Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/39

Амерички спортски клубови

Видим да је у току премештање имена спортских клубова из САД и Канаде. Пошто се ради о преко 100 чланака мислим да је потребно на овом месту покренути расправу. Значи, није име екипе Лејкерси из Лос Анђелеса већ је званично име Los Angeles Lakers (без обзира што се ради о франшизи) па би том логиком наслов био Лос Анђелес лејкерси. То је моје мишљење, па бих волео да ми неко изнесе аргументе за оправданост овог преименовања.--Walker (разговор) 02:19, 4. јануар 2014. (CET)

@Walker: Мислим да у овом случају нема потребе за компликовањем. Код нас су исто познати као ЛА Лејкерси. --Aleksa / (Konverzacija...) 06:46, 4. јануар 2014. (CET) с. р.

Лејкерси је име клуба. Нигде у Калифорнији нема језера, то име потиче од њихових претходника Минеаполис Лејкерса, који су своје име добили по великим језерима. Исто тако Булси и Маверикси се не баве сточарством, па да се схвати до као део имена, а не као име само по себи. -- Bojan  Razgovor  06:57, 4. јануар 2014. (CET)

Лос Анђелес није део имена клуба, а ту стоји искључиво из маркетиншких разлога. Клуб, тј. франшиза се зове Лејкерси, баш као и Канакси, Булси, Ред Вингси итд..... У америчким и канадским медијима никада нећете чути Њујорк Ренџерси већ само Ренџерси --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:04, 4. јануар 2014. (CET)

Ни у Београду нема звезда а и не баве се астрономијом, па ми тај аргумент није јасан. Знам како су Лејкерси добили име, али кад су се преселили они су то име променили. Пример за Лејкерсе је и њихова адреса: Los Angeles Lakers 555 N. Nash Street El Segundo, CA 90245. И да, чак и да је ваша аргументација тачна, мора мало в код вингса.--Walker (разговор) 13:00, 4. јануар 2014. (CET)

А опсерваторија на Калемегдану ? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:31, 4. јануар 2014. (CET)

И ја сматрам да мора мало „в“ код Ред вингса. То је већ неодвојиви део. --Lakisan97 (разговор) 14:18, 4. јануар 2014. (CET)

Dobro, za to v ni ja ne bih pravio problem. -- Bojan  Razgovor  14:27, 4. јануар 2014. (CET)

Mislim da bi trebalo proveriti kako su registrovani (npr. kao košarkaški klub) i onda ćemo biti sigurni da li im je ime Lejkersi ili LA Lejkersi. Kod nas je Radnički iz Niš registrovan prosto kao Radnički, a u SFRJ je bila gomila takvih klubova gde im se samo stavljalo u zagradu iz kog su grada (u novijoj istoriji imamo Hajduk iz Kule i Hajduk iz Beograda). Ne mora da znači da je isto i u SAD/Kanadi. --В. Бургић (реци...) 15:48, 4. јануар 2014. (CET)

U stvari, kad bolje razmislim mislim da je i Red Soks ime, pa bi bilo veliko S -- Bojan  Razgovor  17:14, 4. јануар 2014. (CET)

Код вишечланих имена спортских клубова само прва реч се пише великим словом (Црвена звезда). Бурга, код америчких професионалних спортских клубова франшиза је све и то је службено име клуба, име града је чисто географска одредница. Исте овакве дискусије водиле су се и на руској и бугарској википедији и код њих је са малог пребачено на велико слово. И то важи само за америчке клубове, па тако не може Манчестер Јунајтед, већ искључиво Манчестер јунајтед пошто су обе речи службени део имена клуба --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:28, 4. јануар 2014. (CET)

Сукобљене измене Правопис каже да се имена спортских клубова пишу тако да се великим словом пише САМО први члан имена (Црвена звезда, Манчестер јунајтед). Осим уколико овај клуб није настао спајањем две чарапе --Walker (разговор) 17:37, 4. јануар 2014. (CET)

Дакле, без икакве сумње Ред сокси, Ред вингси, Блу џакетси... --Lakisan97 (разговор) 17:39, 4. јануар 2014. (CET)

Да ли постоји неки доказ за то да је Лејкерси службено име а Лос Анђелес само географска одредница?--Walker (разговор) 17:44, 4. јануар 2014. (CET)

Франшиза ти је нешто попут приватног предузећа, заштићеног приватног добра и као такво пише се великим словом. на пример МекДоналдс је франшиза, Холидеј ин је франшиза, а ако Мек отвори ресторан у Београду он се и даље зове Мекдоналдс али му се додаје географска локација Мекдоналдс Београд. Исто тако и за спортске франшизе. Лејкерси су име предузећа, компанија и као таква се мора писати великим словом, а име града у којем тренутно послује (односно игра) је чисто географско-економска одредница --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:56, 4. јануар 2014. (CET)

Знам шта је франшиза, није ми потрбно појашњење тога. Али да ли је име франшизе Лејкерси или Лос Анђелес Лејкерси? Њу Орлеанс Хорнетси су променили име у Њу Орлеанс Пеликанси тако да је име франшизе могуће мењати. Лос Анђелес им се налази на грбу а и у адреси. Клуб чак и није регистрован у Лос Анђелесу већ у Ел Сегунду. Ово питам јер не успевам да пронађем доказ који би са сигурношћу потврдио шта је званично име клуба.--Walker (разговор) 18:17, 4. јануар 2014. (CET)

Da li mislite da je drugi deo imena klubova neka opsta imenica ili vlastita? Kako moze biti 76-ers neka opsta imenica? -- Bojan  Razgovor  04:47, 5. јануар 2014. (CET)

Који други део? --Lakisan97 (разговор) 15:06, 5. јануар 2014. (CET)

Тим се зове Philadelphia 76ers. Da li je 76ers opšta imenica/reč u višečlanom imenu kluba ili ime za sebe. Ja smatram da je to vlastita imenica. -- Bojan  Razgovor  16:51, 6. јануар 2014. (CET)

Аха, то. Да, да, па то срж проблема. Једино што бих сигурно могао да тврдим јесте да, када је изоловано, треба да буде Севентисиксерси. Кад се дода град, постоје аргументи и за велико (оно што ти причаш све време) и за мало слово (правописно правило од ког долазе Црвена звезда, Ред Ред вингси и други). Не сматрам се стручним да проценим ко је у праву, мада је овде мени лично логичније велико слово. --Lakisan97 (разговор) 17:07, 6. јануар 2014. (CET)

___________ И? Какав је коначни закључак? Да ли ћемо радити по Правопису или како је "логичније"?

--Sly-ah (разговор) 14:26, 15. јануар 2014. (CET)

Zar pisanje vlastitih imenica velikim slovom nije po pravopisu? -- Bojan  Razgovor  14:48, 15. јануар 2014. (CET)

Драги непознати корисниче, код имена спортских клубова, по Правопису се великим почетним словом пише само прва реч у имену (Црвена звезда, нпр.), сем уколико још нека реч у имену није географски назив или лично име. Даље, Blackburn Rovers су регистровани управо тако, али се њихово име транскрибује као Блекберн роверси (обрати пажњу на мало слово). Лејкерси су регистровани као Los Angeles Lakers (видети један од горњих постова) и то име би требало да се транскрибује по Правопису као Лос Анђеес лејкерси (обратити пажњу на мало слово). Уколико би се направио преседан, па да буде Лос Анђелес Лејкерси,нема никакве препреке да буду Блекберн Роверси, Манчестер Јунајтед, Слајго Роверси, Црвена Звезда итд, што би се директно косило са нормом.

--Sly-ah (разговор) 14:41, 15. јануар 2014. (CET)

Слајо, знам за ту ставку о вишечланим организацијама, не спорим то. Ја кажем да није исто Орландо Меџик и лупам Индастријал лајт енд меџик. Лајт енд меџик ништа не значе, док је Меџик име клуба, које се обично задржава када екипа промени град. -- Bojan  Razgovor  14:48, 15. јануар 2014. (CET)

Бокице, по Правопису српског језика то је исто: спортски клубови, удружења, фирме, часописи ... све се пише великом почетним словом само првог члана назива. На тај начин ствар је поједностављена и не мора се доконати шта је лично име, шта није итд. Даље, зашто Роверси у Блекберн роверси НИЈЕ лично име,а Лејкерси у Лос Анђелес лејкерс ЈЕСТ лично име? Правопис је барем ту јасан и не знам откуд ти одједном идеја да су Лејкерси надимак који се мора писати великим словом у називу клуба, а, рецимо, Роверси у Блекберн роверси нису надимак и не требају се писати великим словом у називу клуба? Када се назив НБА-екипе (или неке друге) наводи изоловано, онда иде велико слово првог члана (Ред сокс, а не Ред Сокс, како си ти надахнуто предложио у једном од пређашњих постова), а када се наводе као вишечлани израз (са градом као ближом одредницом), онда иде великим словом само први члан назива (што вреди за СВЕ спортске клубове на кугли земаљској, а тиче се транскрипције на српски и по српском Правопису).

--Sly-ah (разговор) 17:18, 15. јануар 2014. (CET)

Лејкерси су деоничко друштво у приватном власништву и под тим именом су и правно регистровани. Лос Анђелес представља само маркитиншки додатак и географску одредницу тренутног локалитета клуба. ДД Лејкерси поседују и доста јуниорских клубова у разним деловима Калифорније, а испред сваког од њих се налази одредница места у ком се налазе 8то је просто тако када је реч о америчком спорту). Блекберн роверси је као клуб везан искључиво за град Блекбурн (Блекберн како хоћете) и као такав је и регистрован. Овде су за разлику од Лејкерса обе речи део службеног и јединог имена клуба. Манчестер јунајтед је Манчестер јунајтед, никако само Манчестер или само Јунајтед, и једноставно огромна је разлика у организовању спорта на подручју Северне Америке и Европе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:23, 15. јануар 2014. (CET)

Организовање спорта нема никакве везе са транскрипцијом. Службена адреса Лејкерса је Los Angeles Lakers 555 N. Nash Street El Segundo, CA 90245,као што је навео Вокер, а то се транскрибује као Лос Анђелес лејкерси и никако другачије. Службени назив Роверса је Blackburn Rovers FC и то се транскрибује као Блекберн роверси и никако другачије. Када се назив клуба наводи самостално, онда су то Лејкерси, Роверси, Јунајтед, Звезда, Севентисиксерси итд, дакле великим почетним словом, али када је у питању ПУНИ назив клуба, онда иде као што сам већ неколико пута поновио.

--Sly-ah (разговор) 18:40, 15. јануар 2014. (CET)

Не могу бити само Роверси јер такав клуб не постоји, као што нема ни само име Јунајтед као фудбалски спортски колектив. Име града није део имена клуба, односно франшизе ни у једном америчком спортском друштву. И то је једна од грешака у Правопису. Наравно да је исправно да секод вишечланих назива само прва реч пише великим словом, па је логично да је Ред сокс или Ред вингс, али Лејкерси нису вишечлани назив и сваки тај чланак може да се напише комотно без имена града испред. И не постоји спортски колектив који се зове Звезда. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:22, 15. јануар 2014. (CET)

Никола, колико могу да видим, службени назив клуба је Los Angeles Lakers. Тако стоји на оној адреси коју је прибавио Вокер, тако стоји на њиховом службеном сајту, тако стоји на њиховом логу и амблему, такав је и наслов на енглеској Википедији, тако започиње и прва реченица у чланку ...). Дакле, не Los Angeles, не само Lakers, већ Los Angeles Lakers. То је вишечлани назив једног спортског колектива, и Правопис је ту јасан: Лос Анђелес лејкерс. У америчким медијима ти се називи наводе двојако: или као Los Angeles (ЛА) или као Lakers, док се у српским медијима најчешће наводи пун назив клуба. И ту је Правопис јасан, да се не понављам. Дакле, не постоји клуб по имену Lakers, већ постоји клуб који се службено зове Los Angeles Lakers. Не постоји клуб под називом Rovers, већ постоји клуб под службеним називом Blackburn Rovers. Аналогија постоји и прилично је јасна. Самим тим је јасан и начин на који се та имена транскрибују на српски, без изузетака. Ја само могу да кажем да ћу, уколико се усвоји транскрипција са великим словом, бити слободан да и називе свих осталих клубова (енглеских фудбалских итд.) транскрибујем на исти начин, јер, заправо, не постоји никакав оправдан разлог да та транскрипција буде другачија од неких других. Ја овде не улазим у систем организовања америчких спортских клубова, у те неке франшизе итд, само набрајам правописно-лингвистичка оправдања за одређени начин транскрипције. Овим само желим да упозорим драге Википедијанце да нам предстоји велик посао.

--Sly-ah (разговор) 09:42, 16. јануар 2014. (CET)

Postoji fransiza koji se zove Jezerasi, koja je danas tu, sutra tamo. -- Bojan  Razgovor  13:17, 16. јануар 2014. (CET)

Постоји франшиза Lakers, али је САДАШЊЕ службено име Los Angeles Lakers, (дакле, службено име није само Lakers, већ Los Angeles Lakers, као што сам показао у горњем посту), што се, по Правопису СРПСКОГ језика транскрибује као Лос Анђелес лејкерси. И куд се деде она твоја аргументација да нису у питању црвене чарапе или црвена крила да би се Red Socks и Red Wings писали малим почетним словом код транскрипције пуног назива тима? Нису ни Роверси копачи, па се пишу малим словом у изразу Блекберн роверс. Није ни Звезда небеско тело ,па се пише малим почетним словом у изразу Црвена звезда. Није ни Daily Mirror огледало, па се пише Дејли мирор. Колико пута норам поновити да је Правопис овде поједноставио ствари, а ми сада хоћемо да их вештачки закомпликујемо и идемо директно против Правописа. Није ми само јасно како ћете разрешити ову вештачки створену заврзламу: хоћете ли организовати гласање, донети консензус или ће неки до дрчнијих админа једним потезом све пресећи? Толико проблема правописне природе има на Википедији, а ти и Никола се ухватили франшизе ко пијан плота. Франшиза Lakers се транскрибује са великим почетним словом (Лејкерси), а када је у изразу Los Angeles Lakers, пише се малим почетним словом. Врло једноставно, само што то неки не желе схватити.

Овим постом сам завршио завршио своје учествовање у овој смешној и беспотребној расправи. Каква год се донесе одлука, ја ћу је поштовати свом снагом.

--Sly-ah (разговор) 13:57, 16. јануар 2014. (CET)

Daily Mirror nije fransiza, to ti je vise kao Vecernje novosti. Kako objasnjavas sto klubovi skoro uvek zadrze drugi deo imena kada predju u drugo mesto? Ja jedino tumacim da to moze biti ime, a ovo ostalo je samo prilepak. -- Bojan  Razgovor  14:06, 16. јануар 2014. (CET)

А како ти обијашњаваш да неки не задрже. Иначе скоро увек у пракси значи да 18 од 30 екипа нису никада мењали име франшизе. И ти толико помињани Лејкерси су то име добили када су прешли у Минеаполис а док су били у Детроиту били су Гемси.--Walker (разговор) 16:32, 16. јануар 2014. (CET)

Нисам видео. Да ли га задрже или не задрже име, не мења чињеницу да је то име. -- Bojan  Razgovor  13:39, 25. јануар 2014. (CET)

Bogdanovič ili Bogdanović

Molim vas za jedan ozbiljan, konstruktivan razgovor. Samo argumenti i činjenice. U vezi Pitra Bogdanovića. Roditelji su mu iz Rume. Otac mu je poznati slikar Borislav Bogdanović. Njihovo prezime uklesano je u zid crkve među velikim donatorima. Bogdanovići su u Rumi, takođe, bili poznati kao veliki zemljoposednici, imali su oko 1.200 jutara zemlje, a kuća im je bila na mestu sadašnjeg gradskog trga. Bavili su se vinogradarstvom i u tome su bili veoma uspešni. Njegovi roditelji su došli u Ameriku 1939. godine i nisu znali engleski jezik. Njegovi roditelji su naučili engleski jezik tako što su sa Piterom Bogdanovićem odlazili u bioskop, gde im je prevodio i objašnjavao filmove koje su gledali. Otac mu je dao ime Petar, englezi to pišu Peter. U trenutku kada mu Otac daje kršteno ime, s obzirom da ne zna engleski, on je isključivo mislio na pravoslavno ime Petar. Piterovu sestru Anu, svugde u novinama imenuju kao Ana Bogdanović, a Pitera kao Bogdanovič. Osnovno pitanje glasi: Kako svi u familiji Bogdanovića, jesu Bogdanovići (sa meko ć), osim Pitera, koji je Bogdanovič (sa tvrdim č)? Da li Tvrtko Prćić može da jednom članu porodice promeni prezime? Da li Tvrtko Prćić može da menja uklesano prezime na zidu crkve u Rumi? Peter Bogdanovich je iz naših krajeva i ne treba nam transkripcioni rečnik da bi smo znali kako se preziva. Transkripcioni rečnik je nama potreban za strana imena. Peter Bogdanovich niti je strano ime niti strano prezime. Mi ovde govorimo o jednom Srbinu i jasno je kao dan da je on Bogdanović. Da ne ulazimo u to da imamo čak i puno pravo da kažemo da mu je ime Petar a ne Piter. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Mladja1974 (разговор • доприноси)

Оно што је Папа за католике то је Твртко Прћић за уреднике Википедије на српском. Мораћеш да се томе повинујеш. Самарџија (разговор) 03:25, 16. јануар 2014. (CET)

Како му је записано име у крштеници? Шта тамо пише? Питер или Петар? Bogdanovic или Bogdanovich. --Јован Вуковић (р) 08:08, 16. јануар 2014. (CET)

Дојадило ми је да по ко зна који пут наводим разлоге и цитирам Правопис и неке приручнике у погледу транскрипције презимена из других језика (па и из српског) која су постала саставни део енглеског језика и која су попримила енглески изговор. Такође ми је дојадило стално прегањање и надгорњавање са оном групицом која себе назива "борци за српску ствар на Википедији на српском језику" и која сваког оног ко не игра по њиховим нотама пљуне и залепи му етикету "антисрбина", "издајника" итд. Кад се врше измене које се тичу овог нашег несрећног Правописа, све се чешће даје "аргументација" набијена емоционалним, државничким, политичким или националним конотацијама, а спрда се са Правописом и пратећом литературом. Када један администратор унесе велик број измена само зато јер је он, након дубоког размишљања, закључио да тако треба, нико се не усуђује да га спречи у томе или да га барем опомене. Када ја, револтиран таквим начином рада, наставим да уносим велик број измена и то у истом стилу, онда се јави други администратор који каже: но, но, то не смеш радити без дозволе заједнице. И онда му кажу да сам параноичан. Ако сам параноичан, то не значи да ме неко не прати.

Да се разумемо: ако вам не ваља Правопис - у реду. Ако се спрдате са Прћићем - у реду. Само се немојте спрдати са језиком. Што се тиче језика, Википедија на српском језику је све, само не писмена. Само наставите у том стилу. Имате потенцијала.

--Sly-ah (разговор) 09:56, 16. јануар 2014. (CET)

Човек сам своје презиме означава као Богданович и не видим у чему је проблем? Док рецимо Мила Јововић своје презиме јасно изговара са ћ на крају --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:59, 16. јануар 2014. (CET)

Možemo i apostola Petra onda da zovemo Piter, a apostola Jovana možemo da zovemo Džon... A kako se to prezime Mile Jovovich (ch), razlikuje od Bogdanovich (ch)? A to kako se Bogdanović predstavlja, je njegova stvar, može da kaže da se zove kako hoće, ali kad pišeš o njemu, napišeš kako mu je stvarno ime i prezime.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Mladja1974 (разговор • доприноси)

Врло интелигентно размишљање. Дакле, његова лична ствар је како ће да се представља и изговара своје име (јер он, мученик, у ствари и НЕ ЗНЕ како иде његово право име и презиме), то једино и најбоље знамо ми на Википедији на српском језику. Претпостављам да сироти Питер на зна да он у ствари и није Американац, већ Србин са дна каце који је ето, случајно рођен у Америци, има америчко држављанство, говори перфектно страни језик који се зове енглески (додуше, српски натуца, али,он, у ствари, и не зна да одлично говори и српски), снима одличне филмове на енглеском, води се као АМЕРИЧКИ редитељ (југословенског или српског порекла) ... али је он, заправо, Србенда на привременом раду у Америци.

A to kako se Bogdanović predstavlja, je njegova stvar, može da kaže da se zove kako hoće, ali kad pišeš o njemu, napišeš kako mu je stvarno ime i prezime.

После овакве "аргументације" стварно је тешко пронаћи икакву сувислу контрааргументацију. Ово је врхунац узрочно-последичног размишљања на којем и старогрчки софисти могли да нам завиде.

--Sly-ah (разговор) 09:10, 17. јануар 2014. (CET)

Nije slučajno rođen u Americi, nego je proteran tamo od Nemaca i silom prilika a ne dobrovoljno je njegov otac Borislav Bogdanović otišao u Ameriku. On je u Srbiji bio i bogat i cenjen i priznat kao slikar i pijanista i nije mu trebala tuđina. Privremeni rad mu nije trebao jer je familija Bogdanović u Rumi bila gospodarska. A od bogataša, doveden je da sve krene ispočetka i da mu se danas i prezime menja.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Mladja1974 (разговор • доприноси)

Имаш ли ти још таквих "правописно-језичких" аргумената? --Sly-ah (разговор) 18:57, 17. јануар 2014. (CET)

Imam. Da sudite i merite svima jednako. Ako se jednog pravila držite, to je u redu i časno i principijalno, ali ako dva aršina imate onda je diskriminacija. Ako hoćete po transkriptu Tvrtka, onda taj transkript primenite na imena i Mile Jovovich, pa i na Borislava Bogdanovića jer je on umro u Americi, i na sve jednako. Onda je to politika wikipedija i to je to. Svima jednako.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Mladja1974 (разговор • доприноси)

На нету имаш на хиљаде видео снимака на којима сам Питер јасно и недвосмислено сам своје властито презиме изговара као Богданович, док је Мила инсистирала на варијанти Јововић (све са Ћ). И ако већ немаш конкретних аргумената не смарај --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:32, 17. јануар 2014. (CET)

Vaš navodni argument je zapravo, možda zbog umora, trenutna nepromišljenost. Očigledno je da Bogdanović koji je odrastao u americi ni ne zna za slovo ć. I očigledno je da amerikanci ni ne poseduju to slovo ć. To što on izgovara tvrdo č, to je zato što ni ne zna srpski i teško mu je izgovoriti. Ako ćeš po izgovoru određivati prezime, kako ćeš sa ljudima koji ne znaju da kažu slovo R. Hoćeš im upisati ime sa greškom slova R. Molim vas, vi ne posedujete argumente, i koristite dvostruke aršine a ne ja. Prezime se određuje pismom i narodom odakle je. I svako od nas dobro zna kako se on preziva, samo što neki ne znam zašto vrše opstrukciju.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Mladja1974 (разговор • доприноси)

Казахстанци - Казахи - Казакча - Казахча ...

По правопису се каже ђени из Казахстана како ? Мушко је Казах, жена ? Не мешати са Козацима.

--Mile (разговор) 19:40, 17. јануар 2014. (CET)

Изгледа да је Казахиња. Дакле, Казах, Казаси, Казахиња, Казахиње ... придев је казашки.

--Sly-ah (разговор) 19:56, 17. јануар 2014. (CET)

Хвала, јасно. --Mile (разговор) 19:57, 17. јануар 2014. (CET)

--Када се каже Казахстанци онда се мисли на све грађане Казахстана (Казаси, Руси, Узбеци...) такође Казахстанац, Казахстанка, казахстански.--Миланче (разговор) 03:00, 9. фебруар 2014. (CET)

Ссиле Оосовине

Мало или велико с и мало или велико о? -- Bojan  Razgovor  13:40, 25. јануар 2014. (CET)

Вето на питање, јер је чланак без везе. Шалим се, наравно. Основни појам је Осовина, а њене чланице су, јелте, силе Осовине. Дакле, мало „с“ и велико „о“. --Lakisan97 (разговор) 14:00, 25. јануар 2014. (CET)

Благодарим. -- Bojan  Razgovor  14:12, 25. јануар 2014. (CET)

Tumston, Arizona

Zar ne treba Tumstoun, a ne Tumston kako je kod nas transkribovano....sad pročitah u Klajnovoj kolumni u NIN-u da treba Tumstoun...--Ivan_FPN92 (разговор) 08:02, 6. фебруар 2014. (CET)

ОК. --Lakisan97 (разговор) 14:24, 6. фебруар 2014. (CET)

Şükrü Saracoğlu

Правилна транскрипција назива овог стадиона у Турској?--Марко235 (razgovor) 10:21, 7. фебруар 2014. (CET)

Шукри Сараџоглу--Walker (разговор) 11:40, 7. фебруар 2014. (CET)

Пошто у Правопису нема транскрипционих правила за турски, узима се уобичајени облик (Правопис 2010, т. 291). Колико видим на Гуглу, то је Шукру Сараџоглу. --Појнт Дред (разговор) 16:11, 7. фебруар 2014. (CET)

Крајњи графем ü транскрибује се као и у мушким именима арапскога порекла: Hüsnü → Хусни, Lütfü → Луфти, Rüştü → Рушти, Şükrü → Шукри.--Walker (разговор) 17:33, 7. фебруар 2014. (CET)

На основу које нормативне литературе? Као што рекох:

„ За језике који су остали необрађени главно је правило: држати се облика који су ушли у наш изражајни обичај. Никакву измену уобичајених облика, из било којег језика, не треба уводити у јавне текстове док се не верификује у лингвистичким установама и сагласно са Одбором за стандардизацију српског језика. ” — тачка 291

Ако је твоју литературу негдје одобрио Одбор (као у случају Прћићевих и Рајићевих правила, још давно прије изласка новог Правописа), онда је можемо узети у обзир. --Појнт Дред (разговор) 19:19, 7. фебруар 2014. (CET)

Nevezano za ovaj gornji komentar, u literaturi sam pronašao oblik Šukri Saradžoglu, ali nisam pristalica arabizacije turskih imena. Izgovaraju se drugačije. Ruštu Redžber, a ne Rušti Redžber.--Нимча (o͜o) (разговор) 01:32, 8. фебруар 2014. (CET)

Турски је интересантан за транскрипцију, јер не постоје правила, а један је од језика са којим се српски веома интензивно сретао. Рушту Реџбер је пример горе наведеног правописног правила. Да идемо историјски, био би Рушти Речбер. С друге стране, постоји негде близу овога што је Појнт цитирао и савет да се не мењају спонтано формирана правила, што би опет оправдало Речбера. Што се мене тиче, мртва трка. --Lakisan97 (разговор) 20:05, 8. фебруар 2014. (CET)

Да, то мјерило (т. 197в(4)) јесте примјењиво и на транскрипцију облика с необрађених језика, не само на састављање будућих правила (т. 197в). Ипак, „главно“ правило (т. 291) остаје да не треба уносити измјене у облике које налазимо у јавним текстовима. Не само да тиме лаику олакшавамо посао (зашто би морао да запажа која су то спонтана правила?), него се тако избјегавају и велике грешке. Уредник наслови брдо чланака по свом тумачењу транскрипције с корејског, а онда стигну званична правила и све мора да се мијења. Овако макар ништа не дирамо, а и ако се потом промијени транскрипција, није да стари облик није имао оправдање и сврху (може остати као преусмјерење за читаоце који се њега сјећају). На Гуглу видимо да овај стадион зову Шукру Сараџоглу (макар ја нисам успио пронаћи конкуренцију овој транскрипцији, а говоримо конкретно о имену стадиона, не о другим носиоцима истог имена или једног његовог дијела). --Појнт Дред (разговор) 20:41, 8. фебруар 2014. (CET)

Space Shuttle

Како да превед цео израз, а да не подсећа на неко обично превозно средство, јер је ипак у питању свемирска летелица? --Михаило (разговор) 20:11, 9. фебруар 2014. (CET) Моја грешка, треба ми транскрипција, а не превод израза Space Shuttle. --Михаило (разговор) 20:38, 9. фебруар 2014. (CET)

По Речнику уз правопис (2010), спејс-шатл или само шатл. --Појнт Дред (разговор) 20:43, 9. фебруар 2014. (CET)

По Речнику КШ, спејс шатл. Успут, или је свемирски чунак (ли тако нешто) или је спејс шатл. Свемирски шатл је неодрживо и врло ретко се користи.

--Sly-ah (разговор) 23:16, 9. фебруар 2014. (CET)

Правопис има предност, дакле, спејс-шатл. Које је издање речник (пре или после П10)? И ја сматрам да свемирски шатл није у реду, јер је овај други облик распрострањенији, а има га у речницима. --Lakisan97 (разговор) 10:27, 10. фебруар 2014. (CET)

Карлинг

Морамо ово једном да решимо да ли је Карлинг или Керлинг. Моје мишљење је да треба карлинг из простог разлога јер се Савез наше државе назива национални савез Карлинг Србије. Сад Слаја ће сигурно рећи да је по правопису Керлинг што поштујем. Моје мишљеље је да ово нема никаве везе са правописом, једноставно тако је усвојено и назив Карлинг је прихватио и савез. То би било као кад би Фудбал звали футбол или кошарку баскетбол. Зашто се савез у кошарци не назива баскетболски савез Србије. Никола је порменио Керлинг у карлинг, а ја сад не знам како да поченем чланак о Карлингу на Зимским олимпијским играма и да ли да променим називе прошлих такмичења из Керлинг у Карлинг као што је некад било пре него што је промењено? Ајде да ово што пре одлучимо да не прођу Олимпијске игре. И да се оградим да ово није уперено против Слаје, јер на википедији у последње време не смеш ништа да кажеш, а да се супротна страна не наљути.--Марко Станојевић (разговор) 11:44, 12. фебруар 2014. (CET)

Како би написао текст о Првенству Србије у карлигу 2011. или Првенство Србије у керлингу 2011? нормално карлигу јер га организује Карлиг савез Србије. Да ли текст о Карлинг клубу Таурунум из Земуна, морамо написати Керлинг клуб Таурунум, иако се клуб не зове тако. Регистрован је у суду као Карлиг клуб Земун, тако му гласи и рачун у банци. Ја не расправљам да ли је то правописно правилно или није, јер нисам квалификован за те расправе, али у чланству Олимписког савеза Србије, налази и Национални Савез за карлинг Србије (под овим именом) као у Светској федерацији од 2005. године. [1]. Значи нормално карлиг, а ако Карлиг савез Србије не познаје правопис то није наша ствар док он то не промени, а бојим се да неће, јер га није променио за 10 година постојања, ако га у међувремену не угасе због погрешне транскрипције са енглеског језика. Карлиг репрезентација Србије је освојила бронзану медаљу на Европском првенству прошле године а медаља јој није одузета иако су наступали као Карлинг а не Керлиг репрезентавија. --Drazetad (разговор) 12:16, 12. фебруар 2014. (CET)

И ја мислим исто, али рекох боље овде да напишем, да ми после неко не замери кад променим називе.--Марко Станојевић (разговор) 12:29, 12. фебруар 2014. (CET)

Правопис не прописује ништа по том питању, што ће вероватно разочарати вас двјицу. Облик "керлинг" сам пронашао у Речнику страних речи К-Ш, што значи да тај облик има предност у односу на облик који користи Карлинг савез Србије или Карлинг клуб Земун. Дакле, наслов би требало да буде "керлинг", у првој реченици чланка би требало навести да је "карлинг" неправилно, а када се дође до наведених организација, онда их наводити у изворном (иако погрешном облику) као карлинг савез Србије и Карлинг клуб Земун. Јер, слажем се да није наша ствар како се Карлинг савез Србије зове и како је регистрован у Светској федерецији, али јесте наша (или барем моја) ствар да не допустим да ме "писмењаковићи" из Карлинг савеза Србије уче правопису. Дакле, испоштовати чињеницу да они себе тако зову, али испоштовати и Правопис. Надам се да сам био јасан. Ово је енциклопедија, а енциклопедија мора да барата правописно исправним облицима речи.

И питање за вас двојицу: Имамо ово JJSS - JU JUTSU SAVEZ SRBIJE и имамо ово: Brazilski Jiu Jitsu Savez Srbije. По вашој логици, чланак о овој борилачкој вештини би требало насловити као Ju Jutsu или Jiu Jitsu, јер су, Боже мој, те организације тако регистроване и под тим именом су чланице Светске организације. Да напоменем да се предсједник Џију-џицу савеза РС у склужбеним документима наводи као предсједник џиу-џицу савеза РС. То би вероватно требало да значи да је правлно џиу-џицу (а није) јер, пазите, чак и председник тог савеза тако наводи у службеним документима.

--Sly-ah (разговор) 13:04, 12. фебруар 2014. (CET)

Савез се зове карлинг и ту ништа нема што није јасно. Понављам опет, шта ћемо са кошарком, фудбалом, рукометом. Карлинг се уопште не разликује од тих спортова. Ја мислим да би најбоље било обрнуто, да се чланак зове Карлинг, а да онда објаснимо зашто Керлинг. Тај пример горе за џиу џитсу ти је стварно страшан пример. Хоћу да ми одговориш зашто не баскетбол?--Марко Станојевић (разговор) 13:11, 12. фебруар 2014. (CET)

Не знам о чему причаш. Облик "фудбал" (а не футбол) прописан је Правописом и као такав се користи у свим приликама. Кошарка је кошарка, а не баскетбол, и нико не назив свој клуб Баскетбол клуб, већ кошаркашки клуб. Не знам шта уопште потежеш тако неумесна поређења. Испада да су твоји примери још страобалнији од мојих. Џиу-Џицу се према џију-џицу односи исто као карлинг према керлингу, само што ти то не желиш да видиш. Ако сам те добро разумео, наслов чланка би требало да буде неправилан, а онда се у чланку треба доследно држати неправилног наслова, али у једној реченици објаснити зашто је карлинг правилно? Ево овде имам још један пример за тебе, много страшнији. Влада Републике Српске је издала службени попис свих удружења грађана у РС, и под бројем 1709 имамо (пази сад!) Паинт балл клуб "Рикишет" Источно Сарајево. Будући да је Влада РС издала тај документ, предлажем да чланке о пејнтболу под хитно пренасловимо у Паинт балл.

--Sly-ah (разговор) 13:32, 12. фебруар 2014. (CET)

Kako je fudbal propisan? -- Bojan  Razgovor  14:00, 12. фебруар 2014. (CET)

Фудбал (не футбал) т. 20в(2), Правописни речник, стр. 486.

--Sly-ah (разговор) 14:08, 12. фебруар 2014. (CET)

Испоштовати правопис и рећи јасно и гласно шта је правилно, а шта неправилно (иако распрострањено). Па нека господа ако прочитају чланак знају да неправилно називају своје клубове. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:50, 12. фебруар 2014. (CET) с. р.

Ја у овоме нећу да учествујем. Нека чланке о Карлингу или како год пише неко други.--Марко Станојевић (разговор) 17:03, 12. фебруар 2014. (CET)

Vidi ovde.--89.216.124.198 (разговор) 13:38, 13. фебруар 2014. (CET)

I kod Ladana piše kerling.--89.216.124.198 (разговор) 13:55, 13. фебруар 2014. (CET)

[2], [3]---89.216.124.198 (разговор) 14:13, 13. фебруар 2014. (CET)

Ниси у току друго је у питању. Прочитај цео разговор.--Drazetad (разговор) 14:27, 13. фебруар 2014. (CET)

U pitanju je ispravan naziv ovog sporta. On je po svemu sudeći kerling, a ne karling.--89.216.124.198 (разговор) 16:03, 13. фебруар 2014. (CET)

Неко је рекао: „То би било као кад би Фудбал звали футбол или кошарку баскетбол“. Иван Клајн на то каже: „Сећам се једног читаоца Политике, стално настањеног у Енглеској, који ме је у писму питао зашто се код нас не пише футбал према енглеском изговору, него фудбал, што онда за енглеске уши испада као некаква ‘прехрамбена лопта’. Одговорио сам му да се у нашем језику, за разлику од енглеског, спој ‘тб’ мора изговорити као ‘дб’, како се изговара - тако се и пише (Писци и писмењаци, Нови Сад 1994, стр. 249)“.

[4], [5]--89.216.124.198 (разговор) 16:23, 13. фебруар 2014. (CET)

Eielson

Како би гласила транскрипција овог назива? --نوفاك اتشمان‎ 14:37, 16. фебруар 2014. (CET)

Ако мислиш на америчку војну базу, Ајелсон. --Појнт Дред (разговор) 14:59, 16. фебруар 2014. (CET)

Нј

Поводом овога, које речи постоје у нас где не долази до јотовања и преласка н и ј у њ? Мени једино пада на ум инјекција, инјектирати, инјектиран. -- Bojan  Razgovor  03:53, 20. фебруар 2014. (CET)

Конјункција (и све изведенице, укључујући и конјунктивитис), анјон, ванјезични, Танјуг. Вероватно има још. --Ф± 08:10, 20. фебруар 2014. (CET)

Уз конјукцију и конјугација, конјуктура. П10 наводи још и Банјан као пример транскрипције са енглеског и каже да треба задржавати нј уместо њ осим у ситуацијама када је њ домаће (на почетку имена: Њу Хемпшир, Њуман). --В. Бургић (реци...) 09:46, 20. фебруар 2014. (CET)

Ima sto primera iz jermensko, japanskog i finskog koji ne dozvoljavaju pretvaranje нј у њ. Али барем могу да претворим њ у нј тамо где треба. -- Bojan  Razgovor  09:52, 20. фебруар 2014. (CET)

Sve reči koje u svojoj osnovi imaju glagol jugo (vezati).--Нимча (o͜o) (разговор) 19:55, 20. фебруар 2014. (CET)

Грешке у чланцима

Само да вам укажем да правите неке несвакидашње грешке које сам једино овдје видио.У чланку Марсеја (града у Француској) , написали сте МарсеЉ умјесто Марсеј.Први пут чујем тај израз и стварно срамота да не знате ни име тако познатог града.И име глумице је АнЂелина Џоли , а не АнЏелина , како сам се исмијао кад сам видио то.

И ја се слажем да је срамота не знати име тако познатог града. Поготову што у Правописном речнику пише "Марсељ, БОЉЕ него Марсеј". И ја сам се преврнуо од смеха када сам видео како неки транскрибују име глумице Џоли. Анђелина, мош мислити, хахахахаха...

--Sly-ah (разговор) 18:09, 20. фебруар 2014. (CET)

polu-zaštićeno ili poluzaštićeno

Šta je pravilno prvo ili drugo? Koristi se ovde Special:ProtectedPages --Милићевић (разговор) 18:56, 21. фебруар 2014. (CET)

По Правопису са цртицом полу- само ако друга ријеч почиње великим словом, рецимо, полу-Белгијанац.. --Славен Косановић {разговор} 00:47, 22. фебруар 2014. (CET)

Дакле, полузаштићено. --Lakisan97 (разговор) 13:08, 22. фебруар 2014. (CET)

територија Града Београда или територија града Београда? (велико или мало Г)

26. а. Општа најавна именица и име јединице: жупа Брсково, санџак Срем, нахија Посавље, нахија Доња Мачва, покрајина (вилајет) Браничево, епархија Хвосно, општина Врачар, општина Стари град. Име јединице по њеном средишту (исти склоп назива): санџак Зворник, нахија Доња Тузла, нахија Оногошт, кадилук Пријепоље, општина Цетиње, општина Бачка Топола (као називи подручја).

— Правопис 1994

По овој логици требало би да се пише територија града Београда. Новија издања немам, али у овом Правопису се нешто не слаже са овим и овим. Статут Града Новог Сада наводим као примјер, а није једини у којем пише на територији Града Новог Сада (великим Г).

Скоро сам вратио неке Жељкове измјене мислећи да је он погријешио, али сам послије схватио да је врло могуће да је био у праву, па бих волио да чујем још нечије мишљење о овој дилеми, прије него што вратим мало слово у те чланке.--Слободни умјетник 22:19, 27. фебруар 2014. (CET)

Иако сам раније причао са тобом на ову тему, да ти одмах кажем да одбациш овај цитат из Правописа 1994. Сада се пише Санџак Срем, Нахија Посавље, Епархија Хвосно итд. То је по новом Правопису 2010.

Да дам и своје мишљење овдје на Тргу. По мени је овдје кључно само разграничити функцију града — да ли се ради о граду као „почасној“ општини (град Бања Лука, град Бијељина, град Зајечар, град Нови Сад) или граду који је изједначен са управном јединицом (Град Београд, Град Загреб). Стога, није исто Град Београд који је сам по себи раван округу, а уједно и самоуправа, и град Нови Сад који је само самоуправа, али не и округ сам по себи (већ само сједиште округа). Међутим, није исти случај са градом Бањом Луком. Ту нема никаквих јединица изнад општине и она је чисто самоуправа као и сви остали градови и општине у Српској.

Дакле, да закључим. Правопис јасно налаже да се називи управних јединица пишу великим словом, а да се називи општина (самоуправа) пишу зависно од тога мисли ли се на територију или управу. Ако је град квалитета управне јединице онда је великим, ако је само квалитета општине онда малим. А наравно, када се мисли на град као насељено мјесто ту мислим да нема двојбе. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:42, 27. фебруар 2014. (CET) с. р.

Административна подела Бутана

Може ли ми неко помоћи како иде транскрипција ових назива:

• Дзонгдэй (руски језик) или Dzongdey (енглески)
• Дзонгхаг (руски језик) или Dzongkhag (енглески)

И још једно питање да ли се ПХ увек пише као Б? Као нпр. код града Тимбу.--Марко Станојевић (разговор) 13:02, 4. март 2014. (CET)

Немамо правила транскрипције званичног језика Бутана (дзонгка, џонгка, џонга, или како већ), тако да није могуће одговорити на твоје питање. Ако је град, требало би погледати у географској енциклопедији. Могло би и у неком атласу, мада није меродавно. С друге стране, ово што питаш су називи неких јединица, тако да... Нема правог одговора. Ако је неко писао научни рад о Бутану, види ту. Немам бољих замисли. --Lakisan97 (разговор) 18:54, 4. март 2014. (CET)

Хвала на одговору. Надам се да ће и неки географичар да се јави па да још мало појасни. Иначе ћу морати сам да се сналазим.--Марко Станојевић (разговор) 00:05, 5. март 2014. (CET)

Édouard-Léon Scott de Martinville

Da li je pravilno Eduard Leon Skot de Martinvil?--Mladja1974 (разговор) 19:41, 17. март 2014. (CET)

Био је Француз, ајд' да покушам: Едуар-Леон Скот де Мартенвил. Како ти се чини? :) --Крушевљанин Иван (разговор) 19:53, 17. март 2014. (CET)

Диван си:). Па ако могу руси - Эдуар Леон Скотт де Мартинвилл, можемо и ми Едуар.--Mladja1974 (разговор) 20:01, 17. март 2014. (CET)

Не може цртица. --Lakisan97 (разговор) 20:03, 17. март 2014. (CET)

А французи и изговарају Едуар Мартенвил. Крушевљанин хвала на потврди--Mladja1974 (разговор) 20:08, 17. март 2014. (CET)

Тако је не може цртица, хвала--Mladja1974 (разговор) 20:09, 17. март 2014. (CET)

Фала, фала. :) А што не може цртица, тако стоји на ЕН Вики? --Крушевљанин Иван (разговор) 20:17, 17. март 2014. (CET)

Па зато што не пијеш енглески чај него шљивовицу. --Mladja1974 (разговор) 20:18, 17. март 2014. (CET)

Лично мислим да треба цртица, једино ако кривописна мафија (Пижурица, Јерковић…) каже другачије. Али није никакав проблем. Млађо, направи чланак Едуар Леон Скот де Мартенвил, а све остало као преусмерење (верзија са цртицом и акцентован француски оригинал). Просто к'о пасуљ. --Крушевљанин Иван (разговор) 20:36, 17. март 2014. (CET)

Мора цртица, она се не пише код топонима. Самарџија (разговор) 20:30, 17. март 2014. (CET)

Ja ću moje malo znanje gramatika da izložim ali pazite nemojte da zaspite.

Crtica između dva prezimena se piše samo u ženskim prezimenima, dok se u muškim piše samo u slučaju kada je prvi deo prezimena nepromenljiv (Baba-Dudić, Polit-Desančić). Prezimena koja su izvedena od dvočlanog izraza pišu se spojeno, ma kako se pisao izraz iz koga je izvedeno prezime (Delibašić, Belimarković, Karađorđević) Prezimena s nadimkom (Jovanović Zmaj, Andjelković Bofor) po pravilu se pišu bez crtice.

Dvostruka imena se, po ugledu na francusko pisanje ovakvih imena, pišu sa crticom (Žan-Pol, Ana-Marija), a kroz padeže se menja samo drugi deo imena (Ana-Mariji)--Mladja1974 (разговор) 20:54, 17. март 2014. (CET)

Па ова последња реченица ти је одлична, баш то и јесте случај овде. --Крушевљанин Иван (разговор) 21:39, 17. март 2014. (CET)

Staviću crticu pa ko hoće da menja nek menja.--Mladja1974 (разговор) 21:02, 17. март 2014. (CET)

Самарџија, не знам откуд ти да су само топоними у питању. Цртица се пише кад је први део имена непроменљив (исто као за презимена). Пошто се не каже /жанполу/ него /жану полу/, онда име мора бити Жан Пол (Сартр), а не Жан-Пол. Још познатији пример јесте Жан Жак Русо. Све је остало речено тачно, према Правопису. --Lakisan97 (разговор) 10:27, 18. март 2014. (CET)

Наравно, код нас је генитив Едуара Леона наспрам Едуар-Леона. --Lakisan97 (разговор) 10:29, 18. март 2014. (CET)

Овде су замењене тезе. Каже се Жан-Полу због тога што се лична имена пишу са цртицом, што за собом повлачии генитив у ком је прво име непромењљиво. Дакле, писање са цртицом даје за последицу генитив Жан-Полу, а не обратно. Додуше, онди мудрови са СЈА кажу да се без цртице пишу и топоними и лична имена, али, будући да су они у последње време све склонији да своје ставове мањкаво образлажу (или никако), најбоље је да се придржавамо Клајновог савета из РЈН (који Они сматрају безнадежно застарелим), да се лична имена пишу са цртицом, а топоними без цртице.

--Sly-ah (разговор) 11:10, 18. март 2014. (CET)

Правопис је тај који за пример даје Жана Пола, Жана Жака, Сен(т)(а) Егзиперија и осталу дружину, уколико се не варам. И све то уредно у правилима, не само у речнику. --Lakisan97 (разговор) 19:32, 18. март 2014. (CET)

А јел' Правопис каже да се овај Едуар-Леон мора писати без цртице? --Крушевљанин Иван (разговор) 21:52, 18. март 2014. (CET)

Не, да пише толико конкретних примера, имао би милион страна. --Lakisan97 (разговор) 10:01, 19. март 2014. (CET)

У речнику су само преисани примери из одељка са правилима, а у тим правилима нигде експлицитно не стоји да се лична имена пишу без цртице. Додуше, има неколико примера која су преписана у правилима, и из тога би се могло закључити да се и лична имена пишу без цртице, али то нигде није експлицитно наведено, како ти Лакисане сугеришеш. Даље, она твоја "дедукција" и даље не стоји, наиме, Жану Полу у генитиву је само последица писања двоструких имена без цртице, а није писање без цртице последица тога што се у генитиву каже Жану Полу. Даље, шта Правопис каже за сложене топониме? Будући да се пишу без цртице, да ли ће Сент Етјен у генитиву бити Сента Етјена или Сент Етјена?

--Sly-ah (разговор) 23:15, 18. март 2014. (CET)

Нема „а“, али, добро, небитна је моја „дедукција“ (а што није индукција?), зато што јесте била нетачна. Међутим, остаје ситуација описана у Граматици српског језика (Станојчић и Поповић). Када су посреди имена, непромењива су само она типа Кети, Бети, Ен, Елизабет. Едуар засигурно није међу њима, јер се мења као именица прве Стевановићеве врсте. Шта сад? Третирамо Едуар-Леон као једну реч или? У сваком случају, и даље не видим разлог за закључак да треба са цртицом, а не без, кад већ имамо експлицитно дато Жан Жак и друго. Додатно, види тачку 97. Ту је дато опште правило, мада је поприлично неприменљиво (вишезначно). Ипак, чињеница је да се тиче презимена, а не имена. Топоними су скроз друга (трећа) прича, јер код њих је све речено црно на бело. --Lakisan97 (разговор) 10:01, 19. март 2014. (CET)

Novi Pravopis se retko primenjuje - http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=01&dd=18&nav_id=486687 Još jedna od novina je da, ukoliko ste udata žena koja je svome prezimenu dodala prezime svog muža, ubuduće će biti pravilno da ne pišete crticu između dva prezimena. --Mladja1974 (разговор) 20:48, 19. март 2014. (CET)

Млађо, наведена вест је из 2011, а ово је 2014. година, па се поставља питање да ли се за три године нешто променило?

Сем тога, кога брига да ли се Правопис ретко или често примењује? Колико ми је познато, на Википедији на српском језику тај се Правопис примењује, па не видим никаквог оправданог разлога да се не примени и овај пут (иако се да тог правила дошло заобилазним путем, а не тумачењем експлицитног правила). Дакле, Едуар-Леон и готова прича (барем до следећег Правописа). --Sly-ah (разговор) 21:55, 19. март 2014. (CET)

Dobro neka bude tako, samo nek je živ i zdrav i Lakisan, i on je na neki način u pravu. Meni je pravilno crtica, ali ja bi voleo da stavim i bez pa da svi budu srećni, he he, al ne može red je red, pravopis je pravopis.--Mladja1974 (разговор) 22:15, 19. март 2014. (CET)

Извињавам се, погрешио сам. Мислио сам ипак без цртице (дакле Едуар Леон), а она цртица спада у фројдистичку теорију омашке (или, шта је баби мило, то јој се снило). --Sly-ah (разговор) 22:44, 19. март 2014. (CET)

Може и тако, сад су сви срећни. --Mladja1974 (разговор) 22:52, 19. март 2014. (CET)

---

Zar po pravopisu nije Al Kapon? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.105.22.242 (разговор • доприноси) | 21:47, 21.3.2014‎

Научи да се потписујеш. И какве то има везе са овом расправом? Ми смо овде говорили о цртици између двоструких имена. Ако те нешто ново занима, постави питање као нову тему. --Крушевљанин Иван (разговор) 13:11, 22. март 2014. (CET)

Представити и преставити се

Било је у нашим чланцима грешака које сам исправио, кад уредници прогутају слово д код речи представити, представљање и сл. Ту мора да постоји слово д и пазите на то (такође, баш је д, не т, јер је овде изузетак од једначења по звучности).

Међутим, треба пазити још на једну ствар. Наиме, заиста постоји и глагол преставити (без д). То је архаичан, застарео глагол за „одлазак на онај свет” и среће се углавном у црквеним текстовима: „преставио се слуга Божји…” итд. Мала корисна информација да знате за убудуће. За више информација погледајте http://forum.b92.net/topic/40808-jezi%C4%8Dke-nedoumice/page-29. --Крушевљанин Иван (разговор) 11:07, 21. март 2014. (CET)

Свака реч може да има сто значења. Зато је најбоље погледати у речник. Ја налазим две одреднице — једна упућује на представити се, а друга на преместити. Други смисао је вероватно тај из црквених текстова. Колико ми се чини, форумаши нису ово разјаснили до краја, па, рекох, да додам. --Lakisan97 (разговор) 16:35, 21. март 2014. (CET)

Па као што неко написа на тамошњем форуму, изгледа да они који су писали новије речнике, као и неки писци (Андрић: Витомире, болан! Представила се Јевда.) мислили су да су људи некад намерно испуштали слово д, ваљда због лакшег изговора, па су онда убацили то д, а изгледа да нису требали.

Значи, ако у речницима стоји за глагол представити (са д) друго значење, умирати, онда, колико схватам, то је грешка. У речницима треба да стоји и глагол преставити (без д) са значењем умирати („промена става” тј. стања). Јесте испала замумуљена ситуација стварно… --Крушевљанин Иван (разговор) 18:49, 21. март 2014. (CET)

Chichester и Charles Sumner Tainter

Молим за помоћ и захваљујем унапред, јел може Чичестер и Чарлс Самр Теинтр или некако боље и другачије.--Mladja1974 (разговор) 13:53, 23. март 2014. (CET)

Chichester = Чичестер

Charles Sumner Tainter = Чарлс Самнер Тејнтер (Американац). --Крушевљанин Иван (разговор) 14:12, 23. март 2014. (CET)

Да, баш овако како је Иван рекао. Увек избегавај тешке облике пуне сугласника — они су ретко кад правилни. Дакле, као што је Чичестер, а не Чичестр, биће и Самнер Тејнтер уместо Самнр Теинтр („еј“ уместо „еи“ пошто је у енглеском то дифтонг/двоглас, као у српском један слог). Да лакше запамтиш за убудуће, добар је и општепознат пример — кажемо Винстон Черчил уместо Чрчил или Чурчил. --Lakisan97 (разговор) 15:00, 23. март 2014. (CET)

Ајд' и тебе да допуним — Чрчил је заиста најближи изговор Винстоновог презимена, али су наши правописци (пссст, мафија!) изабрали да мећемо е кад год наиђемо на немушти глас е/у. Ето, толико. --Крушевљанин Иван (разговор) 15:34, 23. март 2014. (CET)

Све је добро, сви сте добри, хвала вам.--Mladja1974 (разговор) 16:20, 23. март 2014. (CET)

„ Ipak, osnovna greška onih koji pišu „Brdi”, „Trnbul”, „Spajs grls” i slično nije u ovim fonetskim detaljima, nego je načelne prirode. Kao što obično biva kad diletanti sami sebi određuju pravila, oni su se usredsredili samo na konkretno ime pred sobom i transkribovali ga „po sluhu”, ne upitavši se ni za časak da li isti takav glas postoji i u drugim engleskim imenima i kako ga tamo prenosimo. Zaista, ako bismo prihvatili slogotvorno r u maločas navedenim primerima, onda bi se po istoj logici moralo pisati i „Brnrd”, „Hrbrt”, „Šrlok”, „Šrli”, „Brmingem”, „Črčil”, „Brton”, „Mrfi” i tako dalje; Kirk Daglas bi se ubuduće zvao „Krk”, Bert Rejnolds — „Brt”, Vajat Erp bi postao Vajat „Rp”, umesto Irving pisali bismo „Rving”, umesto Ernest „Rnest”, i da dalje ne nabrajamo! ” — О једном мутном вокалу, или зашто „Спајс герлс” не могу бити „Спајс грлс”

--Појнт Дред (разговор) 22:03, 23. март 2014. (CET)

„ Ipak, osnovna greška onih koji pišu „Brdi”, „Trnbul”, „Spajs grls” i slično nije u ovim fonetskim detaljima, nego je načelne prirode. Kao što obično biva kad diletanti sami sebi određuju pravila, oni su se usredsredili samo na konkretno ime pred sobom i transkribovali ga „po sluhu”, ne upitavši se ni za časak da li isti takav glas postoji i u drugim engleskim imenima i kako ga tamo prenosimo. Zaista, ako bismo prihvatili slogotvorno r u maločas navedenim primerima, onda bi se po istoj logici moralo pisati i „Brnrd”, „Hrbrt”, „Šrlok”, „Šrli”, „Brmingem”, „Črčil”, „Brton”, „Mrfi” i tako dalje; Kirk Daglas bi se ubuduće zvao „Krk”, Bert Rejnolds — „Brt”, Vajat Erp bi postao Vajat „Rp”, umesto Irving pisali bismo „Rving”, umesto Ernest „Rnest”, i da dalje ne nabrajamo! ” — О једном мутном вокалу, или зашто „Спајс герлс” не могу бити „Спајс грлс”

--Sly-ah (разговор) 23:11, 23. март 2014. (CET)

Јесте, дилетанти попут мене путују по свету, разговарају са Англосаксонцима и знају како се шта изговара, а у Србији налете на правописну мафију и подржаваоце исте који нигде не путују, не знају шта је то разговор уживо са Енглезом, Велшанином, Американцем, па се држе Пижурице и Прћића као пијан плота. Али ето, битно је да не буду дилетанти баш код те мафије у Србији…

Уосталом, за те немуште гласове може да се употреби неки симбол, нпр. апостроф, или неки од акцената на сугласнику… Решење може да се нађе, али до решења долазе искусни људи, са јаким критичким размишљањем, сигурно не они који се слепо држе Пижурице и Прћића, и не путују по свету… --Крушевљанин Иван (разговор) 23:58, 23. март 2014. (CET)

Иване, да ли је теби уопште јасно с којом лакоћом срозаваш властити углед? Пљувало се и раније по Клајну и Прћићу, али не знам да је икоме пало на памет да доводи у питање постојање неког вокала. Кажем ти, сви те гледају као да си одрастао на другој планети. Хтједох горе да те упитам, „Ако по теби треба Езимов, зашто не и Тејнтр?“, али ти си се јавио сам од себе. Имаш образа да причаш о критичком размишљању, а јавно износиш сасвим провидне лажи — да они који подржавају писање Черчил нису имали контакта с енглеским. Да си заиста укључио размишљање, можда би помислио и на сљедеће:

• да енглески и наш језик немају исту фонологију, па се и не може транскрибовати без неких компромиса;
• да је пожељно умањити изобличавање имена (’Рнест?? Елфред??);
• да правописци једва поправљају Тарнер у Тернер, а камоли да могу ударати у овакав један темељни принцип, који су спонтано успоставили бројни писци.

Већ сам те једном упутио на литературу и сад те други пут упућујем, али ако и даље будеш истрајавао на таквим глупостима, нашкодићеш само себи на јавном мјесту. --Појнт Дред (разговор) 08:17, 24. март 2014. (CET)

Пре него што покушаш да поправиш мој углед, Википедијанче непознатог имена, места, година и сл., одговори ми — а питање важи и за Слају, Лакија и све оне који подржавају Пижурицу и Прћића — где си путовао по свету и са киме си све разговарао? Док не добијем ваљан одговор на то питање, не могу ниједног од вас да схватим озбиљно, жао ми је… Научи такође и да правилно увлачиш реплике, јер је то знак поштовања према саговорнику… --Крушевљанин Иван (разговор) 12:13, 24. март 2014. (CET)

Иване, видим да и даље смараш људе с увлачењем. Битно је да си ти путовао, али си у транскрипцији такође туриста. Ево сад ће сви они који су путовали у Русију да име Олег преправљају у Аљек, а они који су путовали у Украјину ће Олега преправљати у Олеха, јер побогу, тако се правилно изговара. Знам да не вреди с тобом расправљати али не могу да одолим. --Миланче (разговор) 13:24, 24. март 2014. (CET)

Иване, да ли је теби уопште јасно с којом лакоћом срозаваш властити углед

Који углед?!

--Sly-ah (разговор) 16:45, 24. март 2014. (CET)

Хтедох нешто да питам, али налетех на Чрчила и Шрлока и тако. И мало се забавих и заборавих шта сам хтео да питам. Него Иване где си путовао по свету и са којим светским "мислиоцима" си разговарао о лингвистичким правилима васионе. Ех да, сетих се - какво је ово масовно преправљање појединих речи и њихово брисање, а увођење неких архаизама уз образложење да су уклоњени кроатизми? Откад су речи вани и вањски власништво званичног Загреба? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:47, 24. март 2014. (CET)

Хехе, жељно чекам нове Иванове транскрипционе "доприносе". Сам мало стрпљења. Неће проћи дуго, а "његови доприноси" ће бити Рвинг, Брд, Шрли, Мри, Картр, Врк, Врд, Вилјм Шејкспр ... поред мучене Мрседиз (саме ме интересује где се деде оно завршно "с" с којим је смарао целу Википедију последњих неколико дана) ... Који лик.

--Sly-ah (разговор) 16:36, 28. март 2014. (CET)

Шкотлађанка или Шкотка

Видех ову измену, па да питам шта је правилно. Облик Шкотлађанка се чешће јавља на интернету, док Шкотка скоро да нисам пронашао осим као презиме. --Ђорђе Стакић (р) 00:12, 2. април 2014. (CEST)

У Правопису сам пронашао: Шкотска, Шкот, Шкоткиња (боље него: Шкотланђанин, Шкотланђанка).--Нимчевић разговор  00:18, 2. април 2014. (CEST)

Тако је. Шкотланђанин и Шкотланђанка би било од веома необичног облика Шкотландија. Овако, кад је Шкотска, а мушки становник Шкот, намеће се Шкоткиња као најбоље решење. Шкотка је без икакве сумње Бојанов типфелер, приликом чега је појео „ињ“. Дешава се, јелте. --Lakisan97 (разговор) 01:11, 2. април 2014. (CEST)