Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/32

Транскрипција

Молим за транскрипцију презимена ове немачке скакачице мотком која је рођена у Русији.

• рус. Кристина Гаджиева
• нем. Kristina Gadschiew

Наши новинари је зову Кристина Гадшив. Хвала--Drazetad (разговор) 19:48, 8. март 2011. (CET)

што се тиче немачког имена оно буквално гласи Кристина Гадшив, али будући да има руске корене не мора нужно да значи, дао сам само тачну транскрипцију написаног.--Иван Матејић (разговор) 09:03, 9. март 2011. (CET)

Treba videti kako ona izgovara svoje prezime. Po nemački ili po ruski. Onda se odlučiti za jednu ili drugu transkripciju. --Јагода испеци па реци 12:07, 9. март 2011. (CET)

Ако га изговара по немачком изговору, dsch се изговара као Џ. Не разумем зашто ДШ? --Миланче (разговор) 19:44, 9. март 2011. (CET)

Руси користе дж да напишу џ, нема шта. Мој предлог је да је транскрибујеш како год хоћеш (или Кристина Гаџијева или Кристина Гаџијев, у оба случаја међувокално Ј, то би ти Јагода боље објаснила), направиш преусмерење са оног другог и са оригиналних писанија, и у првој реченици објасниш ставиш нпр:

Кристина Гаџијев (нем. Kristina Gadschiew) или Кристина Гаџијева (рус. Кристина Гаджиева) је немачка атлетичарка руског порекла.

--В. Бургић (реци...) 19:50, 18. март 2011. (CET)

Из горњег разговора нисам баш сватио како се зове, али имам и други проблем Францускиња Antoinette Nana Djimou је Антоанет Нана Џиму или Джиму. Хвала

Ако га изговара по немачком изговору, dsch се изговара као Џ. Не разумем зашто ДШ?

dsch се изговара као "дш". Дакле, или Гаџијева (по руском изговору) или Гадшив по немачком.

Antoinette се слободно може посрбити, па да буде Антоанета (као краљица Марија Антоанета) Нана Џиму.

--Sly-ah (разговор) 20:42, 18. март 2011. (CET)

Колико ја знам, немачко dsch се изговара као "џ", а не "дш". Тако каже и енњики: dsch is pronounced [d͡ʒ] (like j in Jungle) but appears in a few loanwords only. --филип @ 21:28, 18. март 2011. (CET)

Онда добро. Чињеница је да стари Правопис не обрађује изговор групе dsch, вероватно због овог but appears in a few loanwords only.

--Sly-ah (разговор) 21:51, 18. март 2011. (CET)

У немачком језику не постоји слово Џ, јер није природно за њихов изговор, а и немају нити једну реч која почиње на dsch, а да је њихова. Оваква словна скупина јавља се само у позајмљеницама из других језика. На пример - Dschungel (џунгла), Dschingis Khan (Џингис Кан), Dschibuti (Џибути), Dschihad (џихад) и др. Горе, на самом почетку навео сам да треба дш, што је у основи по транс. правилима тачно, међутим заборавио сам да је то позајмљеница и изузетак, тј. у овом случају нечије име. Руси имају џ (дж), па је природно да се у немачком то преслови у dsch што ће даље дати џ. Зато се извињавам на случајној грешци и овом приликом подносим образложење и објашњење зашто је то џ, као што се и може видети из наведеног.--Иван Матејић (разговор) 22:54, 18. март 2011. (CET)

Ма добро, no harm done. :) --филип @ 02:00, 19. март 2011. (CET)

Тачка иза године

Ако се не варам, тачка се не пише иза године ако следи (одмакнута) црта, а Аутобот додаје тачку (исправља на погрешно). Да ли може неко то да провери? --Звездица (разговор) 11:44, 25. март 2011. (CET)

Nije baš da se ne piše, nego nam to P93 nije bio do kraja razjasnio, sećaš se da smo imali neku kilometarsku raspravu o tome i na kraju je odlučeno da svako piše kako hoće, dok ne izađe novi P. E, izašao je novi P, al ja ga nemam, pa bih molila da neko ko ga ima, pogleda ima li šta novo na tu temu. I ja ću se u međuvremenu raspitati, pa da onda konačno rešimo i ovaj problem. --Јагода испеци па реци 15:12, 25. март 2011. (CET)

Da, činimi se da je Klajn negde komentarisao baš taj problem. Ukratko, nije sasvim jasno ali trebalo bi da se stavi tačka ako postoji razmak (belina) između broja i crte. Što kaže Jagoda, ako neko ima novi Pravopis nek' viče.  :) Djus ^reci 16:24, 25. март 2011. (CET)

То је већ негдје било и чини ми се да је неко ко је имао увид у нови Правопис рекао да нема тачке, него да је као и у старом Правопису одредба остала иста. Тј. нема тачке послије године, будући да се сада прави јасна разлика између одмакнуте и примакнуте црте. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:26, 25. март 2011. (CET) с. р.

Ево овдје, у задња два коментара, о томе говори Филип, који је имао сазнања о новом Правопису, а ја сам сагласан с његовим мишљењем јер сам на неком језичком форуму видио коментар у вези размакнуте и примакнуте црте. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:32, 25. март 2011. (CET) с. р.

Нажалост, сад сам и ја сазнала да се правописци ипак нису позабавили овом недоумицом. У П10 исто стоји као и у П93, тј. ништа конкретније, осим примера и нејасног правила. Жељко, не разумем то што кажеш. Како то да се сад прави јасна разлика између одмакнуте и примакнуте црте? А раније се није правила? Би ли мало појаснио шта си хтео да кажеш? Хвала унапред. --Јагода испеци па реци 16:35, 25. март 2011. (CET)

Ајде Жељко дај линк до тачног наслова, а не само до странице, не могу да нађем то о чему говориш...--Јагода испеци па реци 16:37, 25. март 2011. (CET)

Мислио сам на то да је сада сасвим јасно зашто не може тачка прије године. Ради се о томе да одмакнута црта (у средини црта, са двије стране бјелина) чини интерпункцијски знак, а прије знака послије броја не може стајати други интерпункцијски знак (то је већ познато, али није на одмет поновити). Дакле, у оној бјелини прије црте не може стајати тачка јер то и није бјелина (празно поље) него је саставио дио знака одмакнута црта. Па линк на наслов ти је и дат. Наслов је Нова правила из П10. Код мене пребацује одмах на њега. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:39, 25. март 2011. (CET) с. р.

Па нико ни не каже да треба да стоји У белини, него ПРЕ белине. Правило каже да после броја, ако му следи неки други интерпункцијски знак, не стоји тачка. Међутим, нигде не пише за случај кад између броја и следећег интерпункцијског знака стоји белина, шта да се ради. Белина овде мора да дође, јер се белине стављају пре и после црте ако барем један од два чиниоца јесте вишесложан. Дакле, постојање белине није спорно. Спорно је да ли иде тачка пре ње или не. Клајн у РЈН нпр. наводи исто правило, али уводи реч "непосредно", као и пример „1983. (godina naftne krize)“ према коме би онда значило да кад има белине између тачке и следећег знака ИДЕ ТАЧКА (број, тачка, белина, заграда). Можемо само да претпоставимо да је пример у П93 једноставно грешка („Ivo Andrić (10. IX 1982 — 13. III 1975)“). Дакле, по мени, логичније је да ИДЕ тачка. --Јагода испеци па реци 16:47, 25. март 2011. (CET)

Видела сам сад линк. Жао ми је да ти кажем, али грешите обојица. Филип, јер ипак НИЈЕ ништа разјашњено (остало је исто као и раније), а ти зато што није САД уведена размакнута и одмакнута црта, то је постојало и раније. Дакле, нисмо ништа решили, него се налазимо тамо где смо се налазили и раније. :( --Јагода испеци па реци 16:50, 25. март 2011. (CET)

U potpunosti se slažem sa Jagodom. :D Djus ^reci 16:55, 25. март 2011. (CET)

А да ли стоји онај пример без тачке и у новом Правопису? Ако није избачен, ја не бих пошла од тога да је у питању грешка, јер би она сад била исправљена, посебно што је Клајн покретао то питање раније. --Звездица (разговор) 17:17, 25. март 2011. (CET)

Ниси ти мене Јагода разумијела како треба. Размакнута црта се састоји из црте и бјелине с лијеве и десне стране. Тако да израз (10. IX 1982 — 13. III 1975) представља исправну форму. Наиме, иде број 10, па мјесец девети, па година па одмакнута црта (не бјелина па црта па бјелина) па затим онда опет 13 итд. Дакле, то између нису никакве бјелине, него је то интерпункцијски знак који се зове размакнута црта (састоји се од примакнуте црте и бјелине с обје стране). --Жељко Тодоровић (разговор) 17:49, 25. март 2011. (CET) с. р.

Ma jesam te razumela. Ide 10, pa TAČKA, pa BELINA, pa rimski broj 9 pa opet BELINA pa crta pa BELINA (ili ako hoćeš, posle devet ide odmaknuta crta). Svejedno. Termin odmaknuta i primaknuta crta je oduvek postojao u lingvistici, nije to nešto novo izmišljeno. Beline ne spadaju u deo tog interpunkcijskog znaka zato što su beline beline. :) Ja ne znam odakle si dobio tu ideju da su beline (prostori, nazovi ih kako hoćeš) sastavni deo interpunkcijskog znaka. Gde je to tako definisano? --Јагода испеци па реци 22:13, 25. март 2011. (CET)

Чек, чек, зар то "одмакнуто" није "белина"? Ако је црта одмакнута од броја требало би да се стави тачка. (10. IX 1982. — 13. III 1975) Клајн каже да се тачка не пише ако је црта (интерпунцијски знак) непосредно иза броја, док се тачка пише ако иза броја има празнина (белина). Djus ^reci 21:38, 25. март 2011. (CET)

Zvezdice, Djus. Ja sam samo rekla šta je meni logičnije, i uputila na staru nedoumicu koja je postojala i u starom P93. Ne znam šta je najpravilnije da se uradi, jer iako je Klajn priznao da je to greška i obećao (u privatnoj prepisci) da če se to rešiti u novom P, ipak se ništa nije uradilo po tom pitanju. Tako da mislim da treba da odlučimo koji ćemo sistem slediti, da nam ne bi članci bili šareni. --Јагода испеци па реци 22:13, 25. март 2011. (CET)

Преносим текст с језичког форума Вокабулар који објашњава ово мало јасније:

Rekao bih da je malo preciznije nego do sada, ali ne apsolutno precizno. Naime, sada su fizički odvojene celine „odmaknuta crta“ i „primaknuta crta“. Kako ja razumem ovaj postupak, odmaknuta crta smatra se, dakle, pravopisnim znakom (a ne kombinacijom znakova: belina-crta-belina), pa u primeru rat 6. IV 1941 — 9. V 1945. (ovaj primer upravo je i naveden u delu o crti) nakon godine ’1941’ imamo pravopisni znak „odmaknuta crta“, i zato se tačka izostavlja.

Управо овај коментар представља и оно што сам ја говорио, тј. да се то не рачуна као бјелина-црта-бјелина него да то троје заправо чини јединствен знак. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:48, 25. март 2011. (CET) с. р.

Жељко, будимо озбиљни. Ја сам ти тражила валидну референцу, а не нечије мишљење са форума. Иако познајем добро Вокабулар и његове учеснике као и њихову озбиљност и стручност, ипак, овај цитат почиње са "рекао бих", што значи да тај неко кога си цитирао вероватно изражава своје мишљење, а не цитира неко правило потврђено у стручној литератури. Наравно, све ово нема неког утицаја на наш проблем с тачком (или без ње). Ја нешто мислим (дакле, моје лично мишљење) можда би требало да ипак идемо за оним што пише у Правопису, па ако то није тачно, ми нисмо криви што се они нису изразили прецизније. --Јагода испеци па реци 22:58, 25. март 2011. (CET)

Слажем се, будимо озбиљни. Као да сам ја мислио да то поднесем у виду референце?! Цитат сам ставио јер је мало боље објаснио од мојих ријечи. А, референца ти је Правопис, гдје ће ти већа. Ако тамо тако пише, нема различитих тумачења. Проф. Клајн је раније рекао да ће се позабавити тиме, и сигурно је то и споменуо, али ето стандард је остао исти, што значи да је тако правилно, односно такав је стандард. Немамо се ми шта сада питати да ли би нешто друго било боље и томе сл. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:04, 25. март 2011. (CET) с. р.

Прво, да разјаснимо неке ствари, јер ми се чини да долази до неспоразума, ја причам једно ти друго. У Правопису НИГДЕ не пише да је одмакнута црта јединствени знак који се састоји из црте и две белине, једна испред, друга иза ње, тако да ни не може бити референца за ту твоју тврдњу. У Првопису такође нигде не пише да се тачка не пише ако НЕПОСРЕДНО иза броја стоји други интерпункцијски знак. Управо је у томе и фазон који доноси забуну. У П пише само да се тачка не пише ако иза броја стоји други интерпункцијски знак, а ово "НЕПОСРЕДНО" додаје Клајн у свом РЈН. Тако је стајало у П93, и тако стоји у П10, иако је Клајну указано на недоследност, и он се сложио с тим, и рекао да ће напоменути ауторима новог П, али или није јер је заборавио, или јеста али они нису то узели у обзир. Шта је било, на крају крајева и није битно, битно је да се ништа није променило и да недоумица и даље стоји. С тим у вези, ја предлажем да следимо пример који је дат у П, где нема тачке, иако има белине (мада сам се већ навикла да турам тачку, тако да ће ми бити тешко да се одвикнем), и да се надамо да смо правилно протумачили недовољно јасан текст. Ето, толико. Надам се да је сад јасније. --Јагода испеци па реци 23:35, 25. март 2011. (CET)

Ја ти о томе и говорим, не знам гдје се разилазимо. У Правопису пише без тачке и готова ствар. А ово разглабање, зашто је тако, а зашто није другачије, наше је лично мишљење и нико није рекао да то пише у Правопису. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:38, 25. март 2011. (CET) с. р.

Ok, nema veze, vidim da ne kapiraš, ali mrzi me dalje da ti objašnjavam. A nije ni važno. Bitno je da se slažemo po jednom pitanju, a to je da je najbolje pisati bez tačke. Možda bi trebalo da onaj ko ima bota koji dodaje tačke, da tog bota malo preprogramira i da krene da skida tačke, umesto da ih stavlja...--Јагода испеци па реци 23:43, 25. март 2011. (CET)

Слажем се. --Звездица (разговор) 09:08, 26. март 2011. (CET)

Uklanjam. -- Bojan  Razgovor  15:26, 28. март 2011. (CEST)

А празна места, шта сте одлучили? -- Bojan  Razgovor  15:34, 28. март 2011. (CEST)

Beline ne diraj. Samo tačka. Dakle, otprilike treba ovako da izgleda:

12. oktobar 1492 — 23. decembar 1493.

A ukoliko se to nalazi u zagradi, onda:

(12. oktobar 1492 — 23. decembar 1493)

--Јагода испеци па реци 16:00, 28. март 2011. (CEST)

види vs видети

С временом се мењају перцепције људи. Ја сам дошао у период у коме ми је „видети“ заиста постало прихватљивије од „види“, између осталог и за текстове енциклопедијског типа. Можемо ли опет да претресемо шта су били аргументи за једну а шта за другу варијанту? 本 Михајло ^{_[ talk _]} 13:29, 26. март 2011. (CET)

Ja samo da napomenem da što se gramatike/pravopisa tiče, sasvim je svejedno. Dakle, može i jedno i drugo. --Јагода испеци па реци 15:30, 28. март 2011. (CEST)

Уједињене нације

Назив чланка Уједињене нације (као и пар чланака везаних за њих) је промењен у Организација уједињених нација. Како видим на страни за разговор, постојала је кратка расправа, али без закључка да би требало, и зашто би требало, променити назив чланка. Једностано је промењен. Проблем је пре свега што не постоји ниједан конкретн навод зашто је чланак преименован, а дрги проблем је што је већина чланака остала са делом „...Уједињених нација“ у имену, а и у тексту, тако да то додатно збуњује. Да ли неко уме да објасни зашто баш мора да буде Организација уједињених нација? Ако већ мора, да се мења и у тексту... --Милан.ј (разговор) 03:48, 30. март 2011. (CEST)

Па ваљда зато што јој је то пуно име (Organisation des Nations unies). Такође си преименовао Уницеф у УНИЦЕФ, што је било потпуно непотребно компликовање. Уницеф је поименичена скраћеница, исто као и нпр. Танјуг, правописно је исправно, а кад треба правити падеже, далеко једноставније него са правом скраћеницом.--Јагода испеци па реци 10:50, 5. април 2011. (CEST)

Организација уједињених нација би требало да је њен службени назив, и вјерујем да је то тако првобитни назив, али ето данас у енглеском језику само срећемо облик УН. У другим службеним језицима ОУН примјетно је да стоји Организација, али ето код нас се одомаћило то да је УН, а не ОУН. Данас скоро никада у медијима или новинама не можеш запазити ОУН, увијек је резолуција СБ УН. Када се посматра с правописне стране, биљеже се обадва облика, тако да то није језичко питање. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:35, 5. април 2011. (CEST) с. р.

.,

Неко ми давно рече да ово (.,) треба склањати из чланака јер није исправно на српском језику, али када одлучих да потражим у Клајновом РЈН, не нађох ништа. Да ли је П можда одређенији по овом питању, или само ја нисам довољно добро читао РЈН? 本 Михајло ^{_[ talk _]} 10:58, 7. април 2011. (CEST)

Тврдња је делимично тачна. Тачка не треба да иде испред зареза ако се нпр. ради о години у континуираном тексту (нпр. Пера је пао на испиту 1969, а већ следеће године је положио. -- НЕ Пера је пао на испиту 1969., а већ следеће положио.). Тачка се, међутим, оставља заједно са зарезом ако припада скраћеницама које иду с тачком (нпр. Пера је волео све друштвене предмете, историју, географију и сл., а природне није могао да смисли. -- НЕ Пера је волео све друштвене предмете, историју, географију и сл, а природне није могао да смисли.). Дакле, све зависи иза чега иде тачка. То нећеш наћи нигде као посебну тему, јер се не ради о две различите ствари. --Јагода испеци па реци 11:47, 7. април 2011. (CEST)

Најлакше је запамтити да послије броја никада не иду два интерпункцијска знака, него само један. Дакле, само тачка или само зарез, никада обоје. То исто важи и за све остале знакове, само један може бити, никако више њих. Код слова, то није правило. Ту могу и два интерпункцијска знака. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:48, 7. април 2011. (CEST) с. р.

Аха, ок. Хвала. Да не уграђујем свашта у бота. :) 本 Михајло ^{_[ talk _]} 16:17, 7. април 2011. (CEST)

А како бисмо онда писали следеће: Нпр. Матејић, И, 2011. или Матејић, И., 2011. (када наводимо неку литературу)?--Иван Матејић (разговор) 22:01, 7. април 2011. (CEST)

., како је већ речено. Дакле, правило важи само за бројеве, и важи за било коју ситуацију, независно шта је после тачке, а најчешће је то затворена заграда. Нпр., ставиш у заграду (Пера је побећивао три године заредом: 1959, 1960. и 1961) па иза тога може да иде тачка, запета или шта већ следи природно. Али ако иде скраћеница са тачком, а најчешће су то и сл. или итд., тачка се пише, без обзира што ћеш можда имати ситуацију .), --В. Бургић (реци...) 00:35, 9. април 2011. (CEST)

Светац и светитељ

У старом Правопису и у Речнику језичких недоумица нисам наишао на облик светитељ. Могу се пронаћи само облици светац и светитељка. Да ли се облик светитељ може наћи у другој правописној литератури, или то није правописни облик? Било би корисно и уколико неко има нови Правопис. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:42, 10. април 2011. (CEST) с. р.

Korišćenje/postojanje neke reči nema veze s pravopisom, te literatura koju si odabrao za traženje nije odgovarajuća. Trebalo je da tražiš u nekom rečniku srpskog jezika, npr. Rečniku Matice srpske. Reč "svetitelj" se nalazi u rečnicima srpskog jezika, prema tome, naravno da može da se koristi. Ženski oblik od svetitelj jeste svetiteljka ili svetiteljica, a od svetac je svetica. Jednotomni RMS sa svetitelj upućuje na svetac, a sa svetiteljica i svetiteljka upućuje na svetica. Da napomenem, RMS uvek upućuje sa druge po azbučnom redu reči na prvu. Svetac i svetica dolaze pre svetitelj i svetiteljka /svetiteljica, pa stoga i upućuje sa drugih na prve reči. Drugim rečima, upućivanje nije zasnovano na ispravnosti, nego isključivo na azbučnom redosledu, gde je definicija kod prve, a sve kasnije reči upućuju na onu prvu. Da zaključim, možeš koristiti slobodno bilo koju od ovih navedenih reči. --Јагода испеци па реци 16:16, 10. април 2011. (CEST)

(Сукоб измена, тако да су неке ствари поновљене.

То нема везе са правописом. У правописним речницима су уврштене само оне речи које су из неког разлога спорне, а помињу се у нормативном (теоријском) делу правописа. У шестотомном речнику Матице српске постоји одредница светитељ која се изједначава са речју светац (светитељ=светац), тако да нема никакве сумње у регуларност те речи.

--Sly-ah (разговор) 16:23, 10. април 2011. (CEST)

Па управо ми је и требала та додатна литература, Речник Матице српске. Тренутно га немам код себе, а у овим нисам могао наћи, тако да сам управо тражио „консултације“ шта тамо пише. Хвала на одговору. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:33, 10. април 2011. (CEST) с. р.

Мађарска имена и презимена

Да ли се на српском увек пишу прво имена па презимена када је реч о Мађарима (нпр. рођеним у Србији)???? Наилазио сам на нашој вики некад исти ред као у мађарском, значи прво презиме па име, а некад прво име па презиме.--Миланче (разговор) 07:18, 19. април 2011. (CEST)

Za Madjare prvo ime pa prezime. Za Kineze, Korejance prezime pa ime. -- Bojan  Razgovor  07:34, 19. април 2011. (CEST)

Po pravopisu, u srpskom se menja mađarski red: dakle, kao što je Bojan rekao, prvo ime, pa prezime (Bartók Bela — Bela Bartok; Lukács György — Đerđ Lukač). Nema veze da li su naši ili stranjski Madžari... --Јагода испеци па реци 09:54, 19. април 2011. (CEST)

Сан Хосе и Сан Хозе

Да ли су Сан Хосе (Костарика) и Сан Хозе правилно транскрибовани? -- Bojan  Razgovor  20:56, 19. април 2011. (CEST)

Jesu. Prvo se transkribuje prema pravilima transkripcije s španskog, a drugo prema pravilima transkripcije sa engleskog. Ako pogledaš ovde, videćeš da je IPA sa /z/. A može i da se čuje. Ime jeste špansko, ali pošto je američki grad u pitanju, uzima se američki, tj. engleski izgovor tog grada. --Јагода испеци па реци 23:48, 19. април 2011. (CEST)

Избацити хрватску латиницу (гајицу) са Википедије на српском

Једино писмо српског језика је Вукова ћирилица. Глупо је да пишете српски нашим писмом (писмом хрватског језика). Људевит Гај направио је хрватску латиницу (гајицу) за хрватски језик. И не одражавајте јат овде (и)јекавски, то би било као да на својој хрватској Википедији пишем чакавском икавицом. Треба да се пише стандардним српским, значи екавски изговор и Вукова ћирилица. Ја ћу овде само тако да пишем. Писати српски на гајици је као писати кинески на јапанском писму или енглески на арапском.

--Hrvat (разговор) 16:37, 26. април 2011. (CEST)

Ma šta kažeš. Srpski jezik ne koriti latinicu? Nemoguće! -- Loshmi (razgovor) 16:48, 26. април 2011. (CEST)

Ајде ти лијепо стандардизуј тамо тај свој хрватски језик. Српски језик се говори јекавским и екавским изговором и пише ћирилицом и латиницом, по Правопису српског језика. --Славен Косановић {разговор} 16:56, 26. април 2011. (CEST)

Хрватски је језик стандардизован. Тачно је да српски језик има и екавски и (и)јекавски изговор, но српски стандард је екавски. А важан је стандард, не народни језик. Пише се на стандарду. Као што се на нашој Википедији не пише чакавском икавицом (мада је то исто хрватски), тако овде не би требало да се пише торлачким наречјем или ијекавским одражавањем јата. А глупо је да српски пишете НАШИМ писмом, ХРВАТСКОМ латиницом (гајицом). Можете њоме да пишете, али онда и кажите да сте друго писмо (латиницу) преузели од Хрвата. То није српска већ хрватска латиница коју и Срби користе.

--Hrvat (разговор) 19:39, 26. април 2011. (CEST)

Шути болан, не срамоти се. Какво хрватско писмо и ћирилица и латиница, када сва писма европских језика имају базу у грчком писму, које су Стари Грци извели и модернизовали, учинили модерним, на основу оног које су користили Феничани. Икавица никада није била стандардни књижевни облик нарјечја, чак ни у српско-хрватском те је стога логично да није ни данас у хрватском језику. Међутим јекавица је стандардно књижевно новоштокавско нарјечје, као и екавица, према томе сасвим легитимна у српском језику. Ја бих ипак био срећан да ти овдје не доприносиш са тим својим "знањем", ипак ми на овој Википедији не волимо паметњаковиће. --Славен Косановић {разговор} 01:06, 27. април 2011. (CEST)

Bogati, a gde to piše da je latinica isključivo hrvatsko pismo, i da je srpski standard ijekavica? U Pravopisu srpskog jezika koji izađe eto prošle godine, tako nešto apsolutno ne piše. Tamo piše (bold moj): „Srpski književni standard ima dva ravnopravna izgovora: ekavski i ijekavski“, a što se pisma tiče, jeste tačno da novi P10 prednost daje ćirilici, ali, citiram: „Takav, istina redak, suživot dvaju pisama, (...) verujemo, ne može biti štetan po srpsku kulturu sve dotle dok ćirilica ne bi bila zaista egzistencijalno ugrožena.“, što naravno, nije slučaj. Nama su i ćirilica i latinice obe lepe, debele i vesele, i obilato se koriste u svim medijima i svim načinima pismenog izražavanja, a ti lepo hajd na tvoju njiki pa tamo određuj kojim će se pismom i narečjem pisati. --Јагода испеци па реци 19:47, 26. април 2011. (CEST)

Да ли се под корисничким именом „Хрват“ крије трајно блокирани корисник на овој вики Корисник:Jolo Buki Original и опет почиње разговоре на његове старе теме, због којих је између осталог и добио блокаду.--Drazetad (разговор) 20:34, 26. април 2011. (CEST)

Транскрипција

• Tomasz Bączkowski, Пољак -

--В и к и в и н дбла бла 21:27, 27. април 2011. (CEST)

Томаш Бачковски.

--Sly-ah (разговор) 21:38, 27. април 2011. (CEST)

Транскрипција са шведског

Монс Петер Алберт Селмелев (Måns Petter Albert Zelmerlöw) Је л' треба на српском то Р да се избаци или треба СелмеРлев? Мислим да треба Селмерлев али позивам неког да ми то потврди.--Миланче (разговор) 12:15, 28. април 2011. (CEST)

Nema ništa u vezi sa rl ili r u pravilima. Dakle, trebalo bi Selmerlev.--Јагода испеци па реци 22:33, 27. април 2011. (CEST)

Хвала :)--Миланче (разговор) 12:14, 28. април 2011. (CEST)

Бакалавар?

Како се преводи енглески научни степен Bachelor или бар чему одговара код нас? Знам да Руси ово често знају транскрибовати као бакалавар, па се питам јел и код нас то икада у употреби или не? --Жељко Тодоровић (разговор) 00:38, 2. мај 2011. (CEST) с. р.

Неформално се понекад користи термин "бачелор", али чини ми се да, макар у Србији, не постоји званичан превод овог термина. У српском високом школству, бачелор студије су "Основне академске студије" (а мастер студије су "Дипломске академске студије", а понегде [можда и често/свугде?] је у стеченој титули и сам термин "мастер", што не важи за бачелоре). Претпостављам да би транскрипцији била бакалауреат (реч која заправо постоји у српском језику), али нисам сигуран каква је семантичка разлика између бакалауреата и бачелора. --филип @ 01:39, 2. мај 2011. (CEST)

У праву си, Речник Матице српске биљежи облик бакалауреат (први факултетски степен, онај који је добио тај степен) и такође бакалауреј (онај који је добио тај степен). --Жељко Тодоровић (разговор) 16:53, 12. мај 2011. (CEST) с. р.

Transkripcija imena

Abu Bakr Muhammad ibn Zakariya Razi (c 850 to c 932) was a Persian physician and philosopher of immense …Hvala--Mile MD (разговор) 09:19, 4. мај 2011. (CEST)

Абу Бакр Мухамед ибн Закарија Рази -- скраћено Ал Рази (без цртице). --Јагода испеци па реци 15:15, 4. мај 2011. (CEST)

"Biatlon, bienale (bijenale?)" versus "dijagonala, mijelin, pijeta" - zna li se možda zašto?

Shvatam da je u pitanju možda starogrčka vs. starorimska (latinska) etimologija. Ali jel' to važi i za mijelin? Možda je to od myo ([1]) što bi onda bilo od starogrčkog, zar ne? A i Pijeta, ponekad biva Pieta - kada se imenuju klubovi na primer kao u članku Лото Спорт stavka ФК Пиета (verovatno iz Poljske). Jel' to nekonzistentnost za pijetu/pietu ili postoji neko pravilo? Jel' za mijelin ima neka druga etimologija od myo- i stoga drugo objašnjenje? I na koncu zaista me zanima: ako jeste, zašto jeste starogrčki bez "j" starorimski (latinski) sa "j" - odnosno koji rezon je uziman u obzir. Pretpostavljam da neki jeste, jer ne želim da sumnjam u stručnost i/ili konzistentnost stručnjaka za pravopis, ali me vaistinu žarko zanima koji rezon i zašto taj rezon? Svako dobro želim, --Слободан Kovačević 11:49, 9. мај 2011. (CEST)

Izvinjavam ako je ovo pitanje već negde i nekad odgovoreno - ja i ne tražih da li jeste. Najiskrenije izvinjenje pružam, ako je to slučaj. Srdačan pozdrav, --Слободан Kovačević 11:51, 9. мај 2011. (CEST)

J između I kao prvog i A, E, O kao drugog samoglasnika se umeće uvek u prostim i izvedenim rečima. U složenim rečima se ne umeće. Biatlon je složena reč, mijelin nije. Pijeta ide sa J, ne bez njega. Nešto više o tome ovde.--Јагода испеци па реци 11:58, 9. мај 2011. (CEST)

Hvala najlepša. A bienale/bijenale? Složena ili izvedena? Čini mi se složena. Mrzi me trenutno da čitam stranu koju si linkovala... izvini. Sve najbolje, --Слободан Kovačević 12:43, 9. мај 2011. (CEST)

Погледај у неком речнику, кад год ниси сигуран. --Јагода испеци па реци 13:29, 9. мај 2011. (CEST)

Па зар у речнику пише је ли сложена или изведена? Обично само етимологија, колико ја имадох искуства са њима до сад. Немам додуше много речника при себи да проверим. Јер што се тиче биЈенала, мене копка јел' она сложена или изведена? Ако добро разумем: викционаријеву ставку за biennale#Italian, требало би да је сложена? Али да ли зато што је -ennale стварно суфикс] а би- наравно префикс, бива у ствари бива изведена - или шта? Наравно, питање стоји уз претпоставку да је викционаријима за веровати. :-) На понуђеном сајту Српског језичког атељеа с друге стране пише измеђ осталог: ...изузетно се и на саставу сложених речи пише Ј у бијенале, тријенале (јер се не узимају као двочлана образовања)... Зашто сложена, ако сложена? А и шта значи да се не узимају као двочлана образовања? Мени се чини да јесу: префикс + суфикс. Два члана, а притом још нешто и образују - реч. Где грешим, ако грешим. У осталом ти изузеци (који наводно потврђују правила) само нервирају правила - ако не и људе који покушавају да разумеју правила. ;-) Уз извињење због форсирања вероватно основних незнања у вези сложених и изведених речи, поздрављам --Слободан Kovačević 22:38, 9. мај 2011. (CEST)

Kažem, pogledati u rečnik kad nisi siguran (kao npr. u slučaju bijenala, jel'te) da li se radi o izuzetku ili ne. Ne piše u rečniku da li je složena ili nije, ali piše ispravan oblik. Reč „bijenale“ jeste složena (i sastoji se od bi- što znači dva, i enale, od ital. ennale što bi značilo valjda godina), ali kako piše u P, ne smatra se složenom (tj. ne smatra se dvočlanim obrazovanjem). U P10 se dodaje ovo objašnjenje: „...zbog zamagljene strukture složenica i pravopisne tradicije.“ To b značilo dakle, da pod 1) spoj dvaju reči nije lako prepoznatljiv, 2) u običaj je ušlo pisanje sa J. Ne grešiš nigde, jednostavno se radi o izuzetku. Od nervirancije nemaš ništa, P će ostati isti nerviro se ili ne. Tako da je najbolje da zapamtiš pravilo, a kad nisi siguran da se možda radi o izuzetku, pogledaš u neki rečnik. Imaš rečnika i na netu, ako nemaš neki papirni kod kuće. Vokabularov rečnik može da posluži za tu svrhu (iako nema bijenala, već sam proveravala). --Јагода испеци па реци 23:08, 9. мај 2011. (CEST)

P će možda ostati isti, ali ne znači da P11, P12, P13,... hoće ili će. Daklem, eto što se tiče imanja ničega vs. nečega od živcirancije . A to što mi infinitivom kazivaš za rečnik, pa i rečnik ima makar "lapsus štampari" - da ne pominjem nekavaljerskije fraze o tome šta piše na tarabi.

E sad, jes' da nemam uvid u pomenuti P10, pa sad naglabam kao maksim jel'te po diviziji, ali za "-ennale" stoji u Wiktionary, the free dictionary (dakle nekakav rečnik po nekakvoj tautološko-aksiomatskoj definiciji) stoji daklem sledeće: -ennale Suffix, ne godina. Doduše Italian, ali ipak stoji nešto. A s druge strane annus (lat. godina) ima deklinaciju bez mnogo sličnosti sa nekakvim "enn-a-l-...". Elem, u potvrdu toga mogu ponuditi en:wikt:annus#Inflection, a možda en:wikt:perennial takođe pomaže. Ne znači da stoga -ennale sa annus nema veze, ali ne znači ni da ima. To jest ne mora biti da je obavezno izvedeno od annus - jel'te godina. A što se tiče rečnika koje tvrdiš da imam, pa i meni vokabular.org daje tekst Пронађено појмова: 0 i za bijenale, i za bienale, i za lat i za ћир - što bi značilo da u ovom slučaju nemam rečnik, jel' da?.

Suma sumarum do ovde, ako je već dajem, bila bi prema mom mišljenju sledeća:

• Ti tvrdiš dakle da bijenale jeste složena.
• Tvrdiš da P piše (u šta ne sumnjam) da se ne smatra - kako bih ja rekao bezimenim glagolom "(ne)_smatrati_se" - bi(j)enale složenom.
• Tvrdiš da P10 dodaje (u šta opet ne sumnjam, samo hoću bit' precizan) objašnjenje koje sadrži atribut "zamagljeno", a pominje i neku "tradiciju", koliko shvatam bez godina i referenci. Nekako ne mogu da odolim da dodam cinično, ofkors da bez.
• Ti posle objašnjavaš sa "bi značilo" (srećom nije potencijal drugi) da "nije lako prepoznatljivo", i, ćero Brutice , opet pominješ tradiciju kao "u običaj ušlo".
• Želim na nekakvom koncu izraziti svoja najiskrenija nadanja da će ubuduće biti neke veće izvesnosti, neg ovakve kakvu trenutno sagledavam. Ne da stoji: izuzetak je, pa izvol'te pamtite. Za ime Zemlje naše, pa počinjala si komentar sa "kad nisi siguran". Pa ja zaista i nisam siguran upravo otuda i ovoliko pisanije. :-/

Čekajući korisniji P11 ili P12 ili P13 ili... nadam se ne kao Beketovi junaci, u zdravlju vi i ja, to jest mi. Pozdrav, --Слободан Kovačević 01:07, 10. мај 2011. (CEST)

Не знам чему толико цепање длаке, Слободане? Правописни речник из из 1993. даје само бијенале и тријенале, али и триатлон и триангулација. Ако си желео брз одговор на своје питање, имаш га. А ако желиш да сазнаш нешто више о томе зашто је бијенале, а не биенале, односно, зашто је биатлон, а не бијатлон - онда прво мораш да набавиш Правопис, па ако ти он не помогне, онда се мораш потрудити да пронађеш лингвистичку литературу у којој је то обрађено. Овако, имамо само смарање и "верглање о правопису" (сам си то тако назвао).

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 01:24, 10. мај 2011. (CEST)

Pa svaka dlaka je i za cepanje. Makar da se pletenica od nje sačinjava - ako već ne uspije brodsko uže. ;-) Možda je odgovor mogao biti brži - ili sam barem ja želeo da bude. Možda. :-) Da ne bude da imamo samo smaranje, verglaću još i ovo: ipak je ovo nekakav trg, a takođe i "još nekakvija" pravopisna pitanja. Eto - otud želja. Možda. ;-) :-) Haj'te, u zdravlje nam svima, --Слободан Kovačević 00:06, 11. мај 2011. (CEST)

Ајде, Слободане, не претеруј. Стварно. Како да ти одговор буде БРЖИ? Поставио си питање у 11.49. а одговор добио у 11.58. Не буди стварно пицајзла. Ја не знам колико брже би хтео да добијеш одговор? За секунд, два? Два и по? --Јагода испеци па реци 01:43, 11. мај 2011. (CEST)

ipak je ovo nekakav trg, a takođe i "još nekakvija" pravopisna pitanja. Eto - otud želja.

Тако је, ово је део Википедије на којем се решавају правописна питања. Али само у тој мери да се наведе КАКО Правопис (и одговарајућа литература) третира тај проблем, а нико није дужан да наводи и ЗАШТО га тако третира. За тако нешто одговор се тражи у ускостручној литератури. Надам се да смо се сад разумели.

--Sly-ah (разговор) 08:05, 11. мај 2011. (CEST)

Samo bih želeo nekoliko stvari: da se izvinim Jagodi što sam verovatno upravo ja najvećma kriv što koristi ironiju "ka" mojim rečima (izvinjavam se), da se usprotivim zapažanju da se ovde rešavaju samo pitanja tipa _kako_ pravopis tretira neki problem pošto baš ova diskusija nekako uspeva da dokaže suprotno (evo usprotivih se), da zapazim da je zapažanje o mom i od strane mene smaranju najverovatnije bilo na mestu (čak i uspeh i da obavestim o svom zapažanju), da retorički priupitam jesam li opet picajzla (?), da uputim namig zbog prethodnog retoričkog pitanja (), da izrazim svoju nadu da će mi se ako je potrebno oprostiti (nadam se da sam je i izrazio), da zahvalim oboma učesnicima/učesničetima ove diskusije na korisnim informacijama i konstruktivnim predlozima (zahvaljujem od srca), da pozdravim oboje (pozdravljam od srca i za srce zaista najsrdačnije), da pozdravim sve koji čitaju ovu stranu (vaistinu sve i zaista pozdravljam), da još više zahvalim onima koji joj doprinose (velika im hvala svima), i da "potpisotajmstempujem" ( Слободан Kovačević 00:35, 13. мај 2011. (CEST) )

Titule?

Moje pitanje je samo delimično vezano za pravopis, ali znam da je to u drugim jezicima tako rešeno.

Da li u biografijama pišemo titule ispred imena ili ne? Npr. Петар Бокун je Prim. Prof dr sci., a toga nema, dok na drugoj strani postoji veći broj biografijama gde Dr stoji ispred imena. --Алекс (разговор) 04:11, 17. мај 2011. (CEST)

Колико се сјећам, односно Жељко ми је рекао, да на самом почетку чланка подебљавамо само име и презиме, а да се титуле могу поменути у наставку чланка, попут секције биографија. Као напримјер: Александар I Карађорђевић (Цетиње 16. децембар 1888 — Марсељ 9. октобар 1934), такође називан витешки краљ Александар Ујединитељ, био је први краљ... И мислим да је боље овако јер се тако показало кроз праксу, пошто има много различитих случајева. пс Ово је више питање за начин уређивања биографских чланака.--БаШ-ЧелиК (разговор) 04:43, 17. мај 2011. (CEST)

Мислим да Алекс овде мисли на професионалне и академске титуле, не на племићке и владарске. Ја мислим да се обично стављају испред, тј. нисам нешто видела да се стављају иза. Дакле, ако причаш о нпр. проф. др Ивану Клајну, ставићеш испред. Но, нисам сигурна, а сад немам П код себе па не могу да проверим. штавише, не знам да ли П уопште обрађује ту проблематику... И да, стављај преведене титуле на српски, немој то Prim. Prof dr sci., ...--Јагода испеци па реци 10:37, 17. мај 2011. (CEST)

Prim. Prof dr sci. je kolikoli ja znam srpski za Bokuna. Primarijus profesor doktor, jedino nisam siguran šta je ovo sci.--Алекс (разговор) 15:32, 17. мај 2011. (CEST)

Ne može to biti srpski,jer to ne možeš pisati ćirilicom, a po pravilu titule treba da mogu da se pišu i ćirilicom. (Npr. inženjer nije ing. nego inž.) To je latinski. sci se odnosi na "nauke", dakle taj gospodin je prof dr nauka. Skraćeno, mislim da može da se piše samo prof. dr Bokun. Naravno, sledeći vikipedijine smernice, to se može koristiti u tekstu, ali ne treba započinjati članak s titulom, kako je to Željko naglasio. Ako ne zaboravim, pogledaću kod Klajna i Šipke, mislim da oni imaju letinske skraćenice na kraju rečnika, čisto da potvrdim da je to sci zapravo nauka (ili da se ispravim, ako nije tačno). --Јагода испеци па реци 15:38, 17. мај 2011. (CEST)

Код нас све може : http://www.imd.org.rs/novosti/70.html . Било би добро да преузмемо делове правописа и да су стално овде. --Алекс (разговор) 15:54, 17. мај 2011. (CEST)

Zanimljivo. Potrudiću se da tačno utvrdim za to sci da li prema P10 može ili ne može tako kako je na tom linku napisano. Sad i mene živo zanima. Što se Pravopisa tiče, imate onaj iz 93 na mom sajtu. Neću da stavljam linkove da me ne bi neki ovde opet besmisleno optuživali za svašta, lako ga je naći. Nadam se da ćemo ga uskoro aktualizovati s novim izmenama iz 2010, samo treba malo vremena da se nađe. Što se transkripcije tiče, tu je up-to-dated. --Јагода испеци па реци 16:01, 17. мај 2011. (CEST)

Ako i dalje stoji pitanje da li je "sci." za nauka, ja možda mogu da pomognem. Koliko je meni poznato "sci." je od "scientiae": verovatno genitiv jednine - dakle doktor nauke. En njiki članak en:Doctor of Science bi mogao to da potvrdi kad bi se u njemu nalazilo baš "dr sci." - ali ja ga ne nađoh. En njikt stavka o deklinaciji za latinski en:wikt:scientia#inflection bi mogla da potvrdi da je u pitanju genitiv jednine, ako bi se sadržaj kombinovao sa sadržajem iz pasusa en:Doctor of Science#Germany, Austria, Switzerland gorepomenutog članka na en njiki, uz uslov da su tvrdnje na tim stranama tačne. Eto, moja tričetvrt picajzle. ;-) Nadam se da bar nije odmogla. :-) --Слободан Kovačević 23:18, 18. мај 2011. (CEST)

Mala napomena. Ovo je uvek samo kod doktora medicine. Tako da ako ima neko sa medicine mogao bi da nam razreši dilemu. --Алекс (разговор) 01:00, 19. мај 2011. (CEST)

Википедија:Водич за писање бољих чланака#.D0.94.D1.80.D1.83.D0.B3.D0.B0_.D0.BF.D0.B8.D1.82.D0.B0.D1.9A.D0.B0 --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:50, 17. мај 2011. (CEST)

Титуле се не стављају испред имена на самом почетку чланка. Једноставније је рећи да је неко то и то... и доктор политичких наука. То одмах говори о титули. Евентуално се у чланку, у биографији, може споменути коју титулу та особа има право користити. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:09, 17. мај 2011. (CEST) с. р.

Само мало појашњење. Онај ко заврши медицину је доктор медицине, онај ко заврши стоматологију доктор стоматологије, а ко је завршио Факултет ветеринарске медицине тај је доктор ветеринарске медицине. У том случају, онај ко је докторирао, постао је доктор медицинских или ветеринарских наука, да би се разликовао од некога ко има само факултет. Др Пера значи да је човек лекар, а Др сци. мед. да је докторирао. Само би било згодно да Јагода проведи да ли може др сци. мед. или мора др sci. med. или чак др sci. med. --В. Бургић (реци...) 08:48, 19. мај 2011. (CEST)

Burga, ali to sci znači doktor nauka. Pogle ovde: http://en.wikipedia.org/wiki/Doctor_of_Science, konkretno:

In former Yugoslavia, the Serbian, Slovenian, etc. title doktor nauka (literally 'doctor of science') is used in a much broader sense than DSc, simply referring to a field of academic study – from art history (Sln. doktor znanosti s področja umetnostne zgodovine), philosophy (Sln. doktor znanosti s področja filozofije), and literary studies (Sln. doktor znanosti s področja literarnih ved) to hard sciences such as molecular biology (Sln. doktor znanosti s področja molekularne biologije). It is therefore formally recognized as a PhD in Western Bloc, but also counts as PostDoc since it usually takes 10 years to obtain it after "Magister of Science" title has been obtained first.

Što se samog pisanja tiče, ja se izvinjavam, juče popodne sam bila u gužvi, a kasnije sam potpuno zaboravila na ovo. Potrudiću se da konsultujem P večeras (ako u međuvremenu ne naiđe neko ko već zna odgovor). --Јагода испеци па реци 09:43, 19. мај 2011. (CEST)

Nego, istina je da u ovom članku, kako je Slobodan gore napomenuo, ne stoji scI nego samo Sc. Ukoliko ne uspemo da saznamo, pisaću dr Klajnu. --Јагода испеци па реци 09:45, 19. мај 2011. (CEST)

Evo, našla sam u P10. U Rečniku stoji latinicom: sc. (ne sci.) Doctor scientiae (u lekarskim titulama) skraćuje se sa dr sc., tačka 180. U tački 180 govori se o internacionalnim skraćenicama, i tu se kaže da one po pravilu zadržavaju izvornu latiničku grafiju, osim nekih, vrlo retkih, koje se mog pisati i ćirilicom. U te koje se mogu pisati ćirilicom ova sc. ne spada. Dakle, ja zaključujem, da bez obzira da li je ćiriličan ili latiničan tekst, treba da stoji latinicom dr sc.--Јагода испеци па реци 19:11, 19. мај 2011. (CEST)

PS:NEgo, Burga, zar ti nemaš P10? --Јагода испеци па реци 19:12, 19. мај 2011. (CEST)

PARDON!!! Upravo videh tačku 75 gde se govori o velikom slovu u izvorno preuzetim imenima i terminima. Dakle u tački 75.v stoji:

doctor scientiarum, скр. dr. sc. = доктор наука = др наука

Ono što mene zbunjuje jeste ova tačka iza latiničnog dr. Pretpostavljam da je u rečniku greška, jer se radi o izvornoj grafiji, a čini mi se da u latinskom ima te tačke. Sve u svemu, zaključak je da se može pisati ili u originalu latinicom. dr. sc. ili prevedeno i ćirilicom доктор наука ili др наука.--Јагода испеци па реци 19:20, 19. мај 2011. (CEST)

Što mi ovaj šablon za citat ne radi??? --Јагода испеци па реци 19:33, 19. мај 2011. (CEST)

Sad radi. :-) Poz, --Слободан Kovačević 14:08, 20. мај 2011. (CEST)

doctor scientiarum, скр. dr. sc. = доктор наука = др наука — Претходни непотписани коментар оставила је корисница Maduixa (разговор • доприноси)

Evo primera kako Lekarska komora Srbije u zvaničnim Licencama vrši označavanje zvanja i titula.--Mile MD (разговор) 19:25, 19. мај 2011. (CEST)

Ево питања око владарске титуле. У питању је Свето римско царство. Ја преферирам да се владар опише крајње описно као цар Светог римског царства, а не као Свети римски цар што би ваљда био буквалан превод Holy Roman Emperor. Такође, светоримски цар ми делује рогобатно и можда неупућене одводи у правцу античког Римског царства.--ClaudiusGothicus (разговор) 08:03, 20. мај 2011. (CEST)

Цар Св. римског царства је, по мени, најбоље решење. Свети римски цар изгледа као да је он светац, а није. Светоримски цар, ти си већ објаснио зашто не. Дакле, остаје само цар Светог римског царства. --Јагода испеци па реци 22:54, 25. мај 2011. (CEST)

Ла Пампа и Ла Риоха

Да ли је боље да се избаци члан ЛА испред имена две аргентинске провинције (Ла Пампа и Ла Риоха)? С обзиром да су називи тих провинција на свим осталим језицима написани са чланом ЛА сматрам да он треба да остане. Samardzija (разговор) 13:52, 19. мај 2011. (CEST)

Samardžija, već sam ti rekla da je po Pravopisu tako. Ako u nekom imenu na srpskom i ima to la, onda je zbog običaja, kao npr. La Paz. Ostalo nema. A šta i kako stoji na drugim jezicima, za srpski uopšte nije bitno. --Јагода испеци па реци 14:19, 19. мај 2011. (CEST)

Зашто и овде то не би био обичај и због чега само ове две од двадесет три провинције имају префикс ЛА? Како то да код свих осталих језика стоји ЛА испред имена? Samardzija (разговор) 14:39, 19. мај 2011. (CEST)

Ne znam zašto samo ove dve provincije imaju to La, to je pre pitanje za španske filologe, a u drugim jezicima i dalje stoji verovatno zato što oni preuzimaju originalnu grafiju, a ne transkribuju, kao mi. A zašto ovde ne bi bio običaj da stoji La -- pa verovatno zato što je La Paz dosta poznatiji na srpskom govornom području od ove dve argentinske provincije. Osim toga, Rioha (La Rioja) je prvo ime španske provincije po kojoj je ova dobila ime, kao i mnoge druge provincije i gradovi u Lat. Am. Takođe je Manča, a ne La Manča (pun naslov prevoda Don Kihota jeste Veleumni plemić Don Kihot od Manče, a ne od La Manče. Imamo drugu špansku provinciju La Coruña, koja u srpskom postaje Korunja. Odstupanje od pravila nije ništa neuobičajeno, što se španskog tiče, eto imamo npr. Portoriko, umesto Puertoriko, kako bi bilo pravilno, ili Havana, umesto Abana, Saragosa umesto Zaragoza, itd. --Јагода испеци па реци 19:28, 19. мај 2011. (CEST)

Имам ја једно питање, је л' се „ла“ у шпанском језику пишем малим или великим словом?--Иван Матејић (разговор) 09:32, 20. мај 2011. (CEST)

Velikim kada je riječ o nekom vlastitom imenu, obično imenima geografskih pojmova, u svim drugim slučajevima malim. Kada je riječ o ličnim imenima članovi se ne koriste. Dakle, ne La Isabel, već Isabel i tome sl. --Славен Косановић {разговор} 22:58, 20. мај 2011. (CEST)

Osim toga po novim, najskorijm prošlogodišnjim izmjenama u španskom Pravopisu, pored još nekih značajnih izmjena koje se tiču pisanja akcenata u pojedinim riječima, ukida se ovo donekle besmisleno izgovaranje glasa „b“ kao „v“ i sada je na španskom Abana (šp. Habana), a ne Avana, i tome slično. --Славен Косановић {разговор} 23:06, 20. мај 2011. (CEST)

Izgovara se član i sa imenima, ali to nije po pravopisu. Uglavnom se to dešava u Kataloniji, pod uticajem katalonskog, jer se u katalonskom koristi član i sa vlastitim imenima. Postoji još jedna upoteba člana uz ime, a to je kad se želi reći nečije ime u despektivnom tonu. La Maria... U svakom slučaju, Slaven jeste u pravu, barem što se ispravnog španskog tiče. Prema španskoj gramatici, ne koristi se član uz imena, ali to svakako ne znači da ga puk ne koristi... :) Slavene, ovo ne razumem sa V i B... Pa ko će Špance naterati da sad izgovaraju V ako nikad nisu ni umeli da ga izgovore? --Јагода испеци па реци 23:15, 20. мај 2011. (CEST)

Pa to je sad preporuka u njihovom najnovijem Pravopisu, tj. da se b i v izgovaraju kao b i v gdje god se jave tako napisani. E, sad. Oni koji se ne potrude, ne čitaju uopšte, još manje Pravopis, tjeraće po svom. Kao i kod nas... :) Već sam čitao neke blogove ljudi koji pljuju po tim novim izmjenama... Međutim, kod njih je dobro to što Akademija stvarno savjesno radi svoj posao kada uoči neke probleme koji koče razvoj jezika, a ne konstatuje samo neka „stanja“. --Славен Косановић {разговор} 23:48, 20. мај 2011. (CEST)

Град Рига и присвојни придев

У чланку Летонска православна црква појављује се облик „рижски“, „рижско“, „рижску“ , није ли правилно ришки, ришко, ришку? Мислим не би требало да је правилно рижски због једначења по звучности, а не верујем да је ово неки изузетак.--Миланче (разговор) 06:40, 20. мај 2011. (CEST)

Треба ришки (као у изразу Ришки залив).

--Sly-ah (разговор) 08:21, 20. мај 2011. (CEST)

Тачка иза године (други пут)

Елем, пошто смо већ одлучили да НЕ СТАВЉАМО тачку иза године у датумима рођења и смрти, кад јој следи простор па црта, мислим да би исто правило онда требало применити и на све спортске чланке типа: Европско првенство у атлетици у дворани 2011. — 60 метара препоне за мушкарце. Ово, наравно, не би требало ручно да се ради (јер их вероватно има пуно, него ако неко може, да направи бота да уклони те тачке из наслова али и из чланака. --Јагода испеци па реци 13:43, 23. мај 2011. (CEST)

Има 579 таквих чланака. FelixBot је кренуо са премештањем (и исправкама у самим чланцима). --филип @ 00:06, 24. мај 2011. (CEST)

Завршено премештање. А што се тиче исправки у чланцима, то боље да уради неко ко ових година врши редовно одржавање чланака (нпр. Бокица). --филип @ 00:32, 24. мај 2011. (CEST)

Супер! Хвала Филипе. --Јагода испеци па реци 22:42, 25. мај 2011. (CEST)

Називи авиона и типова авиона

Само да напоменем да по питању преношења и транскрипције типова авиона влада жешће шаренило и недоследност, па тако имамо Граман F4F вајлдкет, али и F-117 Ноћни јастреб, иако је логично да вајлдкет буде дивља мачка или да Ноћни јастреб буде најтхок (са све малим почетним словима). Даље, имамо Еурофајтер Тајфун, иако је правилно Јурофајтер тајфун или F/A-18 Хорнет, иако би требало (барем по аналогији са Граман F4F вајлдкет) F/A-18 хорнет, итд. Немам намеру да поново улазим у расправе око транскрипције назива и типова авиона (таква расправа је већ вођена и завршена је поразним разултатом за све), него само желим да укажем на проблем који, заправо, никад није разрешен на задовољавајући начин.

--Sly-ah (разговор) 10:06, 28. мај 2011. (CEST)

Године

Године нове ере су написане као обични бројеви - без тачке. Године пре нове ере су написани са тачком па су редни бројеви. Треба/може ли да се преименује 2000 чланака о годинама нове ере да и они имају тачке? -- Bojan  Razgovor  10:11, 29. мај 2011. (CEST)

Да кажем и овде оно што теби рекох: називи чланака су независни од реченице и према томе, не видим потребу да стоји тачка иза броја године (код година пре нове ере то, ипак, има смисла). Такође, све и да се испремештају те стране, шта би било са чланцима о бројевима? Да ли би они дошли на место садашњих чланака о годинама (што је лоша идеја, јер многи линкови везани за године воде ка чланцима без тачке) или се не би дирали? --филип @ 11:24, 29. мај 2011. (CEST)

Clanke o brojevima ne bih ni dirao, a i ne znam sta ce nam. -- Bojan  Razgovor  13:23, 29. мај 2011. (CEST)

Ja bih samo da dodam da s pravopisne tacke gledista, treba da stoji tacka (nema veze sto se radi o naslovu, tj. nije u recenici). Ako se naprave samo preusmerenja, ostalo bi sve isto, zar ne? Mislim, ne bi se nista poremetilo, jer bi iz clanaka brojevi bez tacki vodili na preusmerenje ka brojevima sa tackama... --Јагода испеци па реци 13:02, 29. мај 2011. (CEST)

PS:A takodje vidim da su clanci o brojevima ispisani slovima... sto...--Јагода испеци па реци 13:05, 29. мај 2011. (CEST)

---

Подржао бих овај предлог под условом да 2011 и даље преусмјерава на 2011. (и још, да се ништа не мијења у самом начину уређивања). Нпр.

Ово не — ...у издању [[1998.|1998]], [[1999.]] и [[2000.]] године...

Ово да — ...у издању [[1998]], [[1999]]. и [[2000]]. године...

Мислим да је бесмислено стављати тачке у оквиру хипервезе, било да се ради о бројевима, било о ријечи. Оваква пракса насловљавања година са тачком је рецимо савршена за хрватску википедију (код њих послије броја свагдје има тачка), али не и за нашу.

Укратко речено, подржао бих предлог када би на преусмјерење било везано знатно више чланака, него за сам наслов (не подржавам тачке унутар хипервезе). Дакле, слажем се с промјеном наслова, али чисто ради естетике. :) --Жељко Тодоровић (разговор) 14:18, 29. мај 2011. (CEST) с. р.

Kako, Željko, radi estetike, kad je s tačkom jedino pravopisno pravilno? Ja imam utisak da, ako se naprave preusmerenja od sadašnjih članaka bez tačke, da se neće ništa promeniti. --Јагода испеци па реци 15:16, 29. мај 2011. (CEST)

en:Dominique Strauss-Kahn

Шта је од овога исправно?

1. Доминик Строс-Кан
2. Доминик Строс Кан
3. Доминик Штрос-Кан
4. Доминик Штрос Кан

Медији су по овом питању подијељени.--В и к и в и н дбла бла 23:33, 29. мај 2011. (CEST)

1. --Алекс (разговор) 23:35, 29. мај 2011. (CEST)

Захваљујем.--В и к и в и н дбла бла 23:38, 29. мај 2011. (CEST)

Судећи према ИПА запису на енгл. њики, бр. 1 је исправно -- [dɔminik stʁos kan]. Цртица остаје, према правилу за преношење фр. имена. Цртица се уклања само у географским именима. У личним остаје. --Јагода испеци па реци 23:40, 29. мај 2011. (CEST)

А рођен је у мјесту симпатичног назива Neuilly-sur-Seine, може ли помоћ око транскрипције?--В и к и в и н дбла бла 00:48, 30. мај 2011. (CEST)

Neji sir Sen. Ali čekaj nekog iskusnijeg da ti potvrdi.--Sič (Cosa dici?) 02:29, 30. мај 2011. (CEST)

I ja bih rekla da je Neji sir Sen. A i prema ovom spisku, koji je vidim, Slaja takođe gledao, isto piše. --Јагода испеци па реци 10:34, 30. мај 2011. (CEST)

Зар не рекосмо код немачких градова да се оваква имена преводе па треба Неји на Сени? Никола (разговор) 11:19, 30. мај 2011. (CEST)

Не бих знала рећи. На оној стр. чији сам линк дала, видим да има углавном то са сир.... Мени лично се више допада (и логичније ми је) да буде "на Сени", као Стратфорд на Ајвону", али нисам сигурна како би требало да се поступи.--Јагода испеци па реци 12:37, 30. мај 2011. (CEST)

Kod nemačkih pojmova kod nas dominiraju članci tipa Ашау ам Ин. Ali možda jeste logičnije da se prevede deo naziva.--Sič (Cosa dici?) 13:04, 30. мај 2011. (CEST)

Pogledacu ja u P10 kad dodjem kuci, da vidim ima li sta o tome. Meni je logicnije da bude prevedeno, analogno sa, kao sto vec rekoh, Stratfordom na Ajvonu ili Frankfurtom na Majni ili Rajni (znam da ima nesto i na Rajni, al se ne secam sta )... Naravno, ako neko ima P10 i moze sad da pogleda, bilo bi super...--Јагода испеци па реци 14:58, 30. мај 2011. (CEST)

Тражила сам ово у новом П10, али нисам нашла ништа експлицитно. Можда бисмо могли да се сами договоримоо око тога како ћемо да третирамо такве градове... --Јагода испеци па реци 14:03, 31. мај 2011. (CEST)

---

Поводом њем. мјеста са "ауф", "ам", "ан", "небен", "унтер" и слично, погледајте дискусију која је настала за вријеме рада на масовном уносу њем. мјеста. Можда тамо изнесене ставови, идеје и рјешења буду од помоћи. Поз, --Каштер (разговор) 15:13, 31. мај 2011. (CEST)

Презиме и дјевојачко презиме

Јел по новом Правопису између два презимена не иде цртица? --Жељко Тодоровић (разговор) 13:57, 31. мај 2011. (CEST) с. р.

Никад није ни ишла, уколико оба презимена нису била заправо једно, као нпр. Хаџи-Петровић. Девојачко презиме, ако га жена задржава, иде без цртице, и по редоследу који је она одабрала а суд потврдио. --Јагода испеци па реци 14:02, 31. мај 2011. (CEST)

• По новом правопису не иде, по старом је могло и са цртицом. --Ђорђе Стакић (р) 14:58, 31. мај 2011. (CEST)