Виктор Авбељ

виктор авбељ руди
Виктор Авбељ Руди
Лични подаци
Датум рођења	(1914-02-26)26. фебруар 1914.
Место рођења	Превоје, код Љубљане, Аустроугарска
Датум смрти	3. април 1993.(1993-04-03) (79 год.)
Место смрти	Љубљана, Словенија
Професија	правник
Деловање
Члан КПЈ од	1937.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Чин	генерал-мајор у резерви
Председник Председништва СР Словеније
Период	1979 — 1984.
Претходник	Сергеј Крајгер
Наследник	Франце Попит
Херој
Народни херој од	20. децембра 1951.
Одликовања

Виктор Авбељ — Руди (Превоје, код Љубљане, 26. фебруар 1914 — Љубљана, 3. април 1993) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Словеније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1979. до 1984. обављао је функцију председника Председништва СР Словеније.

Биографија

Рођен је 26. фебруара 1914. године у селу Превоје, код Љубљане. Потиче из сиромашне сељачке породице. после завршене гимназије уписао је Правни факултет у Љубљани, на коме је дипломирао 1939. године. За време студија приступио је студентском револуционарном покрети и 1937. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Посебно је сарађивао са познатим словеначким револуционарима: Тонетом Томшичем, Борисом Крајгером и Францом Лескошеком.

После окупације Краљевина Југославије, априла 1941. године, остаје у Љубљани и организује акције против окупатора. Италијани су га, у једној рацији, ухапсили 29. октобра 1941. године, али је успео да се уз помоћ фалсификованих докумената после 11 дана извуче. Децембра 1941. године постао је секретар Окружног комитета КП Словеније у Новом Месту, а његов главни задатак био је ширење и јачање НОП-а у Долењској.

Када је септембра 1942. године формирана „Губчева бригада“, Виктор је постављен за њеног првог политичког комесара. Од јануара до јула 1943. године био је политички комесар Прве долењске оперативне зоне; у том својству је био заменик политичког комесара, а у априлу политички комесар оперативног штаба хрватско-словеначких бригада у заједничким акцијама. Од јула до августа био је политички комесар Петнаесте словеначке дивизије; од априла 1943. до фебруара 1944. године заменик политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније.

Приликом похода Четрнаесте словеначке дивизије преко Хрватске на Штајерску, 22. фебруара 1944. године, на гребену изнад Равни био је рањен. Септембра 1944. године послат је у Словеначко приморје на дужност политичког комесара Деветог словеначког корпуса НОВЈ. За политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније именован је 27. марта 1945. године и на тој функцију је остао до њеног укидања у Трсту.

После ослобођења Југославије обављао је низ дужности, од којих су најважније:

• јавни тужилац НР Словеније, до марта 1948.
• републички и савезни посланик, од 1978.
• члан Извршног комитета ЦК СКЈ
• члан Председништва ЦК СК Словеније
• члан Председништва СР Словеније
• председник Председништва СР Словеније, од 1979. до 1984.
• члан Председништва ССРН Словеније
• члан Савета федерације

Имао је чин резервног генерал-мајора. Умро је 3. априла 1993. године у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден јунака социјалистичког рада, Орден партизанске звезде са златним венцем и др. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

Литература

• Војна енциклопедија том I. Београд. 1970. 
• Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.