Виктор Новак

Виктор Новак

Виктор Новак (Доња Стубица, 4. фебруар 1889 – Београд, 1. јануар 1977) је био хрватски историчар.

Биографија

Године 1913. завршио је Филозофски факултет у Загребу и затим провео годину дана у Риму на специјализацији у помоћним историјским наукама, особито латинској палеографији. Године 1915. одбранио је докторску дисертацију „Бан Михац Михаљевић и његово доба“.

Радио је као гимназијски професор и руководилац Рукописног одељења Свеучилишне књижнице у Загребу. Од 1920 – 22. доцент, 1922–24. професор помоћних историјских наука и историјске методике на Филозофском факултету у Загребу. Од 1929. до пензионисања 1959. професор хрватске историје и помоћних историјских наука на Универзитету у Београду. За време Другог светског рата хапшен је и затваран у Бањички логор.

У свом научном раду бавио се латинском палеографијом и дипломатиком. Године 1952. објавио је књигу Латинска палеографија, која се убраја у значајна дела те научне дисциплине.

Бавећи се историјом политичке мисли у Јужних Словена у 19. и 20. веку, прикупљао је архивску и штампану грађу и објавио мноштво студија и монографија попут радова о Фрањи Рачком (1925, 1929, 1958), Максимилијану Врховцу (1928), Натку Нодилу (1934, 1955), Јосипу Јурају Штросмајеру (1940) и Ивану Кукуљевићу-Сакцинском (1955, 1959), као и преписку Валтазара Богишића и Фрање Рачког (1960).

У монографијама Магнум Кримен (1948) и Ватикан и Југославија (I, 1953) тематизовао је римокатолички клерикализам и негативни утицај Ватикана међу Јужним Словенима.

Сем историјског научног рада, посветио се и музичкој култури. Оснивач је бившег загребачког хора Лисински (1910). Био је председник Првог београдског певачког друштва и београдског Корнелија Станковића, као и иницијатор оснивања Јужнословенског певачког савеза у Београду и Свесловенског певачког савеза у Прагу. Објавио је низ музиколошких есеја и неколико стотина музичких критика.

Одабрана дела

• Scriptura Beneventana s osobitim obzirom na tip dalmatinske beneventane, Zagreb 1920.
• Evangeliarium Spalatense, Split 1923.
• Franjo Rački u govorima i raspravama, Zagreb 1925.
• Maksimilijan Vrhovac, Bratstvo, 1928.
• Notae palaeographicae, chronologicae et historicae, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva, 1928.
• Aliquid de nominibus ducum Croatorum in antiquissimo evangeliario Cividalensi. Nota palaeographico-historica, Zbornik u čast Bogdana Popovića, 1929.
• Franjo Rački, Bratstvo, 1929.
• Masarik i Jugosloveni, SKG, 1930.
• Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva, Beograd 1930.
• Sveslavenska misao, Ljubljana 1930.
• Mihailo Polit-Desančić i Hrvati, LMS, 1932.
• Natko Nodilo, Novi Sad 1935.
• Rad Stanoja Stanojevića na srpskoj diplomatici, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, 1938.
• Dva antipoda. Štrosmajer i Mihanović, Beograd 1940.
• Magnum Crimen. Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb 1948.
• Ferdo Šišić, Ljetopis JA, 1949, 54.
• Supetarski kartular, Djela JA, 1952, 43.
• Latinska paleografija, Beograd 1952.
• Vatikan i Jugoslavija, I, 1953 (na srpskohrvatskom, francuskom i engleskom jeziku).
• Outline of Jugoslav Historiography, Ten Years of Jugoslav Historiography, 1945–1955, Beograd 1955.
• Natko Nodilo, Zadarska revija, 1955.
• Paleografija i slavensko-latinska simbioza od VII–XV stoljeća, Istorijski časopis, 1957.
• Franjo Rački, Beograd 1958.
• Nikola Vulić, naučnik i čovek. Uvod u knjigu N. Vulića: Iz rimske književnosti, SKZ, 1959.
• Valtazar Bogišić i Franjo Rački. Prepiska (1866–1893), Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, SAN, I od., 1960, XXV.
• Pojava i proširenje karolinške minuskule u Dalmaciji, Glas SAN, 1963, CCLV.

Целокупна библиографија: Б. Телебаковић-Пецарски, Зборник филозофског факултета у Београду, 1963.

Извори

Радован Самарџић: "Новак, Виктор", Енциклопедија Југославије, 1. издање, Загреб 1965.

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ