 2009. (CEST)

Важећи Правопис каже:

101а. Изузетно се и у ћириличком тексту може по неко име навести у изворној латиници. То је ипак само изузетак[...](нпр. лат. sui generis, фр. c'est la vie). На задржавање стране графије каткад је аутор принуђен тиме што није успео да сазна како је треба прочитати и преозвучити [...] Када се овако написаној графији дода наш наставак, неопходно га је издвојити цртицом и написати ћирилицом

Само бих још молио све да се уздржа од аргумената ad hominem и ad personam (Војвода, ево ти пример), и да се вратимо на тему, а тема јесте примена Правописа у Википедији, а не нечије лично понашање. --В. Бургић (реци...) 18:09, 15. јун 2009. (CEST)

И једна примедба на коментар Методичара и Славена - ако смо дефинисали да није могуће писање аскијем, ако бришемо/поништавамо све измене једним писмом у чланку другог писма, зашто мислите да не можемо „натерати“ уређиваче да српски пишу писмено, макар само спречили неисправна премештања? --В. Бургић (реци...) 18:09, 15. јун 2009. (CEST)

Izvinjavam se Jagodi zbog moje primedbe, samo sam želeo da budem praktičan, te uštedim vreme i priču. :) Što se tiče tvog pitanja Burga, mislim da ne možemo jer prvo - mali broj administratora zna šta jeste ispravno u pojedinim, posebno spornim slučajevima, a nisu tu uvek stručnjaci koji će ukazati na problem, a drugo - nema konkretnih alatki kojima mi raspolažemo, a više u odnosu na bilo kog korisnika da bi se preusmerenje „popravilo“, pa ne vidim zašto bi to bilo zaduženje administratora. Takođe, ukoliko bi neko od nas „po sili zakona“ to i odradio, nastala bi diskusija nalik ovoj. Aski je veoma uočljiv, očigledan, ali da li je ispravno Inzbruk ili Insbruk (ili kako god) baš i nije.--Методичар зговор²а 18:27, 15. јун 2009. (CEST)

Слажем се да није очигледно, али ако Слаја (или било ко други ко има при руци Правопис или неки други од приручника прихваћен од стране Одбора за стандардизацију) премести Инсбрук у Инзбрук, и напише у коментару премештања или на страни за разговор „Правопис, 389. стр.“ или „Правопис, т. 76ф(1)“ (примери су прави, имам Правопис) бесмислено је да имамо расправу на 20 А4 страна о томе да ли је некоме то логично или не. Замисли да сваки пут када напишемо ти и ја нешто стручно, морамо да објашњавамо деловање лека, особине ћелије, да Земља није равна, да еволуција постоји и сл. на 20 А4 страна. --В. Бургић (реци...) 18:41, 15. јун 2009. (CEST)

Administratori uopste ne moraju da poznaju pravopis, niti je uopste bitno da se u momentu unosenja loseg oblika odmah ispravlja na pravilan. Administratori jedino sto treba da rade jeste da kad se VEC da referenca i dobro objasni ZASTO je nesto BAS tako a nije onako, da stavi tacku na dalju raspravu i clanak stavi na pravilan oblik, podupret referencom i argumentovanim obrazlozenjem koje je dato. A mogu da dam i primer: Pogledati razgovor na clanku Nju Džerzi, ili baš ovaj, Inzbruk. Kad su jednom date reference, tačka pravopisa, stranica u Prćićevom rečniku gde to piše, kad je jednom objašnjeno zašto ovog puta ne Klajn nego BAŠ Prćić, tu nema više mesta raspravi. Takva situacija ravna je sa situacijom kada npr. neki novajlija hoće pošto poto da glasa a nema dovoljno izmena u GIP-u. Poništi mu se glas i gotovo. Nema dalje rasprave. Naravno, to je neprijatniji deo administratorske lente, ali to je takođe nešto što eto, morate da radite zato što ste admnistratori. Kome je neprijatno i neće da se svađa, neka vrati admin lentu i gotovo. Nije to nikakva sramota. Niko vas ne plaća ovde da biste trpeli ako to nećete, a samom projektu su evidentno potrebni ljudi koji mogu to da rade. uostalom, ne vidim što je lakše poništiti glas nekog novajlije od prekidanja diskusije nakon pruženih referenci za neku izmenu. A što se tiče alatki, pa imate alatku brisanja. Mi to nemamo i kad jednom se napravi stranica nema više vraćanja, nego mora da se briše da bi se moglo preusmeriti. A što se diskusija tiče... Čisto sumnjam, ako bi i nastajale, bile bi vremenom sve ređe, ali za to je potrebno da pre svega administratori zauzmu čvrst stav i stanu iza pravopisa (obratiti pažnju na malo slovo, da ne bude zabune, ne mislim samo na knjigu Pravopis, već i na svu ostalu relevantnu stručnu literaturu). Što se tiče uočljivosti da li je Inzbruk uočljiv ili nije... Pa ne znam, ako ti nije uočljivo ni nakon svih onih referenci koje je Slaja dao... Šta da ti radim.--Јагода испеци па реци 18:46, 15. јун 2009. (CEST)

Ih, da mi je to jedino što mi nije očigledno, gde bi mi kraj bio. :) Tvoje poimanje dužnosti administratora su vrlo zanimljive i sa pažnjom sam ih pročitao, ali ne bih se baš složio da treba da se svađa. Možda je to suština problema. Kada bi se neke stvari izložile mirno i argumentovano, možda bi se neki cilj i postigao. Za to nije potrebno biti administrator.--Методичар зговор²а 19:01, 15. јун 2009. (CEST)

Ja nisam ni rekla da administrator treba da se svađa, već da vrši svoju dužnost, koja ponekad nije prijatna jer mora da uradi nešto što zna da će mu neki korisnici zameriti, a radi opšteg dobra. Nije samo svađa neprijatna. Uostalom, dobar administrator nema potrebe da se svađa ni sa kim, dovoljan je njegov autoritet i njegova reč da se sve svađe prekinu. Nažalost, meni od svih vas pada na pamet samo jedan (eventualno dva, ali nekako nisam sigurna) koji zaista tako i deluju na ostale korisnike. Ovim zaista nemam nameru da bilo koga od vas vređam, jednostavno konstatujem činjenično stanje. --Јагода испеци па реци 21:16, 15. јун 2009. (CEST)

Vau, verujem da si u međuvremenu napravila anketu među korisnicima i saznala ko kako od nas deluje, jer zaista nemam drugu blagu ideju na osnovu čega tvrdiš da je to „činjenično stanje“. I da, mislim da i ti nemaš blagu predstavu šta je to uvreda, pa smo 1:1. :) Nego, cela ova rasprava je bespredmetna jer administratori treba da paze uglavnom na tehničke stvari i da ne dođe do nekih rasnih i sličnih sukoba, a pravopis je ipak, stvar struke. Dobar ili ne, tek ne vidim zašto bih morao da radim bilo šta za šta nisam stručan.--Методичар зговор²а 21:41, 15. јун 2009. (CEST)

Preskočiću otrovne opaske o kojekakvim anketama kao i napade ad hominem na koje si već bio upozoren od svog kolege. Činjenično stanje je ono stanje koje se pokazuje u praksi, a praksa je da ima samo jedan administrator koji je u stanju da svojom pojavom obustavi bilo kakve prepirke, i za to mi nisu potrebne nikakve ankete, dovoljno je pratiti šta se dešava na njiki. A ako to tebe vređa, šta ti ja tu mogu, ali istina ponekad nije prijatna. Što se drugog dela tiče, ponoviću: niko nije ni rekao da treba da radiš nešto za šta nisi stručan, već sam i navela da administratori ne treba da poznaju pravopis. Oni treba da prekinu svaku dalju raspravu i natezanje ako je referenca za određenu pravopisnu izmenu data i objašnjeno ZAŠTO. Samo toliko, ništa više.--Јагода испеци па реци 22:25, 15. јун 2009. (CEST)

Zaboga ne, tvoji pokušaji uvreda mi baš osveže dan. :) Dakle, nikakvih zli misli nemam, niti otrovnih komentara, samo ti je tvrdnja labavo referencirana za takav jedan (činjenični) iskaz. :) Samo toliko, ništa više. Administratori prekidaju rasprave koliko to mogu, ovako na daljinu, a preko neta, tako da je taj deo zapravo već odrađen. Eto, prepiremo se niokočega. :) --Методичар зговор²а 22:04, 15. јун 2009. (CEST)

P.S. Opet si zaboravila potpis. :) --Методичар зговор²а 22:04, 15. јун 2009. (CEST)

He... Mislim, dalja rasprava s tobom je besmislena. I dalje napadaš ad hominem na šta si bio već upozoren da ne radiš, i ni jedan tvoj komentar u poslednjih par javljanja nema veze s temom o kojoj pričamo ovde. Meni je stvarno žao što misliš da "pokušavam da te vređam" jer mi to zaista nije namera (iako ti mene ne prestaješ da prozivaš i omalovažavaš), ali izgleda da je za tebe uvreda sve što nije crvrkutanje i deljenje onih smešnih smajlija sa debelim crvenim usnama koji bi trebalo da liče na poljubac. Stoga više neću odgovarati na tvoje prozivke. --Јагода испеци па реци 22:25, 15. јун 2009. (CEST)

---

Не кинески и јапански (због знакова који су нам потпуно неразумљиви), али све европске језике можемо писати у оригиналу. И за кинески и јапански треба додуше навести изворни облик.

Ћирилични текстови су ионако прошарани латиницом свуда. Шта је са симболима у формулама? Шта је са мјерним јединицама? Зашто се то не транскрибује у ћирилицу? Или латинске фразе? Или ... итд.

Ствар је слиједећа. Наш језик је народни, и свако може да га пише и чита. Нису потребни доктори наука за транскрипцију и постављање правила - али су били потребни за вријеме умјетног славеносербског језика. Сви знамо како је то завршило. И зато се оставимо једном превођења свих могућих и немогућих језика у наш и пишимо како они пишу своја имена. Зашто је то тако тешко прихватљиво, заиста не видим.

А за стручњаке из правописа би ја онда имао један много важнији задатак - стварање наших ријечи за стотине и хиљаде туђих ријечи што нам трују и искривљавају језик. Као омбдусман, фјучерс, вајерлес аксес поинт, спејс шатл, стејџ, кул, ...--Мирослав Ћика (разговор) 18:59, 15. јун 2009. (CEST)

Језик може бити народни, али мора да има правила. Ако не постоји реч сво већ средњи род гласи све, онда нема дискусије. А што се твог „задатка тиче“, постоји заштитник грађана, бина, страва... Фјучерси постоје као такви у српском језику од како су Срби почели са пословањем на берзи, а Свемирски чунак не преводимо као ни Васток, Спутњик и сл. Уосталом, лингвисти (имхо) ни не треба да праве језик већ да се старају да се правилно користи. --В. Бургић (реци...) 19:08, 15. јун 2009. (CEST)

@Јагода: У принципу се слажем са твојим начином размишљања (део „Администратори уопсте не морају да познају правопис...“) уз следећих пар опаски. Сва та правила почињу да важе тек након навођења референце. Ако неко у историји измена наведе по правопису, то није добро. То је произвело Ивандер проблеме. Мислим да ти на то можеш да утичеш. Поређење са гласањем новајлија. Нико не спречава новајлију да учествује у дискусији, већ само само да гласа. Тако да би требало да се ти ставови које си изнела односе на измене главне стране. Ако дискусија на страни за разговор траје, нека траје. --Ирић Игор (разговор) 20:38, 15. јун 2009. (CEST)

Ja zaista ne vidim u čemu je problem. Ja navedem u izmeni "po pravopisu". Tebi to bude sumnjivo i zatrašiš referencu na str za razgovor. Ja ti je dam, i tu se priča završava. Ako ti ili neko drugi želite danastavite raspravu, dalja rasprava je SAMO rasprava i to ako ja imam želje u njohj da učestvujem. Realno, dok je god neko pristojan i traži dalja objašnjenja zato što mu nešto realno nije jasno, ja ću se potruditi da objasnim, ali ono što mislim da administratori treba da spreče jeste inaćenje s tvoje (ovo je hipotetički jer si u primeru ti koji traži referencu, da ne bude pogrešnih tumačenja) strane kojekavim argumentima tipa gugl, Landn, Vin, Pari, tako moja baba kaže. Primer toga je Inzbruk i Nju Derzi, a ako gledam malo u prošlost, mogu navesti gomilu drugih primera gde se meni (i drugima) čak blokadama pretilo zato što sam insistirala da se članak imenuje prema pravilima navedenim u pravopisu. E, TO administratori treba da spreče. Ne moju obavezu da ja navedem referencu ili objasnim zašto ako neko pita. Uostalom, isto se radi i sa drugim podacima u člancima. Neko nešto napiše nađe se drugi koji misli da to nije istina, i traži referencu. Referenca je data i tu se priča završava. Ja zaista ne vidim nikakav problem u svemu ovome. --Јагода испеци па реци 21:04, 15. јун 2009. (CEST)

Убисте са правописом ових дана! Не знам шта вам је. А админе не треба идеализовати. То су корисници са већим овлашћењима, којима заједница верује да иста неће злоупотребити. Од скора је уведена и симболична квота доприноса, којег сваки админ мора да оствари користеће ова овлашћења (јер шта ће му онда иначе?). 項 Михајло ^{_[ talk _]} 22:01, 15. јун 2009. (CEST)

Google Chrome

Hrom ili krom?--Bojan^Razgovor 18:34, 15. јун 2009. (CEST)

Google Chrome -- Bojan  Razgovor  18:42, 15. јун 2009. (CEST)

Da, ali vidio sam u raspravi iznad, kako bismo pisali da je u originalu napisano kineskim slovima/znakovima? Nema veze...--Bojan^Razgovor 18:44, 15. јун 2009. (CEST)

Gugl kroum.

• IPA: /kroʊm/
• Prćić

--Јагода испеци па реци 18:50, 15. јун 2009. (CEST)

А шта ћемо са хромом, хроматографијом и осталим грчим речима? Мени ово не делује као „стара америчка реч“. --В. Бургић (реци...) 18:58, 15. јун 2009. (CEST)

Razlika između reči koje ti navodiš i imena ovog pretraživača (valjda je to, stalno mešam, ne zamerite mi), jeste u tome što su sve te reči koje ti navodiš zajedničke imenice koje su odavno prilagođene i odomaćene u srpskom jeziku, dok je Google Chrome vlastito ime tog pretraživača. Kad govorimo o transkripciji uvek govorimo o transkripciji vlastitih imena, ne zajedničkih imenica. Izuetak bi bile zajedničke imenice koje su novijeg datuma i koje se nisu odomaćile, mada su tu i sama transkrpciona pravila labavija, pa ćemo imati plejstešn i sešn a ne plejstejšon i sešon, ali će svakako biti Brizbejn internešonal, a ne Brizbejn internešnl. Dakle, ovde se radi o ličnom imenu, ne o zajedničkoj imenici, stoga se treba čvršće pridržavati transkripcionih pravila. --Јагода испеци па реци 19:14, 15. јун 2009. (CEST)

Ah da, takođe, Google Chrome je engleski naziv, stoga će se transkribovati sa engleskog. Kako je to došloo u engleski, nas ne interesuje, jer nam je važno kako oni to izgovaraju a izgovaraju kroum. Taj izgovor, pretočen u IPA pa prebačen u sprski prema Prćićevim pravilima daje kroum. S druge strane, te reči koje ti navodiš u srpski su došle iz grčkog, prilagodile se i odomaćile odavno u tom obliku u kojem ga navodiš, tako da nemaju mnogo veze sa Google Chrome, bar ne što se transkripcije tiče.--Јагода испеци па реци 19:18, 15. јун 2009. (CEST)

Nešto razmišljam, ipak bih volela da mi to potvrdi Slaja. Problem je u onom U. Nešto se kao kroz maglu sećam da ima nešto oko toga u, ali sad nemam vremena da tražim po knjigama. Ali K na početku reči je sigurno.Eto, ček da Slaja potvrdi pa onda piši.--Јагода испеци па реци 19:30, 15. јун 2009. (CEST)

Koliko se sećam radi kad je jednosložna reč onda ide u, a kad nije onda ne ide. Jel na to misliš.

Npr. Stone je Stoun, a Attenborough je Atenboro, ne Atenborou. --Contributions/80.242.114.76 (разговор) 19:50, 15. јун 2009. (CEST)

Može biti, tako nešto. Gde to beše piše? --Јагода испеци па реци 19:57, 15. јун 2009. (CEST)

Супер пример за сву моју причу. Опет оригинално инстраживање. Где у Правопсу стоји како се транскрибује Гугл Хром? Или, јесу ли Прћић или Клајн објавили негде? Тако треба Википедија да ради. Дакле једино референца на неки релевантан извор. Остало је ствар дискусије и договора. --Ирић Игор (разговор) 20:11, 15. јун 2009. (CEST)

:Može biti, tako nešto. Gde to beše piše? --Јагода испеци па реци 19:57, 15. јун 2009. (CEST)

Pitaj Slaju, on je više puta navodio tako nešto. Čini mi se baš kod Ričarda Atenboroa, negde na trgu ili mojoj/njegovoj strani. Rade --Contributions/80.242.114.76 (разговор) 20:24, 15. јун 2009. (CEST)

Vidim i da Nikoli nije strano to Разговор:Ен воуг. --Contributions/80.242.114.76 (разговор) 20:27, 15. јун 2009. (CEST)

Super. Pitaću Nikolu. Hvala!--Јагода испеци па реци 20:32, 15. јун 2009. (CEST)

---

Evo i reference. Slepac kod očiju ne vidi. Prćić, strana 15, Geografski rečnik, napomena br. 5 kod naglašenih samoglasnika. Kaže za naglašen glas /oʊ/: Ovaj glas bi uvek trebalo prenositi kao /ou/, izuzev u višesložnim imenima gde je predstavljen najčešće slovom O... Nastavak možete videti ovde, sva pravila su verno preneta iz Prćićevog rečnika...--Јагода испеци па реци 22:16, 16. јун 2009. (CEST)

Закључак

Дакле, поента је да је Јагода са истомишљеницима наметнула овакво правило: Важећи правопис се поштује, изузев када Прћић или Клајн предлажу нешто што се нама више допада. У том случају морате да слушате шта ми кажемо, јер се позивамо на некакве ауторитете. Ја се искрено питам да ли је неко од дискутаната стекао универзитетско образовање из области елементарне методологије. Ако се нека референца (као што је правопис) поштује, онда се то не ограничава са: „тај и тај стручњак је рекао да би овако било боље, па ћемо у том случају поштовати ново решење“.--Јакша (разговор) 00:20, 16. јун 2009. (CEST)

Не може ово бити закључак, тј. позив на нове сукобе и свађе (овдје администратори имају право да упозоре). Ово је ипак енциклопедија и сви то треба да прихватимо. Сви имамо лична мишљења о свему, али морамо користити књиге (па и за језик) и литературу за сваку област приликом писања енциклопедијских чланака. На овој енциклопедији би требали да идемо редом, прво Правопис, па онда други објављени приручници угледних аутора. Ако се нешто из Правописа не слаже са другим приручником из језика, предност би требао да има Правопис, између осталог што је врло вјероватно да ће неки облик који је у Правопису, прије да се нађе и у широј литератури и употреби, нарочито када се не ради о новим појмовима и именима. Не можемо негирати да неки облици који се сада у неким рјечницима (Клајн, Прћић) сматрају лошијим или лошим рјешењима, ипак дуже вријеме стоје у употреби. Ако се ради о новим стварима, којих нема у Правопису, онда је ипак Клајнова и Прћићева јача од наше. Могли би, када би постојала воља овдје, а будући да из разноразних разлога, које сада не бих овдје наводио, постоји одређени ”раскол” између Правописа и одређиних приручника, за одређене облике имена, да се договоримо да се чланци насловљавају по оном облику који је у Правопису, а да се поред првог помињања у чланку, наведу и они облици које предлажу стручњаци (ако се разликују од рјешења у Правопису), који узгред и пишу тај Правопис. Затим да се ствари појасне у напоменама. Овај приједлог, по мом мишљењу, је много бољи и кориснији него позив на ратове и сукобе међу корисницима од чега само има штете за пројекат. --Славен Косановић {разговор} 08:32, 16. јун 2009. (CEST)

Циљ чланака на Википедији је да информишу читаоце, па и када су спорне ствари у питању, различита рјешења у свим наукама, па и у језику. Компромис није пораз и људи морају да схвате да не можемо даље са овом анархијом, одакле год да долази. Не може се писати све изворно (мислим имена и различити појмови), просто јер то наш „српски правопис“, дакле не хрватски, не дозвољава. Неке ствари је веома тешко транскрибовати и боље је да остану изворно, макар док не изађе нови Правопис и не каже шта чинити по том питању. „Вајрелес аксес поинт“ (како год да се правилно изговара) и слично, преводи се, па ће бити „тачка за бежични приступ“ или нешто слично томе. Чињеница је да се у посљедњим деценијама наши стручњаци „мало спавали“ (оправдано или неоправдано, свако ће имати своје мишљење), па немамо „званична“ рјешења за гомиле ријечи које су ушле у многе области и српски језик, али то не значи да у 21. вијеку можемо причати само „народским језиком“, као што овдје неки помињу (не знам ни шта то значи, у ствари мени то значи да је неко необразован и да има врло мали фонд ријечи). Како ће људи учити нове ствари, ако немају појма како би се могле превести/адаптирати у српски, односно како ће наставници и професори објашњавати дјеци у школама нове науке и технологије и напретке у старијим? Сви језици стално уводе нове ријечи, некима додају нова значења и није то сада некакав „српски рецепт“. Не можемо овдје размишљати у оквиру 19. вијека. Баш ме занима како неко од вас објашњава некоме ко не зна енглески, никада није учио, како функционише нека апликација софтвера или још боље како да се прикључи на Интернет. Можда овако: Вејкапујеш компјутер, конфигурираш конекшн са подацима које се добио од провајдера, те на крају лансираш браузер и ето те у Интернету. --Славен Косановић {разговор} 08:32, 16. јун 2009. (CEST)

Формуле, јединице и сличне ствари, медицински и биолошки латински појмови такође, подлијежу међународним стандардима, договорима, и то је једна сасвим друга прича. Ајде да сви радимо на томе да будемо мање тврдоглави, да се више поштујемо међусобно, јер ако неко оде због увреда и нечије сујете, од тога има штете пројекат, а појединац који је узрок није допринијео пројекту него напротив, осим можда себи на личном плану, пошто му се мозак напумпао адреналином и... (боље да прекинем овдје). Сви заједно чинимо да овај пројекат напредује, а појединачно нико од нас не би могао много да уради. --Славен Косановић {разговор} 08:32, 16. јун 2009. (CEST)

Правопис би требао да буде свеобухватна норма и нема „рупе“ које се могу попуњавати. И не ради се о новим или старим стварима. Ако постоји правило, оно важи за све, изузев тамо где се експлицитно помињу изузетци. Славенове опсервације о савременом српском језику илуструју чињеницу да је у њему пресушила изворна творба речи, и да се наслеђени језички фонд одбацује услед општег недостатка читалачке културе. Лакше је стварати нове речи по Прћићевој таблици.--Јакша (разговор) 09:08, 16. јун 2009. (CEST)

Јакша, извини што ћу ти ово рећи, али после Славеновог писања који је прилично компромисан и сталожен, овакве твоје речи мени као неутралном посматрачу у овој расправи одају утисак да си ти прилично стриктан и да не остављаш избор. Кажеш да Јагодина клика (којој очигледно не припадам) ултимативно даје своја решења. Мене занима по чему се ти разликујеш, јер до сада код тебе видим баш оно што замераш другој страни: то је тако и тако и ако тако нећете онда сте овакви и онакви (наметачи правила, без читалачке културе итд.). Хоћу да кажем да не видим жељу за договором. Зашто би било ко слушао тебе, а не Јагоду и Слејтера? Видео сам и да геологе називаш „стручњацима“. Шта тебе чини стручњаком без знака навода? Башка што твој пост потпуно није конструктиван, већ само позив на свађу, који ће, надам се, бити потпуно неуспешан. Што се мене тиче, свађаћу се онда када ја то будем желео. :) --Методичар зговор²а 09:36, 16. јун 2009. (CEST)

Не остављам избор, кажеш. Да је по мом, ја бих оставио биолошку терминологију биолозима, а географску географима. Ту се сви онда подигну у демократско-демагошку одбрану правописа. Када мало загребем по томе како се селективно поштује правопис (како се коме свиди), онда сам опет ја проблем. Реч „клика“ си ти сам употребио, уместо мојег „истомишљеници“. Што се тиче читалачке културе, нисам циљао ни на кога конкретно, али је уочљиво да људи сиромашног речника посежу за транскрипцијом енглеских појмова као сурогатом. Онда се то још назове културом јер је рађено по некаквим препорукама. У случају стручности на који алудираш, испоставило се да се лична омашка подметала као експертско мишљење. За шта сам стручан? Овде сам Гибелин међу Гвелфима.--Јакша (разговор) 10:24, 16. јун 2009. (CEST)

Ајде да причамо о стварима из 21. вијека, а посебно оним који се тичу сарадње на овом пројекту, нарочито када су у питању језичке несугласице. Ренесанса је давно прошла и штошта се десило у историји отада. Од набијања „мишића“ властитом егу, овдје немамо никакве користи. Сви смо посебни на свој начин, али овдје нико поједниначно није никаква марка, него заједно радимо на нечему, што је у суштини племенито. Мора се прекинти са свађама, ратовима, увредама и омаложавањима, јер то са стране изгледа тако ружно да нисте уопште свјесни тога. Ем што успоравамо наш властити допринос, ем свако ко наиђе на овакава амбијент, више пута размисли да ли да се уопште укључи. И онда се жалимо, као не иде нам, могло би боље, више и брже да напредујемо, итд. Када год кренемо са тражењем рјешења за проблеме, одмах се нађе начина да се све саботира и да све остане по старом некима „угодном“ амбијенту. Лако је саботирати, то може свако, али је тешко нешто конструисати. --Славен Косановић {разговор} 11:18, 16. јун 2009. (CEST)

Др Милан Шипка: „Mi ne želimo da budemo diktatori pravila, već da osluškujemo jezičku stvarnost, da kao lingvisti idemo za jezikom, a ne jezik za nama“. [13] --Јакша (разговор) 05:12, 17. јун 2009. (CEST)

---

Генерално се слажем са Јакшиним излагањем, иако се он можда не слаже са мојим. Славене, кажеш да Правопис сад не допушта писање у оригиналу. Хммм... Па зашто онда свуда наводимо оригиналне облике? Зато што су корисни и једино исправни у оригиналном језику.

Српски правопис вриједи за српски језик, а не за стране језике. Хрватски правопис се не бави питањима транскрипције страних имена, из простог разлога што то није њихов језик. Ни ми се не требамо бавити страним језицима, нек се тиме баве странци. А ми само препишемо њихово име како они пишу и мирна Босна.

И већ нам је господин Слиах лијепо објаснио још раније да транскрипција и изговор нису исто. Да сад мало пријеђем на сељачки језик: који ће нам онда транскрипција, заиста? На википедији није потребна никоме, кад већ сви овдје очито знају како се шта изговара. Полуписмени људи не читају википедију.--Мирослав Ћика (разговор) 18:23, 16. јун 2009. (CEST)

„Странци“ такође поштују своје правописе и ако рецимо шпански Правопис или рјечник њихове Академије каже да се име главног града Србије на шпанском пише Belgrado, а не Београд/Beograd, онда је одредница тако именована на њиховој Википедији (es:Belgrado), а не како би рекао неки Хуан или Серхио. Ако пишете енциклопедију онда морате поштовати правила језика на којем је пишете. Ја не могу на шпанској вики премјестити на Београд или Beograd, пошто би вјероватно попио блок, као ни било које друго име које њихова правила језика не прихватају. Нека свако од вас проба на Википедијама на другим језицима, да им проспе причу да требају да пишу сва наша имена онако како ми кажемо, па онда дођите да нам испричате како је прошло то искуство. Ако се хрватски Правопис не бави транскрипцијама како кажеш, зашто онда не пишу ћирилицом и све по руски, руска имена? --Славен Косановић {разговор} 18:46, 16. јун 2009. (CEST)

Да сад мало пријеђем на сељачки језик: који ће нам онда транскрипција, заиста? На википедији није потребна никоме, кад већ сви овдје очито знају како се шта изговара. Полуписмени људи не читају википедију.

Molila bih referencu za ove dve tvrdnje. Gde to pise i ko je njega ovlastio da odredjuje da li je ili nije vikipediji potrebna transkripcija? Kako je tako siguran da ovde svi znaju kako se nesto izgovara? Ako je zaista tako, pretpostavicu da ako niko drugi, onda barem g. Cika zna kako se ovo cita: சந்திரசேகர வெங்கடராமன. Pogotovu, KAKO g. Cika moze biti siguran da "polupismeni ljudi" ne citaju Vikipediju? I kakvo je to, molim vas, elitisticko shvatanje Vikipedije? Vikipediju pisu amateri, a navodno je cita samo superpismena elita? Molim g. Ciku da obrazlozi valjanim argumentima sve ovo sto je napisao, u protivnom, to je apsolutno licno i iznad svega subjektivno misljenje kome u jednoj ovakvoj raspravi nema mesta. I za kraj, g. Ciki cu samo ponoviti citat iz VAZECEG Pravopisa srpskog jezika koji je pre neki dan Burga zalepio.

„101а. Изузетно се и у ћириличком тексту може по неко име навести у изворној латиници. То је ипак само изузетак[...](нпр. лат. sui generis, фр. c'est la vie). На задржавање стране графије каткад је аутор принуђен тиме што није успео да сазна како је треба прочитати и преозвучити [...] Када се овако написаној графији дода наш наставак, неопходно га је издвојити цртицом и написати ћирилицом“

--Јагода испеци па реци 18:48, 16. јун 2009. (CEST) Па зашто онда свуда наводимо оригиналне облике?-ваљда се оригинални називи наводе да би се неко евентуално лакше снашао ако тражи у страној литератури или да провери да ли је то баш то што је тражио? Мислим да навођење страних назива нема никаквог језичког значаја. А то што неки други језици немају транскрипцију то је њихов проблем. Али стварно проблем јер сам безброј пута наилазио на такве случајеве у хрватској литератури за које нисам био сигуран како се читају а не верујем ни да су они увек сигурни. Уосталом нико није ни постављао питање да ли или не треба транскрибовати називе већ како и на основу којих приручника то треба да се ради.--Војвода разговор 08:02, 17. јун 2009. (CEST)

Navođenje originalne grafije u zagradi jeste poželjno, i na to se ukazuje i u pravopisu, radi daljeg istraživanja onog koji čita, jer ako bude tražio dodatnu literaturu na drugim jezicima, naš transkribovani oblik mu neće mnogo pomoći. Ali to SVAKAKO ne znači da treba sve pisati u originalu, već treba slediti uputstvo iz tačke 101a kad god je to moguće, a u zagradi kad se prvi put pominje neki pojam, dati i originalnu grafiju. Takođe je to vrlo bitno i na vikipediji - ako je neko ime loše transkribovano, onaj ko to zna, može to odmah da uoči, čim vidi original u zagradi, i da shodno tome odmah ispravi. Ako original grafije nema nigde u članku, najverovatnije je da će se pogrešna transkripcija održati i da nikad neće biti ispravljena, pogotovu kad se radi o manje poznatim i neuobičajenijim imenima, čija pogrešna transkripcija nije uočljiva na prvi pogled.--Јагода испеци па реци 10:21, 17. јун 2009. (CEST)

---

„Ако се хрватски Правопис не бави транскрипцијама како кажеш, зашто онда не пишу ћирилицом и све по руски, руска имена? --Славен Косановић {разговор} 18:46, 16. јун 2009. (ЦЕСТ)“

Зато што „не знају“ ћирилицу (не уче је више у школама). Ми знамо и ћирилицу и латиницу, па можемо писати и једно и друго. Да не буде да сам ја неки заштитник латинице - досад сам написао око 200-300 чланака - и НИЈЕДАН НИЈЕ НА ЛАТИНИЦИ, НИТИ ЋЕ ИКАД БИТИ. Ја сам само за навођење у оригиналу, а што се мене тиче латиница би слободно могла бити забрањена за писање српског језика. Ово за Белградо је будалаштина (шпанска). Требало би и то бити у оригиналу. А о чистоћи српског језика - па дајте да пишемо и формуле на ћирилици и мјерне јединице, кад смо већ против оригинала. Не може сад овако сад онако.

„Молила бих референцу за ове две тврдње. Где то писе и ко је њега овластио да одредјује да ли је или није википедији потребна транскрипција? Како је тако сигуран да овде сви знају како се несто изговара? Ако је заиста тако, претпоставицу да ако нико други, онда барем г. Цика зна како се ово цита: சந்திரசேகர வெங்கடராமன. Поготову, КАКО г. Цика мозе бити сигуран да "полуписмени људи" не цитају Википедију? И какво је то, молим вас, елитистицко схватање Википедије? Википедију пису аматери, а наводно је цита само суперписмена елита? Молим г. Цику да образлози ваљаним аргументима све ово сто је написао, у противном, то је апсолутно лицно и изнад свега субјективно мисљење коме у једној оваквој расправи нема места. И за крај, г. Цики цу само поновити цитат из ВАЗЕЦЕГ Правописа српског језика који је пре неки дан Бурга залепио.“

Ја не одређујем ништа никоме. Ја само логички указујем зашто је транскрипција штетна, а имате на Дамјановој страни још иха-хај о разлозима. Немојте са кинеским и индијским језицима, јер сам лијепо рекао горе да ово вриједи за европске језике са нама разумљивим знаковима (ћир и лат). А и нешто баш сумњам да су Прћић и Клајн написали у свом приручнику како се то изговара, кхм, кхм ... Википедију читају људи, који ће данас-сутра да провјере у библиотеци шта смо написали. И шта ће сазнати кад виде да пише Епдајк? Под којим именом да га траже у библиотеци? Ево вам наопаког примјера на главној страни у изабраном чланку, на самоме врху.

„Пол Торнал је први смислио овај термин како би описао предмете начињене у пећинама у јужној Француској. У француски језик је ушао тридесетих година 19. века да би се описало време пре писма, а у енглески језик га је увео Данијел Вилсон 1851.“

Ко је Пол Торнал? Ко је Данијел Вилсон? Како да их пронађем у библиотеци или на интернету кад оригинални облик није наведен, а нема чланка о њему? Немојте писати свашта. Оригинално писање помаже људима, а не одмаже.

„А то што неки други језици немају транскрипцију то је њихов проблем.“

То није њихов проблем, то је њихова предност. Не морају да пишу оригинал, па транскрипцију, па 3 дана воде борбе о изговору и транскрипцији. Е то даме и господо, је наш проблем. Губимо вријеме на непотребне ствари.

„Навођење оригиналне графије у загради јесте пожељно, и на то се указује и у правопису, ради даљег истраживања оног који чита, јер ако буде тражио додатну литературу на другим језицима, наш транскрибовани облик му неће много помоћи.“

Управо тако. А транскрипција је непотребна, јер врло често нема везе са изговором, како нам је уважени г. Слиах већ објаснио. Шта ће нам онда? Бабе са Каленића не читају Википедију. Кад будемо имали навалу баба са Каленића на википедију, то ће бити дан за памћење.

Са поштовањем.--Мирослав Ћика (разговор) 15:52, 17. јун 2009. (CEST)

---

Ми нисмо меродавни да прописујемо правила већ смао да их што боље примењујемо. А то како раде други језици нас не би требало да интересује (као уреднике Википедије). ДА ли је транскрипција добра или лоша то није питање већ је питање како што правилније транскрибовати. Једноставно не можемо ми да укинемо неко језичко правило ако мислимо да није одговарајуће (неки мисле да падежи нсиу одговарајући па јел бисмо и то требали да укинемо?) Да напоменем још једном: ми овде не расправљамо о правопису као таквом и за то ни на који начин нисм овлашћени већ само о томе како применити правопис у текстовима на ср.вики.--Војвода разговор 07:44, 18. јун 2009. (CEST)

jezički presedani

Mene samo zanima šta zajednica misli o korišćenju onih trankribovanih oblika na vikipediji, koji se van vikipedije ne sreću u upotrebi u srpskom jeziku? Da li je dovoljno uveravanje da su oni po pravopisu, odnosno po pravopisnim priručnicima uglednih lingvista, odnosno po tumačenju i primeni pravopisnih priručnika od strane korisnika vikipedije? Ili je uvođenje novih oblika ipak potrebno potkrepiti stručnom (odnosno strukovnom) literaturom u kojoj se oni mogu sresti? Da li neki oblik treba prvo da zaživi u jeziku, ili vikipedija može da nameće pionirska rešenja? --Дамјан /разговарајмо/ 13:16, 17. јун 2009. (CEST)

Опет замењујеш тезе. Википедија, ако следи правопис, не намеће ништа. Она само следи правопис. Коме се не допада, не треба да се жали Википеидји, него Матици српској и онима који су писали правопис. --Јагода испеци па реци 13:23, 17. јун 2009. (CEST)

То што се ван (право)писмене заједнице говори „оделење“, „обзиром“, „сво“, не значи да једну енциклопедију то занима. Штавише, чуди ме да се толико људи понаша као да никад нису видели Вујаклијин или Клајнов речник страних речи у којима су редом наведени реч, етимологија, буквалан превод и значење. Не видим смисао у аргументацији „бабе на Каленићу не говоре тако, према томе једна енциклопедија би требало да се поведе за бабама са Каленића а не за правописом“. Ако пишемо енциклопедију на спрском језику, очекујем да поштујемо правила тог језика. И не занима ме ко је та правила прописао, није мој посао да правила утврђујем, да пишем правопис, да одређујем који лингвиста је довољно значајан па да по његовим инструкцијама поступам и сл. Побогу, замислите да сваки хемичар који пише хемопедију почне да дискутује над исправношћу Јупакове номенклатуре, а онда изнесе аргумент „моја баба оно једињење зове есенција, а мајка сирће, према томе термину етанска киселина нема места у енциклопедији“. --В. Бургић (реци...) 13:28, 17. јун 2009. (CEST)

Захваљујем, Бурга, на овом тако сликовитом поређењу с неком другом науком. Веома прецизно описује с којим све тешкоћама се сусреће неко ко би радио на побољшању правописа на википедији, а са којима се не сусреће нико други ко пише о било чему другом.--Јагода испеци па реци 13:35, 17. јун 2009. (CEST)

Википедија несме да намеће ишта. Може да укаже на нешто што је неко други означио као правилно или погрешно и то је то. Не ради се о томе да бабе на Келенићу не говоре тако. Ради се о новим терминима који нигде у српској литератури не постоје. На пример Дрим тијатер и Гугл кроум. Нико још нигде није употребио тај термин ван Википедије. Нека је то правилно, али није објављено! То је главни проблем у многим случајевима. Могу ја да имам доказ за нову теорију из микробиологије, али тек када је неко објави, она може на Википедију. Једноставно следиш правила микробиологије и дођеш до закључка. Зар не? Наука није битна, принцип је исти. Када неко објави у Правопису или у релевантном извору да је правилно Гугл кроум тада Википедија може да инсистира на томе да је то правилно. До тада не. --Ирић Игор (разговор) 14:06, 17. јун 2009. (CEST)

Да ли заиста очекујеш да неко да име свакој новој појави, и свакој боговетној речи коју можемо да смислимо. Ако је дато правило, а дато је, онда је поступање по том правилу правилно. Ако правило каже „транскрибује се, а не наводи у оригиналу, осим ако нисмо у стању да сазнамо како се изговара у оригиналу“, а онда у истом или другом правилнику каже да се то транскрибује (ИПА симбол по ИПА симбол) док се не добије кроум, нећемо да чекамо следеће издање Речника страних речи да проверимо да ли је заиста тако. Опет, да ли чекамо да Јупак поброји свако могуће или немогуће једињење, или је довољно то што су дали правила.

Друго, на српском га свакако некако зовемо, а то некако сигурно није chrome. --В. Бургић (реци...) 14:15, 17. јун 2009. (CEST)

Opet dolazimo do istih pitanja, što znači da smo na pravom putu! Da ga svi zovemo Gugl krom ili Gugl kroum ili Gugl hrom ili Gugl hroum, onda do ovih rasprava ne bi ni dolazilo. Problem je što mi ovde uvodimo nove termine, koje posle srpsko novinarstvo od nas preuzima kao već postojeće. Dakle, mi odaberemo termin, koji nauka još uvek nije upotrebila transkribovano, već samo u originalu (npr. vidi Разговор:Вија милитарис), iako je sve to po pravopisu - koji daje uopštena načela, koje i sami lingvisti različiti tumače. Ja mislim da mi u ovom slučaju sebi dajemo preveliku slobodu... --Дамјан /разговарајмо/ 16:51, 17. јун 2009. (CEST)

Pošto više ovde ne mogu da se snađem...

Otvaram novi naslov. Pridružila bih se Metodicarevoj molbi da se ne etiketiraju neistomišljenici i da se veoma vodi racuna o recima koje se koriste u raspravi. A Igora bih molila da tačno navede na KOGA se odnosi "pravopisna klika". Dok se ne objasni, smatracu to velikom uvredom. --Јагода испеци па реци 23:30, 17. јун 2009. (CEST)

Vezano za prethodnu raspravu o Google Chrome brauzeru. Na srpskom ga svakako nekako zovemo, a druga stvar je kako ga pišemo. Google Chrome je ispravan zapis. Važeći Pravopis se još uvek nije izjasno po pitanju pisanja terminologije vezane za računare i internet. Dok se ne pojavi novi Pravopis, čiji se izlazak kako je već spomenuto, odlaže u nedogled zbog međusobnih nesuglasica među lingvistima ovakve rasprave su uzaludne. Napisati u originalu je najlogičnije dok ne izađe novi Pravopis koji će konkretno da se pozabavi ovom problematikom. -- Loshmi (razgovor) 23:41, 17. јун 2009. (CEST)

Видите ли ви да ви дискутујете о нормама језика, па Ћика чак залази и у норме туђих језика, а не о томе када би нешто требало оставити изворно зато што је практично непреводиво и нетранскрибљиво (ево да уведем нову ријеч - нетранскрибљиво, ако већ не постоји, јер ја имам потребу да се овако изразим) :). Не можемо ми одлучивати о исправности норми и језичких конвенција, јер на првом мјесту нисмо стручни за то, а даље немамо никакве компетенције које би те норме, које се некима не допадају, могли да промијенимо, још мање овдје на Википедији. Не може се све писати изворно, јер је то противно правилима српског језика. Википедија је језички пројекат, те према томе мора да поштује норме и конвенције језика на којем се пише. Не норме љубитеља музике било које врсте, нити било којег другог клуба фанова неке умјетности, науке исл. Сличних дискусија о поштовању норми језика, нема ни на једној другој Википедији. Не можете користити слабу доступност наших књига о језику, Правопису итд., као изговор да овдје сада „пишете нове норме“. Чак и Правопис из шездесетих, када се језик звао српскохрватски, није остављао могућност писања изворно свих страних имена, него само у изузетним случајевима ћирилицом, као и да би се успоставила „политичка“, а не језичка равнотежа, латиницом је дозвољавао писање имена изворно додајаући наставке за падеже иза цртице, иако је и у том случају препоручивао транскрибовање страних имена. Правила транскрипције су и у њему постојала, те чинила добар дио његових страница. У издању Правописа српског језика деведесетих, већи дио тих норми или правила је само потврђен, унапријеђена су нека правила транскрипције и избачен дио „политичког компромиса који се тиче писања страних имена изворно када се пише латиницом“, те је речено да се само у изузетним случајевима, страно име у српском језику пише изворно. Који су то изузетни случајеви, Клајн је појаснио у е-пошти Јагоди, као одговор на њена питања у вези тога. Друга је ствар, што ми овдје можемо имати сумње да је нека транскрипција коју ми урадимо, сто посто коректна, јер као што смо видјели у случају Инсбрук/Инзбрук, приликом транскрицпије/адаптације овог имена у српски језик, урађено је и „једначење сугласника по звучности“. Али наше могуће грешке, као и некада наше погрешне интерпретације неког правописног правила, никако не могу бити изговор да се сада све/сва страна имена пишу изворном графијом, јер се тако нешто противи нормама/правилима српског језика. --Славен Косановић {разговор} 11:06, 18. јун 2009. (CEST)

Taj dio „političkog kompromisa koji se tiče pisanja stranih imena izvorno kada se piše latinicom“ nije izbačen u novom Pravopisu. Ovo za izuzetne slučajeve odnosi se samo na ćirilicu. -- Loshmi (razgovor) 11:21, 18. јун 2009. (CEST)

I to bi bilo super da Vikipedija na srpskom nema mogućnost menjanja jednog te istog teksta iz lat. u cirilicu i obtratno. Zato, nažalost, treba da se odnosimo prema tekstovima kao da su pisani samo ćirlicom. --Јагода испеци па реци 11:29, 18. јун 2009. (CEST)

---

„Не може се све писати изворно, јер је то противно правилима српског језика.“

Не баш. То је само противно правилима садашњег српског правописа, како су нам уважене даме и господа објаснили. А шта ће бити данас-сутра када изађе нови правопис, и писање страних имена је дозвољено у оригиналу и у ћириличном тексту (и не само за латински, формуле, математику...)? Хоћете ли то прихватити преко ноћи, само зато што је неки академик тако одлучио?

Противно српском језику би било кад би ја писао пешадиски, лијепило, трамваајаа и слично, јер се тако не изговара а наш је језик. Међутим ЗАШТО је икоме пало на памет да у наш правопис гура изговоре страних ријечи, никако ми није јасно.

Не заборавимо исто ово: логика и здрав разум требају бити испред свега - а не наређења и слијепо праћење правила. Кад је било суђење у Нирнбергу, Нијемци су се бранили са: „ја сам само извршавао наређења“. Не успоређујем вас са нацистима, само кажем - употријебите своју главу, немојте само: правопис тако каже и напријед марш. Правопис пишу људи, а они праве грешке.

Продужетак живота транскрипцији нам неће донијети ништа добро, баш као што нам ништа добро није донијело својевремено тврдоглаво остајање на јулијанском календару. Зашто је тако, већ сам навео горе.--Мирослав Ћика (разговор) 22:25, 18. јун 2009. (CEST)

Bože Ćiko, da li ti sebe uopšte slušaš? Zašto tu tvoju logiku i zdrav razum ne upotrebiš u tvom mašinstvu (ili čime se već baviš)? Baš me zanima šta bi imao da kažeš da ja počnem tebi da solim pamet o stvarima u tvojoj struci... BAŠ me živo zanima. Slepa naređenja, Nemci, rat, transkripcija je mrtva, pešadijsko pisanje, svašta ćemo mi još videti ovde... Sve to porediti sa srpskim pravopisom i srpskim lingvistima bilo bi krajnje neukusno da nije strahovito smešno. Tako ti boga, ovo može da pročita bilo ko, nemoj više, jer možda neko ima slabo srce, a sigurno ne bi hteo da nekog nosiš na duši... I na kraju, jedno pitanje: KO SI TI da sebi uzimaš za pravo da predviđaš sudbinu transkripcije i da sudiš i omalovažavaš rad ljudi kao što su Prćić, Klajn, Pižurica, Pešikan, Jerković i svi ostali akademici lingvisti koji sede u Pravopisnoj komisiji i Odboru za standardizaciju? Ti zaista sebi previše dozvoljavaš... Za mene, ovo što ti radiš jeste obično trolovanje i zaista ne razumem administratore koji i dalje ovako nešto dopuštaju... --Јагода испеци па реци 22:40, 18. јун 2009. (CEST)

Ћико, схватио сам, а вјерујем и сви остали, да ти се транскрипција ништа не допада. :) Али вјероватно ћеш се разочарати ако ти кажем да је тенденција управо супротна твојим предвиђањима, по ономе што долази из извора блиских Одбору за стандардизацију и људима који раде на новом Правопису. Дакле, правила транскрипције у новом Правопису ће само бити боље дефинисана и заузеће још већи простор у тој књизи, него што је то био случај у посљедњој верзији. Ја се слажем да у коментарима и у свом корисничком простору, корисници пишу како хоће. Сва страна имена изворном графијом, без падежа, све малим словима, без тачки и зареза, али у чланцима било шта од тога просто не иде. Затим, нема логике нити логичког размишљања без суштинског познавања неке области. Сви ми имамо основе из граматике и Правописа, ту вјероватно нема спора, али за дизајн језичких правила је потребно далеко више од тога. Осим тога на Википедији ми не можемо писати нова правила српског језика, зависно од тога да ли нам се постојећа свиђају или не. --Славен Косановић {разговор} 23:18, 18. јун 2009. (CEST)

Ја сам добро објаснио раније и овдје зашто је транскрипција штетна. Поштоваћу правила и даље, мада мислим да је то ужасно погрешно. Али свако има право на своје мишљење. То није троловање већ слобода. „Не слажем се са вама, али вам не браним право на властито мишљење.“

А и Вук Караџић је био „трол“, док нису схватили да можда свијет и неће пропасти ако усвоје народни говор за писање. Народ може од тога имати само користи, да зна како се шта пише кад пође у бијели свијет.--Мирослав Ћика (разговор) 01:48, 20. јун 2009. (CEST)

Jedno je Vuk, a drugo je Vikipedija. Vuku se moglo da reformiše književni jezik i pravopis, Vikipediji se ne može. Ono što se zajednici srpske Vikipedije može jeste to da odluči hoće li pisati standardnim srpskim jezikom, koji ima svoj pravopis Matice srpske, sa transkripcijom, i druge u ovoj nauci merodavne transkripcione i pravopisne smernice lingvista kao što su Prćić i Klajn, i koji ima svoj Odbor za standardizaciju srpskog jezika, ili neće pisati standardnim srpskim jezikom, nego će usvojiti neki svoj interni pravopis i biti ne Vikipedija na srpskom jeziku, već Vikipedija na srpskom jeziku vikipedijanske redakcije. Dakle, odluči li zajednica Vikipedije na srpskom jeziku da enciklopediju piše na srpskom jeziku (a tako je jedino i moguće, ona druga solucija je samo hipotetička), onda bi trebalo da ona prihvati i pravopisna rešenja koja važe za standardni srpski jezik, ma što svako od nas privatno o njima mislio. A ona podrazumevaju transkripciju stranih imena u ćirilici, i to prema pravilima koja su u literaturi data. Ne očekuje se od literature da pobroji sva moguća strana imena u transkribovanom obliku, zato i postoje pravila po kojima autori što pišu srpskim jezikom sami mogu transkribovati nova strana imena kao što je to Google Chrome. (Isto tako se ne očekuje od Pravopisa da pobroji sva moguća imena svih mogućih naselja napisana velikim slovom, već daje pravila po kojima autori sami mogu zapisati imena naselja na koja naiđu, kao što je tamo neko selo Donja Jablanica, koje neće biti izričito pomenuto u Pravopisu, ali ćemo prema pravilima moći da ga zapišemo kako treba. Isto tako i ne možemo očekivati da literatura pobroji sva strana imena, ali kada naiđemo na Google Chrome, mi ćemo ga umeti transkribovati kako treba prema Prćićevim pravilima.) Od literature se pak očekuje da pobroji sve izuzetke od tih pravila, što ona i čini. Izuzetak zbog ukorenjenosti, dakle, nije sve ono što bismo odoka izuzetkom proglasili ili proverili pretragom na Guglu, već je izuzetak samo ono što je upisano kao izuzetak. A sve ostalo, bilo eksplicitno pomenuto kao primer za ilustraciju pravila ili ne, tima pravilima transkripcije regularno podleže. A tu spadaju i nova imena iz informatike, iz muzike, iz video-igara itd., sa kojima ova Vikipedija obično ima problem, iako lako može da ga ne bude, da se ona samo drži pravopisa kao što bi i trebalo. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 02:45, 20. јун 2009. (CEST)

Ево, мада сам свестан да од овога нема селамета, предлажем следећа *правила писменог уређивања Википедије. --В. Бургић (реци...) 21:06, 20. јун 2009. (CEST)

Тешко српској култури ако су правописци врхунац српске интелектуалне елите. Та група славољубивих професора (која овде из снобовских разлога ужива високу репутацију) није у стању да деценијама напише коректан правопис ни речник српског језика.--Јакша (разговор) 21:40, 20. јун 2009. (CEST)

---

Разумијем господу Божовића и Бургића. Правила треба поштовати и тако даље. Све је ту у реду. Али некако је жалосно бити на то принуђен када знаш да правила нису добра. Да се не бих опет нашироко понављао, то сам доказао раније. Највеће замјерке су прво - спорост превођења и писања због недоумица и свађа око транскрипције, друго - отежано налажење стране литературе без изворног облика (погледајте тренутни Праисторија чланак на главној страни, сам врх), треће - низ нелогичности у примјени лат. облика у ћир текстовима (латински, формуле, јединице може, енглески не може...).

Слажем се с Јакшином примједбом, иако ја мислим да њихов рад пати највише због: инерције и одрицања одговорности („ма што би ми то мијењали кад је овако већ ихахај, могао би се неко побунити“). Боље да ми скупимо своју пензијицу и ноге на стол. Ко ради тај и гријеши, а ко не - нема шта ни да погријеши. А поготово не дај боже да морамо да смишљамо српске ријечи за хиљаде туђица. Дјеца више и не знају српски од силних омбдусмана, стејџова, кулова, трамваајаа, аплоадова, фронтмена и тсл. А наши врли академици спавају ли спавају.

Французи имају установе за заштиту свог језика. Чак и у Квебеку (Канада).--Мирослав Ћика (разговор) 22:41, 20. јун 2009. (CEST)

Па имаш интервики повезнице. Барем је на Википедији лако наћи сва изворна имена преко интервикија. Затим нико не говори да се укине помињање изворне графије, нарочито када се ради о неким новим појмовима (што ће се радити када се појам први пут помене тексту), али име саме одреднице у већини случајева, не може бити изворном графијом. Зашто бисмо писали рецимо Еspaña, када ми кажемо Шпанија, осим тога већина наших људи ни нема то ñ на тастеру, чиме би им отежали претрагу чланака. Кога интересује како се пише на шпанском, кликне на интервики, оде на шпанску вики и проблем ријешен. Важи за све остале ствари. Ми нисмо ограничени по том питању, као штампане енциклопедије. Што се тиче стручних ствари, латинских медицинких и биолошких имена, физичких и математичких формула, ради се о међунурадном стандарду, који углавном поштују све земље ради лакше комуникације међу научницима. --Славен Косановић {разговор} 23:14, 20. јун 2009. (CEST)

X-1 или Икс-1

Размишљам о писању чланака о америчким експерименталним авионима. Чланци ће бити на ћирилици, али авиони имају ознаке као X-1, X-3, X-15 и тако даље. Насловљавање као Икс-1 ми дјелује очајно. Међутим по правопису како нам је објашњено, латиница не може у наслов у ћириличном чланку.

Ово је исто проблем код чланка Даглас Б-42, гдје је требало стајати XB-42.

Ако не чујем ништа, биће насловљени латиницом као и оригинал, а текст ће бити на ћирилици.--Мирослав Ћика (разговор) 19:23, 26. јун 2009. (CEST)

Верујем да је то један од оних случаја када је боље оставити у оригиналу. Барем бих ја тако урадила, поготову ако је име авиона само то слово и број. Проблем је у томе што хтео не хтео, може да се помеша са ћириличним Х... --Јагода испеци па реци 21:07, 26. јун 2009. (CEST)

Хвала.--Мирослав Ћика (разговор) 22:41, 26. јун 2009. (CEST)

Векови

Да ли би векови требали да се пишу римским бројевима (XV век) или индијским (15. век)?--FrMiBaS (разговор) 21:00, 26. јун 2009. (CEST)

Који су ти то индијски бројеви? Свеједно је, могу се писати и римским и арапским бројем, с тим што кад се пишу римским, никад се не ставља тачка, док код арапских да. --Јагода испеци па реци 21:08, 26. јун 2009. (CEST)

Да ли се каже Србослав или Србислав? Можда то зависи од говорног подручја?--FrMiBaS (разговор) 22:40, 26. јун 2009. (CEST) Имена не подлежу правописним правилима. Неко се зове Србослав, неко Србислав. Неко Михајло, неко Михаило. Неко Мија, неко Миа. Неко Данијела или Андријана, неко Даниела или Андриана... --Јагода испеци па реци 22:53, 26. јун 2009. (CEST)

ПС:Наравно, ово све важи само за српска имена. Страна имена пренесена у наш језик свакако да подлежу правописним правилима транскрипције са одређеног језика.--Јагода испеци па реци 22:54, 26. јун 2009. (CEST)

Надлежност Прћића

Да ли се дела Др Прћића могу спомињати као референце за транскрипцију неенглеских имена (нпр. португалска, ирска, француска и сл.)?--Ирић Игор (разговор) 16:30, 5. јул 2009. (CEST)

Нема потребе кад постоје правописна правила за друге језике. Ирска да, јер боље референце нема. Али италијанска, француска и сва друга за која постоје правила у Правопису, не, јер нема потребе. Правопис у том погледу иде свакако испред и Прћића и било кога другог.--Јагода испеци па реци 16:47, 5. јул 2009. (CEST)

Не знам што то питаш, јер мислим да и нема других имена... У географском речнику има имена географских појмова која су ВАН англофоних крајева, али она су у складу са опште признатим правилима српског правописа и укрорењености, и јасно су означена црвеним словима (на пример, Карипско море, Кавказ, Кејптаун, Каракас, Хелсинки, Хонг Конг...). Нећеш тамо наћи ни властита ни географска имена на другом језику, типа Виченца, Хуан, Ханс, Париз, и сл...--Јагода испеци па реци 16:55, 5. јул 2009. (CEST)