Википедија:Учтивост

Из Википедије, слободне енциклопедије
Правила и смернице Википедије
Глобални принципи
Шта је Википедија
Шта Википедија није
Игнориши сва правила
Стандарди који се тичу садржаја
Неутрална тачка гледишта
Проверљивост
Без оригиналног истраживања
Биографије живих људи
Рад са другима
Учтивост
Без личних напада
Без правних претњи
Консензус
Решавање сукоба
Више
Списак правила и смерница Википедије

Овде на Википедији учтивост је обавеза. Будући да се овде неучтивост дефинише као понашање које ствара атмосферу непријатељства, непоштовања, сукоба и стреса, правило учтивости каже да се људи једни према другим морају понашати учтиво.

Наша википедијска заједница је кроз искуство развила неформалну хијерархију основних принципа — први од њих је неутрална тачка гледишта. Други је захтев за разумну меру учтивости према другима. Мада је „учтивост“ само неформално правило, то је једини израз који је применљив и једини је разуман начин да се одвоји прихватљиво понашање од неприхватљивог. Не можемо увек од људи очекивати да воле, одају почаст, слушају чак нити да поштују друге, али имамо сва права да захтевамо учтивост.

Неучтивост[уреди]

Википедија као целина није претерано добра у поштовању других сарадника. То директно утиче на квалитет заједничког искуства на Википедији. Када се штети заједници, штети се и квалитету чланака. То ствара круг неучтивости који самог себе храни и у неким случајевима сукоби сарадника око чланка се могу проширити да укључе и друге особе и додатне чланке.

Мање озбиљни примери који доприносе неучтивом окружењу:

  • коришћење неуљудности (грубости)
  • оптужујући коментари у коментару промене („променио аљкаве правописне грешке“, „избацио брбљарије“)
  • понижавање сарадника због њихових језичких вештина или избора речи
  • непромишљене оптужбе о недостојности било које врсте


Озбиљнији примери:

  • лични напади
    • расно, етничко или верско клеветање
    • вулгарности упућене другом сараднику
  • лажи
  • вандалисање корисничких страна
  • позивање на забране и блокаде
  • започињање коментара са: „Не бих да ово буде лично, али...“

Неучтивост почиње на пример док ви спокојно правите нову страну, а други корисник вам каже: Ако већ правиш бесмислену страну, да ли би бар могао да провериш правопис?.
Разбуктавање почиње када ви одговорите Гледај своја посла.

Овакав стил интеракције међу Википедијанцима удаљава сараднике, одвраћа друге од важнијих ствари и слаби целу заједницу.

Када и зашто се то дешава?[уреди]

  • Током рата уређивања, када људи имају различита мишљења или тамо где је сукоб око поделе моћи
  • Када заједница нарасте. Уредници се више не познају сви међусобно и можда не могу да разумеју значај сваког појединца за пројекат — па не воде рачуна о одржавању односа који не постоје. Репутација не значи толико као у мањим заједницама.
  • Понекад се пројекту придружи нарочито нељубазан корисник. То може изнервирати остале уреднике то тачке да и сами постану нељубазни.

Увреде се углавном искористе у жару тренутка током дужег сукоба. У бити то је средство за окончање расправе. Често особа која је увреду нанела касније жали због употребе тешких речи. То је само по себи добар разлог да се уклоне (или прераде - refactor) тешке речи.

У другим случајевима преступник то ради намерно: било да би скренуо пажњу „противника“ са спорног питања, било да би их једноставно отерао са рада на чланку или чак и целог пројекта, ил да би их натерао да начине још већи прекршај уљудности, што би могло имати за последицу отуђење или забрану. У тим случајевима, много је мање вероватно да ће се прекршилац покајати и да ће се извинити.

Ваља знати да неки уредници намерно провоцирају друге док не прекрше учтивост, без да сами почине такав прекршај.

Зашто је то лоше?[уреди]

  • Зато што унесрећује људе, што за последицу има обесхрабрење и одлазак
  • Зато што љути људе, што за последицу има да се и они сами понашају неконструктивно или неучтиво, што доводи до даљег раста нивоа неучтивости
  • Зато што људи губе добру вољу, што за последицу има још мању способност разрешења тренутног сукоба — или следећег

Општи предлози[уреди]

Спречавање неучтивости у Википедији[уреди]

  • Спречите ратове уређивања и сукобе међу појединцима (ограничења у уређивању су постављена од стране пројекта — у суштини одговор заједнице).
  • Ограничите приступ ка Википедији неким класама људи који су вероватнији да буду нападачки расположени (смањивањем отворености)
  • Форсирајте задршку између одговора да би се уредницима пружила прилика да се смире и опораве и да избегну даље разбуктавање сукоба (заштитом страница или привременим блокирањем уредника у случају сукоба)
  • Користите позитивну повратну спрегу (похваљивањем оних који не одговарају реципрочно на неучтивост)
  • Користите негативну повратну спрегу (сугерисањем да уредник умешан у сукоб треба да напусти Википедију или просто дозвољавањем одласка — без обзира да ли је та особа била увређени или онај који је увреду нанео — да би се смањио интензитет сукоба)
  • Примените притисак заједнице (изражавањем незадовољства кад год се деси нека грубост или неуљудност)
  • Решите основи сукоб између прекршиоца и других уредника или заједнице — или нађите компромис
  • Блокирајте неке кориснике да уређују одређене стране које често изазивају неучтивост
  • Створите и спроводите ново правило — утемељено на коришћењу појединих речи — које ће дозволити привремено блокирање или забрану уредника који их користи више од одређеног броја пута
  • Захтевајте употребу правих имена да бисте натерали уреднике да преузму одговорност за своје понашање (мада се на Википедији ово у принципу сматра непожељним)
  • Филтрирајте е-писма по прекршиоцу, или по одређеним кључним речима и на Википедијиној дописној листи одбијајте е-писма са тим речима
  • Закључите да се неуљудност и грубост у оваквом пројекту не могу избећи и прихватите њихово постојање.

Смањивање учинка[уреди]

  • Парирајте сваком неучтивом коментару својим који је конструктиван или пружа истините податке
  • Немојте одговарати на увредљиве коментаре. Занемарите их. Опростите уреднику. Немојте разбуктавати сукоб. (појединачни приступ)
  • Игноришите неуљудност. Наставите као да прекршилац не постоји. Поставите „зид“ између преступника и заједнице.
  • Укините промене уз вео невидљивости (&bot=1) да бисте смањили утицај коришћења увредљивих речи у коментару промене (кутијици за коментар)
  • Закључите да се неуљудност и грубост у оваквом пројекту не могу избећи и прихватите њихово постојање.

Уклањање неуљудних коментара[уреди]

  • На страницама за разговор избришите увредљиве речи или их замените са блажима (ово се често сматра контроверзним, као и преправљање туђих речи)
  • Уклоните увредљиве коментаре са страница за разговор (пошто остају у историји стране, свако их касније може наћи и позвати се на њих)
  • Укините промену са &bot=1 тако да се промена коју је направио прекршилац појављује невидљива у Скорим изменама (може се урадити за анонимне (IP) кориснике, за пријављене кориснике је потребна техничка помоћ)
  • Обришите (потпуно и трајно) промену коју је начинио прекршилац (захтева техничку помоћ)
  • Замените коментар стављен у коментар промене другим мање увредљивим (захтева техничку помоћ)

Како се носити с неуљудношћу током процеса посредовања (медијације)[уреди]

Понекад странке покушају да постигну договор а да једна није спремна да преговара. На пример, ако је извор сукоба одређена тврдња у чланку, разрешењу сукоба може бити угрожено ако је расправа још увек замагљена неуљудним понашањем странака. Најбоље је што пре разрешити та спорна питања да би странке повратиле своју сталоженост и јасноћу у уређивању.

Објасните неуљудност[уреди]

Неке уреднике грубе речи толико уздрмају да више не могу да се усресреде на сам извор сукоба. Може бити од користи да им истакнете зашто су им упућене непријатне речи, и да признате да мада нељубазност није исправна, замисао у позадини коментара може бити ваљана.

Увређена особа може схватити да речи понекад нису изречене у буквалном смислу те може одлучити да их опрости и заборави.

Може бити од помоћи и да истакнете неуљудности чак и када су упућене са намером да повреде, јер то може навести сукобљене да се поново врате на спорно питање (контроверзно).

Преобликовање коментара сукобљених[уреди]

Током процеса посредовања (медијације) се у контакту са обе завађене стране налази трећа, неутрална, која осигурава комуникацију између њих. Улога посредника је да убрза разумну расправу између сукобљених. Стога је корисно уклонити неуљудности корисника А када преобликујете коментар за корисника Б.

На пример, ако корисник А и корисник Б прже једно друго путем е-поште а кроз посредника, можда је најбоље ако он претвори „Одбијам да дозволим неонацистичким оправдавањима да загађују Википедију“ у „Корисник А је забринут да превише истичеш одређени став.

Преобликовање пржења (flames) јавно размењених пре или током процеса медијације[уреди]

На крају процеса посредовања, посредник може предложити да се сукобљени сложе да уклоне неуљудне коментаре који су преостали на страницама за разговор корисника и чланка. Уредници се могу сложити да обришу страну створену нарочито да би вређали или пржили једно другог, и/или да се уклони сав „загрејан“ садржај који није битан за расправу о чланку и/или да се преформулише расправа. То може помоћи сукобљенима да брже опросте и забораве увреде један другом.

Слично, сукобљени се могу сложити да се извине један другом.

Предложите извињење[уреди]

Посредовање често укључује сукобе у којима једна страна осећа да је оштећена од друге. Извињење је чин који се не односи ни на решавање проблема ни на преговоре, нити на пресуђивање (арбитражу). То је више облик ритуалне размене између странака у којем се изговарају речи које дозвољавају помирење. Извињење представља прилику за признање које може потпуно изменити односе између два сукобљена корисника.

За неке људе може бити од пресудног значаја да добију извињење од онога ко их је увредио. Због тога, искрено извињење често је кључно за решавање сукоба: извињење је симбол праштања. Извињење се топло препоручује када је нешто што је схваћено као неуљудност једне особе увредило другу.

Такође погледајте: Википедија:Викибонтон

Спољашње везе[уреди]