Википедија:Уживо/недеља, 2. новембар 2008.

А сада нешто тотално другачије... (много је теже почети него што сам мислила)

Састанак је почео у договорено време, једини проблем је био што се у то договорено време појавио само Ацо. Ја сам, из оправданих разлога, каснила неких 15 – 20 минута (што сам и најавила Филипу, али, с обзиром на то да он није био на овом окупљању, тај глас је био неважећи, а, пошто нисам знала телефоне других, није се могло приступити даљем гласању... овај, позивању и обавештавању).

Елем, као што су на тамо неком факултету и на тамо неком смеру већ сви навикли, чекали су мене па да почнемо (није ово самопромоција, већ сурова истина). Када сам дошла, Ацо је седео за столом и причао телефоном (е сад, баш, нисам ја од тих да преносим шта је он причао). Ја сам, као и свако добро дете, чекала да он завшри, међутим у том чекању придружио ми се Горан, кога је Ацо једва дочекао и спопао га да реши неки тежак математички проблем (то оно што се учи из математичке анализе). Горан је, наравно, био успешан у томе и добио је један бамби (е па нећу да вам кажем који је то математички проблем!). Убрзо после Горана, појавила се и Сања, онда некада је и Ацо завршио телефонски разговор, и започели смо састанак.

Причало се о свему и свачему (по обичају). Али, овај састанак је био интересантан по томе што Википедију нисмо поменули ни за лек. Најпре нас је Ацо обавестио о неким својим квизовским аранжманима. Затим нам је причао о томе како је било на тестирању за један квиз и која су питања била. Морам да похвалим Сању, која је знала одговоре на скоро сва питања, а и на она на која Ацо није знао да одговори (нпр. из које области је први програм који је направио Бил Гејтс?).

Затим смо причали о факултетима. Сања нас је обавестила да ускоро завршава своје школе, Горан да почиње, Ацо да је одавно завршио, а ја да се чудом чудим шта ћу да радим за две године. Наравно, причали смо доста о искуствима са факултета, чувеним мастер студијама (моја ноћна мора), специјалистичким студијама, ценовницима факултета...

Не знам како, али смо се дотакли и теме наочара и сочива. Причали смо о томе како би Горан требало да носи наочаре, о (мојим) бифокалним сочивима, зашто ја не могу да носим сочива...

После неког времена Сања је рекла да мора да крене, па смо се и ми сложили да бисмо и ми такође могли да одемо (што се касније испоставило као фаталан план што се тиче Николе). На самом крају састанка Горан је поставио једно питање из области која мене јако интересује и о којој обожавам да причам, али није било времена. Тако да обећавам Горану да ћу му објаснити како да то уради сам, ако се не снађе до следећег састанка.

Састанак смо завршили око 4 и нешто (не знам колико је тачно било, али знам да сам кући стигла у 20 до 5, а треба ми 13 – 17 минута да стигнем). И да, било је много интересантно, иако нас је било мало.

И тако смо се разишли и живели смо срећно до краја живота. --geologicharka пиши ми 18:17, 4. новембар 2008. (CET)