Википедија:Уживо/недеља, 4. септембар 2005.

С Википедије, слободне енциклопедије

Ех. И овај пут смо на Милошово инсистирање отишли на Аду, али је се нисмо много нагледали. Овако је све то било. Мој воз из Панчева је каснио неких пола сата, па сам јавио Горану да ћу да касним 15 минута до пола сата. Истини на вољу, каснио сам равно 22 и по минута (you do the maths). Ондак смо отишли да купимо карте за јавни градски превоз и онда смо отишли да чекамо трамвај. Када је дошла дванаестица, возикали смо се и труцкали до негде Сајма, одакле смо пешака наставили до Аде Циганлије. Тамо смо стигли око цирка 16:16. Тада сам позвао Милоша који је јавио да стиже за 15 минута. Но, то се није десило и он је стигао у око тачно 16:58. Да је дошао 3 минута касније, не би нас затекао на договореном месту. Такође, требало је и Ђорђе Стакић да дође, али га нешто није било. Бонзо је на мору, а звали смо и Нину, која се по ко зна који пут извинила и по ко зна који пут рекла да ће следеће недеље сигурно моћи. Но, нас трајица отиђосмо у Гавез, кафић у близини Аде.

Данас причасмо о Милошевим константним кашњењима, о разним факултетима београдског универзитета, о комшијским википедијама, о мојој фобији од оса и сл, о фамозној Катрини која је задесила део САД-а и о aftermath-у тог урагана, затим су се причали разни вицеви (како национални тако и политички), причало се о ИРЦ-у, проксију, Женгжуовој имплементацији, типовима интернета, о (не)живом песку, о игри судоку, памћењу воде, хомеопатији и фармакопеји... Такође смо зашли и у генетику, али две доминантне теме биле су масовни унос и чланак о Сребреници. Наиме, што се тиче масовног уноса, било је доста критика на Милошеве концепције и на крају смо Горан и ја успели да га убедимо да на свој сервер аплоудује све те силне податке (пример), а да на википедији направи чланке који ће можда и интересовати људе. Што се тиче чланка о Сребреници, разглабало се о чланку, самом догађају, називу тог чина и о разним његовим аспектима.

Треба још напоменути да нам се око 7 придружио и Доматриос и да нас (мене и Горана) је он одбацио колима - Горана до ту-негде-у-кнеза-Милоша, а мене до панчевачког моста, где сам у'ватио ленијски такси и врнуо се у Панчево. За то време, Милош је остао у Гавезу и причао са газдом док је пио чај без шећера. Крај 26. епизоде серије ¡Википедија: Уживо!. --Дунго ۞ 06:42, 5. септембар 2005. (CEST)[одговори]