Википедија:Трг/Архива/Разно/15

Talk:Slobodan Milošević

Само да споменем да је у току жестока расправа на енглеској Википедији око улоге Милошевића у ратовима у Југославији. Неки поричу да је Олуја био злочин над Србима и тврде са су Срби једини који су криви за рат и једини који су починили злочине, као и то да је Слободан Милошевић намерно изазвао све ратове и да је једини требао да испашта. Било би добро када би ми неко са српске Википедије, ко зна енглески, мало пружио подршку, јер за сада су сви на тој расправи против мене. --Борис Малагурски ₪ 00:39, 14. март 2006. (CET)

П.С. Ево мало инспирације.

Curiosity killed the cat...

ovo nema veze ni sa chim osim sa mojom radoznaloshcu.. :)

i jel' znamo ko se krije iza IP adrese kao korisnik 213.244.226.121?

golica me! :)

Svetlana Miljkovic 11:03, 16. март 2006. (CET)

Знамо... То је djus. :) --Филип § 12:48, 16. март 2006. (CET)

Адреса је Вератова. Вероватно је да Филип прецизније зна ко је по ономе што је написао, али, теоријски, то може бити једно 10.000 људи. --Милош Ранчић (разговор) 13:02, 16. март 2006. (CET)

Теоријски да, али практично "MBSJ" (може бити само један).

Djus ^реци 22:07, 17. март 2006. (CET)

Кумановски споразум

Помаже Бог! Претрагом по Википедији наиђох на Кумановски споразум.Састоји се од свега неколико реченица. Могао бих да дам комплетну верзију текста овог споразума, као и Резолуције Савета безбедности бр. 1244. Шта треба да урадим како бих дао свој допринос Википедији?

Ако су текстови под неком јавном/слободном лиценцом, онда их можеш поставити на Викизворник. --Филип § 19:06, 16. март 2006. (CET)

Кумановски споразум-Резолуција 1244

Извињавам се што опет нешто питам и одузимам ваше драгоцено време, но морам јер сам тазе Википедијанац - од јуче. Слабо капирам шта значи одговор ако текст није под лиценцом!Како то могу проверити? Нерон

ако текст није под лиценцом онда је у слободној употреби, значи да свако сме да га користи, продаје, ради са њим шта му је воља. Е сад споразум је вероватно у јавном власништву тако да вероватно можеш да га поставишш на изворе --Јованвб 19:34, 16. март 2006. (CET)

Википедија и сви сродни пројекти су направљени са циљем да се прошири слободно знање и слободне информације. Ако желимо да дамо то слободно знање, не можемо да га ми сами набављамо из неслободних извора. Другим речима, не смемо да кршимо туђа ауторска права, већ морамо да користимо текстове и материјале који су под неком од ГНУ или Криејтив Комонс лиценци, или су пак у јавном власништву. Такође, смемо објављивати материјал за који имамо изричиту дозволу аутора уколико је тај материјал објављен под неком рестриктивнијом лиценцом. Пошто се ради о резолуцији, односно споразуму, а како они спадају ваљда у правне акте, и ако следимо аналогију да су закони у јавном власништву, онда ми се чини да не би требало да буде проблема са овим. --Филип § 19:38, 16. март 2006. (CET)

већ се текст налази на изворима--Орловић 19:48, 16. март 2006. (CET)

Знам да сам досадан

Браћо Срби три пута Бог помаже па Вас, сходно тиме,и ја трећи пут нешто "морам" приупитати. На Викиизворнику, подкатегорија Историја нађох текст Кумановског споразума. Сад ми није јасно како то да га ту има а кад се под тражи укуца Кумановски споразум он показује само ДОСЛОВНО 2-3 реченице?У чему је ствар? Ја Вам могу доставити текст Резолуције Савета безбедности 1244.Где то могу урадити?У "Викиизворнику"? Нерон

Ниси досадан. Мени је драго да си заинтересов и да питаш, за разлику од неких који покушавају сами да открију чак и ако тиме шете другима...

Ево средио сам. Погледај Војно-технички споразум у Куманову 1999. --Милан Тешовић 17:40, 17. март 2006. (CET)

Питам, питам

Помаже Бог! Захваљујем на одговору.Међутим, не разумем, кажеш да си средио, но под тим појмом и даље постоје само 2 РЕЧЕНИЦЕ!У Викизворнику постоји - чини ми се, нисам потпуно прочит'о - комплетан текст, Кумановског споразума, ал'није доступан широј јавности. Ја сам се, инспирисан актуелним догађајима, "намерачио" да широј јавности предочим а Вама и свима нама допуним ћириличну Википедију "Кумановским споразумом и Резолуцијом Савета безбедности бр. 1244. Хтео бих да се појавим на неком вашем(нашем) састанку у дому омладине у Београду - можда већ и овог викенда. Нерон

Не разумем како то мислиш да није доступан широј јавности. (На страну то да сам ја, и свако ко је то желео, имао целокупан изворни текст истог тог 9. јуна 1999.) Изворни текстови иду на Викиизворе, а овде стоје чланци који те појмове описују - подела је веома једноставна и логична. Чланак на Википедији увек можеш да допуниш новим информацијама и објашњењима. Како на нашем чланку стоји повезница на целокупни текст на изворима, та--Борис Малагурски ₪ 07:04, 19. март 2006. (CET)ј текст је једнако доступан као и чланак на српској Википедији. --Dzordzm 18:10, 17. март 2006. (CET)

Извињавам се, не изразих се лепо, мада мени делује логично. Наиме, када се под "тражи" укуца Кумновски споразум покажу се, као што рекох, само 2-3 реченице.А мене, као "фришког" Википедијанца збуњује што морам да тамо-амо, ако хоћу да видим комплетно, тражим конкретно овај појам.Резолуцију 1244 достваљам чим пре. Нерон

Па под "тражи" и треба да ти се појави само половина реченице - тек толико да видиш да ли је то чланак који тражиш. Онда кликнеш на линк (плави велики назив чланка изнад те реченице) и тако ћеш стићи на чланак који може бити и три A4 стране дугачак... --Милан Тешовић 18:53, 17. март 2006. (CET)

Па треба написати чланак. Не можемо само прекопирати садржај споразума. Оригинални садржај иде на вики-изворе, гдје је и стављено и ја сам ставио линк на чланак ка изворима гдје и треба да стоји такав линк. Тако да не стоје само двије реченице него двије реченице + велики натпис да постоји текст комплетног споразума на вики-изворима. --Милан Тешовић 18:51, 17. март 2006. (CET)

Чланак "Србофобија" ће бити обрисан на енглеској Википедији

Гласајте и оставите хитно ваше мишљење овде, чланак је предложен за брисање, а не би ваљало да буде обрисан овај чланак - Србофобија.

--Борис Малагурски ₪ 07:04, 19. март 2006. (CET)

"Барбароса"

Имате ФАНТАСТИЧАН о операцији "Барбароса"!Све похвале аутору, мада је,без икакве жеље и потребе да унижавам, помало плагијатор јер је дословно превео са Википедије на енглеском.Но и за то му СВАКА ЧАСТ!Да се Срби који слабаји баратају енглеским не би мучили с којекавим речницима, с "помоћи пријатеља" и с чим све не... Волео бих да употпуним српску Википедију с прилогом наређења операције "Барбароса" од 18.12.1940.г. Занима ме да ли сте заинтересовани. Узгред,куцање Резолуције 1244 ми добро напредује, очекујмо га кроз неколико дана. Нерон

Сваки конструктиван допринос на чланку о Операцији Барбароса (или било ком другом чланку) је више него добродошао. Мислим да је мало погрешно рећи да је аутор - плагијатор, једноставно, чланак је преведен са енглеске Википедије, што је сразмерно честа пракса на свим Википедијама. Не верујем да је корисник који је превео чланак имао намеру да се негде хвали својим маестралним истраживачким радом на овој теми, а у супротном тешко да би се исти могао оквалификовати као плагијатор. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:01, 20. март 2006. (CET)

Него, о каквом куцању Резолуције 1244 говориш? Текст резолуције, чланак о њему...? Ја сам мислио да неке материјале о овој резолуцији већ поседујемо, тако да треба видети, како се не би дуплирао рад. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:01, 20. март 2006. (CET)

Питалица

Јел' има неки начин да се види колико људи дневно посети нашу Википедију? --Борис Малагурски ₪ 04:35, 21. март 2006. (CET)

И ја бих то желео да знам, али изгледа да се бројачи не стављају да не би спласнуо елан корисника. --Поки |разговор| 00:43, 25. март 2006. (CET)

А да лепо одеш на wikitech-l са тим предлогом и да мало малтретираш девелопере својим идејама? Сигуран сам да ће само на твој миг из места скочити и на свим Викимедијиним сајтовима одмах укључити бројаче посећености. Наравно, не заборави да поменеш елан корисника а уопште се не осврћи на њихове тврдње о бесмисленом трошењу рачунарских ресурса и сл. - то је њихов подли план,не би ли баш тебе заварали. --Бране Јовановић 09:25, 25. март 2006. (CET)

Хелп

Добио сам ову поруку од новог корисника Радослава:

Данас сам се пријавио и понудио неколико текстова. Од Вас сам добио подршку да наставим са сарадњом. Хвала Вам. Него, још се баш не сналазим најбоље, али то ће потрајати још који дан, па бих Вас замолио да ми погнете и објасните да ли овај мој предлог има смисла. наиме, ми (моја супруга и ја) имамо свој сајт и на њему нудимо десетие електронских књига на српском језику потпуно бесплатно и са свом слободом да се њима располаже. Ту има и веома добрих наслова које смо издали и у штампаном и електронском олику. Ми смо веома расположени да Википедија, која нас је веома заитригирала "узме" те књиге и стави а располагање свима тј. као део Википедијине библиотеке. Да ли је то ОК? Наш сајт је [www.kreativnaradionica.co.yu www.kreativnaradionica.co.yu]

Поздрав, Радослав

Шта да му одговорим? --Борис Малагурски ₪ 06:24, 21. март 2006. (CET)

Ако су књиге у јавном власништву или могу да се умноже под GNU FDL, онда могу да иду на Викиизворник, ако не, хвала на понуди али не можемо да прихватимо (Википедија/Викиизворник са њима не може ништа). --Бране Јовановић 07:26, 21. март 2006. (CET)

Треба само разграничити

• Да ли је схватио шта значи ГФДЛ, и да ли је спреман да своје књиге стави у коришћење под таквом лиценцом?
• Да ли има друге (туђе) књиге које би желео да стави под ГФДЛ и да ли има право да уради такву ствар?
• Да ли је разврстао које књиге иду на викиизворник, а које су за викикњиге?

-- JustUser  JustTalk 11:20, 21. март 2006. (CET)

Ја сам на том сајту на том сајту добио утисак да је он прекуцавао туђе књиге... --Милан Тешовић 13:55, 21. март 2006. (CET)

Слике

Упорно покушавам да поставим слику на страницу,међутим,појави се оквир са текстом,али без слике,него неки "као" линк према тој слици?

Могуће да нисте прво послали слику на Википедију прије него што сте покушали да је убаците у чланак? Да пошаљете слику на Википедију, треба да пратите линк на лијевој страни, испод поља за претрагу, који се зове Пошаљи фајл. Тек онда можете убацити слику у чланак. Имајте у виду и ауторска права, ако је слика заштићена копирајтом, немојте је слати на Википедију. Постоји и Википедијин братски пројекат који се зове Вики остава, гдје могу да се аплоадују слике које ће послије моћи да се користе на свим Википедијама и свим другим Википедијиним братским пројектима, а не само на српској Википедији. Надам се да Вам је ово помогло. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:30, 25. март 2006. (CET)

Није то у питању. Јављају се неки багови са сликама од кад је убачен овај нови софтвер. Тако да видиш оквир слике а уместо слике њен наслов --Јованвб 12:48, 25. март 2006. (CET)

Ја сам мислио да се ради о овоме - види слику[[Слика:Непостојећа слика.jpg|десно|мини|Нема слике, има уоквиреног текста који је „као“ неки линк...]]. А то са сликама, да их има на Википедији, али се не појављују како треба, и раније се понекад догађало. Дунго ми је рекао шта је било у питању, сад сам већ заборавио... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:32, 25. март 2006. (CET)

Ма то је до сервера. Кад ти се то појави, стрпи се мало и проћи ће. Ево и ја сам се нервирао прије недеђу дана... --Милан Тешовић 20:55, 25. март 2006. (CET)

Јесте,управо то ми се појављује! Значи,слика ће се појавити,зар не? Хвала на помоћи. Alexzr88 23:14, 27. март 2006. (CEST)

Насељена места у Француској

Чему служе хиљаде полу-чланака о сваком селу у Француској? "Случајна страница" је због ових чланака постала неупотребљива. Само избацује ова места.

Википедија је у сталној изградњи. Сада је "случајна страница" бескорисна (мада мислим да је уопште бескорисна, тј. недовољно корисна да би стајала са леве стране), за неко време ће бити корисна. Ето, у будућности нећеш добијати само мале чланке о насељеним местима у Француској, него ћеш добијати и велике чланке о брдима и морима на Месецу и Марсу. --Милош Ранчић (разговор) 13:40, 25. март 2006. (CET)

ко и када ће то све да преведе?--Орловић 13:45, 25. март 2006. (CET)

Случајна страница је јако корисна. То је прво што притиснем када одем на неку страну Википедију и прво што притиснем када дођем на нашу нако дуже времена. А и осим тога је често користим. Иначе то је један однајбољих показатеља квалитета неке Википедије. ћеш добијати и велике чланке о брдима и морима на Месецу и Марсу. (?) --Милан Тешовић 20:58, 25. март 2006. (CET)

Поново Ја

ПомажеБог браћо Срби!Ево мене опет. Није ме било неколико дана - ОБАВЕЗЕ+немам код куће приступ Интернету те се довијам на разноразне начине.Прво бих хтео да се захвалим на званичном позиву да посетим састанке у Дому омладине. Друго, у вези са Резолуцијом 1244 - хтео бих да покушам да направим чланак у вези са том резолуцијом+да додам Викизворнику комплетан њен текст. А што се тиче операције "Барбароса" и Другог светског рата уопште, ту од мене можете очекивати максималну помоћ јер ми је то најдражеснији историјски хоби. Нерон

Бог ти помого, Нероне. Хвала на твојој жељи и вољи. Ево ти један мали савјет: кад остављаш поруку, можеш да се потпишеш куцањем сљедеће синтаксе: --~~~~, дакле двије цртице и четири тилде; или можда, ако ти је лакше, да кликнеш на друго поље са десне стране међу овим дугмићима за уређивање текста што се налазе изнад бијелог поља за куцање - то даје исти ефекат. Када кликнеш на Сними страницу, умјесто тога појавиће се твоје корисничко име и тренутно вријеме и датум. Сада и ја користим ту синтаксу: --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:57, 25. март 2006. (CET)

Clanak 'Kristalna noc u Zadru' ce biti obrisan na vikipediji

Molim glasajte i ostavite vase misljenje [1]. Clanak ce biti obrisan u protivnom, kao sto se uklanjaju i ostala svedocanstva o stradanju Srba - uprkos svim dokazima i linkovima. Nemanya 07:02, 26. март 2006. (CEST)

Гласање, под хитно!

Људи, номиновао сам се за администратора на енглеској Википедији. Хајде, гласајте за мене, па да мало стварно променим неке ствари на тој Википедији, а не да смо увек на милости и немилости енглеских администратора. Очекујем од свих српских Википедијанаца да гласају овде. Поздрав, --Борис Малагурски ₪ 08:46, 26. март 2006. (CEST)

Блок

Само бих хтео да споменем да сам успео натерати ове са енглеске Википедије да блокирају корисника Croatian historian. Коначно ови са енглеске Википедије мало реагују на анти-српску пропаганду. --Борис Малагурски ₪ 00:58, 27. март 2006. (CEST)

Много ХВАЛА!

Помаже Бог! За почетак бих хтео да се захвалим Ђорђу на практичном савету.Невероватно звучи, ал' уопште не проучавах дугмиће изнад места за куцкање. А друго изгледа ми ужасно компликовано куцање текста са свим оним "стварчицама" пре, после, и у тексту... Но, Боже мој, шта је ту је, - желим да помогнем српску Википедију. Поред Резолуције 1244 и "операције Барбароса", коју код куће припремам, занима ме да ли је још нешто хитно потребно Википедији а у вези је Другог светског рата - еврпско,афричко и атлантско ратиште (Пацифик ипак оствљам другим ентузијастима), европског и нашег Средњег века - посебно од 800. до 1500.г., Римског Царства(посебно од 100.г.п.Х.р. до 476.г.) баш овим редоследом. --Нерон 21:00, 27. март 2006. (CEST)

Погледај [2]. То је категорија свих постојећих чланака из Другог свијетског рата. Поздрав! --Славен Косановић {разговор} 22:19, 27. март 2006. (CEST)

Захвалан

Овим путм бих желео да се захвалим Славену на савету, и упућивању на право место.Но, ја сам попут мачке стално радознао.Гледајући сајтове и документа о Другом светском рату нисам успео да се снађем и "провалим" где пишу имена аутора. Замолио бих да ми се објасни јер бих имао да упутим и речи похвале али и изсвесне критике те бих желео да знам кога да помињем. --Нерон 22:49, 27. март 2006. (CEST)

Za svaki chlanak postoje tabovi u gornjem delu iznad chlanka (chlanak, razgovor, uredi, istorija, premesti, itd). Ako izaberesh "istorija" mocice cesh da vidish istoriju stvaranja chlanka, kao i da uporedish izabrane verzije istog chlanka (shta je dopunjeno, od strane koga, i datum).

Svetlana Miljkovic 09:08, 28. март 2006. (CEST)

Да додам општи савет да ћеш многе ствари лакше открити ако сам пробаш разне ствари уместо да чекаш да неко одговори. Не заборави да овде ништа не можеш да поквариш—све и ако нешто "брљнеш", то ће неко брзо приметити и поправити. Дакле, крени храбро у експериментисање и све ће ти брзо бити јасно... --Dzordzm 10:14, 28. март 2006. (CEST)

Pomoc pocetniku

Jos ne shvatam kako mogu da pisem cirilicom. OK, ima tona stvari koje jos ne shvatam, ali mislim da mi je ovo najhitnije, pa ako bi neko mogao da mi objasni...

Подешавање ћирилице је зависно од оперативног система на коме радиш. Погледај подешавање ћирилице за линукс и за виндовс. Не би било лоше и да се при дискусијама на крају потпишеш куцањем "--~~~~" односно притиском на друго дугме са десне стране у прозору за едитирање. Тиме се генерише твој псеудоним и вријеме снимања. Поздрав, --Kaster 18:23, 28. март 2006. (CEST)

Мислим....

Помаже Бог браћо Срби! "Ето мене, ето Вас, рат Турцима", рече кнез Милош на Цвети у Такову 1815.г. Надам се да могу још некако да помогнем србску Википедију. Мислим да знам порекло фотографија графикона и слика у чланку "Јагдтигер". Преузети су са сајта "Achtung Panzer".Сајт се налази на yahoo/government/military militaryhitory. Но немогуће је проверити моје тврдње јер кад се "оде" до тог сајта избациће вам податак да аутор тог сајта ,Георг Парада, трнутно није у могућности да вам омогући коришћење својих ФАНТАСТИЧНИХ података (моја напомена) - тражи спонзора, о слободно могу рећи, свим немачким оклопним возилима коришћеним током Другог светског рата. Ако постоји још неки "залуђеник" за Вермахтом,Вафен СС-ом(ако неко не зна то су борбене јединице СС-а, не чувари концентрационих логора и тзв. "Ајнзац групе") и овим ратом уопште који је МОЖДА посећивао овај сајт нек' ме потврди или демантује. Вечерас ћу покушати да нам допуним чланак о пољском тенку 7ТП.Нек` ми је Бог у помоћи! --Нерон 20:53, 28. март 2006. (CEST)

не верујем да ћеш овде наћи залуђеника за армијама које су вршиле геноцид над освојенима, тако и над Србима, тако ти Бог помогао! Види Википедија:Тим/Други светски рат. Поздрав,--Орловић 23:32, 28. март 2006. (CEST)

Првенац

Допуних чланак о тенку 7ТП. Нисам баш задовољан јер се не показују разници између пасуса а и допуне у табели се уопште не виде. ОК, за размек између пасуса, ал` ми уопште није јасно у вези табеле јер сам се користио свиме што је радио Википедијанац који је формирао чланак. --Нерон 23:10, 28. март 2006. (CEST)

Анонимни коментар на Википедија:Трг/Архива/Разно/14#Википедија на дијалектима

Странцима који уче српски језик је лакше учење и употреба латиничног писма, тако да је потребно да постоји и латинична Википедија. Сад, за дијалектолошке нисам сигуран. Мислим да не треба, и овако има превише посла, а неко би да га помножи са четири.

Предајем српски језик странцима и деци наших исељеника која не говоре српски већ пет година. Моје искуство је другачије: странцима је лакше да науче ћирилицу, него српску латиницу. Наша латиница их само збуњује, јер је српски изговор латиничних слова потпуно другачији. (Написао Корисник:209.121.69.85, пренео Бране Јовановић 09:41, 30. март 2006. (CEST))

slika

kako se stavlja slika na clanak

Страна при Помоћи каже ово. Потпис је са --~~~~ --Филип § 19:06, 1. април 2006. (CEST)

Да л' смо се разумели?

Помаже Бог браћо Срби! Мислим да ме Орловић није баш "најсрећније" разумео. Нисам ни мислио да ћу на Википедији наћи "брлог" поборника NSDAP-a - таман посла, па нисам ја баш так`их убеђења. Као, надам се за мање од годину дана, будући историчар - што би се рекло "са шаром", и веома пасионирани љубитељ теме Другог светског рата, имам намеру да тој проблематици приступим по савету славног римског историчара "Тита Ливија" "sine ira et studio" - без страсти и предрасуда. Пре свег` мислим на ратишта Европе, северне Африке и Атлантског океана. Жеља и циљ су ми да се теме знане као, најпростије речено "Успон и пад Трећег Рајха", обрађујем без примисе различитих послератних идеологија - пре свих комунистичке, и са сасвим пристојне временске дистанце од 60-ак година. Да појасним, није ми намера да оправдавам злочине који су, неоспорно, починили многи Немци током Другог светског рата у освојеним земљама Европе, па и над Србима. ТО НИКАКО. Циљ ми да покушам да одбраним част појединаца у редовима Вермахата, па и, веровао било ко или не, и СС-а, који су били часни официри прожети "витешким" идеалима, као и обичних војника, који су као и савезнички војници, само вршили своју војну обавезу. Не кажем да није било и "најобичнијих" војника који су, засигурно, починили тешке прекршаје Ратног права и обичаја ратовања, но као неко, ко за себе може рећи да је прочитао доста књига на ту тему, слободно могу тврдиди да су они били огромна мањина. Та зар ће било ко добронамеран да тврди да су тактички и стратешки ратни генији "калибра" фелдмаршала Ериха фон Мајнштајна, фелдмаршала Ервина Ромела, генерал-пуковника Готарда Хајнриција, генерал-пуковника Хајнца Гудерина, генерал-пуковника Франца Халдера, адмирала Редера били злочинци само зато што су били високи официр Вермахта, на чијем челу је, нажалост, као Врховни командант био "вођа" Рајха Адолф Хитлер. Чак и официри који су учествовали и многим заверама и покушајима атентата на Хитлера - пре свих учесници најпознатијег - нажалост, као многи пре, неуспелого - од "20. јула" "1944".г. - и челне људе Трећег Рајха су вршили своју дужност према својој немачкој домовини до последњег тренутка пре извршења самог чина покушаја. Треба истаћи да неке касарне данашњег "Бундевера" носе имена учесника завере од 20.7.1944.г. - нпр. пуковника фон Штауфенберга, а да разарач немачке ратне морнарице носи име фелдмаршала Ервина Ромела. А ми Срби заиста би већ једном требали да се запитамо колико смо немачких злочина сами изазвали, а колико су их сами Немци из, назовимо, обести починили. Почнимо само од датума који је био пре четири дана, "27. марта" и судбоносних догађаја везинах за тај датум из 1941.г., па ужасно несрећну епизоду познату као "Крагујевачки октобар" из те исте 1941.г. + додаћу и питање да л` је герилска тактика ђенерала Драже Михајловића имала смисла, бар кад се погледа данас, после више од ½ века. Увек сам спреман за такве дискусије с људима отвореног ума! --Нерон 22:00, 1. април 2006. (CEST)

Поздрав, Нероне. Само да ти кажем да кад правиш повезнице не треба да стављаш наводнике: "1944" неће дати ама баш ништа, док 1944 изгледа да оће нешто. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:08, 1. април 2006. (CEST)

Е, ово ће бити занимљиво. Да видим ко и како ће објаснити "јуначка дела" великих генерала и фелдмаршала по источном фронту где су цивиле третирали као мраве који ометају напредовање панцир дивизија. На том фронту НЕ ПОСТОЈИ НИ ЈЕДАН НЕМАЦ који се може назвати ЧОВЕКОМ, а камоли ВОЈНИКОМ! Милиони цивилиних жртава значе да је поштени немачки војник могао бити само онај који је одмах по стартовању Барбаросе испалио себи метак у главу... и спасао душу. Руси су се после иживљавали на заробљеницима Стаљинградске битке, али то иде на душу Русима. По преласку границе своје миле отаџбине је јуначки немачки војник постајао јуначки немачки ОКУПАЦИОНИ војник. (По чему се ово разликује од онога што раде Амери у Ираку? Ни по чему! Амери (и остала братија) су тамо ОКУПАТОРИ! Не постоји закон који ти брани да се побуниш против окупатора.) Они су били део машинерије која је функционисала са једним циљем: заузети и под контролу ставити територије и становништво (СС је потом спроводио чишћење, решавање коначног јеврејског питања, пацификација словенског "полуживља" и друге "хигијенске" послове). Припадници СС су били људи који су свим срцем веровали оно што им њихов драги вођа говори. Побунили су се против њега кад су посумњали да "драги вођа" не предузима добре потезе да оствари оно у шта сви верују (ово ме подсећа на неке ...). Они су и даље наставили да верују у раније постављене циљеве, само још чвршће. Да ли је неко поверовао да је Хитлер луд, планови бесмислени, цела политика сулуда ... ? Па, колико их је напустило нацистичку партију и СС? Хммм... Зашто ли се само говори о "јуначком покушају атентата на Хитлера"? Зашто нема јуначког покушаја напуштања и распуштања наци партије или СС? Можда зато што га није ни било? Како је прошао студентски покушај цивилног бунта против наци партије? Гадно! А где су ту били јуначки СС синови? Радили преводилачке послове на преводу транспорта Јевреја до логора. Професионалци? Па ако су профи онда су лош посао одабрали. Да се разумемо, исто мислим и о Америма који сад у Ираку. Дакле то су окупациони војници и сваки Ирачанин има право да пуца у њега. Шта више, такав Ирачанин је високо морална личност, а његов чин је јуначки. Ови који подмећу бомбе цивилима изазивајући грађански рат су у истој равни са Америма. Дакле у Ираку нема "великих генерала и стратега". Сви су они само окупатори и убице. Они су били професионални војници пре тога, док још нису ушли на туђу земљу. Е сад нешто о "ужасно несрећној епизоди познатој као Крагујевачки октобар". Ако си историчар, онда знаш да је конкретан повод да Хитлер одлепи био у неким фотографијама које су снимљене над оних несрећних седамдесетак ухваћених па искасапљених Немаца. То нико (ни партизани ни четници) не желе да признају као своје јуначко дело, јер је сувише језиво. Али потом радити организовани, систематски, детаљан план чишћења целог једног града - е то није несрећна епизода. Поготово што имамо и Краљево и Мачву као наставак несрећне епизоде, а тамо није било раније поменутог касапљења ухваћених Немаца. Дакле у питању је плански и циљана организована крвна освета на најпримитивнијем нивоу. То се зове затирање семена. Да ли је Дража учествовао у свему овоме и да ли је требао да остане миран? Могао је да се преда и да лепо оде у неки логор. Није, дакле то је била његова одлука. Да оставимо по страни Дражина политичка опредељења и идеје о будућем уређењу државе, он је вероватно логички закључио да би био последњи смрад да се није отворено изјаснио против окупатора и нешто приде конкретно предузео. Колико је био паметан у својим одлукама - о томе се може причати, одлуку по одлуку. И још нешто. Чуо си за "Принц Еуген" дивизију? Ја сам из Ковина. Пре другог светског рата је у Ковину (и околним селима) било хиљаде Фолксдојчера. Део Принц Еугена је попуњен са тим људима. После рата је (као облик освете) СВО НЕМАЧКО ЦИВИЛНО становништво завршило у логорима (не много бољим него Јајинци или Старо Сајмиште) и потом (ко је преживео) су протерани. То лично оцењујем као акт етничког чишћења и освете према цивилном становништву недостојном цивилизованог човека. Међутим, у то време нико се није осећао цивилизовано због свежег сећања на "Принц Еуген" и њихове јуначке успехе! Е сад поводом онога "да ли су Срби криви због оног што су им Немци учинили?" иде контра питање "нису ли Немци криви због оног што су им Срби урадили"? Таква врста питања је језива, глупа, увредљива и потпуно замагљујућа. Основна намера је да се изазове бујица крви у главу и да се замути рацио. Одмазда није цивилизацијска тековина! У питању је аутентично пећинска реакција. Нема и не може никад имати оправдање. Баш ме занима како изгледа "sine ira et studio" нови увид у свима нама привидно познату стварност. Хоћемо ли је коначно уистину спознати кроз до сада невиђене документе? Само да напоменем да Википедија није место за оригинална истраживања! Ах, да - "Бог ти помого, брате Србине" --  JustUser   JustTalk 23:07, 1. април 2006. (CEST)

Хитно потребна помоћ!!

Браћо Срби помгајте!Вечерас, још нешто мање од 60 минута имам приступ Интернету, већ раније напоменух да код куће немам `нет, а спремих се да чланак о операцији "Барбароса" употпуним Директивом 21. - оперативни план операције "Барбароса". `оћу да тај текст ставим у Бикизворник и да повежем са чланком о операцији "Барбароса" на Историји. Гледах упутства но ми ништа није јасно. Може ли помоћ "на брзака"? --Нерон 22:39, 1. април 2006. (CEST)

На Викизворник поставиш текст и убациш у њега шаблон {{Википедија|x}}, гдје је x наслов одговарајућег чланка на Википедији, а у тај чланак на Википедији ставиш (на крају чланка се обично ставља, у дио са спољашњим повезницама или у „види још“) овакав шаблон: {{Wikisource|y}}, гдје је y наслов чланка на Викизворнику. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:46, 1. април 2006. (CEST)

О како је лепо бити....

Захваљујем се на савету али мени није јасно ГДЕ да започнем текст у Вики изворнику!?Заиста не могу да верујем!! --Нерон 23:06, 1. април 2006. (CEST)

Откуцаш назив чланка који желиш да напишеш у поље за претрагу и стиснеш ентер. Кад се појави порука да чланак не постоји, такође се појави и Можете написати овај чланак. Пробај да кликнеш на то... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:12, 1. април 2006. (CEST)

Одговор господину Just Useru

За почетак извињење што си чекао одговор.Нема потребе да стављаш знаке навода на брете Србине, јер ја јесам Србин а сви Срби су бар племенска браћа.Нажалост истиче ми приступ `нету те ћу ти чим пре ћу ти дати одговор на твоје наводе, са којима се и ја у многоме неоспорно слажем.До скорог "куцкања" (кол`ко сутра, надам се). --Нерон 23:41, 1. април 2006. (CEST)

мислим да ону бриљантну јустусерову поруку треба свако од наше "заједнице" да прочита--Орловић 13:23, 2. април 2006. (CEST)

Биће занимљиво!

Помаже Бог браћо Срби! Биће да ће бити надасве занимљиво. Прво морам да питам зашто Википедија није место за оригинална истраживања кад се малтене на сваком уређивачком кораку апелује на објективност и неутрално становиште? И господин JustUser и ја се на почетку било какве приче ЈЕДНОСТАВНО МОРАМО сложити да историју пишу победници. Слажем се у многим ставовиима – шта више то су апсолутне чињенице аргументоване с толиким бројем СВИХ врста доказа да бих себе слободно благо назвао неуким ако бих и, не дај Боже, покушао да их осоприм. Но баш због таквих ставова ја и желим да се најзад обзнани истина. Не знам колико те заправо занима тематика Другог светског рата, но ако волиш да читаш и спреман си да се након толико деценија комунистичког потурања историје у нас и злонамерних “истраживача” који су зарад неке факултетске или партијске функције у архивима и код нас и у иностранству налазили само оно што се се слаже с принципима марксизма-лењинизма и пролетерског интернационализма, а по мишљење и своје магистарске радове и докторске дисертације одлазили у Политбиро ЦКСКЈ а затварали очи пред чињеницама које су бацале другачије светло на свих шест година Другог светског рата могу Ти препуручити извесна штива. Такође, апсолутно не смемо испустити и догађаје који су му претходоли током “примирја од двадесет година” како је то лепо дефинисао француски маршал Фош кад је први пут прочитао текст Версајског мировног уговора потписаног 1919.г. Нараво да сам чуо за 7. СС дивизију “Принц Еуген” која је формирана пре свега од банатских фолксдојчера. Морам да Ти напоменем да по жеснкој линији – преко мајке – водим, такође србско порекло, из Баната. Наиме, мајка ми је из села Великог Средишта које је од Вршца удаљено свега десетак километара. А Ти, пошто си из Ковина, вероватно знаш колики је проценат становништва пердратног Вршца чинила немачка мањина – та поменимо само катедралу која је по величини била на другом месту у и Краљевини Југославији али и у СФРЈ одмах после загребачке, и да се једна од првих застава са кукастим крстом одмах по избијању априлског рата завијорила баш у Вршцу. По причама покојне ми бабе, Бог да јој душу прости, знам за многе поступке фолксдојчра, конкретно у Банату, од 1941. до ослобођења 1944.г. Ако је покојна баба лагале мене да их Немци никада нису дирали, да им нису на силу отимали стоку, живину, жито, брашно, сланину и друге намирнице, и да су им давали “пристојне” цене за све тржишне вишкове који су веома радо откупљивали, онда ја лажем не само себе и Тебе но и све оне који ово евентуално читају. Такође ми је покојна баба причала шта су им све радили војници Црвене армије кад су их “ослободили” октобра 1944.г. Колико је само пилића, телади, оваца и остале стоке, литара ракије и вина додатно увећало слављеничку трпезу “братске нам и пријатељске Црвене армије” - јер увек ти сељак даје најгоре и најмршавије, чак и кад те части као ослободиоца, а најбоље и најдебље остави за себе, те је зато најсигурније упасти сам и без позива у нечији шталу, таван, подрум и узети оно што ти мислиш да је боље од онога што је послужено на слављеничкој трпези. Но некоме рат, некоме брат. Па Ти сам просуди. Засигуно нећу рећи да и то и још горе нису чинили војници Вермахта, а нарочито СС-а на Источном фронту, али стојим иза изјаве да НИСУ СВИ. Нарвно да је било и високих официра, који су балгонаклоно гледали, или напросто затварали очи перд таквим стварима, али такође ТВРДИМ да је било оних који су се трудили да до тога не долази. Сматрам, да бар што се тиче Источног фронта, ту скоро засигурно могу сврстати фелдмаршала Ериха фон Мајнштајна, генерал-пуковника Хајнца Гудеријана и генерал-пуковника Готарда Хајнриција. Нећу рећи да су ти официр Трећег Рајха делили своја официрска следовања са совјетским цивилима, НЕ, али могу рећи да, из мени доступне литературе, бар нису издавали наређења за ликвидацију цивилног становништва. Такође не смемо заборавити да је велики број заробљених немачких официра – не лажимо се, под утицајем НКВД-а, на челу са фелдмаршалом Фридрихом фон Паулусом, основао удружење “Слободна Немачка” које је и путем летака али и путем радија позивало немачке војнике и официре “с друге стране линије фронта” да добровоњно и лепо предају оружје и да крену у сусрет својим совјетским друговима. Та рат је такав! А то је, не смемо заборавити, био пре свега рат до итребљења две тоталитарне идеологије у коме је национал-социјализам изгубио а комунизам се раширио по безмало половини Европе. Никако не можемо порећи да је "тавариш Сталин" био на страни победничких Савезника, али да је и пре и током али и после рата побио многоструко више СВОЈИХ сународника но што што су то учинили Немци током рата другима. Зар можемо правити разлику између совјетског војника који је чувар неког гулага у недођији Сибира и СС чувара концентрационог или логора смрти у Пољској само зато што је СССР био у табору победеника? Постоји ли разлика између иживљавања војника Црвене армије над немачким заробљеницима или, још горе, над својим сународницима током ропског рада на изградњи неке железнице на леденом северу или рада у руднику и СС-овца? Мислим да НЕ! Желим да истакнем да се ни Мајнштајн, ни Хајнрици ни Гудријан нису слагали са Хитлером, напротив опонирали су му и у политичким и војним питањима кад год и где су могли и смели да би на крају били или практично отпуштени из војске или пребачени у резерву или на неку “саветничку” функцију. А сви они су били толико хвањени и величани на почетку рата и током пољске, западно-европске и у почетком источне кампање. Ех, а онда почињу отпори и неслагању “највећем војсковођи свих времена” како га је улизичко-поданички једном назвао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, начелник штаба Врховне команде оружаних снага (немачки скарећено OKW), који је у вероватно у Нирнбергу октобра 1946.г. добио шта је заслужио. Ти отпори први пут кулминирају крајем децембра 1941.г. после пропасти операције “Тајфун” - заузимања Москве – када је из службе дословно најурен, прекомандован или ражалован чак двадесет једна високи официр а међу њима фелдмаршал фон Леб – командант Групе армија “Север”, фелдмаршал фон Бок – командант Групе армија “Центар”, фелдмаршал фон Рундштет – командант Групе аримја “Југ” и поврх свега фелдмаршал Валтер фон Браухич, командант Копнене војске, на чије мести је Хитлер именовао себе самог. Чак и да је било ко од њих одбио своју дужност и скончао пред стрељачким водом или у концентрационом логору, увек би се нашао и други Кајтел, и други Јодл, и други Ромел.Распуштање NSDAP-a никако није било могуће без ликвидације самог Хитлера. А Трећи Рајх јесте био таква творевина да је свака опозиција сама по себи већ била јунаштво. Зар је мало података у литератури колико су многи официри-завереници били распети између заклетве дате самом фиреру и осећаја дужности да се нешто конкретно предузме према отаџбини због све већег притиска Савезника и све јачег испољавања Хитлерове сулуде жеље да и он и Немачке, кад већ не могу да победе, сагоре на "Вагнеровској ломачи" и повуку свет у ватри за собом. Већ сам претерао у подацима. Најбоље је, АКО СЕ СЛАЖЕШ, да се нађемо на неком састанку Википедијанаца и да о овој теми отворено и као одрасли и цивилизовани људи поразговарамо. Завршићу с тезама о догађајима на тлу Србије. Немце су на одмазде над нашим цивилима у Мачви подстакле, пре свих, партизанске акције и диверзије у том подручју, које су у поред више упозорења окупационих власти и узимања талаца настављене под паролом “Србија се умирит' не може!”А иначе ти другови комунисти су све до 22.6.1941.г. били у мишијим рупама или су вршили минорне акције нпр. по Београду у којим су цепали или палили немачке пропагандне плакате, док је Дража Михаијловић већ половином маја био на Равној гори и отворено планирао и отшпочињао диверзантске акције. За више података Ти, за почетак, препоручујм да прочиташ књигу “Срби у ратном дневнику Вермахта” коју је приредио и из немачког оригинала превео податке Никола Живковић. Књигу је издао Службени лист СЦГ у Београду 2003.г. А друго и по мени много важније, питање је да л` би Швабе уопште и ступале на наше тле да је било само мало више далековидих људи попут Милана Стојадиновића, који је у својој књизи “Ни рат ни пакт” (признајем нисам имао прилике да је читам јер је из библотеке вероватно украдена а и кад је нађем у продаји “папрено” је скупа), веома лепо дефинисао ситуацију у којој се налазила Краљевина Југославија, овим речима : “Кад` се између великих сила спрема олуја мале државе се морају окретати у правцу одакле дува ветар”. Вероватно би прошли као Шведска - дали сировине и мало кокетирали са Немачком уз, разуме се, огроман економски профит. А ко је икад тој Шведској замерио за све оно што су учили Рајху? "зима, хладно ал` ..... стандард". Ах тај 27.3.1941.г. и клика британских експонената у Ђенералштабу војске Краљевине Југославије... Потпуно се слажем с Тобом да су Амери окупатори Ирака и да су дошли да Ираку отму налазишта нафте. Ирачани требају да их држе у сталном стању потпуне животне неизвесности.

• ЈЕСТЕ, све је БАШ тако било, али Википедија и даље није место за оригинална истраживања, СЛУЧАЈ ЗАКЉУЧЕН. --Dzordzm 22:51, 2. април 2006. (CEST)

могао си бре да напишеш леп чланак уместо овога. Мислим да ћеш на тај начин боље проводити време, и износити чињенице--Орловић 23:11, 2. април 2006. (CEST)

• Само оволико - када са каже да Википедија није место за оригинална истраживања, то је зато што је Википедија енциклопедија, која треба да констатује чињенично стање, не да производи нове теорије. Дакле, ако си историчар, своје радове/идеје мораш да објавиш негде другде и тек када им други дају кредибилитет, заслужују да се појаве и у енциклопедији. Наше није да производимо виђења, него да их бележимо непристрасно или макар равноправно, и то онда када су битна. У супротном, морали би да бележимо свачије мишљење, а онда не би била ВикиПЕДИЈА, него ВикиФОРУМ. Толико. И доста теоријске расправе. Коме није јасно, нека погледа Шта Википедија није - ако са тиме не може да се помири, па... --Бране Јовановић 07:40, 3. април 2006. (CEST)

У тренутку када се осети потреба..

За почетак извињење што се не потписах, мада знам да сте схватили то из контекста. Чланак планирам да направим чим пре. Мада не знам како - већ 20 минута покушавам да текст Директиве број 21 - операција "Барбароса" сместим у Вики изворник но неуспешно. Убацих текст где треба ал` после ни макац - не знам људи како да га пребацим до Историје и изворника?? --Нерон 23:26, 2. април 2006. (CEST)

стави га овде па ћу ја сутра: Корисник:Нерон/текст--Орловић 23:36, 2. април 2006. (CEST)